Zemlje članice EU moraju da imaju krizne zalihe nafte za bar 90 dana, a isto čeka i Srbiju na putu ka članstvu u Uniji, rečeno je danas na okruglom stolu “Iskustva nacionalne Agencije za skladište nafte i derivata nafte Nemačke”, uz opasku da Srbija trenutno ima 10 puta manje zaliha od toga. Na skupu u organizaciji Senata privrede Srbije i Privredne komore Srbije, govorili su predstavnici nemačkih agencija koje se bave naftom, a koji su preneli da EU traži da zemlje članice imaju krizne zalihe naftnih derivata, poručivši da je sada trenutak zbog niske cene nafte, da Srbija povoljno dopuni svoje zalihe. Predstavnik nemačke Agencije za skladištenje naftnih derivata Tomas Kal, rekao je Tanjugu da zemlje, kada uđu u EU, moraju uspostaviti krizne zalihe gorivom, tako da će to morati da učini i Srbija.
On je kazao da su Ministarstvo energetike Srbije i nadležna agencija, već uspostavili kontakt sa Nemačkom, kako bi se upoznali sa iskustvom te zemlje u ovoj oblasti. Kal je, boravak u Beogradu, iskoristio i za sastanke sa srpskim vlastima, tokom kojih je, kako je preneo, saznao da Srbija ima zalihe naftnim derivatima za devet dana. S tim u vezi je poručio da će Srbija, na putu ka članstvu u EU, morati te zalihe da poveća deset puta. Prema njegovim rečima, Srbija je prve korake već preduzela i na dobrom je putu da ispuni direktive EU. On je naveo da je ispunjavanje uslova u vezi kriznih zaliha skup poduhvat, ali i da trenutno, zbog niske cene nafte, zalihe mogu da se jeftino nabave.
Međutim, Kal ukazuje da je čuo da nadležna agencija u Srbiji mora naftne derivate za potrebe zaliha nabavljati po cenama koje su oporezovane, te naglašava da bi bilo bolje, kao što je to slučaj u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama, da se derivati za zalihe ne oporezuju. Predstavnik Udruženja preduzeća iz sektora energetike Nemačke Valter Domhof potvrđuje da bi Srbija, pred članstvo u EU, morala da uspostavi 90-to dnevne krizne zalihe goriva. Takve zalihe, kako je dodao, moraju da imaju sve zemlje u EU. Domhof naglašava da Brisel svojim direktivama ne ograničava delovanje nacionalnih država, već im ukazuje na put kojim treba ići.
On ističe da nacionalne države u Briselu prenose svoje zahteve i predloge, koji se posle pretaču u zajedničke direktive. Te direktive su, kako ocenjuje, ograničenja „ka lošem“, dok dozvoljavaju još modernije i bolje nacionalne mere. Domhof je ukazao da su potrebna strukovna udruženja, koja bi sarađivala sa vladom, prenosila svoje predloge, a od vlade učila koji su ciljevi države. S tim u vezi je naveo da politika želi energetski preokret, koji bi išao sve više ka izvorima obnovljive energije, a smanjio ovisnost od fosilnih energenata.
V.V.
www.tanjug.rs
Srbija reciklira samo 1% komunalnog otpada a članice EU u proseku 28%, kompostiranja u Srbiji uopšte nema a u EU se tako tretira 16% otpada i u Srbiji 99% a u EU samo 28% otpada završi na deponiji, pokazuju podaci Eurostata. Najviše otpada po osobi u EU proizvede se u Danskoj a najmanje u Rumuniji dok je šampion Unije po recikliranju i kompostiranju Nemačka koja tako preradi dve trećine otpada. Prema podacima Evropske statističke službe, u Srbiji je u 2014. godini proizvedeno 302 kilograma otpada po stanovniku od čega je 236 kilograma tretirano (reciklirano, kompostirano, spaljeno ili odloženo na deponije). Međutim, od tretirane količine u Srbiji samo je 1% recikliran a 99% otpada je završilo na deponijama. Ni ostale zemlje koje streme ka članstvu u EU ne odnose se mnogo bolje od Srbije prema otpadu – i u Crnoj Gori 99% otpada ide na deponije a u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Turskoj 100%.
Asocijacija za održivi razvoj (ASOR) je nedavno osnovana organizacija sa ambicioznim planovima da aktivno i predano doprinosi svemu što pomaže da se svest i delovanje u pravcu održivog razvoja implementira u Srbiji. Osnivači ASOR-a su svesni da zemlje na niskom stepenu ekonomskog razvoja, a Srbija to nažalost jeste, u cilju prevazilaženja ekonomskih problema zanemaruju i u drugi plan stavljaju sve ono što podrazumeva termin „održivo“. Prednost se daje radu i funkcionisanju privrede, bez obzira koliko to nanosi štete životnoj sredini, uz neracionalno korišćenje prirodnih resursa, i često zanemarivanje važnosti reciklaže, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Vlada Srbije danas je objavila javni konkurs za izbor direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) na period od četiri godine. Zainteresovani kandidati prijave mogu da podnesu u narednih 30 dana. Uslovi da učešće na konkursu su da kandidat ima zavšen najmanje četvorogodišnji fakultet, najmanje petogodišnje radno iskustvo i tri godine rada na poslovima kojima se bavi EPS, kao i da nije član političke stranke, odnosno da mu miruje funkcija u stranci. Vlada Srbije je početkom marta smenila direktora EPS-a Aleksandra Obradovića jer nije bila zadovoljna kako je sprovodio reorganizaciju tog javnog preduzeća i što se nije pridržavao mera štednje. Obradović je na tu dužnost izabran na konkursu, oktobra 2014. godine, a pre toga je u dva mandata bio vršilac dužnosti direktora EPS-a. Posle smene Obradovića za v.d. direktora EPS-a Vlada je imenovala bivšeg generalnog direktora Rudarskog basena Kolubara Milorada Grčića.
Prednosti korišćenja komprimovanog prirodnog gasa (CNG), kao i dostignuća kompanije NIS u proizvodnji i prodaji ovog energenta, koji se smatra gorivom budućnosti, predstavljeni su na Sajmu automobila (BG Car Show 2016) u okviru saradnje NIS-a sa kompanijom FCA Srbija (Fijat Krajsler Automobili Srbija). O osobinama komprimovanog prirodnog gasa, njegovim ekološkim i ekonomskim benefitima govorio je mr Nikola Luburić iz Sektora za prodaju i trgovinu prirodnim gasom NIS-a. On je objasnio da je NIS 2014. godine započeo proizvodnju komprimovanog prirodnog gasa na naftno-gasnom polju Palić i da je ovaj energent najpre bio namenjen veleprodaji.
