Održan referendum u Parizu – Parking tri puta skuplji, naplata važi i za električna vozila

06.02.2024

automobil, džip, jezero, šuma — Foto-ilustracija: Unsplash (d-lamar-hanri)

Foto-ilustracija: Unsplash (Steven Binotto)

U Francuskoj već neko vreme traje debata na temu velikih automobila i ekspanzije u prodaji SUV i 4×4 vozila. U poslednje tri decenije automobili su postali teži za 250 kilograma, s obzirom da danas prosečna težina iznosi 1.233 kilograma, a nekada je to bilo 975 kilograma.

Istraživanja govore da se sadašnja prosečna širina automobila takođe povećala na 180,3 cm, dok je pre pet godina to bilo 177,8 cm. Ovaj rast broja velikih SUV vozila koji su nekad i po 200cm dužine, uzrokuje probleme poput nedostatka prostora za siguran ulazak i izlazak iz vozila, navodi Evropska federacija za transport i životnu sredinu.

Grad Pariz je povodom ovog trenda i kupovine glomaznih vozila organizovao referendum, odnosno glasanje za građane Pariza 4. februara 2024. kako bi se izjasnili o uvođenju posebne tarife za parkiranja velikih putničkih vozila. Osim prostora koji zauzimaju, ova vozila su i veći zagađivači, ako se radi o potrošnji fosilnih goriva, ali su i nebezbednija po pešake i druge učesnike u saobraćaju.

Glasanje je bilo otvoreno za sve registrovane Parižane, po istom principu kao i kada se prošle godine glasalo za ukidanje samouslužnih električnih trotineta.

Pročitajte još:

Iako je i tada bilo reči o tome kako mala izlaznost ne može presuditi o nekoj temi, slična situacija dogodila se i sada. Ukupno je glasalo 78.121 građanin, a 54 odsto njih glasalo je za trostruko povećanje cena parkiranja za pomenute kategorije vozila, navodi se na sajtu Grada Pariza.

Ovog puta izlaznost je bila još manja s obzirom da je nešto više od pet odsto Parižana odlučilo da glasa, dok je za prethodno pitanje na referendumu glasalo preko sedam odsto.

Uprkos broju građana koji je glasao, rezultat upućuje na to da će vlasnici težih vozila u Parizu sada morati da plaćaju između 12 i 18 evra po satu za parkiranje, osim ako ne parkiraju u blizini svojih kuća. Cena parkiranja u centralnim delovima grada trebala bi da poraste sa 6 na 18 evra po satu, dok će u ostatku grada porasti sa 4 na 12 evra.

Međutim, ako se odluka definitivno potvrdi, ostaje pitanje da li vlasnici određenih hibridnih i električnih automobila zaista treba da plaćaju veću tarifu zato što im automobili prelaze težinu koja je uzeta kao granična vrednost. Za hibridna vozila povećana tarifa važiće za one čija težina prelazi 1,6 tona, a za električne automobile tarifa će važiti za težinau preko dve tone.

Milica Vučković

Druge boje tablica i smanjene tarife za parking i putarinu za EV u Srbiji?

06.02.2024

punjenje_električnih_automobila — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fousert)

Vlada Srbije usvojila je Uredbu koja reguliše državne subvencije za kupovinu električnih vozila. Za razliku od prošlih godina, ove godine biće subvencionisana kupovinu isključivo električnih vozila, rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Ova odluka je posledica politike Vlade Republike Srbije koju sprovodimo moja koleginica Irena Vujović i ja koja podrazumeva promociju i podršku električnim vozilima“, napisao je Vesić na svom zvaničnom Facebook profilu.

U narednom periodu, podsetio je ministar, čeka nas usvajanje više zakona koji regulišu drumski prevoz i bezbednost saobraćaja.

„Ministarstvo na čijem sam čelu zastupaće tezu da su električnim vozilima potrebne tablice u drugoj boji kako bi se ovim vozilima omogućili popusti prilikom plaćanja putarine, parkinga i drugih obaveza“, rekao je.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Heckner)

Dodao je da je izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uvedena obaveza da svako četvrto parking mesto u rezidencijalnim zgradama i treće u poslovnim objektima moraju da imaju električne punjače. Uvedena je obaveza da sve benzinske pumpe na auto-putevima i brzim saobraćajnicama moraju da imaju jedan punjač za električna vozila na četiri mesta za punjenje.

„Pored toga, na srpskim auto-putevima u toku je postavljanje 16 elektropunjača a još sedam će biti postavljeno na novootvorenim deonicama. Tako ćemo imati 23 nova elektropunjača na postojećih osam. Prošle nedelje je završen tender u JP „Putevi Srbije“ za izbor partnera za postavljanje najmanje 80, a najviše 320 elektropunjača na 16 postojećih odmorišta. Biće to prave zelene oaze sa solarnim panelima na kojima će vozači eletričnih automobila moći ne samo da napune bateriju svog vozila već i da odmore i naprave pauzu u vožnji“, naveo je Vesić.

Istakao je i da je bilo „mnogo protivnika ovih promena posebno u našem preduzećima, ali moraće da se prilagode vremenu koje dolazi.“

Izvor: eKapija

Litijum ponovo uzburkao strasti u Gornjem Jadru – ko će popustiti

06.02.2024

rudarenje — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Posle gotovo dve decenije razvoja, projekat „Jadar“ za Srbiju tehnički i pravno više ne postoji. Ipak, na mestu gde su otkrivene zalihe litijuma dovoljne za proizvodnju milion električnih automobila godišnje, u Gornjem Jadru, i dalje se polemiše – za i protiv rudnika.

,,Mi smatramo da je budućnost sveta voda, vazduh, hrana, ko to bude imao biće bogat. Glavni problemi oko rudaranja litijuma u dolini Jadra jesu mnoge nepoznanice“, kaže Zlatko Kokanović iz Udruženja „Ne damo Jadar“.

Milan Žikić, savetnik za lokalne komunikacije Projekta „Jadar“, navodi da su nekoliko puta ponovili i javno se izjasnili da projekat može bezbedno i održivo da se ostvari u Srbiji.

,,Imamo sva projektna rešenja kojima možemo da dokažemo“, rekao je Žikić.

Za potrebe rudnika koji je trebalo da zauzima 387 hektara, kompanija je već otkupila 51 domaćinstvo od 52. Doborovoljno je preseljeno više od stotinu pedeset ljudi.

,,Prodali smo 51 ar zemlje, više ne mogu da radim i zato smo odlučili da odemo“, kaže Dobrina Filipović iz Brezjaka.

Zvonko Kokanović iz Nedeljica ističe da njegovo imanje nije na prodaju, jer od njega živi i izdržava porodicu.

Pročitajte još:

Moguće posledice po životnu sredinu

Podzemna eksploatacija litijuma ne znači da bi meštani morali da prestanu da se bave poljoprivredom, tvrde u „Rio Tintu“. Kakav bi bio kvalitet tih proizvoda i posledice po životnu sredinu – to je ono što brine mnoge stanovnike Gornjeg Jadra.

,,Smatram da rudnik bi mnogo doprineo ovom kraju. Ako se otvori rudnik on se ne može otvoriti kaubojski, on se mora otvoriti uz poštovanje nekih normi“, kaže Dragan Tomić iz Brezjaka.

Sa druge strane, njegov zemljak Nebojša Petković, ukazuje da bi to značilo devastaciju kompletnog prostora i uništavanje kulturnog nasleđa.

,,Kao lokalna samouprava podržavamo projekat koji višestruko može da doprinese razvoju ne samo Loznice, već i Zapadne Srbije, ali ćemo kao i Vlada Srbije insistirati na primeni svih neophodnih zakonskih normi“, kaže gradski menadžer Dejan Stalović.

„Rio Sava“ ne odustaje od investicije

U „Rio Savi“ kažu da poštuju zakone Srbije, ali od investicije vredne 2,5 milijardi evra ne odustaju.

,,Ono što smo mi do sada uspeli da zaključimo jeste da svi negativni uticaji ili svi potencijalni uticaji uopšte na životnu sredinu ili zdravlje ljudi mogu biti ili neutralisani ili umanjeni“, kaže Milan Žikić, savetnik za loklane komunikacije projekta „Jadar“.

U projekat „Jadar“ do sada je uloženo skoro 500 miliona dolara. I u drugim evropskim zemljama se istražuje litijum, ali gotovo svuda ti projekti nailaze na otpor.

Trenutno se litijum eksploatiše samo u jednom starom rudniku u Portugaliji, a Nemačka se priprema za njegovo odvajanje iz termalnih voda.

Izvor: RTS

Ekonomski rast bez emisija – BDP i CO2 u suprotnim korelacijama u novoj eri

05.02.2024

ekonomija, trgovina, cifre, bdp — Foto-ilustracija: Unsplash (stephen-dawson)

Fosilna goriva, višedecenijski pokretač globalne ekonomije, igraju centralnu ulogu u oblikovanju savremenog sveta. Kako su korišćena za proizvodnju električne energije, i samim tim za industriju, trgovinu, saobraćaj i domaćinstva, ova goriva su postala neophodna za svakodnevni život. Njihovo sagorevanje omogućilo je napredak u oblastima kao što su proizvodnja i transport, čime se direktno doprinelo rastu i razvoju nacionalnih ekonomija.

Međutim, ovaj model rasta ima svoju cenu – neizbežan porast emisija štetnih gasova, što je postalo odlika moderne ekonomske istorije. Goriva su uticala na kvalitet vazduha, vode, i klimu, zbog čega se diskurs promenio, i otišao na stranu klimatske neutralnosti i zelene energije.

Međutim, došlo je do značajnog slabljenja veze između ekonomskog rasta i emisija CO2. U razvijenim ekonomijama poput Sjedinjenih Država i država Evropske unije, cifre govore u prilog ovoj tezi. Američki BDP se udvostručio od 1990. godine uz smanjenje emisija CO2 na nivo iz iste godine, dok je EU ekonomija porasla za 66 odsto uz smanjenje emisija za 30 odsto u odnosu na 1990. godinu. Slične trendove beleže i druge napredne ekonomije, poput Novog Zelanda, Australije, Koreje i Japana, govore istraživanja Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Pročitajte još:

Ekonomije u razvoju takođe pokazuju ovu tendenciju. Kineska ekonomija je doživela ogroman rast, čak se beleži četrnaest puta veći rast od 1990. godine, dok su njene emisije CO2 porasle za pet puta. U Indiji, rast BDP-a je znatno premašio rast emisija CO2. Ove ekonomije, zajedno sa naprednim, čine preko 80 odsto globalnog BDP-a i skoro 70 odsto svetske potražnje za energijom.

Međutim, određene zemlje i regioni i dalje beleže paralelni rast BDP-a i emisija CO2. Pre svega, to su jugoistočna Azija, gde rast potražnje za električnom energijom nije pratio razvoj hidroenergije, i Bliski istok, gde su fosilna goriva jeftinija i dostupna.

Razlozi za slabljenje ove veze leži u obnovljivim izvorima energije, i inevesticijama u iste. Drugo, elektrifikacija na globalnom nivou raste, kao i udeo čiste proizvodnje električne energije. Broj električnih vozila se, na primer, povećao pet puta između 2023. i 2030. godine. Pored toga, tu je i smanjenje potrošnje u mnogim sektorima kada je u pitanju energija. Prave se efikasniji uređaji, koji manje troše, od kućanskih aparata do industrije.

Energetski portal

I ove grejne sezone ostvareni značajni popusti smanjenjem potrošnje električne energije

05.02.2024

energy-saving-energija-grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Foto-ilustracija: Unsplash (Recha Oktaviani)

Građani su i ove grejne sezone ostvarili značajne popuste smanjenjem potrošnje električne energije. U decembru je pravo na popust ostvarilo 1,6 miliona domaćinstava, dok je petina domaćinstava ostvarila najveći popust od 40 odsto, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Prema rečima ministarke Dubravke Đedović Handanović, to je veoma važno za energetski sistem, finansije građana, a ujedno ukazuje na to da postoji prostora za promenu navika. I u ovoj godini će se nastaviti sa pružanjem podrške najugroženijim građanima, rekla je ministarka dodajući da je reč o olakšicama na računima za električnu energiju, gas ili grejanje koje idu i do 50 odsto.

Ministarka je objasnila da je izmenama i dopunama Uredbe o energetski ugroženom kupcu u trećem kvartalu prošle godine, omogućeno da veći broj građana može da smanji svoje račune.

,,Do sada je više od 160.000 građana ostvarilo popuste za električnu energiju, gas ili grejanje koji idu i do 50 odsto, među kojima su najpre korisnici novčane socijalne pomoći ali i penzioneri sa minimalnih primanjima. Očekujem da će taj broj biti veći i pozivam sve građane da se prijave i raspitaju u svojim opštinama. Nastavili smo da radimo na tome da sa nadležnim institucijama, poput Republičkog fonda penzijsko i invalidsko osiguranje, omogućimo sticanje prava na smanjenje računa po službenoj dužnosti, tako da će građani bez odlazaka na šaltere moći da ostvare popuste’’, rekla je ministarka Đedović Handanović.

Pročitajte još:

Ona je podsetila da su zbog industrijskog razvoja zemlje planirane najveće investicije u energetsku infrastrukturu do sada.

„Bez sigurnog snabdevanja energijom i energentima nema industrijalizacije Srbije, novih bolnica, naučnih parkova i radnih mesta. Mi smo to prepoznali i već u narednim mesecima završavamo određene projekte kao što je termoelektrana Kostolac kapaciteta 350 MW koja će biti prvo proizvodno postrojenje EPS-a posle više od tri decenije. Takođe, u završnoj fazi je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla A u Obrenovcu koje je veoma značajno zbog zaštite životne sredine i kvaliteta vazduha. Počeli su radovi na platformama za vetropark Kostolac koji će biti prvo postrojenje EPS-a iz obnovljivih izvora energije i taj vetropark imaćemo na mreži u prvoj polovini naredne godine’’, rekla je ministarka.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Prema njenim rečima, diversifikacija izvora snabdevanja naftom i gasom veoma je važna za energetsku sigurnost.

„Kao što smo prošle godine pustili u probni rad gasni interkonektor sa Bugarskom kojim omogućavamo snabdevanje gasom iz Azerbejdžana, tako je neophodno da završimo izgradnju naftovoda sa Mađarskom koji će biti izgrađen pre specijalizovane izložbe EXPO 2027’’, navodi ministarka.

Podsetila je da Srbija ima izuzetan hidroenergetski potencijal koji je potrebno iskoristiti zbog obezbeđivanja novih kapaciteta iz OIE i sigurnijeg snabdevanja električnom energijom.

„Moramo da izgradimo nove reverzibilne hidroelektrane Bistricu i Đerdap 3 zbog integrisanja više kapaciteta iz OIE, balansiranja i skladištenja energije. Ove hidroelektrane mogu da čuvaju energiju više dana ili nedelja, što je mnogo važno kada nam nije dostupna energija iz sunca ili vetra“, objasnila je ministarka.

Energetski portal

SEF 2024: Potvrđen status jednog od najrenomiranijih energetskih foruma u regionu

05.02.2024

Završen je Sarajevo Energy Forum (SEF) 2024, a organizatori se zahvaljuju učesnicima, partnerima, liderima, stručnjacima, ljudima iz biznisa, institucija, akademske zajednice i medija na fantastičnoj saradnji. SEF 2024 je potvrdio renome jednog od najvažnijih energetskih foruma ne samo u Bosni i Hercegovini nego i regionu. Skup su u ime organizatora otvorili predsedavajući Organizacionog odbora Senad Šepić, te Ahmet Erglić potpredsednik Privredne komore Bosne i Hercegovine i Mehmed Cero u ime Federalnog ministarstva životne sredine i turizma.

Prvi panel je bio posvećen preispitivanju našeg načina obezbeđivanja energije i odnosa prema životnoj sredini, a moderator je Elvir Bucalo, urednik BHRT-a, dok su panelisti: Anes Kazagić iz Elektroprivrede BiH, Slobodan Popovski, predsednik MARES-a iz Severne Makedonije, Marija Pujo Tadić, predsednica Međunarodnog instituta za klimatske aktivnosti iz Hrvatske, Miroslav Nikolić iz Elektroprivrede HZHB i Semir Hambo, glavni i odgovorni urednik portala Klix. Na SEF-u se razgovaralo gde je BiH u tranziciji iz regiona uglja u region sa razvijenim obnovljivim izvorima energije, zatim kako izgraditi mreže koje će osigurati priključak svima i ojačati regionalne kapacitete, panelu koji se realizovao u partnerstvu sa nemačkim GIZ-om (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit), kao i panel o fleksibilnosti mreža, uz rezultate istraživanja profesora Suljanovića i EI Milan Vidmar iz Ljubljane.

Generalni direktor HIFA Oila Venan Hadžiselimović, kompanije koja je bila generalni sponzor SEF 2024, održao je prezentaciju o tranziciji primarno naftne kompanije u energetsku kompaniju i tome koji su izazovi, ali i mogućnosti na tom putu. Veliko zadovoljstvo organizatori su imali da je i Rimac Energy bio zlatni sponzor i partner SEF-a, te je njihova predstavnica prezentovala najnaprednije baterije koje se trenutno nalaze na svetskom tržištu i kako one jačaju i pomažu stabilnost elektroenergetskog sektora. Za predstavnike opština, gradova i kantona, predstavnik Federalnog ministarstva energije je održao prezentaciju o najboljim praksama implementacije energetskih zakona i kako njihova primena može ubrzati ekonomski razvoj tih sredina.

Privrednici su imali posebna izlaganja, u partnerstvu sa Spoljnotrgovinskom komorom BiH, o primeni CBAM-a, osiguravanju zelenih sertifikata i garancija porekla i tome kako se pripremiti da nastave neometano i bez povećanja cena izvoza, plasirati svoje robe na evropsko tržište. Bilo je govora i o modelima projektnog i održivog finansiranja projekata iz obnovljivih izvora energije, što su uradili predstavnici ProCredit Banke, koja je također zlatni sponzor ovogodišnjeg SEF-a. Na forumu je bilo izloženo i Tesla vozilo i električni motor, te pametna rešenja i aplikacija kompanije za električne punjače Simply Charge iz Sarajeva.

Takođe, tokom SEF-a posetioci su mogli da testiraju i aplikaciju PV Smart Click koja vrši izračune merenja sunčanih sati na zadanoj lokaciji i radi procenu ukupnih troškova, kao i rešenja solarnih nadstrešica koja vaše parking mesto čine profitnim centrom, a koja su izradili Digital Arena iz Imotskog, te Propulzija iz Beograda koji su partneri i zlatni sponzori. Još jedna važna sesija pod nazivom “Uloga virtuelnih elektrana u BiH i regionu u osiguranju ugovora za otkup električne energije iz OIE“ okupila je regionalne lidere u energetskoj tranziciji. Panelisti su bili Hikmet Muratović (Hifa Oil), Obrad Škrba (NOS BiH) Marko Lasić (KOER Hrvatska) i Mladen Apostolović (EFT), uz moderaciju Dijane Mujanović sa Al Jazeera Balkans.

Nema sumnje da je SEF 2024 važan forum, te da je dobro da se u glavnom gradu Bosne i Hercegovine na stručan i odgovoran način razgovara o energetskoj tranziciji i ključnim pitanjima naše energetske budućnosti. Odnos prema energiji, definitivno će odrediti i naš odnos prema budućnosti i prema mogućnostima našeg razvoja, podvukli su organizatori.

Izvor: SEF Sarajevo

Sve manje poljoprivrednih gazdinstva i obradive zemlje

05.02.2024

poljoprivreda, njive, zemljište — Foto-ilustracija: Unsplash (yulian-alexeyev)

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Republički zavod za statistiku saopštio je prve podatke popisa poljoprivrede i oni, između ostalog, pokazuju da opada broj poljoprivrednih gazdinstava, obradive zemlje, ali i broj svih vrsta stoke.

Agroekonomista Milan Prostran, rekao je da ga prvi podaci popisa poljoprivrede nisu iznenadili i da su bili očekivani.

„Praćanje u proteklih deset godina nije mi davalo neke pozitivne signale da će nam rezultati biti bolji, da smo zaustavili neke negativne trendove. Tamo gde su negativni trendovi bili najizraženiji, oni su se i dalje nastavili, pre svega kada je u pitanju stočarska proizvodnja“, rekao je Prostran, gostujući u Jutranjem programu RTS-a.

Ovi podaci bi trebalo, kako kaže, da budu novi zadatak za novu vladu, jer ukoliko ih dobro razumeju i dobro shvate, državni organi bi na osnovu njih morali da kreiraju svoju politiku.

Prema tim rezultatima, broj gazdinstava je za 10 odsto manji nego 2018. godine kada je rađena jedna vrsta ankete.

Najveći pad je bio u Beogradskom regionu, 12,4 odsto, a kao razlog Prostran navodi to što je deo ljudi odustao od bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, zatim to što je deo zemljišta prodat za građevinske potrebe, a deo za infrastrukturne i druge potrebe.

“Beograd je glavni grad koji ima intenzivan razvoj i gde deo poljoprivrednog zemljišta u svakom slučaju lako nestaje, menja mu se namena“, ukazao je Prostran.

“Vi ćete sad na primer raditi auto-put Beograd–Zrenjanin, tu će nekoliko desetina hiljada hektara verovatno morati da ode iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Dakle, i demografska struktura očigledno menja sliku, ne samo u Beogradu nego i u čitavoj Srbiji“, rekao je Prostran.

Najviše gazdinstava je i dalje u regionu centralne Srbije, odnosno Šumadije.

Pročitajte još:

Prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava 61 godina

Dragana Marković iz Republičkog zavoda za statistiku je navela da je prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava 61 godina.

“Znači, stara su nam gazdinstva, a to je čak i bolje nego u odnosu na anketu, kada je bilo je 62 godine”, rekla je Markovićeva.

Takođe, podaci pokazuju i da je svaki 11. nosilac gazdinstava mlađi od 40 godina.

„Kod nas se ništa specifično ne dešava u odnosu na Evropsku uniju, koja je u okviru svoje zajedničke poljoprivredne i zelene politike pre dve godine donela posebne odluke za podršku mladim i malim farmerima“, rekao je Prostran.

On je podsetio da i mi u okviru države imamo određene aktivnosti za oživljavanje sela, pre svega one u vezi sa kupovinom seoskih kuća za koje mogu konkurisati mladi do 40 godina.

„Bez hrane nećemo moći“

Prostran ukazuje da bez hrane nećemo moći, dok bez nekih drugih izvoznih oblasti može da se živi.

„Dakle, mi bez hrane nećemo moći. Ovih dana je bilo neko poređenje da više izvozimo IT tehnologiju nego poljoprivredne proizvode. Dakle, to jesu cifre uporedive, ali značaj nije. Bez hrane zaista ne možete, a bez IT možemo odložiti još uvek neki deo razvoja“, rekao je Prostran.

Prema tome, ono što je karakteristično verovatno će to pokazati i analize u budućnosti da je problem malo i srednje gazdinstvo od 0,5 do pet hektara koje je i po prošlom popisu dominiralo sa preko 75 odsto, naveo je Prostran.

„Ono što bi trebalo da uradimo jeste da povećamo potrošnju domaćih proizvoda, da stimulišemo domaću proizvodnju, da povećamo potrošnju mesa, jer je stočarstvo najkritičnije i, statistički iskazano, u najtežem položaju. Mi danas trošimo svega 42 kilograma mesa u odnosu na 65 kilograma koliko smo trošili devedesetih godina. Dakle, potrošnja treba da povuče i taj razvoj“, rekao je Prostran.

Izvor: RTS

Premija za stanare u Beču koji sa gasa pređu na ekološku struju

05.02.2024

gas — Foto-ilustracija: Unsplash (KWON JUNHO)

Tokom realizacije programa „Izlazak iz gasa’’ Grad Beč nailazi na brojna ograničenja. Zbog toga je sledeća premija od marta ove godine namenjena stanarima koji iz svog stana izbace gasni priključak i uvedu novi sa ekološki prihvatljivim izvorom energije.

„Uslov za dobijanje premije za dekarbonizaciju jeste, da stanar ne koristi gas ni za kuvanje, ni za grejanje, niti za zagrevanje vode. Praktično kada se priključak za gas ukloni“, objasnila je rukovodilac odeljenja za podršku stambenoj izgradnji, Viktorija Nojber.

Postoji mnogo razloga zašto se napuštanje gasa ne ostvaruje predviđenom brzinom. Ponekad vlasnici zgrada ne žele da prelaze na ekološki prihvatljiv izvor energije. Ponekad su to i sami stanari. To je slučaj čak i u zgradama koje se nalaze u vlasništvu Grada, gde neki stanari insistiraju na zadržavanju grejanja na gas, a vlasnici ne smeju sprovoditi takve promene bez dozvole stanara.

Pročitajte još:

Da bi obe strane privoleo na prelazak na ekološku energiju, Grad Beč ponudio je obema stranama podsticaj. „Preuređenje te vrste u stanu često je povezano sa troškovima nabavke novih uređaja. Sa 1.000 evra prelazak na obnovljivu energiju mogu da priušte svi stanovnici Beča. Premija se čak može povećati na 1.500 evra po stanu, ukoliko istovremeno svi stanari u zgradi pređu na ekološku struju“, objasnila je član gradskog veća za stanogradnju Katrin Gal. Samo u Beču postoji još 30.000 stanova u kojima se kuva samo na gas. Grad se nada da će uz pomoć premije barem 2.000 električnih šporeta biti instalirano u prvoj godini.

Izvor: City of Vienna

Kako EU podstiče cirkularnu ekonomiju

04.02.2024

mašina — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Kako bi se podstakla cirkularna ekonomija, Savet i Evropski parlament postigli su privremeni sporazum o direktivi koja promoviše popravku pokvarene ili neispravne robe, poznatu kao direktiva o pravu na popravku.

Na ovaj način potrošačima če biti olakšano da traže popravku umesto zamene tako što će pristup uslugama popravke učiniti lakšim, bržim, transparentnijim i atraktivnijim.

Kako se navodi na sajtu Saveta, privremeni sporazum se primenjuje na sve proizvode sa zahtevima za popravku prema zakonu Evropske unije, postavlja obavezu popravke za proizvođače robe sa zahtevima za popravku, uspostavlja evropski informativni obrazac koji potrošačima pruža ključne podatke o uslugama popravke i objedinjuje nacionalne platforme za informacije o popravkama u evropska onlajn platforma.

Značaj postignutog sporazuma ogleda se u tome da će se njima produžiti životni vek proizvoda, smanjujući otpad i upotrebu novih resursa. Podaci Evropskog parlamenta ukazuju na to da odlaganje uređaja koji mogu da se poprave godišnje stvara 35 miliona tona otpada u Evropskoj uniji. Dodatne informacije ukazuju na to da ovakav otpad proizvodi oko 260 miliona tona ekvivalenta emisije ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

Da bi se postiglo navedeno u sporazumu, direktiva predlaže novi set alata koji će učiniti popravku privlačnijom za potrošače. To uključuje da potrošači imaju mogućnost da od proizvođača traže da poprave proizvode koji se tehnički mogu popraviti prema zakonu Evropske unije. Kao primer navodi se mašina za pranje veša, usisivač, mobilni telefon ili frižider.

Kao drugo, navodi se evropski obrazac za informacija o popravi koji serviseri mogu da ponude potrošačima, uz jasne informacije kao što su uslovi popravke, vreme završetka radova, cene i drugo.

Takođe, postojala bi evropska onlajn platforma za popravke koja bi olakšala povezivanje potrošača i servisera.

Na kraju, sporazum podrazumeva i produženje roka odgovornosti prodavca za 12 meseci nakon popravke proizvoda. Države članice mogu dalje produžiti ovaj period ako to žele.

Rezultati istraživanja Evropske komisije pokazali su da bi se preko 70 odsto građana EU radije opredelilo za popravku postojećeg uređaja, umesto kupovine novog.

Privremeni sporazum postignut sa Evropskim parlamentom sada treba da potvrde i formalno usvoje obe institucije.

Inače, ovaj predlog je Komisija predstavila 22. marta 2023. godine.

Energetski portal

Osnaživanje lokalnih zajednica – panel po panel – elektrana

04.02.2024

IMG_20230408_224422 — Foto: Elektropionir

Usvetlu razvoja savremene energetike, Elektropionir – energetska zadruga formirana krajem 2019. godine, postaje svetionik za građane koji aktivno tragaju za boljom pozicijom u energetskom sektoru. Kolektiv ove zadruge razvija svest o izazovima sa kojima se pojedinci, kao fizička lica, susreću u pokušaju da proizvode sopstvenu električnu energiju. Kroz lične uvide i doživljaje svojih članova, Elektropionir je identifikovao disharmoniju u zakonskim okvirima, koja individualne proizvođače struje nije prepoznavala kao integralni deo obsežne električne mreže. Tada se pojavila iskra promene, osvetljavajući stazu ka stvaranju mehanizma koji bi uveo zajednicu u kolektivni energetski poduhvat. Nešto više o zadruzi i najpoznatijem ostvarenom projektu, predstavila nam je Jelena Nikolić, doktorant u oblasti energetike i član energetske zadruge Elektropionir.

Ova zadruga u skladu sa zadružnim principima, predstavlja pravno lice koje strateški organizuje svoje članove, promovišući dobrovoljno i otvoreno članstvo, demokratsko uređenje (jedan član-jedan glas), ekonomsko učešće svih zadrugara, ostvarivanje međuzadružne saradnje kroz učešće u krovnoj evropskoj organizaciji energetskih zadruga – REScoop-u, kao i autonomiju u poslovanju. Središnji stub njihovog zadružnog poslovanja ostaje obrazovanje, sa odlučnim fokusom na deljenju znanja i edukaciji građana o pitanjima od vitalnog značaja.

U FOKUSU:

– Tokom našeg kursa Solartehnika narodu trudimo se da prenesemo sve što znamo i podelimo stečeno iskustvo. Zasad smo realizovali šest edicija i svaka je bila drugačija od prethodne. Period između dva kursa sa sobom nosi neka nova saznanja i drugačiji pristup, tako da je svaka Solartehnika bolja od prethodne i do sada ju je pohađalo više od 250 polaznika – istakla je Jelena Nikolić.

Novo poglavlje na polju održive energije u Srbiji otvorili su svojim uranjanjem u projekat Solarna Stara, inicirajući ideju da su građani, ujedinjeni i odlučni, moćni pokretači promena u energetskoj tranziciji. Projekat demonstrira da odgovornost za postavljanje elektrana ne mora biti koncentrisana isključivo u rukama velikih investitora. Naime, kada se lokalne zajednice udruže, mogu proizvoditi sopstvenu električnu energiju, kao i zagovarati pravičnu energetsku tranziciju kroz akciju i zajedničko vlasništvo nad čistim energijama. Projekat je pokrenut na proleće 2022. godine u saradnji sa meštanima staroplaninskih sela Dojkinci i Temska, kao i gradom Pirotom, a osmišljen je i realizovan pod okriljem Energetske zadruge Elektropionir. Ovim su postavljeni temelji za prve zadružne solarne elektrane u zemlji, postavljajući standard za buduće inicijative.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Balkan Solar Summit je u TOP 10 najvažnijih konferencija o održivom razvoju na svetu

04.02.2024

BSS_Image_2560x1920px — Balkan Solar Summit

Balkan Solar Summit je u TOP 10 najvažnijih konferencija o održivom razvoju na svetu, a ispred njega su konferencije u Amsterdamu, Kaliforniji i Floridi.

Banjaluka je visoko pozicionirana na svetskoj mapi konferencija o održivom razvoju, a to za organizatore znači biti GAME CHANGER!

Više informacija možete pronaći ovde.

Ovaj događaj jedinstvena je prilika da se upoznate, umrežite i razmenite ideje sa vodećim stručnjacima, investitorima, donosiocima odluka i predstavnicima poslovne zajednice iz celog regiona.

Balkan Solar Summit organizovaće diskusije o najnovijim trendovima i inovacijama u oblasti solarne i energije vetra, skladištenja energije, ali i o ostalim važnim aspektima energetske tranzicije i održivosti.

Događaj će biti organizovan od 8. do 9. februara u Banja Luci, a ceo agendu možete da pogledate ovde.

Izvor: Balkan Solar Summit

Radionica „Pitaj me bilo šta o EU podršci“

04.02.2024

microphone-mikrofon-konferencija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (ylan gillis)

U ponedeljak u 11 časova u EU info kutku u Nišu, Vožda Karađorđa 5, biće održana radionica „Pitaj me bilo šta o EU podršci“.

Učesnici radionice govoriće o Javnom pozivu za zelenu tranziciju srpske privrede, projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji.

Da li imate inovativna poslovna rešenja ili projektne ideje koje bi doprinele zelenoj transformaciji privrede i društva i potrebna vam je tehnička i finansijska podrška da ih sprovedete u delo?

Da li vaša ideja odgovara na neku od tema Zelene agende za Zapadni Balkan:

dekarbonizacija,
cirkularna ekonomija,
smanjenje zagađenja životne sredine i vazduha,
zaštita i očuvanje prirode i biološke raznovrsnosti, i
uspostavljanje održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj?

Na poziv mogu da se prijave javna, privatna i socijalna preduzeća, istraživačke institucije, organizacije civilnog društva, udruženja poljoprivrednika i zadruge, lokalne samouprave i upravljači zaštićenih područja, pojedinačno ili udruženo.

Učesnici radionice su Smiljka Živanović, predstavnica projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji, Đorđe Mančić, direktor BojEn doo kompanije, razgovor će voditi Snežana Andrić iz EU info kutka.

Radionica će biti dostupna za online praćenje putem YouTube kanala EU u Srbiji.

Energetski portal

Info sesija za građane – kako postati kupac-proizvođač

04.02.2024

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (MariaGodfrida)

Besplatna info sesija „Kako postati kupac-proizvođač električne energije?“, biće održana, 8. februara od 19 časova, u onlajn izdanju, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine.

Tokom ove info-sesije građani će biti upoznati sa mogućnostima proizvodnje električne energije za sopstvenu potrošnju putem solarnih panela, potrebnom opremom, trenutnom situacijom u ovoj oblasti, kao i postojećim državnim subvencijama i kreditima banaka za izgradnju solarnih elektrana na krovovima porodičnih kuća.

Zainteresovani građani mogu da se prijave putem linka https://prozjumer.rs/onlajn-info-sesija-kako-postati-prozjumer/

Info sesiju će voditi Vladan Šćekić programski direktor Centra za unapređenje životne sredine, koji se zadnjih petnaest godina bavi pitanjima životne sredine i održive energetike i Nenad Maričić jedan od pionira prozjumera u Srbiji.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Kako je pakistanska biblioteka postala energetski efikasnija?

03.02.2024

knjige_biblioteka — Foto-ilustracija: Pixabay

U Pakistanu je nedavno sproveden projekat koji je rezultirao značajnim unapređenjem energetske efikasnosti jednog javnog objekta. Memorijalna biblioteka Raziuddin Siddiki u Islamabadu, poznata po svojoj kolekciji od preko dva miliona knjiga, CD-ova i DVD-ova, sada se ističe i po svojoj predanosti energetskoj efikasnosti.

Biblioteka je zamenila sve cevi u prizemlju sa energetski štedljivim LED diodama. Ovaj potez je doveo do smanjenja potrošnje energije za osvetljenje za otprilike 75 odsto, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta osvetljenja i smanjenje troškova.

LED diode troše samo četvrtinu energije u poređenju sa prethodnim sistemom. Ova inicijativa je deo šireg napora od strane vladinih i nevladinih organizacija da se podstakne korišćenje energetski efikasnijih i kvalitetnijih svetlosnih rešenja, navodi se na sajtu UNEP-a.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Plenio)

Ovaj projekat ima poseban značaj u kontekstu energetske situacije u Pakistanu, koji se oslanja na raznovrsne izvore energije i suočava se sa deficitom energije, naročito tokom letnjih meseci, posebno ako uzmemo u obzir da ima populaciju od preko 231 milion stanovnika.

Pored ovog projekta, Pakistan je imao još jednu inicijativu velikih razmera pod nazivom „Billion Tree Tsunami“, projekat pokrenut pre deset godina sa ciljem sadnje milijardu stabala. Ovaj projekat je premašio svoje ciljeve, posadivši više od milijardu stabala. Tom prilikom obnovljeno je 350.000 hektara šumskog zemljišta. Ova inicijativa je stekla globalno priznanje kao uspešan primer borbe protiv klimatskih promena kroz obnovu šuma.

Energetski portal

Pionirski projekat kompanije MT-Komex u BiH – Rešetnica

03.02.2024

solar-gb0880495b_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC)

Kompetentnost i stručnost u izgradnji solarnih elektrana dovela je MT‑KOMEX u poziciju verodostojnog i vrednog partnera u energetskom sektoru. Kao takav, prepoznat je širom Srbije, s obzirom na to da je uspešno razvio i opremio niz solarnih postrojenja na tlu i na krovovima, međutim, sada je sjajna prilika da se kao ozbiljan partner dokaže i van naših granica.

Upuštajući se u izgradnju održive budućnosti, kompanija MT‑KOMEX je nedavno proširila svoje poslovanje na Bosnu i Hercegovinu, gde će uskoro zajedno sa MT‑KOMEX BH d.o.o. otpočeti svoj debitantski projekat u ovoj zemlji – Fotonaponska elektrana (FNE) Rešetnica. Ova solarna elektrana biće izgrađena u istoimenom mestu u gradu Goraždu i predstavljaće spoj tehnološkog umeća i ekološke svesti, koji će administrativno pripadati Bosansko-podrinjskom kantonu.

Izgradnja solarne elektrane u BiH biće obavljena po sistemu „ključ u ruke“, što bi značilo da je izvođač odgovoran za sve faze projekta, uključujući – projektovanje, isporuku, montažu i ispitivanje fotonaponske elektrane. Dakle, planiranje i izrada modela elektrane, dopremanje potrebnih materijala, tehnologije i radne snage do lokacije, potom instaliranje panela, postavljanje invertera i ostale potrebne infrastrukture, i na kraju uveravanje da ceo sistem funkcioniše – poverena je stručnom timu kompanije. Primena ovog metoda podrazumeva da će investitoru, Javnom preduzeću Elektroprivreda Bosne i Hercegovine d.d. – Sarajevo, biti predstavljen krajnji proizvod, odnosno potpuno funkcionalno postrojenje spremno za rad, što ih oslobađa muke oko upravljanja mnogobrojnim zadacima i složenim fazama rada.

U FOKUSU:

Solarna elektrana biće pozicionirana na oko 900 metara nadmorske visine, dok će se plato predviđen za postavku FNE Rešetnica prostirati na oko 8.200 m2 (ili 0,82 hektara) od 10.015 m2 ukupne veličine parcele. Odabrana lokacija trebalo bi da pruža ne samo čvrstu platformu za konstrukciju već i velik potencijal za efikasno korišćenje sunčeve svetlosti za proizvodnju energije visokog prinosa.

Za izgradnju ovog objekta biće korišćeni solarni paneli Luxor Solar. Izbor panela temelji se na njihovoj efikasnosti u pretvaranju sunčeve svetlosti u električnu energiju – što je suštinski atribut, zatim dugovečnosti i pouzdanosti u različitim vremenskim uslovima, s obzirom na to da su nedavne oluje na ovim prostorima jasno stavile do znanja da je to značajan kriterijum pri izboru panela.

S druge strane, Fronius invertori trebalo bi omoguće efikasno i pouzdano konvertovanje struje i time takođe doprinesu optimalnom funkcionisanju celokupnog sistema.

– Naravno, ključno pitanje je ukupan kapacitet koji će elektrana posedovati. Dakle, predviđeno je da solarna elektrana FNE Rešetnica, sa instaliranom snagom od 1.050 kWp, i ukupnom izlaznom/aktivnom snagom od 800 kW AC, proizvede procenjenu godišnju energiju od 1411 MWh – rekao je Radoslav Marić, direktor MT‑KOMEX BH d.o.o.

Kompanija MT‑KOMEX spoznala je da svojim dugogodišnjim iskustvom i znanjem može da pomogne razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije u Bosni i Hercegovini osnivanjem MT‑KOMEX BH d.o.o. Osim ugovora za izgradnju FNE Rešetnica, u toku su pregovori za izgradnju još četiri solarne elektrane u BiH, tri na krovu i jedna na zemlji. Inženjeri i instalateri kompanije spremni su za sve izazove koje im donosi poslovanje na ovom području, i tu su da svakom klijentu pomognu u izgradnji solarne elektrane.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

1...585960...1.512 Page 59 of 1.512

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM