Prvi srpski električni automobil mogao bi biti predstvaljen već na idućem Sajmu automobila u Beogradu, uveren je osnivač Međunarodne grupe elektronskih eksperata (IEEG) Slavko Vujović. Na predstavljanju projekta razvoja prvoj električnog automobila Srbije on je rekao da, pošto je završeno testiranje elektronmagnetnih motora i sistema upravljanja baterijama može da se očekuje da će prototip biti završen za šest meseci. „Sve je istestirano i nadamo se da će za šest meseci industrijski model biti pripremljen za proizvodnju“, ukazao je Vujović. On je rekao da su planirane i prve pumpe za struju u Staroj Pazovi, ali napominje da su trenutno problem u razvoju električnog automobila standardizacija i registracija. Sve komponente, kako ističe, moraju da se standardizuju i prenesu na domaća preduzeća, kako bi se zaposlila autoindustrijska u Srbiji sa novim, inovativnim programom koji svet traži.
Vujović je podsetio da je u nekim zemljama već svaki treći automobil na električni pogon, a da je to postignuto kroz razne stimulacije, što je neophodno i kod nas. On je najavio da će se sve komponente, šasija, elektromagnetni motori, sistem za upravljanje baterijom proizvoditi u Srbiji, a da će se samo baterije formirati sa Nemcima. Kada je reč o ceni Vujović je istakao da električni automobil mora biti komercijalan, i ako ne konkurentniji od običnih, mora barem ići u korak sa konkurencijom. Program razvoja prvog srpskog električnog automobila, kako je naglasio, koristi domaće resurse, pre svega znanje i ljude. Predsednik Odbora za ekologiju i zakonodavstvo u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović rekao je da je samo pitanje vremena kada će 80 odsto stanovništva voziti električne automobile, dodajući da tehnologija brzo napreduje, i više nije pitanje da li to želimo, već da moramo da se prilagodimo.
Prema njegovim rečima, danas je saobraćaj velika industrijska grana, koja generiše ogromne količine opasnih supstanci. Zbog toga je vreme da država stimuliše proizvodnju električnog vozila, poručio je Mitrović dodajući da još ne postoji ni jedna pumpa za struju, a PKS u tome, kao i automobilima na električni pogon, vidi veliku investicionu šansu. Šef projekta Goran Janković rekao je da su u IEEG razvili sopstveni koncept elektromagnetnog motora. Formiran je tim koji radi na razvoju i usavršavanju postojećih baterija, dodajući da je trenutno problem što brzo punjenje smanjuje vek baterije. „Paralelno sa razvojem baterije razmišljamo i o dizajnu, koji treba u startu da bude nešto preoznatljivo, što sadrži srpski identitet“, smatra Janković. On je rekao da Srbija, kada naftni lobi bude pokleknuo i dopustio vozila na struju, mora biti spremna za tu utakmicu. Što se tiče srpskog projekta radi se na razvoju pulsnog pogona, koji omogućava prelazak dužih razdaljina, u većoj brzini, sa količinim struje koju trenutno koriste baterije.
V.V.
www.tanjug.rs
Učenici Šumarske škole iz Kraljeva i udruženje gradjana “Ora nije fora” juče su započeli pošumljavanje brda Ćava sadnjom 1.000 sadnica na mestu na kome je 2011. godine vatra uništila 64 hektara borove šume. Direktor preduzeća “Srbijašume” iz Kraljeva Božimir Pendić podsetio je da je uzrok ovog požara bio ljudski faktor. “Požar je na ovom mestu izazvan ljudskom nepažnjom 2011. godine. Mi smo najveći deo površine sanirali i sada obavljamo popunjavanje novim kontejnerskim sadnicama crnog bora sa zaštićenim korenom”, rekao je Pendić. On je kazao da je 45 odsto područja Kraljeva pod šumom, što ga čini najšumovitijim delom Srbije, kao i da se sve čini kako bi se što više površina pošumilo.
Svetski dan voda obeležava se danas širom sveta kako bi se podigla svest o značaju i očuvanju voda i podsetilo na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Svetski dan voda, 22. mart, ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1992. godine, a od 1993. u svetu počinje obeležavanje tog ekološkog datuma. Od 2005. do 2015. godine, Svetski dan voda praćen je sloganom “Voda za život”. Ove godine, kako je saopštilo Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija, Svetski dan voda biće obeležen uz slogan “Bolja voda, bolja radna mesta (Water and Jobs)”. Kako se navodi, u svetu približno 1,5 milijardi ljudi radi u sektorima koji su povezani sa vodom i skoro sva radna mesta zavise od vode i onih koji se brinu za njenu bezbednu distribuciju. Naglašava se da Beograd ima dovoljno pijaće vode i da je voda iz Beogradskog vodovoda provereno dobrog kvaliteta, hemijski i bakteriološki ispravna za svakodnevno korišćenje, a da to potvrdjuje i kontrola 15.000 uzoraka vode na godišnjem nivou.
Srbija bi zbog nerešenih pitanja u energetici, pre svega kašnjenja u razdvajanju delatnosti u Srbijagasu, mogla da se suoči sa sankcijama Energetske zajednice i teškoćama u pregovorima o članstvu u EU, rekao je danas direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. Kopač je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je danas razgovarao sa predstavnicima Ministarstva energetike o otvorenim pitanjima u primeni obaveza iz članstva Srbije u Energetskoj zajednici i da su se izdvojila četiri sporna pitanja. “To su pitanja koja spečavaju otvaranje pregovaračkog poglavlja o energetici. Dok se ta pitanja ne reše, verovatno neće biti vidljivog napretka u otvaranju poglavlja o energetici”, rekao je on. On je naglasio da nije dovršen proces razdvajanje delatnosti u Srbijagasu, odnosno razdvajanje operativnog prenosnog sistema i komercijalne delatnosti.
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je da se BiH, ugovorom o uspostavlјanju energetske zajednice, obavezala da će do 2018. godine ostvariti uštede u finalnoj potrošnji energije od devet odsto. Ona kaže da su u Republici Srpskoj i BiH u celini mapirana područja sa izuzetnim energetskim potencijalom, a klјučni uslov za smanjenje potrošnje energije jeste podizanje nivoa energetske efikasnosti u svim segmentima života, što znači iskoristiti što manje energije i energenata za što veći učinak.
Predstavnici grada Beograda i najbolji studenti Šumarskog fakulteta obeležili su danas Svetski dan šuma sadnjom 25 stabala poljskog jasena u Bajfordovoj šumi u Beogradu. U akciji pošumljavanja, pored studenata Šumarskog fakulteta, učestvovali su i gradski menadžer Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Gran Trivan i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Gradski menadžer Goran Vesić rekao je da je sadnja 25 stabala poljskog jasena simboličan način da se obeleži Svetski dan šuma i time pokaže koliko je pošumljavanje važno za gradjane Beograda. “Danas smo imali čast i zadovoljstvo da zasadimo sadnice u Bajfordovoj šumi. Ova šuma je prošle godine dobila ime po Timoti Džonu Bajfordu koji je veoma zaslužan za naše društvo… Mislim da je ovo bio pravi način da se Beograd oduži njemu za sve ono što je učinio za Srbiju”, rekao je Vesić novinarima nakon sadnje drveća. On je dodao da je 14,6 odsto površine Beograda pokriveno šumom i da je “to dovoljno i nedovoljno u odnosu na ono što grad želi”.
Danas je u Medija centru, u Beogradu počela konferencija u organizaciji CEDEF-a i Ambasade Francuske u Beogradu sa temom : “ Zagađenje vazduha: Doprinos lokalnih zajednica borbi protiv klimatskih promena“.
U susret Danu šuma, JP Srbijašume je organizovalo danas konferenciju za novinare u Klubu Košutnjak. Međunarodni dan šuma 21. mart ustanovljen je na sednici Generalne skupštine evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine sa namerom da se istakne značaj šuma za čovečanstvo i brojne druge koristi. Prvi dan proleća je simbolično izabran kao simbol ponovnog rađanja života i buđenja prirode.