Gradnja hidroelektrane „Brežice“ na Savi u Sloveniji napreduje prema planu i ukoliko ne bude odstupanja, u junu bi trebalo da počne preusmeravanje Save. U toku je montaža većih komponenti poput turbine, a rok za završetak većine radova na akumulaciji je 15. decembar.
Vrednost energetskog dela posla veća je od planiranih 118 miliona evra, dok je na uređenje infrastrukture akumulacioni bazen, putevi…) potrošeno 173 miliona evra. Nasipi pred „Brežicama“ biće visoki osam metara, a nivo Save s punim akumulacionim jezerom biće viši za tri metra. Funkcionalna i druga ispitivanja planirana su za prvu polovinu sledeće godine, zatim sledi tehnički pregled i početak probnog rada, koji je predviđen za jesen 2017.
Vesna Vukajlović
www.eps.rs
Počeli su radovi na izgradnji trafostanice 35/10 kV „Klinci“ u Herceg Novom. Realizacijom ovog projekta, vrednosti oko 2,2 miliona evra, poboljšaće se kvalitet napajanja u ovom delu poluostrva Luštica, a stvoriće se i neophodni uslovi za priključenje novih potrošača na mrežu. Pri kraju su i pripreme za početak izgradnje 35 kV kablovskog voda od TS 35/10 kV „Kumbor“ do nove TS „Klinci“.
Povodom 50 godina od osnivanja prve otkupne stanice za sekundarne sirovine u beogradskoj opštini Rakovica, na čijim temeljima je izgrađena kompanija Miteco Kneževac, 12.maja u 12 časova biće svečano predstavljen reciklažni kompleks koji čine transfer stanica za industrijski i opasan otpad, novi pogon za reciklažu i mobilni pogon za remedijaciju zagađenih lokacija PCB-em.
Kula za okruženje bez smoga, inovacija holandskog preduzetnika Dana Rosegarda, nudi makar delimično rešenje gradovima u kojima je koncentracija sitnih čestica i drugih zagađivača prekomerna i ugrožava zdravlje stanovništva. Kula usisava vazduh i uklanja 75% štetnih čestica. Iako je Rosegaord za svoj izum bio nadahnut teškom situacijom u velikim kineskim gradovima, gde se beleže slučajevi raka pluća kod dece, ni gradovi u Evropi nisu pošteđeni štetnog zagađenja. U delovima Londona koncentracija čestica prečnika 2,5 mikrona zna da bude duplo viša nego što je propisano dokumentima EU, a na Balkanu je prošle zime zbog nedostatka cirkulisanja vazduha koncetracija premašivala više od 10 puta dozvoljena ograničenja.
Prvomajske praznike iskoristila sam za posetu Milanu, između ostalog i da bih videla brojne objekte renomiranih svetskih arhitekata, koji su svojim delima poslednjih godina doneli ovom gradu status najznačajnijeg evropskog gradilišta. Posebno me je – od kako sam prvi put čula za njega – fascinirao objekat lokalnog arhitektonskog studija Boeri, nazvan „Verikalna šuma“ ili Bosco Verticale. Ime nije alegorično – na terasama dve kule od 26 odnosno 18 spratova zasađeno je preko 700 stabala visine 3-6 metara, oko 5.000 žbunova i desetak hiljada sitnijih biljaka. Zvuči neverovatno, a upravo tako i izgleda. Skladne fasade pravilnih formi koje se ponavljaju u dinamičnom ritmu, i na njima – kao da je to nešto najprirodnije – prelepo drveće, puzavice, slapovi zelenila koji se prelivaju sa terase na terasu… količina zasađenih biljaka ekvivalentna je površini šume od oko jednog hektara.
Od tada je već dobio nekoliko najprestižnijih svetskih nagrada za visoke zgrade, uključujući i nagradu za „Najbolju visoku zgradu širom sveta u 2015.“ koju dodeljuje internacionalna organizacija CTBUH. Održavanjem objekta uključujući i zelenilo bavi se kondominijum – sistem koji se polako formira i kod nas pri većim stambenim kompleksima. Biće zanimljivo pratiti život ovog objekta u godinama koje dolaze; u nadi da će se ovaj ugledni primer pokazati uspešnim i da će nicati sve više „vertikalnih šuma“, ostaje nam da im se divimo i zamišljamo kakvo je zadovoljstvo probuditi se na 17. spratu i kroz prozor ugledati krošnju – našeg vlastitog drveta…
U okviru programa „Pariz diše“ čiji je cilj da se smanji zagađenje u glavnom gradu Francuske, pokrenuta je akcija pretvaranja avenije Šanzelize u pešačku zonu svake prve nedelje u mesecu.
Na žiriranju fotografija u okviru foto konkursa Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Priroda Srbije“, održanom 18. aprila 2016, od pristiglih 220 fotografija 32 autora odabrane su najbolje fotografije za mesec mart, kao i fotografije koje su ušle u uži izbor za godišnje nagrade i izložbu. Saopštenjem za javnost 5. maja objavljeno je ko su pobednici. Stručni žiri u sastavu Milan Živković (MF FSS, dugogodišnji fotograf Prirodnjačkog muzeja, a sada glavni i odgovorni urednik fotografskog časopisa Refoto), Branislav Brkić (MF FSS, predsednik Foto saveza Srbije) i Miroslav Predojević (MF FSS, predsednik umetničkog saveta Foto saveza Srbije), za izlaganje i glasanje posetilaca sajta Zavoda za zaštitu prirode Srbije, odabrao je 69 fotografija i dodelio sledeće nagrade:
