Blokade puteva širom Srbije – protest protiv Zakona o eksproprijaciji

27.11.2021

261998813_1622234651450013_6143577685280533077_n — Foto: Fejsbuk/Kreni-promeni

U organizaciji Kreni-promeni i nekoliko ekoloških udruženja danas su u Beogradu i gradovima širom Srbije održani protesti protiv usvojenog Zakona o referendumu i dolaska kompanije Rio Tinto.

#Blokada #Mostar #Beograd i dalje traje pic.twitter.com/BK6ReJoQ3g

— Ne davimo Beograd (@nedavimobgd) November 27, 2021

Okupljeni građani širom Srbije blokirali su glavne saobraćajnice na sat vremena. Sve vreme prisutne su policijske patrole koje su sprečavale okupljene da mirno izraze svoje nezadovoljstvo.

Nakon blokada velikih saobraćajnica u Beogradu, okupljeni su krenuli ka zgradi Vlade Republike Srbije. Njih je predvodio Aleksandar Jovanović Ćuta, nakon kratkog zadržavanja ispred zgrade Vlade, on se zahvalio okupljenim građanima, naglasivši da je blokadama širom Srbije postignuto mnogo toga, nakon čega su okupljeni počeli da se razilaze.

Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, poručila je da su blokade puteva neodgovorni potezi koji nemaju veze sa ekologijom.

Podsetimo, Vlada Republike Srbije usvojila je izmenjeni i dopunjeni Zakon o eksproprijaciji, koji drastično ubrzava proces, a svi postupci dobijaju status „hitnog“ ukoliko Vlada ustanovi da je projekat od javnog interesa.

Pročitajte još:

Kao glavni razlog izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji, aktivisti navode kompaniju Rio Tinto koja je do sada uspela da otkupi manje od trećine predviđenog zemljišta, a ukoliko predlog Zakona bude usvojen, strana kompanija lako će doći do svih neophodnih parcela.

I pored dve peticije sa preko 300.000 potpisa, stavova vodećih pravnika, ogromnog protesta u Beogradu! Vlada je usvojila Zakon o referendumu i inicijativi i Zakon o eksproprijaciji, navodi se u saopštenju Kreni-promeni.

Organizatori najavljuju nove mirne proteste za subotu, 4. decembar.

Milica Radičević

Kucnuo je zadnji čas, daj prirodi svoj glas!

27.11.2021

rabbit-zec-divlje-životinje — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pociecha)

Ubijanje divljih životinja u ekološkoj državi Crnoj Gori postalo je svakodnevica!

“Nedavno smo svedočili slučaju ubijanja jelena u Nacionalnom parku „Biogradska gora”, a ove godine sve nas je šokiralo i ubijanje mečke u Beranama, sove velike ušare i jastreba u Podgorici, medvjeda u Dragišnici i srndaća u NP „Durmitor“”, navodi se na sajtu Centra za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.

Ovo je samo deo dugačkog spiska nama poznatih krivolovnih radnji sa kojima je javnost upoznata. Mnogo je više onoga što ne dođe do medija i osvešćenih pojedinaca. Kap je odavno prelila čašu i svi alarmi su uključeni, međutim konkretne reakcije od strane nadležnih – nema! Krivolov se vrši i nad nelovnim i zaštićenim vrstama, pa čak i u zaštićenim područjima.

Pročitajte još:

Jedini način da se se omogući dovoljno vremena da se odredi nulto stanje populacija divljači i da se sprovedu efikasne zakonodavne i institucionalne reforme je moratorijum. Smatramo da je donošenje ovakve odluke najefikasniji i najsvrsishodniji način da se zaštiti prirodno bogatstvo zemlje koje je dobro svih građanki i građana Crne Gore.

Potpisivanjem peticije šaljemo Vladi Crne Gore i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslali jasnu i glasnu poruku da je krajnje vreme da se krivolovu stane na kraj!

Zato pomozi i ti, daj prirodi svoj glas, potpiši peticiju! Više o tome pogledajte ovde.

Izvor: Centra za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore

Ispravan put za izradu nacionalnog energetskog i klimatskog plana – Veće ambicije i veće uključivanje javnosti

27.11.2021

srbija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Foto-ilustracija: Unsplash (sasa damjanovic)

Održane su javne konsultacije o pripremi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana – INEKP, dokumenta koji će odrediti pravac energetske i klimatske strategije Srbije do 2030. godine. Radi se o drugom krugu u seriji konsultacija, pokrenutom usled nedovoljno transparentnog procesa izrade ovog važnog dokumenta. Konsultacijama su, pored predstavnika organizacija civilnog društva, zainteresovanih građana i eksperata, ovoga puta prisustvovali i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, koji su učestvovali u jednom od panela i predstavili aktivnosti Minsitarstva na planu razvoja INEKP-a.

Javne konsultacije otvorio je programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Mirko Popović, navodeći da o ciljevina suštinski važnog strateškog dokumenta kao što je INEKP, treba odlučivati kroz dijalog svih zainteresovanih strana, kao i da bi o ovim ciljevima trebalo postići društveni konsenzus. O sveobuhvatnom uticaju INEKP-a na čitavo društvo govori i činjenica da ovaj dokument sadrži pet dimenzija: energetska efikasnost, dekarbonizacija ekonomije, energetska sigurnost, integracija unutrašnjeg energetskog tržišta i podsticanje istraživanja, inovacija i konkurentnosti.

Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević je u svom izlaganju upozorio kako će narednih godina efekti klimatskih promena na Srbiju poput suša, poplava, perioda velikih vrućina i hladnoće biti oštri. Kovačević se osvrnuo i na ekonomske pokretače energetske tranzicije, napomenuvši da će državama sa visokim ugljeničnim intenzitetom privrede poput Srbije biti sve teže da finansiraju svoj privredni razvoj usled novih mehanizama oporezivanja emisija CO2. Njegov zaključak, ipak, bio je pozitivan. On smatra da napuštanjem lignita Srbija napušta neproduktivnu industriju, pa da će okretanjem ka produktivnijim resursima povećati efikasnost proizvodnje i doprineti smanjenju siromaštva svog naroda.

Hristina Vojvodić, pravna savetnica u RERI-ju, podsetila je da termoelektrane u Srbiji i dalje najviše zagađuju prirodu i stanovništvo koje od nje živi, te da Srbija još nema konkretan plan za napuštanje proizvodnje energije iz uglja. INEKP je mesto za taj razgovor koji mora izroditi adekvatne mere za dostizanje klimatske neutralnosti, ali paziti da se efekti tih promena ne slome na leđima najugroženijih grupa.

Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole zaključio je da je važno i da ostala sektorska dokumenta, koja se odražavaju na pitanje razvoja energetike i borbe protiv klimatskih promena, moraju biti usklađena sa INEKP i odražavati usklađene i visoke ambicije. Kao posebno važna dokumenta, izdvojio je još uvek neusvojenu Strategiju niskougljeničnog razvoja, kao i Nacrt prostornog plana, koji ostavlja prostor za izgradnju do tri gigavata novih postrojenja za proizvodnju energije iz uglja.

Pročitajte još:

U drugom panelu, Maja Matija Ristić, v.d. sekretara Ministarstva rudarstva i energetike, govorila je o aktivnostima Ministarstva na izradi INEKP, kao i o drugim aktivnostima usmerenim na borbu protiv klimatskih promena, unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine. Ristić je navela je da je stav Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu Nacrta Prostornog plana Republike Srbije, usaglašen sa stavovima organizacija civilnog društva, te da u već započetom procesu energetske tranzicije nema mesta izgradnji novih termoenergetskih kapaciteta na lignit. Ristić je za kraj podelila planove Ministarstva da konačni nacrt INEKP-a bude gotov do decembra ove godine.

Viktor Berišaj, iz Mreže za klimatsku akciju Evrope (CAN Europe), podsetio je na regionalni kontekst energetske tranzicije i naglasio da je, uzevši u obzir da sve države regiona rade na razvoju svojih INKEP-ova, potrebna saradnja svih država u regionu na razvoju usaglašenih ciljeva i dostizanju ugljenične neutralnosti do 2050. godine. Berišaj je podsetio i na neminovnost zatvaranja termoelektrana u regionu, podsetivši da se, ne uzimajući nikakve dodatne mere u obzir, radni vek postojećih termoelektrana u Srbiji završava oko 2040. godine.

Javne konsultacije organizovali su Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), a uz podršku Britanske ambasade u Beogradu i Evropske fondacije za klimu. Zaključak organizatora je da se proces izrade INEKP-a mora otvoriti za širu javnost kako bismo zajedno izradili najkvalitetniji dokument, te će RERI nastaviti sa konsultativnim procesom kroz još dva sastanka do kraja 2021. godine.

Izvor: RERI

Prijavite se na konkurs ”Postajemo cirkularni!”

26.11.2021

Facebook-landing-page-820x511-px-1 — Foto: Promo

CirEkon, uz podršku EIT Food, organizuje takmičenje Konkurs za angažovanje građana ka cirkularnoj ekonomiji, koje је osmišljeno kao međusektorsko takmičenje za rešavanje kritičnih ekoloških izazova.

Takmičenje podržava realizaciju ideja koje doprinose razvoju i boljitku zajednice, a takođe uključuje novčanu i druge vidove podrške.

Svi predlozi će biti ocenjeni, dok će najbolji učestvovati u finalu, a za prva tri su pripremljene nagrade. Na konkurs se mogu prijaviti fizička lica, predstavnici organizacija civilnog drzuštva, preduzetnici, istraživači, studenti doktoriskih studija ili master studija, predstavnici startapova.

Takmičenje je formiramo iz dve glavne faze, predselekcije i finalna faza. Tokom faze predselekcije, projektni predlozi za takmičenje Konkurs za angažovanje građana ka cirkularnoj ekonomiji se razmatraju od strane CirEkona i ekseperata za cirkularnu ekonomiju Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju. Naredni korak jeste odabir devet kandidata, po tri iz svakog definisanog formata ideja. Finalna faza obuhvata predstavljanje svoje ideje na engleskom ispred žirija, čiji je ishod rangiranje najbolje tri ideje.

Pročitajte još:

Poziv je otvoren do 3. decembra do 16:59 časova, dok će 6. decembra biti najava predselekcija, a veliko finale je zakazano za 10. decembar.

Za sva dodatna pitanja u svakom trenutku možete poslati upit na writeus@cirekon.rs.

Sve dodatne informacije i kako se prijaviti pogledajte ovde.

Izvor: CirEkon

Ugroženo poslednje stanište velike droplje u Srbiji

26.11.2021

WWF i Udruženje za zaštitu velike droplje upozoravaju na alarmantno stanje u Specijalnom rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje“, gde više od osam meseci čuvarska služba ne funkcioniše i ne pruža osnovnu zaštitu ovoj kritično ugroženoj vrsti ptice na njenom poslednjem staništu u Srbiji.

Rezervat je osnovan 1997. godine sa osnovnim ciljem očuvanja jedine preostale populacije velike droplje u Srbiji i njegovo upravljanje tada je povereno Lovačkom udruženju “Perjanica” iz Mokrina, saopštila je WWF Adria.

Rezervat je dodatno proširen Uredbom Vlade Republike Srbije iz 2018. godine, tako da njegova površina sada iznosi oko 6800 hektara.

Ipak, problemi u upravljanju i osnovnom funkcionisanju postoje dugi niz godina, navodi se u saopštenju WWF Adrije i dodaje da je upravljač do sada više puta pokazao da nema kapaciteta, volje i znanja da na adekvatan način odgovori na sve izazove koje nosi zaštita velike droplje, uključujući praćenje stanja populacije, kontrolu i sprečavanje njenog ugrožavanja, odnos sa lokalnim stanovništvom, razvoj sadržaja za posetioce i aktivnih mera zaštite.

“Apelujemo na sve nadležne organe, državne i pokrajinske, da pod hitno obezbede funkcionisanje čuvarske službe u rezervatu ‘Pašnjaci velike droplje’ i da istovremeno pokrenu postupak izmene upravljača. Udruženje za zaštitu Velike droplje i WWF Adria su spremni da sa svojim kapacitetima pomognu u ovim procesima”, stoji u saopštenju.

Pročitajte još:

„Pune tri godine su prošle od proširenja rezervata, međutim nadzor čuvarske službe na prostornim celinama Siget i Kočovat nikada nije uspostavljen. Povrh svega, poslednjih osam meseci ne postoji nikakav nadzor ni na prostornoj celini Jaroš, koja je stanište velike droplje. Nekoliko puta obraćali smo se Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode i Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine, ali odgovora nije bilo. Poslednja obraćanja bila su zvanična, putem prijava za nezakonito uzurpiranje preko 200 hektara unutar rezervata, na koja očekujemo zvanične odgovore“, kaže Anita Sučić iz Udruženja za zaštitu velike droplje.

Ovo nije prvi put da organizacije apeluju na promenu upravljača, 2015. godine podneta je prva inicijativa, a potom i 2017. U oba slučaja nije bilo nikakve reakcije nadležnih organa, tako da oni snose odgovornost za trenutnu situaciju u rezervatu. U međuvremenu, stanje populacije velike droplje stalno se pogoršava. Poslednje šepurenje (svadbeni ples mužjaka) u rezervatu zabeleženo je 2017, a prisustvo mužjaka 2018. godine. Od tada se nacionalna populacija sastoji od svega 8 jedinki ženskog pola, dok je pri osnivanju rezervata brojnost procenjivana na oko 30 jedinki. Droplje su izložene brojnim uticajima, a pre svega uznemiravanju i direktnom uništavanju staništa za potrebe širenja poljoprivrednih površina, kao sa raznim aktivnostima poljoprivrednika i lovaca.

Velika droplja je nekada bila brojna gnezdarica u panonskoj niziji. Usled pretvaranja stepa i slatina u oranice, ali i usled prekomernog lova, ova vrsta je dovedena na rub opstanka. Ciljanim programima zaštite, populacije velike droplje u brojnim zemljama uspele su da se oporave. Tako na primer u susednoj Mađarskoj danas ima preko 1500 jedinki ove vrste. Velika droplja je prepoznata kao vrsta od posebnog interesa za zaštitu na području Evropske unije i nalazi se na prvom aneksu EU Direktive o pticama kao strogo zaštićena vrsta.

Izvor: WWF Adria

Blok 1 u Termoelektrani “Nikola Tesla B” pušten u probni rad

26.11.2021

te nikola tesla — Foto: TE "Nikola Tesla B"

Jutros u šest sati ponovo je pušten u probni rad Blok 1 u Termoelektrani “Nikola Tesla B” od 650 megavata, potvrđeno je RTS-u.

Rad Termoelektrane “Nikola Tesla B” u punom kapacitetu obezbeđuje stabilnost snabdevanja zemlje električnom energijom, a vraćanjem Bloka 1 u pogon prestaje i potreba za uvozom struje. Kapitalni remont povećao je njegovu snagu za još 20 megavata pa sada ima snagu 670 megavata.

Remont je završen mesec ranije, a EPS je za te radove izdvojio 90 miliona evra.

Iz TENT-a je saopšteno da će, osim povećanja snage, radnog veka i energetske efikasnosti, revitalizacija unaprediti i uslove zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

“Ugradnjom sistema za redukciju azotnih oksida, smanjiće se emisija azotnih oksida ispod 200 miligrama po kubnom metru. Ekološki projekti intenzivno se rade i u TENT A i u TENT B. Napreduje gradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT A, a započet je i projekat gradnje takvog postrojenja i u TENT B”, ističe se u saopštenju.

Dodaje se da je cilj da u najvećoj fabrici struje na Balkanu, gde se proizvodi više od polovina električne energije realizuju svi projekti za zaštitu životne sredine i da do 2027. godine sve termoelektrane EPS-a budu u potpunoj usaglašenosti sa Direktivom o industrijskim emisijama.

Izvor: RTS

Radovi na gasovodu do Prijepolja početkom sledeće godine

26.11.2021

Radovi na gasovodu ka Prijepolju počeće krajem februara, a završetak radova očekuje se tokom 2023. godine, najavila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ona je navela da će gasovod ka Prijepolju biti dug 80 kilometara, a da će u projekat biti uloženo 40 miliona evra. Osim toga, izvdojena su i značajna sredstva za unapređenje visokonaponske i distributivne mreže u Srbiji, navela je ministarka.

“Plan je da stvorimo iste uslove u celoj zemlji kada govorimo o napajanju električnom energijom, jer nije samo problem na jugozapadu zemlje. Obezbedili smo novac i u naredne dve, tri godine ćemo ulagati u distributivnu mrežu”, napomenula je ona.

Pročitajte još:

Ministarka je dodala da su dokazane mineralne sirovine u Srbiji vredne 250 milijardi evra i da moderno, održivo rudarstvo može da doprinese ukupnom privrednom razvoju zemlje.

“Srbija je rudarska država i treba toga da budemo svesni. To je posebno važno u momentu kada se ceo svet bori sa klimatskim promenama i kada su u procesu energetske tranzicije i zelene agende kritične sirovine litijum, bakar, zlato i antimon, a svega toga ima u velikim količinama u našoj zemlji”, istakla je ona.

Energetski portal

Vlada Srbije donela Uredbu o tržišnoj premiji i Uredbu o modelu ugovora o tržišnoj premiji za obnovljive izvore energije

26.11.2021

vetroelektrane_vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Vlada Srbije donela je danas dve uredbe koje se tiču uređivanja oblasti obnovljivih izvora energije. Reč je o Uredbi o tržišnoj premiji i Uredbi o modelu ugovora o tržišnoj premiji, potvrđeno je eKapiji u pres službi Vlade Srbije.

Prema Uredbi o modelu ugovora o tržišnoj premiji, ugovorne strane regulišu međusobna prava i obaveze kao i uslove i način plaćanja tržišne premije za elektranu i druga prava i obaveze u skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Podsticajni period traje 15 godina od dana prve isplate tržišne premije ili negativne premije.

Prema Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, podsticaji se stiču u postupku aukcija i dobijaju se u obliku tržišne premije koja je definisana kao finansijski dodatak na tržišnu cenu električne energije.

Aukcije se sprovode u tri faze: kvalifikacije, nadmetanje i odabir najboljih ponuda. Ministarstvo pokreće postupak aukcija javnim pozivom i sprovodi aukcije na osnovu kvote koju određuje Vlada.

Podsetimo, prethodno je doneta Uredba o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane. Ovom uredbom koja je objavljena 10. novembra a stupila na snagu osmog dana od objave u Službenom glasniku, kvota za vetroelektrane odobrene snage 3 MW i više iznosi 400 MW.

Takođe, Agencija za energetiku donela je metodologije za određivanje visine maksimalne cene na aukciji i početne cene iznad koje investitori neće moći da ponude svoje cene.

Pročitajte još:

Kada je reč o mehanizmu zaštite aukcija od spekulativnih ponuda, osim bankarske garancije, investitori treba da prilože energetsku dozvolu, potvrdu o postojanju planskog osnova za priključak i niz administrativnih dokumenata.

Nakon aukcije, investitori koji su stekli status privremenog povlašćenog proizvođača su dužni da u roku dve godine pribave građevinsku dozvolu i saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredine, odnosno odluku da nije potrebne izrada te studije.

Posle toga, status privremenog povlašćenog proizvođača se produžava za tri godine, i u tom roku je privremeni povlašćeni proizvođač dužan da izgradi elektranu, s tim da status može produžiti za još godinu dana ako je elektrana izgrađena u konstruktivnom smislu, a zbog više sile status se može produžiti za još godinu dana.

Ako u roku statusa privremenog povlašćenog proizvođača investitor izgradi i priključi elektranu, stiče status povlašćenog proizvođača, na osnovu čega može da koristi podsticajne mere u trajanju od 15 godina.

Ugovor o tržišnoj premiji na osnovu koga se isplaćuje tržišna premija investitor zaključuje posle sticanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača.

Do uspostavljanja likvidnog organizovanog unutradnevnog tržišta, ovlašćena ugovorna strana iz ugovora o tržišnoj premiji preuzima balansnu odgovornost za investitore, pri čemu u toku prelaznog perioda investitori plaćaju fiksnu naknadu za balasno odstupanje, ako plan proizvodnje odstupi od dozvoljenog procenta balansnog odstupanja.

Izvor: eKapija

Naučnici snimili početak razmnožavanja korala, nada u oporavak ugroženog podvodnog ekosistema

25.11.2021

veliki koralni greben — Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici, koji su snimili početak razmnožavanja Velikog koralnog grebena kod australijske obale u Koralnom moru, tvrde da ovaj fenomen uliva nadu u oporavak ugroženog podvodnog ekosistema.

Neverovatan prizor i erupcija boja traju nekoliko dana na otvorenom moru. Naučnici, zabrinuti zbog propadanja grebena, tvrde da je veliko zadovoljstvo da prisustvuju ovom fenomenu.

“To je snažna demonstracija da su ekološke funkcije koralnog grebena netaknute i da funkcionišu posle faze oporavka od više od 18 meseci”, rekao je biolog Garet Filips.

Veliki koralni greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda, na severoistoku Australije.

Pročitajte još:

Klimatske promene ugrožavaju korale koji zbog toga blede i postaju podložni bolestima. Dve trećine Velikog koralnog grebena su, kako se smatra, oštećene, a ugrožava ga i zagadjenje okeana. Veliki koralni greben je na listi svetskog nasledja Uneska.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Mihajlović: Verujem da će cena gasa za Srbiju biti održiva

25.11.2021

gas, gasovod, Srbijagas, poyitivan trend, poslovanje gasom, — Foto: JP Srbijagas

Ministarska rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, veruje da će cena gasa za Srbiju biti održiva nakon završetka sastanka predsednika Srbije Aleksadnra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina u Sočiju.

“Cena gasa na berzama trenutno iznosi blizu 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, što je nekoliko puta više u odnosu na prošlu godinu i to je najaktuelnije pitanje u Evropi koja, kao i Srbija, zavisi od ruskog gasa. Mi nemamo drugog snabdevača gasa i proći će dosta vremena tokom kog ćemo koristiti samo ruski gas. Verujem da je sastanak oba predsednika dobro pripremljen. Cena neće moći da bude 270 dolara kao što je bila do sada zbog svetske energetske krize. Za Srbiju je najvažnije da obezbedi dugoročan ugovor, ne na tri ili pet, već ponovo na deset godina. Količina gasa je takođe važna s obzirom da su projekcije da će nam biti potrebne tri milijarde kubnih metara godišnje. Gas će se puno više koristiti jer nam se i privreda razvija, biće više gasnih elektrana i novih fabrika koje će ga koristiti”, rekla je Mihajlović za televiziju “Tanjug”, navodi se u saopštenju.

Ona je napomenula da je diverzifikacija gasnih ruta veoma značajno pitanje kao i diverzifikacija dobavljača energenata.

„Danas imamo dva gasovoda i ruski gas dobijamo iz novog gasovoda Balkanski tok. Nije na odmet da razmišljamo u narednim decenijama o novim rutama. Gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad između Srbije i Bugarske je ključna za diverzifikaciju snabdevanja i preko nje možemo da se povežemo na azerbejdžanski, grčki ili izraelski gasovod. Srbija kao mala država koja želi da se ekonomski razvoja, mora da obezbedi, barem do 2050. godine, nekoliko procenata gasa od nekog drugog snabdevača”, objašnjava ministarka.

Pročitajte još:

Kako je istakla Srbija je obezbedila energetsku stabilnost tokom energetske krize, ali da mora da ulaže sredstva u proširenje Banatskog Dvora i izgradnju novog skladišta gasa.

„Mi moramo da izgradimo novo gasno skladište kako bismo obezbedili najmanje jedan mesec sigurnog snabdevanja koji nas osigurava od potencijalnih budućih kriza. Nedavna havarija u Bugarskoj je pokazala koliko je značajno pitanje energetske bezbednosti. Moramo da širimo kapacitete Banatskog Dvora koji mora da ima veće količine gasa i nadam se da taj posao možemo da završimo za godinu dana. Važno nam je da imamo mogućnost ispumpavanja većih količina, danas možemo oko pet miliona kubnih metara gasa dnevno, i proširivanjem ćemo moći da koristimo mnogo veće količine. Pored toga, važno nam je da izgradimo još jedno podzemno skladište jer će Srbija uvek biti energetski zavisna kada je gas u pitanju”, rekla je ona.

Mihajlovićeva je rekla neće biti promene cene električne energije do kraja grejnje sezone i da je neophodno razmatrati i učešće nuklearne energije u energetskom miksu Srbije i da će se otvoriti rasprava o tom pitanju.

„Elektroprivreda 30 godina nije napravila ni jedan elektroenergetski objekat. Toga nema ni u okruženju ni u Evropi. Energetske potrebe rastu, stvari se brzo menjaju, ide se ka većoj elektrifikaciji koja će dovesti do rasta potražnje za električnom energijom u budućnosti. Moramo da uradimo sve što možemo da proizvodimo električnu energiju iz novih hidroelektrana, solarnih i vetroelektrana ali nuklearna energije ne treba da bude bauk. Tehnologije su se danas promenile. Otvorićemo raspravu o tome. Srbija ne sme da uvozi ni jedan kilovat električne energije i treba da gradi nove kapacitete kako bi kontinuirano obezbeđivala energetsku bezbednost za svoje građane i privredu”, zaključuje ministarka.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Španci ponovo pokrenuli termoelektranu na ugalj

25.11.2021

Španija je jedna od zemalja koja je najviše zabrinuta zbog klimatskih promena, njihova vlada aktivno radi na tome da ih ublaži i da do 2050. godine postignu klimatsku neutralnost.

Kako bi ovo ispunili jedan od glavnih ciljeva je da do 2030. godine smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 23 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. To se može postići, između ostalog, zatvaranjem termoelektrana na ugalj, kao i ograničavanjem novih projekata koji se odnose na eksploataciju uglja, nafte i gasa. Istovremeno planiraju da se što više okrenu obnovljivim izvorima energije i da postepeno povečavaju njihov udeo u ukupnoj potrošnji električne energije.

I čini se da je Španija bila na dobrom putu, jer su bili u procesu gašenja “najprljavije” termoelektrane na ugalj, kada je energetska kriza pokucala na vrata.

Pročitajte još:

Dolazak zime i hladni dani, praćeni sve većom potražnjom za električnom energijom, primorali su energetsku kompaniju Endesa da ponovo pokrene “As Pontes” termoelektranu na ugalj koja nije radila od prošle godine, prenose svetski mediji.

Naime, cena električne energije u Španiji nedavno je naglo skočila, pre nekoliko dana veleprodajna cena je dostigla 236 evra po megavat-satu, što je dodatno uticalo na ponovno upotrebu uglja. Prema Nacionalnom institutu za statistiku Španije, domaćinstva su prošlog meseca platila 63 odsto više za struju nego u oktobru 2020. godine.

Hladni talas koji je zahvatio Španiju, doprineo je tome da Endesa uveze oko 140.000 tona uglja koji će biti iskorišćen u narednim danima ili nedeljama, sve zavisi od potražnje, ali i cena električne energije.

Koliko će ovaj iznenadni i sigurno neplanirani iskorak Španije uticati na njen krajni cilj da do 2030. godine prestane da koristi ugalj, ostaje nam da vidimo.

Milica Radičević

CLS predstavio pet mera za smanjenje zagađenja u Beogradu

25.11.2021

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) će raditi mesečni monitoring i izveštavanje u vezi sa sprovođenjem 5 ključnih i urgentnih mera za smanjenje zagađenja vazduha u Beogradu, zaključak je tribine “Aerozagađenje / Kako se boriti protiv tihog ubice?” koja je održana u Medija centru.

Učesnici tribine su identifikovali sledeće ključne mere:

1) Intenzivna zamena energenata i grejnih tela kod individualnih ložišta;

2) Ukidanje toplotnih izvora na mazut i lignit u sistemu Beogradskih elektrana i kotlova na te energente u javnim ustanovama u Beogradu;

3) Mere za smanjenje emisija na postrojenjima u termoenergetskom sektoru (praćenje implementacije NERP);

4) Vanredne kontrole vozila gradskog prevoza i nabavka električnih i hibridnih vozila za javni saobraćaj;

5) Redovne inspekcije i kontrole industrijskih postrojenja u Beogradskom regionu.

Direktor CLS-a Nikola Jovanović je naglasio da je problem zagađenja vazduha jedan od najvećih problema u Beogradu i da je vreme priče i političkog marketinga prošlo, a da je došlo vreme da on počne konačno da se rešava.

Pročitajte još:

„CLS će na mesečnom nivou izveštavati javnost o tome šta je urađeno i šta se radi da se smanji zagađenje vazduha. Apelujem na medije da nas podrže u ovom naporu“, dodao je Jovanović.

Prof. Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta je istakao da je neophodno odmah uvesti zvaničan sistem za ranu najavu i upozorenje kada se očekuju periodi sa prekomernim zagađenjem vazduha.

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije je podvukao da institucije moraju priznati veličinu problema zagađenja vazduha i momentalno se uhvatiti u koštac sa svim izvorima emisija.

Izvor: Centar za lokalnu samoupravu

Saradnja sa Švedskom na smanjenju industrijskih emisija

25.11.2021

termoelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Potpisivanjem bilateralnog sporazuma o saradnji na smanjenju industrijskih emisija, kroz sprovođenje evropske Direktive o industrijskim emisijma u Srbiji, započela je treća faza projekta „Zelena tranzicija – implementacija Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji u periodu 2021-2025. godine“ (IED 3).

Sporazum vredan od 1,7 miliona evra, koji je važan za ispunjavanje obaveza Srbije iz Poglavlja 27 – Životna sredina i klima, potpisale su Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine i Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji.

“Kroz ovaj projekat, moći ćemo da računamo na podršku Švedske, kako bismo i kod nas ubrzali zelenu tranziciju društva i zelene investicije u industriji. Cilj je da se industrija pripremi za investicije u čistije tehnologije, koje će doprineti tome da se u značajnoj meri poboljša kvalitet vazduha, što je jedan od strateških ciljeva ministarstva koje vodim”, istakla je Vujović, navodi se u saopštenju.

Kako je objasnila ovaj projekat nam omogućava da ostanemo na dobrom putu, imajući u vidu da su sprovođenjem Direktive EU o industrijskim emisijama znatno smanjene zagađujuće emisije u EU, ojačana je konkurentnost industrije i poboljšan kvalitet života građana.

Pročitajte još:

“To je rezultat koji i u Srbiji, kroz primenu evropskog iskustva, želimo da ostvarimo i da tako poboljšamo kvalitet života naših građana. U sklopu projekta, u planu je izrada novog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kao i podzakonskih akata kako bismo se potpuno uskladili sa Direktivom o industrijskim emisijama”, dodaje ona.

Ovaj projekat će pomoći da se izrade integrisane dozvole za 15 industrijskih postrojenja i sedam farmi.

Ambasadorka Ben David je izrazila zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma, kojim se nastavlja podrška Švedske integraciji Srbije u Evropsku uniju i saradnja sa našom zemljom u oblasti zaštite životne sredine.

Ona je istakla da je Vlada Švedske nedavno donela novu Strategiju za Zapadni Balkan i Tursku, prema kojoj će se upravljati rad Ambasade Švedske u Srbiji u narednom periodu, i koja uključuje dalju podršku održivom razvoju povoljnom za životnu sredinu i otpornom na klimatske promene, kao i održivom korišćenju prirodnih resursa.

Implementacioni partner na projektu je Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Energetski portal

Vranje: raspisan javni poziv privrednim subjektima za ugradnju solarnih panela u domaćinstvima

25.11.2021

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Gradsko veće Grada Vranja raspisalo je Javni poziv za učešće privrednih subjekata u sprovođenju mere energetske sanacije u domaćinstvima, putem ugradnje solarnih panela.

Pravo učešća imaju svi zainteresovani privredni subjekti koji ispunjavaju zakonom utvrđene uslove za obavljanje delatnosti i koji ispunjavaju uslove definisane Pravilnikom o sprovođenju mera energetske sanacije i ovim Javnom pozivom.

Prijavu za učešće na javnom pozivu podnosioci popunjavaju na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom. Prijava se predaje lično, na šalteru 1, u Uslužnom centru ili preporučeno poštom na adresu: Grad Vranje, Komisija za realizaciju energetske sanacije, Kralja Milana br.1, 17500 Vranje.

Rok za podnošenje prijava je 03. decembar 2021. godine.

Više o konkursu pogledajte OVDE.

Izvor: Grad Vranje

Šta donose izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji?

24.11.2021

Vlada Srbije Skupština Republike Srbije — Foto: Vlada Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Vlada Republike Srbije predložila je izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji, a predlog Zakona našao se na dnevnom redu Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Skupštine.

Istovremeno, brojni građani i ekološki aktivisti okupili su se juče, 23. novembra, ispred Skupštine i pozvali da se ovakav predlog povuče jer je, kako kažu, namenjen da olakša „otimanje dedovine zarad interesa stranih kompanija“.

Zakon o eksproprijaciji primenjuje se u našoj zemlji od 1995. godine, ali se predloženim izmenama i dopunama drastično ubrzava proces, a svi postupci dobijaju status „hitnog“ ukoliko Vlada ustanovi da je projekat od javnog interesa.

„Rok za Vladu da ustanovi javni interes sveden je sa 90 dana na 15 dana, a rokovi za učešće građana u postupku su pet plus tri dana. Uz to, na one tri godine privremenog zauzimanja zemljišta sada je dodato još tri godine – dakle šest godina privremenog zauzimanja zemljišta“, objasnio je advokat Luka Đorđević u razgovoru sa “Eko Stražom”.

On dodaje da poljoprivrednici po selima uglavnom ne sprovode ostavinske rasprave generacijama, što predstavlja veliku prepreku investitorima da sprovedu postupak eksproprijacije budući da se ne zna ko je vlasnik.

„Novi zakon o eksproprijaciji predviđa uvođenje privremenih zastupnika potencijalnih naslednika. To znači da neko iz opštine vašem pokojnom dedi postavi privremenog zastupnika i taj privremeni zastupnik onda sprovede ostavinski postupak. To je nenormalno iz ugla naslednog prava. Kad ostavilac premine, automatski se postaje naslednik, nema potencijalnog naslednika, nema zastupnika nasledika. Ovaj zakon uvodi sulude stvari”, ističe Đorđević.

Pročitajte još:

Korist građana ili korist Rio Tinta?

Premijerka Srbije Ana Brnabić demantovala je na jučerašnjoj sednici navode da Rio Tinto ima bilo kakve veze sa Zakonom o eksproprijaciji i građanima koji protestuju poričila da će zakon o eksproprijaciji služiti samo tome da neki strateški projekti mogu brže da se realizuju, navodi se u saopštenju Vlade.

Ona je ukazala na to da do sada nelegalan objekat na trasi nije mogao da se ukloni i da bi novi zakon trebalo da pronađe rešenje i za takve situacije.

„Ovaj predlog zakona je bio dve nedelje na javnom uvidu, slati su komentari, a ovi što su danas protestovali ispred parlamenta nisu poslali nijedan komentar“, rekla je premijerka.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da se izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji skraćuju rokovi za postupanje nadležnih organa, rešava pitanje nelegalnih objekata eksproprijacije i definiše pitanje administrativnog prenosa.

On je objasnio da predlog Zakona predviđa da predmet eksproprijacije mogu biti svi oblici svojine, pa i nepokretnosti u javnoj svojini, što do sada nije bio slučaj.

Aktivisti će, kako je najavljeno, nastaviti sa protestima danas i u nedelju jer smatraju da izmene Zakona ne mogu doneti korist građanima već će, naprotiv, ugroziti čak i one koji nisu u rudarskim područjima budući da je svako u riziku da mu se po hitnom postupku oduzme imovina.

Milena Maglovski

1...498499500...1,672 Page 499 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM