Radnici užurbano grade kompresorsku stanicu “Velika Plana”, jedinu na trasi gasovoda “Balkanski tok”. Oko 1.500 radnika je završilo oko 90 odsto posla i očekuje se da ona ceo posao na gasovodu “Balkanski tok” bude gotov do 1. oktobra ove godine. Kompresorska stanica “Velika Plana”, koja se gradi po najsavremenijem standardu za zaštitu od požara, i bez nje ne bi mogao da se obezbedi uravnotežen pritisak i gas ne bi mogao da se transportuje prema Mađarskoj.

Radove na izgradnji stanice obišli su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović, predstavnici rusko-srpske firme „Gastrans“ i izvođači radova na gasovodu „Balkanski tok“ kroz Srbiju, kao i ruski ambasador u našoj zemlji Aleksandar Bocan Harčenko.

Prema rečima direktora “Srbijagasa” plan je da se iz Velike Plane dalje gasifikuje istočna Srbija. Trenutno se radi na izradi plana i projektovanju gasifikacije Valjeva, kao i da počinje eksproprijacija zemljišta. Kada je reč o gasifikaciji na potezu od Leskovca do Vranja, Bajatović je rekao da su pripreme u toku i da bi trebalo od oktobra da počnu da rade taj deo.

“Godinama smo čekali da radimo ovako važne infrastrukturne projekte, a gasovod je svakako jedna od najvažnijih. Ovo je velika stvar za Srbiju. Kad smo ugovarali izgradnju gasovoda “Balkanski tok” sumnjao sam da ćemo moći da ga završimo u roku, kasni se doduše mesec-dva, što je minimalno u odnosu na epidemiju korona virusa. Ovakav gasovod nije izgrađen 70-80 godina. Gasovod je žila kucavica”, rekao je Vučić, navodi se u saopštenju “Srbijagasa”.

Ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan Harčenko, istakao je da je ovaj gasovod povećava energetsku bezbednost i u centralnoj Evropi, ali i u drugim delovima Evrope. 

“Ovo je velika stvar, ovde se vidi da je ovo ustvari evropski projekat u Srbiji, koja se zalaže za snabdevanje svog tržišta, ali i drugih”, dodao je Bocan Harčenko i istakao da je najbolji dokaz da je ovo evropsko gradilište činjenica da ovde rade firme iz Nemačke, Italije, Srbije, Rusije, kao i da su radnici iz mnogih zemalja. 

Prema podacima do sada je završen linijski deo gasovoda kojim će se gas preko Turske i Bugarske kroz Srbiju transportovati do Mađarske i srednje Evrope, a u toku je gradnja kompresorske stanice koja će omogućiti da se podigne pritisak i gas dalje transportuje ka Evropi. 

Dužina gasovoda od Crnog mora duž turske teritorije je 130 kilometara, potom 498 kilometara pripada Bugarskoj, a 403 kilometara Srbiji, dok u Mađarskoj dužina iznositi oko 85 kilometara. 

Gasovod ulazi u Srbiju kod Zaječara i izlazi kod Horgoša. Prva deonica je od bugarske granice do Žabara, druga od Žabara do Kovina, treća od Dunava kod Kovina do Gospođinaca i četvrta od Gospođinaca do mađarske granice kod Horgoša. Javno preduzeće “Srbijagas” i mađarska kompanija “FGSZ” povezali su gasovod početkom jula na granici s Mađarskom. 

Kapacitet gasovoda koji prolazi kroz Srbiju iznosi oko 13 milijardi kubnih metara. Prečnik gasovoda je 1.200 mm, a maksimalni pritisak 75 bara. Na teritoriji Srbije osim ove kompresorske stanice u Žabarima kod Velike Plane, izgrađeno je još 18 blok stanica, četiri prijemno-otpremna čistačka mesta i četiri merne stanice.

Na kompresorskoj stanici obavlja se filtracija, prečišćavanje gasa od mehaničkih primesa i sabijanje gasa i njegovo hlađenje radi daljeg transporta sa zadatim parametrima temperature i pritiska kroz magistralni gasovod do sledeće kompresorske stanice. Za ceo gasovod kroz Srbiju upotrebljeno je 190.000 tona cevi velikog prečnika, izgrađeno je 12 prelaza preko velikih vodenih prepreka, uključujući Dunav u dužini od 1.400 metara, što je evropski rekord. 

Realizacija projekta trajala je od 2019. do 2021. godine, a prema planovima gasovodom će prolaziti do 12,4 milijardi kubika gasa godišnje za potrebe Srbije i zemalja EU. Investitor projekta je “Gastrans”, zajedničko preduzeće Gasproma i Srbijagasa, a kompresorsku stanicu „Velika Plana” gradi firma „IDC“.

Energetski portal