Uticaj pesticida na razvoj mozga – novo istraživanje otkriva ozbiljne propuste u EU

Većina ljudi veruje da se pesticid može naći na tržištu tek nakon što prođe rigorozna naučna ispitivanja i detaljnu kontrolu regulatornih institucija. To poverenje predstavlja osnovu čitavog sistema bezbednosti hrane u Evropi. Međutim, šta ako problem nije u nauci, već u načinu na koji se naučni podaci prikupljaju, tumače i kontrolišu?

Upravo na to upozorava novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Stokholmu, koje je otvorilo ozbiljna pitanja o pouzdanosti evropskog sistema za odobravanje pesticida.

U centru pažnje našao se fungicid fluazinam, supstanca koja se godinama koristi u poljoprivredi. Istraživači su ponovo analizirali podatke iz laboratorijskih ispitivanja koja je finansirala sama industrija i došli do zabrinjavajućeg zaključka: potencijalno štetni efekti na razvoj mozga kod potomstva eksperimentalnih životinja bili su prikriveni pogrešnim statističkim izveštavanjem.

Još ozbiljnije zvuči činjenica da je jedna ključna studija o razvojnoj neurotoksičnosti regulatornim organima Evropske unije dostavljena tek 15 godina kasnije, i to tek nakon što su je nadležni posebno zatražili. Za sve to vreme pesticid je bio odobren za upotrebu.

Gde nastaje problem?

Evropska regulativa važi za jednu od najstrožih na svetu. Međutim, njen najveći paradoks jeste to što veliki deo bezbednosnih studija finansiraju upravo kompanije koje žele da njihov proizvod dobije dozvolu za tržište.

Naravno, laboratorije koje sprovode ispitivanja moraju da rade prema propisanim standardima. Ali čak i kada su eksperimenti tehnički ispravno izvedeni, način na koji se rezultati statistički obrađuju ili predstavljaju može značajno promeniti konačni zaključak.

U slučaju fluazinama upravo je ponovna analiza istih podataka pokazala ono što prvobitna procena nije prepoznala.

To otvara jedno važno pitanje: koliko još sličnih slučajeva možda postoji među hiljadama hemikalija koje svakodnevno koristimo?

Ni eksperti EFSA nisu bili uvereni u prvobitnu analizu

Dodatnu težinu čitavom slučaju daje činjenica da je Radna grupa za neurotoksičnost, koja savetuje Evropsku agenciju za bezbednost hrane (EFSA), u julu 2024. godine razmatrala upravo pitanje mogućeg uticaja fluazinama na razvoj mozga.

U svojim preporukama stručnjaci su ocenili da je statistička analiza koju su sproveli autori originalne studije imala značajna ograničenja. Naime, podaci za mužjake i ženke pacova analizirani su odvojeno, iako rezultati ukazuju da je efekat na težinu mozga bio prisutan kod oba pola. Prema mišljenju eksperata, objedinjavanje podataka, u skladu sa međunarodnim smernicama za statističku obradu, povećalo bi statističku pouzdanost i olakšalo otkrivanje stvarnog efekta.

Radna grupa je dodatno istakla da je kod ženki pacova, 66 dana nakon rođenja, zabeleženo smanjenje težine mozga koje je premašilo jednu standardnu devijaciju u odnosu na kontrolnu grupu, što predstavlja nalaz koji može ukazivati na biološki značajan efekat i koji zaslužuje ozbiljnu regulatornu pažnju.

Da li se fluazinam koristi i u našem regionu?

Fluazinam je registrovana aktivna materija u Srbiji i nalazi se u sastavu više fungicida namenjenih zaštiti poljoprivrednih kultura. Koristi se prvenstveno za suzbijanje plamenjače krompira, krastavosti jabuke, bolesti vinove loze, ali i kod pojedinih zasada jagode i maline, u zavisnosti od registrovanog preparata. Na domaćem tržištu dostupan je kroz preparate različitih proizvođača i distributera.

Slična situacija je i u regionu. Preparati na bazi fluazinama registrovani su ili su donedavno bili registrovani u Hrvatskoj, gde se koriste pre svega u proizvodnji krompira za suzbijanje plamenjače.

Za Bosnu i Hercegovinu ne postoji jedinstven državni registar sredstava za zaštitu bilja, jer se registracija vodi na nivou entiteta. Zbog toga nije moguće jednoznačno tvrditi da je aktivna materija trenutno registrovana u celoj zemlji. Međutim, s obzirom na tržišnu povezanost regiona i činjenicu da su preparati sa fluazinamom prisutni u susednim državama, ova aktivna materija je dobro poznata i proizvođačima u BiH.

Deregulacija ili jača kontrola?

U trenutku kada Evropska unija razmatra pojednostavljivanje procedura kroz novi zakonodavni paket o bezbednosti hrane i hrane za životinje, slučaj fluazinama dolazi kao ozbiljno upozorenje.

Istraživači sa Univerziteta u Stokholmu smatraju da rešenje nije u dodatnom ublažavanju pravila, već upravo suprotno – u jačem regulatornom nadzoru, većim kapacitetima institucija i većoj nezavisnosti naučnih procena.

Jedan od njihovih najzanimljivijih predloga jeste da studije toksičnosti ubuduće naručuju javne institucije, dok bi industrija snosila troškove, ali ne bi upravljala procesom. Time bi se značajno smanjio potencijalni sukob interesa.

Slučaj fluazinama ne znači da su svi pesticidi opasni niti da regulatorni sistem ne funkcioniše. Ali pokazuje da nijedan sistem nije imun na propuste.

Milena Maglovski