Home Blog Page 2

ISO 59004 – novi standardi za tranziciju prema cirkularnoj ekonomiji

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U maju ove godine, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), objavila je novu porodicu ISO 59000 standarda, koja se odnosi na tranziciju sa linearne prema cirkularnoj ekonomiji. Donošenje novih standarda ima za cilj da pomogne kompanijama da prepoznaju i implementiraju prakse za smanjenje njihovog ekološkog otiska, da maksimiziraju efikasnost korišćenja resursa, a ujedno i da smanje proizvodnju otpada.

ISO 59004, sastavni je deo ove porodice standarda, sa fokusom na praktičnu implementaciju cirkularnih principa kompanija u njihovom poslovanju. Ovi standardi postavljaju šest osnovnih principa koji organizacijama pomažu da unaprede svoje poslovanje na održiv način.

Prvi, sistemsko razmišljanje, podrazumeva razmatranje međusobnih uticaja ekonomskih, socijalnih i ekoloških sistema. Drugi, perspektiva životnog ciklusa, usmerava kompanije da promišljaju o celokupnom životnom ciklusu proizvoda i usluga. Zatim treći, stvaranje vrednosti, treba da usmeri kompanije na optimizaciju resursa i inovacije koje će doneti dodatnu vrednost. Četvrti, deljenje vrednosti, podstiče saradnju kao i pravednu distribuciju vrednosti duž vrednosnih lanaca. Peti, otpornost ekosistema, usmeren je na promovisanje odgovornog upravljanja resursa sa ciljem očuvanja otpornosti ekosistema. Na kraju, praćenje resursa, obezbeđuje da celokupan lanac snabdevanja i upotrebe resursa bude transparentan.

Primenom principa, kompanije mogu da smanje svoj ekološki otisak, kao i negativan uticaj na životnu sredinu. Pored toga, mogu da povećaju otpornost na nedostatak resursa, kroz cirkularnost. Takođe, odnosi sa zainteresovanim stranama mogu biti unapređeni kroz održive prakse. Treba istaći da se na ovaj način usklađuje poslovanje sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs), posebno sa onim koji se odnose na klimatske promene i održivu potrošnju.

Pročitajte još:

ISO standardi

Uopšteno govoreći o ISO standardima, oni predstavljaju međunarodno priznate smernice koje postavlja Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO). Veoma široko obuhvataju i definišu kriterijume, zahteve i prakse koje proizvodi, usluge i sam proces poslovanje treba da ispunjavaju kako bi se obezbedio njihov kvalitet, ali i bezbednost i efikasnost.

Još jedna važna porodica jesu ISO 14001 standardi, koji se bave definisanjem kriterijuma za sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Slično kao i ISO 59004, ovi standardi se odnose na smanjenje ekološkog otiska organizacija i povećanje konkurentnosti kroz primenu ISO 14001 principa jer se prednost daje ekološki odgovornim kompanijama. Takođe, tu je i efikasnije korišćenje resursa i usklađenost sa zakonodavstvom, čime se smanjuje rizik poslovanja od mogućih kazni i prekršaja.

Katarina Vuinac

OxyRePair – iskorak ka efikasnijoj hidrometalurgiji i skladištenju zelene energije

Foto-ilustracija: Unsplash (M)
Foto: OxyRePair

Inovativna tehnološka procedura za potpunu obradu i reparaciju otpadnih titanskih elektroda iz hidrometalurgije predmet je istraživanja projekta OxyRePair koji u periodu od 2023. do 2025. finansira Fond za nauku Republike Srbije. Projekat je finansiran u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede, a nosilac projekta je Nacionalni institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu koji realizuje istraživanje u saradnji sa još četiri naučne i visokoškolske ustanove iz Srbije.

Rezultati istraživanja ponudiće domaćem i regionalnom industrijskom okruženju tehnologiju za obnovu otpadnog elektrodnog resursa sa sporednom reakcijom oksidacije vode uz utrošak električne energije. U ovom trenutku, obrada i obnova elektroda zahtevaju znatne troškove. Postupak proizvodnje elektroda će po prvi put biti operaciono optimizovan kako bi se predvideli parametri proizvodnje bilo kog oblika elektrode koji zahtevaju specifični procesi. Istraživanjima će se postaviti dva ključna koraka proizvodnje: mehanička reparacija titana i formulacija aktiviranja za efikasnu oksidaciju vode. Postavka će biti usko povezana sa glavnim ciljem operacionih istraživanja: predviđanje uslova svakog pojedinačnog koraka kako bi se dostigao prihvatljiv radni vek obnovljenog elektrodnog resursa za ekonomski prihvatljiv postupak proizvodnje.

Rezultati projekta odnose se najviše na specifične industrijske subjekte koji se bave elektrohemijskom proizvodnjom metala. Kompanije koje proizvode prah plemenitih metala i metalnu ambalažu za hranu, ne praktikuju obnovu procesnih elektroda kao korak za održivi zatvoreni ekonomski krug, već biraju između kupovine novih i reparacije deaktiviranih anoda, u zavisnosti od isplativosti. Deaktivirane elektrode se akumuliraju kao procesni otpad i zauzimaju proizvodni prostor. Rezultati projekta će omogućiti kompanijama da zatvore krug upotrebe elektroda optimizovanom tehnologijom na licu mesta. Pored toga, projektne aktivnosti će predložiti specifične procedure za dato proizvodno okruženje kako bi se produžio radni vek elektrode, a samim tim i smanjila učestalost povremenih prekida procesa proizvodnje.

U FOKUSU:

Specifična tehnologija na licu mesta će na taj način značajno smanjiti troškove proizvodnje i poboljšati upravljanje industrijskim otpadom. Deaktivirani elektrodni resurs, koji se odlaže kao procesni otpad, obnavljaće sami korisnici prema predloženoj tehnologiji što trenutno nije moguće, a što čini važan ekološki aspekt projekta. Ovo će značajno smanjiti troškove kompanija vezane za odlaganje i brigu o otpadnim resursima i nabavku nove elektrodne opreme.

Na domaćem i regionalnom privrednom nivou projekat će ponuditi tehnološku proceduru koja je značajna za veći broj važnih i savremenih industrijskih grana, ali ne postoji kao tehnološko rešenje. Proceduralno rešenje sadrži i aspekt inovativnosti u odnosu na ekvivalentne tradicionalne ponude u svetu u zemljama poput Italije, Nemačke, Kine i Indije. Na globalnom nivou, očekuje se i doprinos rezultata projekta poboljšanju energetske efikasnosti u okviru koncepta angažovanja obnovljivih izvora energije.

Osnovna vrednost inovativne tehnologije projekta jeste njena široka primena: za procese katodne zaštite čeličnih konstrukcija od korozije, tretman industrijskih otpadnih voda i elektroliza vode za skladištenje „zelenog“ vodoničnog goriva iz obnovljivih izvora energije.

Projektni tim OxyRePair

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Da li su toplane spremne za grejnu sezonu?

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Početak grejne sezone, koji zvanično počinje 15. oktobra, se približava, a širom naše zemlje u toku je ispitivanje da li je sve spremno za puštanje grejanja u rad. Kako navodi RTS, toplane će biti spremne za isporuku toplotne energije i pre naznačenog datuma ukoliko prosečene dnevne temperature budu ispod 12 oC. Tokom ove godine, toplane širom Srbije sprovodile su radove kako bi se unapredio njihov rad.

Subotička toplana, koja snabdeva 10.000 potrošača, završila je letnji remont.

,,Jedan zahvat se odnosio na sanaciju vodećeg vrelovodnog kotla, a drugi sanacioni zahvat na glavnom cirkularnom postrojenju. U periodu od 16. septembra do 1. oktobra sprovodiće se hladne probe i nakon toga slede tople probe po sticanju meteoroloških uslova“, navodi za RTS Davor Andrašić, izvršni direktor energetskog sistema Subotičke toplane.

Kako je navode iz gradske Toplane u Nišu, letnji dani iskorišćeni su da se uradi rekonstrukcija toplovodnog sistema u gradu, a da se istovremeno završi i rekonstrukcija pogona toplane Krivi Vir. Ovo je pogon na koji je priključen najveći broj korisnika usluga u Nišu.

,,Imamo dve lokacije na kojima još uvek izvodimo radove. To će sve biti gotovo do 20. septembra. Nakon toga i zvanično predajemo izveštaj nadležnoj upravi o pripremljenosti Gradske toplane za grejnu sezonu”, kaže za RTS Darko Pejčić, tehnički direktor JKP Gradska toplana Niš.

Iz ove Toplane istakli su da će grejnu sezonu dočekati spremni, te da se ne očekuju veći problem u isporuci toplotne energije.

Pročitajte još:

Beogradske elektrane – nove cene

Beogradske elektrane, uputile su ranije Sekretarijatu za energetiku zahtev za odobravanje cena toplotne energije za nastupajuću grejnu sezonu 2024/2025, sa predlogom novih cena.

Predlog uključuje sledeće:

  • Kod naplate po utrošku povećati cenu varijabilnog dela (energije) I to za stambeni prostor sa 7,33 na 7,75 din/KWh (bez PDV-a), a kod poslovnog prostora sa 8,94 na 9,46 din/KWh (bez PDV-a). Takođe, predlog je da se kod naplate po utrošku cena fiksnog dela (za snagu) kako za stambene tako i za poslovne prostore, poveća sa 4.862,72 na 5.456,72 din/KW godišnje.
  • Osim toga, iznet je predlog da se kod naplate prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi poveća cena za stambeni prostor sa 1.449,32 din/m2 godišnje na 1.578,67 din/m2 godišnje (bez PDV-a). Takođe da se cena za poslovni prostor poveća sa 14.978,29 din/KW godišnje na 16.315,43 din/KW godišnje.

Kako se ističe, zbog svega navedenog, Nadzorni odbor doneo je Odluku o izmenama i dopunama Odluke o cenama toplotne energije, koja stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Osnivača, nakon čega se objavljuje u ,,Službenom listu grada Beograda’’ i stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se od 1. oktobra 2024. godine.

Energetski portal

SEE ENERGY 2024 – Izazovi, rešenja i budući trendovi za održivu budućnost

Foto: Promo

Regionalna energetska konferencija sa radionicama SEE ENERGY, sedma po redu, okupiće vodeće stručnjake, investitore i predstavnike kompanije iz oblasti energetike. Dvodnevni događaj, koji će se održati 23. i 24. oktobra 2024. godine u Master Centru u Novom Sadu, predstavlja priliku za razmenu znanja, uvid u najnovije inovacije, kao i za poslovno umrežavanje sa ključnim akterima u industriji.

Ključne teme o kojima će se razgovarati na konferenciji su: 

  • Potencijal energetske stabilnosti Srbije kroz korišćenje biomase i cirkularne ekonomije – Istraživanje ekonomskih i ekoloških benefita kroz održivo upravljanje otpadom (komunalni i komercijalni otpad)
  • Cirkularna ekonomija u zgradarstvu – Istraživanje održivih građevinskih praksi kroz ponovnu upotrebu materijala i efikasno upravljanje građevinskim otpadom, s ciljem smanjenja ekološkog otiska i povećanja energetske efikasnosti.
  • ESCO finansiranje: Inovativno rešenje za unapređenje energetske efikasnosti – Modeli finansiranja koji omogućavaju uštede i modernizaciju
  • Održivo poslovanje kroz dekarbonizaciju privrede: Investiranje, implementacija i izazovi CBAM-a – Strategije investiranja i izazovi u smanjenju ugljeničnog otiska, sertifikacija.
  • Radionica: Merenje CO2 – Izrada izveštaja za CBAM i sertifikacija – Praktične veštine za usklađivanje sa novim regulativama
  • Koja tehnologija, koja sirovina za povećanje konkurentnosti privrede? – Diskusija o odabiru pravih tehnologija i sirovina za rast i održivost
  • Energy storage tehnologije budućnosti – Rešenja za skladištenje energije i njihova primena
  • Zelena energija u infrastrukturi – Kako obnovljivi izvori energije mogu oblikovati infrastrukturu budućnosti
  • ESG principi u energetskoj tranziciji: Inovacije, izazovi i prilike – Analiza i praktični primeri ESG principa u ostvarivanju održivih energetskih ciljeva

Konferencija nudi interaktivne panele, radionice i prezentacije projekata, kao i mogućnosti za B2B sastanke i umrežavanje sa ključnim liderima industrije.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Smanjena proizvodnja hidroenergije uticala na rast cena struje i povećanje CO2

Foto-ilustracija: Unsplash (tahamie-farooqui)

Od aprila ove godine pa tokom celog leta cene električne u Evropskoj uniji su stalno rasle, a do naglih skokova došlo je zbog povećane potražnje, rasta cena gasa i smanjenog prekograničnog protoka (razmene električne energije).

Povećana potrošnja zbog velike upotrebe rashladnih uređaja i smanjena proizvodnja hidroenergije zbog visokih temperatura dovele su do pada u proizvodnji obnovljive energije i porasta upotrebe gasa. To najbolje pokazuje primer Italije sa rastom udela gasa sa 28 odsto na 43 odsto između juna i avgusta.

Pad prekograničnih tokova iz Francuske, koja je najveći izvoznik električne energije u Evropi, delimično objašnjava razlike u cenama. Francuska je smanjila izvoz električne energije nakon što je francuski operator sistema (TSO) najavio da će ograničiti prekogranične razmene zbog problema sa mrežom i tranzitnim tokovima, navode iz Eurelectric organizacije koja predstavlja zajedničke interese po pitanju električne energije u EU.

Dodaju da događaji poput ovog naglašavaju važnost unutrašnjeg tržišta električne energije u EU. Zemlje članice moraju biti bolje međusobno povezane i obezbediti integraciju energetskog tržišta unutar unije.

Pročitajte još:

Intenzitet CO2 u energetskom sektoru porastao je u avgustu u poređenju sa julom. Međutim, trend nije bio ujednačen u svim zemljama članicama. U devet zemalja emisije su opale, pri čemu je Bugarska zabeležila najveće smanjenje zahvaljujući većoj nuklearnoj proizvodnji. S druge strane, Slovenija i Italija su zabeležile najveće povećanje emisija zbog smanjene hidroenergije i veće proizvodnje energije iz gasa. Ipak, ukupni miks proizvodnje električne energije u avgustu ostao je čistiji nego u 2023. godini, sa procenjenim intenzitetom CO2 od 163 gCO2/kWh, što je najniži zabeleženi nivo.

Prema podacima Eurelectric, tokom leta nordijske zemlje su imale prosečne cene ispod 20 evra po MWh, Centralna i Zapadna Evropa između 60-80 evra po MWh i Južna i Istočna Evropa iznad 100 evra po MWh.

Da cene električne energije rastu i u septembru, podaci su analize AleaSoft Energy. Kako navode u nedelji od 2. septembra, cene su porasle na većini evropskih tržišta električne energije.

U prvoj nedelji septembra, proseci su bili iznad 80 evra po MWh na većini analiziranih evropskih tržišta električne energije. Izuzetak je bilo nordijsko tržište, sa prosekom od 21,27 evra po MWh. S druge strane, italijansko tržište registrovalo je najviši nedeljni prosek, 139,74 evra po MWh. Na ostalim analiziranim tržištima, cene su se kretale od 82,34 evra po MWh na francuskom tržištu do 101,95 evra po MWh na britanskom tržištu.

Jasna Dragojević

SECW 2024: Razmatranje ključnih pitanja u energetskoj i klimatskoj politici BiH

Foto: EP
Foto: Ljubaznošću Mirsada Jasarspahića

Sarajevska sedmica energije i klime (SECW), konferencija međunarodnog karaktera, osmišljena kao pet klimatskih oblasti za pet dana konferencije, održaće se od 23. do 27. septembra 2024. godine. Prvi dan konferencije posvećen je karbonskoj neutralnosti, drugi pravednoj tranziciji i kritičnim mineralnim sirovinama, treći oblikovanju budućnosti električne energije, zatim je ceo jedan dan posvećen Emeriku Blumu, poslednjeg dana razovaraće se o oblikovanju energetske sigurnosti i nezavisnoti.

S obzirom na trenutne izazove i prilike, SECW 2024 predstavlja važnu platformu za raspravu o budućnosti energetike i klimatskih politika u Bosni i Hercegovini i regionu Zapadnog Balkana. Učesnici će imati priliku da razmene iskustva i ideje koje mogu doprineti održivom razvoju i smanjenju emisija ugljenika u regionu te pomoći donosiocima odluka.

Uoči druge Sarajevske sedmice energije i klime 2024, razgovarali smo s Mirsadom Jasarspahićem, predsednikom Privredne komore FBiH o ključnim panelima na SECW 2024.

Kako vidite ulogu EU ETS u kontekstu Bosne i Hercegovine i njenog pristupa prema klimatskim promenama?

– Evropska unija je još 2005. godine kao mehanizam za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte uvela sistem trgovanja emisijama (ETS) definisan Direktivom EU o sistemu trgovanja emisijama ugljen-dioksida. Pri tome se odredi ukupni nivo za emisije gasova sa efektom staklene bašte u državi i unutar te mere se omogući trgovanje emisijama putem emisionih dozvola. To predstavlja okvir koji omogućava trgovanje emisijama ugljenika unutar EU. Za BiH, koja deli sudbinu ovog dela Evrope bez uspostavljenog sistema trgovanja, uspostavljanje EU ETS mogla bi biti ključna za integraciju u evropske energetske i klimatske politike i izbegavanje negativnih efekata primene CBAM mehanizma. Da bi se izjednačili tržišni uslovi za sve kompanije i izbeglo premeštanje energetski intenzivne industrije van unije, EU uvodi CBAM (Cross Border Adjustment Mechanism) tj. karbonsku naknadu za proizvode koje se uvoze u EU iz zemalja koje nemaju uveden sistem plaćanja naknada za emisije ugljen-dioksida. BiH je kroz Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP) planirala uvođenje EU ETS do 2026. godine i jedina smo država u regionu koja je to planirala u NECP-u. Sredstva prikupljena kroz EU ETS bi se usmerila na projekte tranzicije, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i time bi se sredstva zadržala u našoj zemlji i kroz finansiranje projekata mogla pomoći kompanijama da zadrže svoje pozicije u globalnim lancima snabdevanja. To ne samo da bi podstaklo smanjenje emisija, već bi i otvorilo vrata za investicije u obnovljive izvore energije i održive tehnologije.

Kakvu opasnost CBAM donosi za zemlje koje se bore s emisijama ugljenika, uključujući BiH?

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

– CBAM je u stvari podskup EU ETS sistema koji je osmišljen da praveći balans između konkurentnosti i klimatskih ciljeva ujedno zaštiti evropske proizvođače od konkurencije izvan EU iz regiona koji svoje proizvođače nisu opteretili tim naknadama. Za BiH, i za njenu izvozno orjentisanu prerađivačku industriju to je veliki izazov zbog korišćenja energije koja prvenstveno dolazi iz termopostrojenja, ali je ujedno i šansa da se preusmere investicije i modernizuju industrije, investira u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost u proizvodnim pogonima jačajući time svoju konkurentnost na tržištu. Ako se pravilno odgovori od strane BiH vlasti, CBAM može podstaći naše proizvođače da smanje emisije, što bi dugoročno dovelo do održivog razvoja i omogućilo nove investicije u OIE. Panel diskusija u okviru Sarajevske energetske i klimatske sedmice je prilika da vidimo razmišljanja EU, te regionalnih aktera kako se nositi sa CBAM, obzirom da isti, verovatno, neće uspeti izbeći ni jedna od država iz regiona. BiH, kao neto izvoznik električne energije će biti posebno pogođena kroz CBAM, tako da je ovo prilika da se pošalje poruka donosiocina odluka o važnosti rešavanja ovog problema u BiH i državama regiona koje su u sličnom položaju kao i BiH.

Na SECW je panel i vezan za tržište električne energije. Što je potrebno za uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije u BiH?

– U EU se tržište električne energije bazira na uspostavljenoj konkurenciji u segmentu proizvodnje i snabdevanja i u slobodnom pristupu elektroenergeskim mrežama. Uspostavljanje takvog organizovanog tržišta električne energije definiše jasne regulative i obaveze Bosne i Hercegovine iz Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice definišu usklađivanje našeg zakonodavstva sa III energetskim paketom. Obaveza je osigurati potpunu transparentnost a neophodna je i politička volja kako bi se konačno usvojio Zakon na državnom nivou koji bi omogućio uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije u Bosni i Hercegovini a samim tim i osnivanje berze električne energije. Tako regulisan sistem bi bio povoljan okvir koji će privući investitore i omogućiti konkurenciju. Takođe, jasno razdvajanje proizvodnje, distribucije i trgovine električnom energijom je ključno za efikasnost tržišta električne energije.

Kako komentarišete činjenicu da je BiH jedina država u Evropi koja još nema berzu električne energije?

– Pre svega želim istaći da realno gledajući, s obzirom na broj i veličinu već postojećih proizvodnih kapaciteta BiH jedina u našem regionu ima  preduslove i potrebu za postojanje berze električne energije, a situacija je suprotna – jedina u regionu nema berzu. To je zabrinjavajuće i predstavlja očit primer politizacije nečega što treba da bude energetsko i možemo reći i sigurnosno pitanje. Time je veliki izazov za našu energetsku politiku. Berza električne energije nije samo ekonomskog karaktera; ona je i simbol napretka ka integraciji u evropski energetski sistem. Uspostavljanje berze bi omogućilo bolju alokaciju resursa, podstaklo konkurenciju i povećalo poverenje investitora. Uslov je usvajanje zakona na državnom nivou da bi osnovali berzu električne energije. Ista bi, nakon podnošenja zahteva postala Market operator i omogućila spajanje tržišta električne energije BiH sa susednim tržištima. Ovo je takođe jedan od uslova za oslobađanje plaćanja takse na CBAM za električnu energiju do 2030. godine.

Koji su ključni koraci koje BiH treba da preduzme kako bi se uspešno integrisala u evropski energetski sistem?

– Ispunjenje svih obaveza preuzetih kroz Ugovor o uspostavljanju Energetske zajednice, Pariski sporazum i Sofijsku deklaraciju, zatim unapređenje regulative i zakonodavstva kako bi se stvorio energetski i klimatski okvir za implementaciju preuzetih obaveza da bi se time i omogućilo i uspostavljanje berze električne energije sto je veoma važno, kako zbog transparentnosti procesa te povećanja volumena trgovine iz obnovljivih izvora energije. Paralelno raditi na jačanju infrastrukturnih kapaciteta i aktivno učestvovati  u regionalnim i evropskim inicijativama što je od suštinskog značaja za našu integraciju u šire energetske mreže.

Energetski portal

Javni uvid u Nacrt uredbe o proglašenju i studiji zaštite Parka prirode „Veliki Jastrebac“

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva zainteresovane da se uključe u javni uvid u Nacrt uredbe o proglašenju i studiji zaštite Parka prirode „Veliki Jastrebac“ koji će trajati do 30. septembra.

Nacrt uredbe o proglašenju Parka prirode „Veliki Jastrebacˮ i Studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom biće dostupni javnosti radnim danima od 10 do 13 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kao i na veb portalima Ministarstva i Zavoda.

Javna rasprava će biti održana 19. septembra 2024. u 10.00 sati u Kruševcu, u zgradi Skupštine Grada Kruševca, a u 13.00 časova u Blacu, u sali Kulturnog centra „Drainac”.

Sledećeg dana, 20. septembra javna rasprava biće održana u 09.00 sati u Prokuplju, u zgradi Gradske uprave grada Prokuplje, dok će u 12.30 sati biti održana u Aleksincu, u zgradi Skupštine opštine Aleksinac.

Pročitajte još:

Park prirode „Veliki Jastrebac”, nalazi se u centralnog Srbiji na teritoriji gradova Kruševac i Prokuplje i opština Blace i Aleksinac, a prostire se na području od 39,1 hektara, od čega je 70,1 odsto u državnoj svojini, 26,5 odsto u prviatnoj i 3,3 odsto u drugim oblicima svojine.

Planina Veliki Jastrebac predstavlja jednu od najstarijih šuma u Srbiji, a istovremeno i najšumovitiju planinu. Kao veoma značajan izdvaja se pojas bukovih šuma, a tu su i biljke poput planinskog javora, graba i zelenike. Štaviše, planinski javor je endemska vrsta Balkanskog poluostrva, zbog čega se podvodi i pod strogo zaštićenu vrstu.

Pored šumskih predela, ovo područje ispunjeno je obradivim zemljištem, te se mogu videti uređeni voćnjaci i rasadnici, a tu su i livade i pašnjaci.

Osim što je bogata biodiverzitetom, njen značaj nalazi se i u tome što ima interesantne geološke i geomorfološke oblike reljefa.

Energetski portal

Hrvatska: Objavljen priručnik za energetsku obnovu javnih zgrada

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristaps Grundsteins)

Savetodavno-edukativno-informativni servis za vlasnike i suvlasnike nekretnina u Hrvatskoj – ZGRADOnačelnik.hr je, u saradnji sa Udruženjem gradova, REGEA-om i brojnim stručnim partnerima, izradio poseban priručnik za zaposlene u javnim upravama „Kako energetski obnoviti zgradu u vlasništvu javnog sektora“.

Nakon što je ZGRADOnačelnik.hr prošle godine objavio priručnik „(O)Sunčani krovovi hrvatskih gradova“, navode da se ove godine ukazala velika potreba za priručnikom na temu energetske obnove zgrada javnog sektora.

„Energetska obnova zgrada i kuća jedna je od ključnih poluga dekarbonizacije Evrope. Cilj je da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Da bi se to postiglo, zgrade moraju biti energetski obnovljene, jer će 85 odsto zgrada koje danas postoje, postojati i tada“, navodi se u priručniku.

Pročitajte još:

Budući da zgrade troše 40 odsto ukupne energije i doprinose sa 36 odsto emisija CO2, jasno je zašto je fokus stavljen na njih. Javne zgrade, kao što su bolnice, škole, vrtići, pozorišta, biblioteke i zgrade javne uprave su prioritet za obnovu zbog svoje veličine, činjenice da je vlasnik obično jedan i zbog velike količine energije koju koriste.

Ovaj priručnik ima za cilj da pojednostavi i objasni modele i načine energetske obnove zgrada koje su u vlasništvu javnog sektora. Takođe se bavi temama kao što su pregled ključnih direktiva koje oblikuju postupke energetske obnove, ključni koraci u planiranju energetske obnove, potrebna dokumentacija i šta je sve potrebno za kvalitetan projekat, izvori i mogućnosti (su)finansiranja i druge.

Predstavljanje priručnika i okrugli sto će se održati u utorak, 24. septembra 2024. godine, sa početkom u 10 sati, uživo u konferencijskoj dvorani Kuće Evrope, ulica Augusta Cesarca 4-6, Zagreb.

Energetski portal

Novi uspeh energije vetra u EU – da li je dovoljno za dostizanje 425 GW do 2030.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Duffy)

Evropa beleži dobre rezultate kada je reč o kapacitetima energije iz vetra, što potvrđuje podatak da je u prvoj polocini 2024. godine dodato 6,4 GW novih kapaciteta. Od tog broja 5,3 GW nalazi se na kopnu, a 1,1 GW na moru. Posmatrajući pojedinačno države, Nemačka je ostvarila najbolji rezultat sa 1,7 GW, a za njom se nalaze Francuska sa 1,2 GW i Španija sa 876 MW.

Ukupno, Evropa u ovom trenutku ima 278 GW kapaciteta energije vetra, od čega je 242 GW na kopnu i 35 GW na moru. Pod Evropom se smatraju i one države koje nisu u Evropskoj uniji. Ipak, kada je reč o zemljama članicama EU, ukupan kapacitet iznosi 225 GW i to 205 GW na kopnu i 20 GW na moru.

Prema podacima WindEurope, porudžbine vetrogeneratora u Evropi u prvoj polovini 2024. godine porasle su za 11 odsto u odnosu na isti period 2023. godine. Na nivou Evropske unije, ovaj porast iznosi 33 odsto, a takođe su u prvoj polovini 2024. godine i aukcije bile velike.

Naime, vlade EU dodelile su 19,7 GW novih kapaciteta energije vetra, što je duplo više nego u istom periodu prošle godine. I broj dozvola za rad ima dobar trend, a posebno Nemačka koja je u prvoj polovini ove godine dodelila dozvole za 5 GW na kopnu.

Pročitajte još:

Ipak, ono što treba istaći da je cilj Evropske unije da kapaciteti vetroenergije do 2030. godine dostignu 425 GW, ali ono što je trenutno realnije jeste da se dostigne 350 GW. Razlog za to ostaje spor napredak u izgradnji i povezivanju mreža, kao i visoki troškovi i kamatne stope.

I pored dobrih rezultata, za ostvarenje ambicioznog cilja potrebno je hitno sprovođenje pravila o dozvolama, bolji poslovni okvir za investitore, kao i podrška za elektrifikaciju industrije, transporta i grejanja.

Evropska unija prepoznaje ovaj problem, pružajući podršku sektoru vetroenergije. Usvojen je i Wind Power Package koji sadrži 15 mera za jačanje lanca vrednosti vetroenergije. Pored toga, Evropska investiciona banka (EIB) uspostavila je i počela da koristi fond od pet milijardi evra koji su namenjeni kao garancija za pokrivanje potencijalnih rizika investicija u ovu energiju, kako bi se ohrabrili investitori.

Energetski portal

Ministarstvo poziva na učešće u okruglom stolu – izmena Zakona o podsticajima u poljoprivredi

Foto-ilustracija: Freepik ( Oleksandr Ryzhkov)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pozvalo je sve zainteresovane da učestvuju u okruglom stolu koji ovo Ministarstvo organizuje u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Okrugli sto biće održan u Beogradu, dana 20. septembra  2024. godine, sa početkom u 11.00 časova, u Palati Srbija, Bulevar Mihajla Pupina 2, sala 129.

Zbog ograničenog broja mesta neophodna je prijava, koja se može podneti najkasnije do srede 18. septembra 2024. godine na imejl adrese: sofija.stankovic@minpolj.gov.rs i ana.orovic@minpolj.gov.rs.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju traje do 24. septembra 2024. godine.

Svi zainteresovani pozvani su da do tog datuma dostavite svoje primedbe, predloge i sugestije na adresu: podsticaji@minpolj.gov.rs ili pisanim putem na adresu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd.

Energetski portal

Vek i po Botaničke bašte „Jevremovac“ – čuvara diverziteta biljnog sveta

Foto: Wikipedia (Andrija12345678)

Već 150 godina u srcu Beograda postoji jedinstvena oaza prirode. Botanička bašta „Jevremovac“ je Spomenik prirode od velikog značaja, a od 2007. je i spomenik kulture.

„Botanička bašta ima prema zahtevima današnjeg vremena dve zadaće da izvrši: s jedne strane da na malom prostoru sastavi flore one zemlje, čija se omladina ima tu botanici da uči, a s druge strane da pribere sve one eksotne biljke, koje su potrebne, da u bašti bude uglavnom predstavljena vegetacija celog sveta“, govorio je Josif Pančić pre 150 godina kada je kao profesor botanike u dvorištu Konaka kneginje Ljubice našao mesto za svoje biljke.

„Nakon toga botanička bašta se seli na Dorćol između Dunava i Grada i naravno poplava se desila jedne godine koja je uništila tada biljni fond. Na svu sreću, Pančić je bio jako dobar prijatelj i saradnik Save Petrovića, koji je bio lični lekar kralja Milana Obrenovića, ali bio je i botaničar istovremeno. I on je ubedio kralja, objasnio mu potrebe nastave obrazovanja i botanike. I kralj Milan Obrenović poklanja ovo nasledstvo od pet hektara Velikoj školi. Tada jedina želja mu je bila da se zove “Jevremovac“, navodi dr Milan Gavrilović, član autorskog tima izložbe „Šira slika“.

Foto: Wikipedia (Andrija12345678)

Od tada do danas Botanička bašta uspešno rešava ne samo ona dva Pančićeva zadatka već i mnoge druge koje je pred nju postavljalo vreme. O svemu tome govori izložba „Šira slika“ čiji su autori profesori i doktori nauka.

„Ovde građani mogu da vide istoriju botaničke bašte, mogu da vide uloge botaničke bašte. Te sve kolekcije biljaka mi imamo na otvorenom prostoru, kolekcije drvenastih, žbunastih biljaka, kolekcije prolećnica, kolekcije paprati, zatim u stakleniku kolekcije mesožderki koje su najinteresantnije i najmlađima, kolekcije ekonomski značajnih biljaka. Dakle, to su sve vrlo interesantne biljke koje mi u nastavi koristimo sa studentima i koje su i građanima zanimljive“, dodaje dr Gavrilović.

Čuvar biodiverziteta

Biljni fond obuhvata više od dve hiljade domaćih i stranih biljnih vrsta, od kojih je u stakleniku oko 1.100. Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije pre tri decenije Vlada Republike Srbije donela je uredbu kojom je Botanička bašta „Jevremovac“ proglašena za Spomenik prirode od velikog značaja. Od 2007. je i spomenik kulture.

„Podaci ukazuju da postoje hrastovi i lužnjaci negde sa starosti preko 140 godina, što znači da oni skrivaju mnoge tajne, osim onog što ima značaja sa naučnog, kulturnog, istorijskog i onog estetskog. Osim tog staklenika koji predstavlja i deo spomenika kulture, ima i taj estetski momenat na koji ukazuje i Japanski vrt“, ističe dr Nenad Sekulić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

„Nalazi se jedna od najvećih biblioteka botaničkih u okruženju sa izuzetno vrednim istorijskim knjigama. Nalazi se najveći herbar u okruženju sa 250.000 herbarskih primeraka. Nalazi se najveća na svetu kolekcija mahovina u kulturi. I mi smo u stvari neko ko čuva diverzitet, ne samo naše zemlje nego i celoga sveta“, naglašava prof. dr Gordana Subakov Simić, upravnica Botaničke bašte „Jevremovac“.

Godišnje Botaničku baštu „Jevremovac “poseti više od 100 hiljada posetilaca. Ne samo zbog biljnog sveta već i zbog brojnih edukativnih radionica, koncerata i drugih kulturno umetničkih programa.

Izvor: RTS

Šta pokazuje Izveštaj o stanju Energetske unije 2024?

Foto-ilustracija: Unsplash (Maximalfocus)

Evropska komisija, objavila je Izveštaj o stanju Energetske unije za 2024. godini (eng. State of the Energy Union Report 2024), u kojem je prikazano na koji način je Evropska unija odgovorila na bezbednosne i energetske izazove tokom mandata trenutne komisije.

Izdvojeno je nekoliko najvažnijih rezultata koji su ostvareni tokom prethodnih godina. Obnovljivi izvori energije dostigli su nove rekorde kapaciteta, a najnoviji podaci pokazuju da je u prvom polugodištu 2024. godine, polovina proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji bila iz obnovljivih izvora. Istovremeno, energija vetra popela se na drugo mesto među najvećim izvorima električne energije, iza nuklearne.

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Jedan od ciljeva Evropske unije bio je smanjenje zavisnosti od uvoda ruskog gasa. Pozitivan trend uočava se ukoliko se u obzir uzme da je u 2021. godini uvoz iznosio 45 odsto, a da je u junu 2024. godine smanjen na 18 odsto. Istovremeno, uvoz iz pouzdanih partnera, kao što je Norveška, je povećan. Generalno, potrošnja gasa je smanjena između avgusta 2022. i maja 2024. godine za 138 milijardi kubnih metara. Takođe, rok za dostizanje cilja od 90 odsto zimskog skladišta gasa bio je 1. novembar, a Evropska unija postigla je ovo 19. avgusta.

Kada se osvrnemo na energetsku krizu iz 2022. godine, cene energije su značajno stabilnije i niže u poređenju sa najvišim nivoima iz tog perioda.

Pročitajte još:

Uspeh je postignut i kada je reč o emisijama gasova staklene bašte, koje su od 1990. do 2022. godine smanjene za 32,5 odsto, a ekonomija u Evropskoj uniji porasla je za oko 65 odsto u istom intervalu.

Kroz Fond za inovacije (eng. Innovation Fund), čiji budžet iznosi oko 40 milijardi evra do 2030. godine, Evropska unija obezbediće podršku tehnologijama sa nultim emisijama, uz uspešnu rundu aukcija za projekte obnovljivog vodonika, navodi se u Izveštaju.

Još jedan važan fond jeste Socijalni klimatski fond (eng. Social Climate Fund), koji će mobilisati najmanje 86,7 milijardi evra za period 2026-2032, koji je finansiran iz prihoda Sistema trgovine emisijama (ETS), a delom je sufinansiran od strane zemalja članica. Cilj je podržati energetski efikasne mere, kao što je pristup povoljnim i energetski efikasnim stanovima, čistom hlađenju i grejanju, integraciji OIE, kao i u mobilnost sa nultim i niskim emisijama.

Energetski portal

Udeo električnih automobila u Nemačkoj blizu proseka za EU

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Nemačkoj je prošle godine registrovano nešto više potpuno električnih automobila nego što je to bio prosek u Evropskoj uniji, prema podacima iz novog vladinog izveštaja.

Kako javlja nemačka agencija DPA, u 2023. godini udeo novih registracija električnih vozila u Nemačkoj iznosio je 18,4 odsto, što je iznad proseka EU, koji je bio 14,6 odsto. Ovaj procenat je za 0,6 procentnih poena veći nego 2022. godine.

Međutim, ovaj rast nije nastavljen u 2024. godini. Savezni zavod za motorna vozila je izvestio da je samo 12,7 odsto novih automobila registrovanih od januara do avgusta ove godine imalo potpuno električni pogon.

Pročitajte još:

Podaci iz EU pokazuju značajnu razliku između severnih i južnih zemalja. Na severu, Švedska, Danska i Finska prednjače sa više od trećine novoregistrovanih automobila koji su potpuno električni. Nasuprot tome, u Hrvatskoj je samo 2,6 odsto novih vozila električno, dok je u Slovačkoj taj broj 2,9 odsto.

Norveška, sa 81,2 odsto, i Island, sa 52,8 odsto, i dalje su evropske zemlje s najvećim udelom električnih vozila, iako nisu članice EU.

U Nemačkoj, bez obzira na vrstu motora, 14,8 odsto od oko 49,1 milion automobila mlađe je od dve godine, što je relativno visok procenat. Samo Luksemburg ima viši udeo sa 19 odsto.

S druge strane, u Rumuniji, Finskoj i Estoniji značajan je broj starih automobila, gde je svako treće vozilo starije od dvadeset godina.

Energetski portal

Jesu li veštačke reke budućnost upravljanja vodnim resursima?

Foto-ilustracija: Freepik (Freepik)

Vodene površine prekrivaju oko 70 odsto Zemljine površine, ali koliko cenimo ovaj dragoceni resurs? Poznata je misao da onoga čega ima na pretek, čovek uzima zdravo za gotovo. Zadivljujući podatak da vodni ekosistemi čine ovoliki procenat naše planete, može da navede na pogrešno promišljanje – ne moramo da budemo zabrinuti za njihov opstanak. Negde se izgubilo znanje da se od ove ukupne količine, preko 95 odsto vode nalazi u morima i okeanima, dok preostali mali procenat čine slatkovodni izvori poput reka i jezera. Treba da se prisetimo lekcija iz školskih klupa – prve civilizacije nastajale su uz reke, koje su obezbeđivale pijaću vodu i plodno zemljište.

Izgradnja hidroelektrana, klimatske promene, zagađenje, urbanizacija i drugi uzroci, podstaknuti čovekovim akcijama, ugrozili su zdravlje ovih ekosistema. Alarm za uzbunu već je oglašen, a u našoj zemlji trebalo bi da odjekne još glasnije, zato što ga očito ne čujemo. Biseri naše pijaće vode, preostali zdravi izvori, čine uglavnom krhke reke. Pod ovim mislim da su izvori vode za piće nisu gigantske reke, već rečice, koje su pod pretnjom ljudske ruke.

Projekat Nove Delte

Foto-ilustracija: Freepik (Freepik)

Reka Nil, najduža reka na svetu koja se proteže kroz afričke zemlje, posebno je značajna za Egipat, gde je bila dom za nastanak jedne od najstarijih civilizacija. Kroz ovu zemlju protiče najduža prirodna reka na svetu, a ona sada gradi i najdužu veštačku reku koju je stvorio čovek.

Projekat Nove Delte, predstavlja odgovor Egipta na veliki izazov – voda. Ova veštačka reka biće duga 114 kilometara i nalaziće se u severozapadnom delu zemlje. Vrednost projekta iznosi oko 5,25 milijardi dolara, a on je deo šireg plana za proširenje poljoprivrednih površina i unapređenje upravljanja vodama. Preciznije, gradnja ove veštačke reke ima nekoliko ključnih razloga.

Veći deo teritorije ove zemlje prekriven je pustinjama, zbog čega su sistem navodnjavanja i poljoprivreda ograničeni. Njenom izgradnjom, omogućiće se dovođenje vode u područja gde do sada nije bilo izvora ovog resursa. Na taj način, stvoriće se i nove površine poljoprivrednog zemljišta. Kako je navedeno, projekat će omogućiti navodnjavanje za 2,2 miliona hektara novih poljoprivrednih površina, a otvoriće se i hiljade radnih mesta. Sve to, ujedno će smanjiti i zavisnost od uvoza hrane, kao što je pšenica.

Govoreći o poboljšanju upravljanja vodama, naglašava se da će ova reka koristiti recikliranu vodu iz poljoprivrednih otpadnih voda, a takođe će se efikasnije koristiti i podzemne vode. Ovo je posebno značajno ako se uzmu u obzir klimatske promene i učestaliji sušni periodi. Veštačka reka značajna je za prilagođavanje klimatskim promenama kao siguran izvor vode.

Treba priznati da je ovaj poduhvat zaista hrabar i da zaslužuje pažnju i razmišljanje drugih regiona širom sveta. Iako možda nismo uvek znali da cenimo ovaj dragoceni prirodni resurs, još uvek nije kasno da čovekova ruka stvori nešto pozitivno za očuvanje prirode i sopstvene budućnosti. Možda će upravo ovakvi inovativni projekti postati inspiracija globalnim naporima prema održivom upravljanju vodnim resursima.

Katarina Vuinac

Grinpis: Ulaganje u nuklearne elektrane je skupo

Foto-ilustracija: Unsplash (Frédéric Paulussen)

Aktivisti Grinpisa (eng. Greenpeace International) iz osam zemalja na Međunarodnoj konferenciji Nuklearne energije za novu Evropu – NENE, koja je održana u Portorožu, poručili su ,,Nuklearna bajka, skupa stvarnost!“.

Na referendumu, koji će biti održan u novembru, građani Slovenije izjasniće se o izgradnji NE Krško 2. Jedno od najvažnijih pitanja koje bi trebalo rešiti pre referendumske odluke, vezano je upravo za finansiranje ovog novog nuklearnog reaktora, a Grinpis Slovenija poslednjih meseci glasno upozorava na važnost rešavanja svih nedoumica pre referenduma.

Projekti nuklearnih elektrana, u poređenju sa drugom energetskom infrastrukturom, imaju vrlo specifičan profil investicijskog rizika zbog visokih početnih kapitalnih zahteva i dugotrajne izgradnje.

Prema dosadašnjim objavljenim procenama investicije u NE Krško 2, ukupna cena izgradnje reaktora od 1.000 MW iznosila bi 9,3 milijardi evra, a u slučaju odabira većeg reaktora od 1.650 MW i preko 15 milijardi evra.

Rokovi izgradnje iznose i do 20 godina, a prava cena ostaće još nekoliko godina službena nepoznata jer, prema iskustvima drugih zemalja, ulaganja u nuklearke na kraju uvek ispadnu skuplja i po pravilu kasne.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Pregled trenutnih i predviđenih modela finansiranja nuklearnih reaktora u Evropi, pokazuje da u poslednjim decenijama troškovi nuklearnih elektrana stalno rastu. Jedan od najeklatantnijih primera je Hinkley Point C u Velikoj Britaniji, gde je prvobitna procena projekta iznosila između 18 i 19 milijardi funti, da bi se u međuvremenu popela na neverovatnih 46 milijardi funti.

Slično tome, troškovi projekta nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj, prvobitno su procenjeni na četiri milijarde evra, a porasli su na 10-12 milijardi evra, što je dovelo do otkazivanja projekta, navodi Grinpis.

Dok troškovi proizvedene električne energije iz nuklearnih elektrana i dalje rastu, obnovljivi izvori energije beleže stalno smanjenje. Trošak iz solarnih elektrana iznosi 60 dolara po megavatsatu (MWh), a iz vetroelektrana 50 dolara po MWh. Istovremeno, troškovi nuklearne energije popeli su se na 180 dolara po MWh.

Visoka cena nuklearnih projekata nije jedini nedostatak nuklearne energije. Osim što je izgradnja njene infrastrukture preskupa i prespora, nuklearna energija nije obnovljiva, ni održiva, kao ni sigurna. Ona otvara više pitanja i problema nego što ih rešava, zaključili su iz ove ekološke organizacije.

Energetski portal

SMO predviđa 60 odsto šanse za pojavu klimatskog fenomena “La Ninja”

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Svetska meteorološka organizacija (SMO) predviđa 60 odsto šanse za pojavu La Ninje krajem ove godine.

Najnovije prognoze SMO Globalnih centara za proizvodnju dugoročnih prognoza ukazuju na to da postoji 55 odsto verovatnoće da će trenutni neutralni klimatski uslovi preći u La Ninju tokom perioda septembar-novembar 2024. godine, a ta verovatnoća povećava se na 60 odsto od oktobra ove godine do februara 2025. Istovremeno, šanse za razvoj El Ninja u ovom periodu su vrlo male.

La Ninja je klimatski fenomen koji podrazumeva značajno hlađenje površinskih temperatura okeana u centralnom i istočnom ekvatorijalnom delu Tihog okeana, praćeno promenama u atmosferskoj cirkulaciji, uključujući vetrove, pritisak i padavine. Efekti La Ninje mogu varirati zavisno od njenog intenziteta, trajanja, doba godine kada se razvija, kao i interakcije s drugim klimatskim faktorima. Generalno, La Ninja izaziva suprotne klimatske uticaje u odnosu na El Ninjo, posebno u tropskim regionima.

Međutim, iako su La Ninjo i El Ninja prirodni klimatski događaji, oni se dešavaju u širem kontekstu klimatskih promena koje je izazvao čovek. Ove promene povećavaju globalne temperature, pogoršavaju ekstremne vremenske prilike i utiču na sezonske padavine i temperaturne obrasce.

Pročitajte još:

Generalna sekretarka SMO, Selest Saulo, naglasila je da La Ninja može doneti kratkoročno hlađenje, ali to neće promeniti dugoročni trend rasta globalnih temperatura zbog efekata gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi.

Prethodnih devet godina zabeležene su najviše globalne temperature u istoriji, čak i tokom višegodišnjeg uticaja La Ninje od 2020. godine do početka 2023. godine. Poslednji El Ninjo događaj počeo je u junu i dostigao je vrhunac u novembru 2023. godine, svrstavši se među pet najjačih zabeleženih El Ninjo događaja.

„U poslednja tri meseca vladali su neutralni uslovi – ni El Ninjo ni La Ninja. Ali i dalje smo videli široko rasprostranjene ekstremne vremenske uslove, uključujući intenzivnu vrućinu i razorne padavine. Zbog toga inicijativa ranih upozorenja za sve ostaje glavni prioritet SMO. Sezonske prognoze za El Ninjo i La Ninju i povezani uticaji na klimatske obrasce globalno su važan alat za omogućavanje ranih upozorenja i ranih akcija“, rekla je Saulo.

Energetski portal

123...1.532Page 2 of 1.532

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs