Svetska tražnja za ugljem će usporiti u narednih pet godina, pošto će obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost dobiti zamajac, objavila je danas Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Ipak, mnoge azijske zemlje će i dalje ostati vezane za ugalj, koji je, i pored toga što zagađuje atmosferu, cenovno pristupačan i široko dostupan, navela je međunarodna organizacija sa sedištem u Parizu u najnovijem izveštaju, prenosi agencija Frans pres.
“Zbog implikacija na kvalitet vazduha i emisije ugljendioksida, ugalj je na udaru kritike u poslednjih nekoliko godina, ali je prerano reći da mu je došao kraj”, naveo je u saopštenju Keisuke Sadamori, direktor Direktorata za tržišta energije i bezbednost u IEA.
Predviđa se da će do 2021. godine udeo uglja u svetskom miksu proizvodnje električne energije pasti na 36 odsto u poređenju sa 41 odsto u 2014. godini. U 2015. godini, globalna tražnja za ugljem je pala prvi put u ovom veku.
Velika nepoznanica u ovom scenariju je Kina, koja učestvuje sa polovinom u svetskoj tražnji ovog energenta i gotovo sa polovinom u globalnoj proizvodnji uglja, “i koja više od bilo koje druge zemlje utiče na globalne cene uglja”.
Proizviodnja struje iz uglja u Kini pala je 2015. zbog usporavanja tražnje za strujom i zbog diverzifikacije politike koja je dovela do razvoja novih kapaciteta proizvodnje struje iz obnovljivih izvora i nuklearnih postrojenja, navode iz IEA.
Međutim, za ekonomije u usponu sa rastućom populacijom širom sveta ugalj će ostati “cenovno pristupačan i siguran izvor energije” koji će pokretati njihovu privredu.
IEA je utvrdila da postoji jasan trend udaljavanja od fosilnih goriva u SAD, gde takvim energentima konkurišu jeftiniji prirodni gas i obnovljivi izvori energije, posebno energija vetra, i gde su propisi o emisiji štetnih gasova postali stroži.
To je dovelo do pada od 15 odsto u američkoj potrošnji uglja u 2015. godini, što je najveći godišnji pad u istoriji, ali se očekuje da će dalji pad biti manji pošto visoke cene gasa koče prelazak sa uglja na gas, saopštila je IEA.
Ugalj je, međutim, takođe poskupeo ove godine s obzirom na to da je Kina krenula sa smanjenjem kapaciteta, kako bi obuzdala preveliku ponudu.
Izvor: tanjug.rs
V.V.
Nadzorni odbor Javnog preduzeća „Srbijagas“ na sednici održanoj 06.12.2016. godine u Novom Sadu, usvojio je Predlog Programa poslovanja JP „Srbijagas“ za 2017. godinu, koji će putem Ministarstva privrede biti dostavljen Vladi Republike Srbije, kao osnivaču, na saglasnost.
Godišnja nagrada Udruge inovatora Hrvatske „Inovacija godine“ za 2015. dodeljena je Krešimiru Komljenović, direktoru zagrebačke Elektrane-toplane za inovaciju „Cevna konstrukcija za merenje protoka tečnosti“.
U sklopu projekta modernizacije maloprodajne mreže, NIS je otvorio savremenu NIS Petrol benzinsku stanicu „Čarli Čaplin“ u Ulici despota Stefana u Beogradu.
Zemlje prozvođači nafte, koje nisu članice OPEK-a, dogovorile su se krajem prošle nedelje da smanje proizvodnju nafte za 558.000 barela dnevno.
Članovi Sportsko ribolovačkog kluba (SRK) „Župa“ iz Nikšića prošlog vikenda organizovali su akciju pošumljavanja brda Borje, iznad jezera Liverovići, koje je stradalo u požaru. Tom prilikom posadili hiljadu sadnica crnog bora i smrče. Sadnice, njih 2.500, donirao je Luka Maksimović i ostale će biti posađene takođe na brdu Borje, ali i duž obale jezera.
Kako Tanjug prenosi, Ukrajina je izrazila spremnost da od Rusije kupi od 1,5 do četiri milijarde kubnih metara gasa ove zime.
Ministar zaštite okoline i energetike, Slaven Dobrović, generalni direktor Hrvatskih voda, Zoran Đuroković i direktor komunalnog poduzeća Odvodnja Rovinj Marko Paliaga potpisali su u petak ugovor o dodeli bespovratnih sredstava i ugovor o sufinansiranju za ‘Projekt prikupljanja, odvodnje i pročišćavanja otpadnih voda na području aglomeracije Rovinj’.
Od 24. do 25. novembra 2016. godine u Beogradu održan je seminar „Uspostavljanje sistema za primenu Ocene prihvatljivosti u Republici Srbiji“.
REECO Holding predstavlja novi menadžment kancelarije u Novom Sadu koja je zadužena za Zapadni Balkan imenujući Ljiljanu A. Milanković, za projekt menadžera kompanije REECO SRB.
Vlada Švedske će učestvovati sa dodatnih 720,000 evra u projektu energetske efikasnosti u zgradama javnog sektora, kako bi se osigurao nastavak aktivnosti i povećanje smanjenja troškova energije u javnom sektoru u Bosni i Hercegovini.
