U Međimurju održana rasprava o eko-inovacijama

26.06.2017

Obnovljivi grad — Foto-ilustracija: Pixabay

Regionalna razvojna agencija Međimurje REDEA u okviru projekta EcoInn Danube sufinansiranog iz Programa transnacionalne saradnje INTERREG V-B Dunav 2014-2020 organizovala je raspravu sa svrhom upoznavanja javnosti sa ciljevima projekta, trenutnom situacijom u području energetske efikasnosti u Republici Hrvatskoj, utvrđivanja potreba i problema u području eko-inovacija i mogućim rešenjima u svrhu izrade zajedničke transnacionalne strategije o eko-inovacijama.

Cilj samog projekta je unapređenje okruženja za razvoj eko-inovacija u Dunavskoj regiji, poboljšanje saradnju inovatora u području eko-inovacija sa posebnim naglaskom na razvoj i primenu eko tehnologija kroz povezivanje inovatora, naučne zajednice, industrije, malih i srednjih preduzeća, investitora, lokalnih samouprava, nevladinih organizacija. Projekat uključuje 16 partnera iz 13 zemalja sa ukupnim proračunom od oko 2 miliona evra.

U okviru rasprave rečeno je da Hrvatska nije otvorena za nove ideje u oblasti ekologija, a da bi se to promenilo neophodno je ojačati preduzetničke kompetencije, prikazati koristi od eko-inovacija i njihovu primeni kroz pilot projekte.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Počinje izgradnja TE „Banovići“

26.06.2017

Termoelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Rukovodilac službe za izgradnju TE „Banovići“ gospodin Avdija Mumić izjavio je za Klix.ba da bi izgradnja TE „Banovići“ trebalo da počne do kraja ove godine.

On je istakao da pripremne aktivnosti na realizaciji projekta TE „Banovići“ teku predviđenom dinamikom. Trenutno je u toku zatvaranje finansijske konstrukcije s konzorcijem kineskih banaka, a koji predvodi „Industrial and Comercial Bank of China“ (ICBC). Vrednost projekta iznosi blizu 305 miliona evra, od čega će 85 odsto finansirati kineski konzorcijum banaka, a preostalih 15 odsto domaće banke.

Prema dokumentaciji, termoelektrana snage 350 MW će zadovoljiti sve smernice Evropske unije iz oblasti ekologije i energetske efikasnosti. Predviđeno je da radovi na izgradnji traju 40 meseci, a ukoliko počnu u predviđenom roku, TE „Banovići“ bi u rad trebala biti puštena 2021. godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Nacionalni park Una dobija eko-tržnicu

26.06.2017

nationalparkuna_kulen-vakuf — Foto: nationalpark-una.ba

Svetska organizacija za zaštitu prirode – WWF, u okviru programa Zaštićena područja za prirodu i ljude – terenski projekat Una, prošle nedelje je u Kulen Vakufu izvršila primopredaju 11 štandova Nacionalnom parku Una za uspostavljanje eko tržnice na području Nacionalnog parka.

Na više lokacija u Nacionalnom parku formiraće se ekološke pijace gde će lokalno stanovništvo imati priliku da ponudi domaće specijalitete, voće i povrće, autohtone rukotvorine, ali i ostale proizvode namenjene turistima, saopšteno je iz WWF-a.

Predstavnik WWF-a gospođa Zrinka Delić izjavila je da je ideja bila na jednom mestu okupiti lokalne proizvođače od kojih će posetioci direktno kupovati proizvode, te tako pomoći lokalnom stanovništvu da iskoriste ekonomske mogućnosti koje donosi povećanje turizma u Nacionalnom parku, a istovremeno promovisati tradiciju i običaje stanovništva sa naših prostora.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

U toku uklanjanje divljih deponija u Irigu

26.06.2017

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo gospodin Vuk Radojević, posetio je opštinu Irig, gde je sa predsednikom te sremske opštine gospodinom Stevanom Kazimirovićem, obišao radove na uklanjanju divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta u Irigu, Krušedol Selu i Šatrincima.

Sredstva za uklanjanje divljih deponija, opština Irig je dobila na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Ukupna vrednost radova je 3,9 miliona dinara, od čega je resorni sekretarijat obezbedio 2,5 miliona dinara, a opština Irig je izdvojila 1,4 miliona dinara.

Sekretar Radojević je naglasio da je sufinansiranje radova na uklanjanju divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta nova mera agrarne politike, koja je prvi put realizovana 2016. godine i to rebalansom budzeta, koji je uradila nova Pokrajinska vlada. Radojević je naveo da je opština Irig i krajem prošle godine dobila sredstva za uklanjanje divlje deponije na ulasku u Vrdnik. Vrednost te investicije je bila oko 3 miliona dinara, od čega je učešće Sekretarijata bilo 2 miliona dinara. Ove godine, u saradnji Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i opštine Irig biće realizovani projekti u vrednosti od oko 50 miliona dinara, što je značajan iskorak u odnosu prethodni period, kazao je Radojević dodajući da će pored uklanjanja divljih deponija, biti sufinansirani radovi na uređenju nekategorisanih atarskih puteva, te na uređenju kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja poljoprivrednog zemljišta.

Predsednik opštine Irig Stevan Kazimirović, naglasio je da bi radovi na uklanjanju tri divlje deponije trebalo da budu završeni do kraja jula.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Održan forum „Čista voda – zdrav život“

26.06.2017

Kompanija za sertifikacione usluge „Certop CO“ iz Srbije sa „Mediation Team“ i uz saradnju sa opštinom Kanjiža organizovali su forum „Čista voda – zdrav život“ u okviru kojeg su izneta iskustva i primeri realno ostvarljivih projekata u oblasti čišćenja i uštedi vode za piće.

Pokrajinski sekretar gospodin Vladimir Galić ovom prilikom naglasio je da je čista i zdrava voda istovremeno veoma bitna, kako sa stanovišta zdravlja tako i u zaštiti životne sredine, ističući decenijske probleme zagađenja pijaće vode u Vojvodini, a posebno u severnom Banatu. On je pozdravio svaku inicijativu i podržao svaku tehnologiju koja može rešiti problem koji je i bio tema foruma.

Vršilac dužnosti pomoćnika pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost gospodin Sabolč Halaši istakao je da ovaj Sekretarijat podržava projekte koji se tiču očuvanja zaštite životne sredine sredstvima koje opredeljuje kroz konkurse za visoke tehnologije i nauku.

Profesor sa Prirodnomatematičkog fakulteta iz Novog Sada gospodin Božo Dalmacija sa stručne strane upoznao je prisutne sa problemima vode za piće u Vojvodini, te zajedno sa predstavnicima mađarske firme „S-Metaltech 98 Kft“ govorili su o tehnologiji i iskustvima sa primenom uređaja AsMet čija je primarna namena uklanjanje arsena iz vode kako na samim česmama tako i u velikim vodovodnim sistemima.

Salaji Andraš iz prethodno mađarske kompanije „S-Metaltech 98 Kft“ govorio je o mogućnostima implementiranja ove tehnologije kroz IPA program prekogranične saradnje i za upravo takav jedan projekat aplikaciju su podneli predstavnici opština Kanjiža iz Srbije i opštine Baja sa mađarske strane.

Na forumu je još bilo reči o uštedi vode sa unapređenim perlatorima, o prečišćavanju otpadnih voda kao i o sadnji ekološko- energetskog drveća koja trenutno doživljava ekspanziju u Evropi.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Iran izvozi gas Iraku

25.06.2017

Samo nekoliko dana nakon što je irački premijer Hajder Al Abadi posetio Teheran, Iran je konačno počeo sa izvozom gasa u Bagdad saopštilo je Iransko ministarstvo za naftu.

– Iranski izvoz prirodnog gasa u Bagdad je počeo je u sredu uveče. Krenuli smo sa količinom od sedam miliona kubnih metara gasa dnevno, a trebalo bi da dostignemo 35 miliona kubnih metara -izjavio je zamenik ministra za naftu Amir Hosein Zamaninija, izvještava agencija Šana, pozivajući se na saopštenje objavljeno na veb sajtu ministarstva.

Međutim, svet ovu vest tumači malo drugačije, jer kritičari smatraju da je na ovaj način Iran postao najveći snabdevač naftom Islamske države, na šta se zaista ne gleda blagonaklono.

Zabrana glifosata u Evropskoj uniji

24.06.2017

Evropska građanska inicijativa pokrenuta početkom februara prikupila je potrebnih milion potpisa građana Evropske unije koji pozivaju Evropsku komisiju da državama članicama predloži zabranu glifosata, sprovede reformu postupka odobravanja pesticida i da na nivou Evropske unije utvrdi obavezne ciljeve smanjenja upotrebe pesticida.

Glifosat je najčešće korišćena poljoprivredna hemikalija svih vremena koju pronalazimo u herbicidima, proizvodima namenjenima uništavanju nepoželjnih biljki kao što je korov. U 2014. godini iskorišćeno je 825.000 tona glifosata, a globalna prodaja dostiže 9 milijardi evra.

Uglavnom se koristi u poljoprivredi, ali i na javnim gradskim površinama i privatnim vrtovima.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Strategija razvoja grada Beograda važna za održivost

24.06.2017

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je na predstavljanju Strategije razvoja grada Beograda do 2021. godine da taj dokument definiše misiju i viziju razvoja Beograda u naredne četiri godine i podrazumeva izgradnju urbanog, kosmopolitskog, otvorenog, održivog i razvijenog grada.

Mali je istakao da će Strategija usvojena na sednici Gradskog veća po usvajanju na Skupštini grada postati obavezujući dokument za sve koji učestvuju u vođenju Beograda. U tom smislu, naveo je gradonačelnik, svi ćemo morati da se držimo metodogolije, principa, standarda i ciljeva koje moramo da ostvarimo za dobrobit grada Beograda i naših sugrađana. Akcenat je na nekoliko važnih stvari, pre svega na poboljšanju kvaliteta života naših sugrađana, što podrazumeva nastavak rada na infrastrukturi. Tu je i nastavak privrednog razvoja, smanjenje broja nezaposlenih, kako bismo u što kraćem vremenskom periodu imali što veći broj otvorenih fabrika i preduzeća na teritoriji grada – rekao je gradonačelnik.

Mali je dodao da je treća važna tačka obuka i edukacija građana Beograda, koja će biti bazirana na novim tehnologijama, inovacijama i znanju jer, kako je rekao, moramo se spremiti za vremena koja dolaze i sve globalne izazove koji nas očekuju. Četvrto je povećanje energetske efikasnosti i ekologija, koja je za nas veoma važna jer želimo da napravimo zeleniji, humaniji i zdraviji grad. Povećanje energetske efikasnosti podrazumeva brigu o svim resursima kojima grad raspolaže, a u isto vreme uključivanje obnovljivih izvora energije, kako bismo se približili standardima koji važe za velike svetske metropole – naglasio je Mali.

Prema njegovim rečima, peta važna stvaka je razvoj pešačkih zona i izmena saobraćajnih prioriteta. Prema tim planovima prioritet će imati pešaci i biciklisti, iza kojih sledi javni prevoz, a tek na kraju automobili. Zbog toga Strategija podrazumeva izgradnju stotine kilometara biciklističkih staza, zatvaranje centra grada za saobraćaj i pretvaranje u pešačku zonu – dodao je gradonačelnik.

On je dodao da se, paralelno sa Strategijom razvoja Beograda, usvaja i 18 strategija razvoja javnih i javnih komunalnih preduzeća. Svih 18 već sada imaju dugoročne planove za narednih pet ili 10 godina. Na taj način možemo da pratimo rad svih direktora javnih preduzeća, šta je od planiranog ispunjeno, a šta nije. Ovo je velika promena u našem gradu i veoma sam ponosan na ovaj dokument, kao i na sve ljude koji su na njemu radili – zaključio je Mali.

Događaju su prisustvovali predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović, pomoćnici gradonačelnika Borko Milosavljević i Slobodan Milosavljević, članovi Gradskog veća, gradski sekretari, predstavnici Gradske uprave i direktori javnih preduzeća.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

SKRIVENO BLAGO ARKTIKA: Na Severnom polu ima još nafte

24.06.2017

Ruska kompanija Rosnjeft saopštila je da je otkrila novo naftno polje na grebenu Hatanga na Arktiku.

Državna naftna kompanija Rusije navela je da je prva otkrila rezerve nafte u istočnom delu Arktika. U saopštenju nije objavljeno koja je količina naftnih rezervi u pitanju.

Kompanija je objavila prve rezultate bušenja na self zaliva Hatanga na Laptevskom moru.

Na self zaliva Hatanga Laptevskog mora izvađen je trostruki uzorak sa dubina 2305-2363 metra, koji je pokazao visoku zasićenost naftom u kojem preovlađuju lake frakcije nafte.

Već na osnovu prvih ispitivanja može se zaključiti da je otkriveno novo naftno polje čiji se kapacitet povećava sa daljim bušenjem. U ovom trenutku nastavlja se uzorkovanje, saopštila je kompanija, prenosi SEEBiz.

Dobijeni rezultati bušenja na Hatanga omogućavaju kompaniji Rosnjeft da se smatra prvim otkrivači naftnog polja na istoku Arktika, istakla je kompanija.

Počeli radovi na izgradnji druge faze kanalizacije u Selenči

23.06.2017

23. jun, Radojević, Selenča,1 — Foto: vojvodina.gov.rs

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo gospodin Vuk Radojević prisustvovao je juče početku radova na izgradnji 2. faze kanalizacije u Selenči u opštini Bač.

Kako je rekao, opština Bač je jedna od najaktivnijih opština u Vojvodini kada je reč o projektima iz oblasti poljoprivrede i vodoprivrede. Zahvaljujući dobrim projektima sa kojim je aplicirala na konkurse, za ovu opštinu je u proteklih godinu dana opredeljeno 120 miliona dinara, istakao je Radojević.

Predsednik opštine Bač gospodin Dragan Stašević istakao je da je opština Bač ove godine od Pokrajinskog sekretarijata dobila sredstva za uređenje kanalske mreže, izgradnju atarskih puteva, opremanje poljočuvarske službe, kao i za 2. fazu izgradnje kanalizacije u Selenči. Kako je rekao, u ovoj fazi, biće izgrađeno 1.200 metara kanalizacione mreže i radovi će biti završeni u roku. Učešće Pokrajinskog sekretarijata u ovoj fazi izgradnje, a kako je to bilo i u 1. fazi, iznosi 80 odsto od ukupnog iznosa, dok je 20 odsto sredstava i celokupan PDV je obezbedila lokalna samouprava.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Puštena u rad MHE „Žiraja 2“ u Republici Srpskoj

23.06.2017

voda — Foto-ilustracija: Unsplash (Viktoriia Muzyka)

U opštini Teslić u Bijelom Bučju puštena je u rad mala hidroelektrana „Žiraja 2“.

Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske gospodin Petar Đokić potvrdio je za Fenu da je „Žiraja 2“ sedamnaesta mala hidroelektrana u ovom entitetu, te da ti objekti ukupno proizvode 51 MW električne energije. On je dodao da je u toku izgradnja još sedam malih hidroelektrana, a dve su u probnom radu. Osim ulaganja u obnovljive izvore energije, Đokić je rekao da će se nastaviti i realizacija energetskih objekata koji koriste neobnovljive izvore, prvenstveno Termoelektrane „Gacko 2“.

Predsednik kompanije „Megaelektrika“, koja je i investitor projekta, gospodin Dragan Jerinić je podsetio da je SOL grupacija na području Teslića realizovala četiri projekta izgradnje malih hidrocentrala, a najavio je i dalje investicije u projekte obnovljivih izvora energije.

Hidroelektrana ima instalisanu snagu od 900 kW, a vrednost projekta iznosi 1,3 miliona evra.

izvor: oslobodjenje.ba

Sandra Jovićević

SVI TERMIČARI SU NA ZLATIBORU: Otvoren je IEEP 2017 (FOTO)

23.06.2017

Na Zlatiboru se od 21 do 24. juna 2017. godine održava VI regionalna konferencija “Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope” – IEEP’17, u organizacji Društva Termičara Srbije, pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i Elektrotehničkog instituta Nikola Tesla a uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Da li ste spremni za IEEP 2017? Saznajte sve o najznačajnijoj konferenciji u regionu

IEEP konferencija ima za cilj sagledavanje postojećeg stanja u industrijskoj energetici u tehničkom, tehnološkom, organizacionom i ekološkom smislu, analizu aktuelnih problema sa osvrtom na postojeću zakonsku i tehničku regulativu u regionu i ciljeve Evropske unije u energetskoj efikasnosti, primeni obnovljivih izvora energije, održivom razvoju i borbi protiv klimatskih promena.

VI konferencija okupila je na Zlatiboru 120 učesnika, među kojima i autore 77 prihvaćenih radova i prezentacija, koji će se kroz razgovore i diskusiju baviti pravcima razvoja u datim oblastima, prikazom novih tehničkih i naučnih rešenja, prikazima primera dobre prakse i izvedenih rešenja u zemljama učesnika – Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Nemačkoj, Velikoj Britanijj, Norveškoj, Crnoj Gori, Kanadi, Rusiji, Hrvatskoj i naravno Srbiji.

Kinezi dolaze da prave elektromobile i automobilske gume u Srbiji

23.06.2017

Ambasador Kine u Srbiji Li Mančang rekao je da uskoro u Srbiju dolazi jedna kineska kompanija koja želi da otvori farbiku električnih automobila.

On je najavio dolazak tri velike kineske kompanije u našu zemlju. Kako je rekao, prva koja bi trebalo da dođe jeste kompanija za proizvodnju guma, koja je ujedno i četvrta po veličini u svetu.

Druga kompanija, kako je rekao, dolazi iz provincije Huna.

– Direktor te kompanije već je bio u Beogradu, i on drži obećanja. Radi se inače o kompaniji koja u toj provinciji ima rudnik zlata i zainteresovana je za RTB Bor – kaže on, prenosi B92.

– Treća kompanija želi da dođe u Srbiju i sa srpskim partnerom otvori zajedničku kompaniju koja bi pravila električne automobile koji bi se prodavali u celom svetu – rekazao je kineski ambasador.

U budućnosti će biti povećana ulaganja u OIE

23.06.2017

Solarni park Vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Na obnovljive izvore energije do 2040. godine će otpadati čak tri četvrtine ukupnih ulaganja u proizvodnju električne energije na svetu.

Tako bi od ukupno 10,2 biliona dolara, koliko se očekuje da bi trebalo uložiti u elektroenergetska postrojenja, čak 7,4 biliona dolara trebalo biti uloženo u postrojenja koja omogućavaju iskorišćavanje obnovljivih izvora.

Procenjuje se da će u solarnu energiju biti uloženo čak 2,8 biliona dolara, a u vetroelektrane 3,3 biliona dolara. U skladu s tim, smatra se da će 2040. godine čak 48 odsto ukupne snage svetskih elektroenergetskih postrojenja otpadati na sunčane elektrane i sunčane termoelektrane i da će iz njih poticati čak 34 odsto proizvodnje električne energije u svetu u odnosu na današnjih 12, odnosno 5 odsto.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

NE Krško: U maju proizvodnja malo iznad planirane

23.06.2017

NE Krško je u maju 2017. proizvela 538782,8 MWh bruto električne energije na izlasku generatora, odnosno 513032,6 MWh neto električne energije. U tom je mesecu proizvodnja bila za 0,6 odsto iznad planirane (510 000 MWh).

Faktor raspoloživosti bio je 100 – postotni, kao i faktor iskorišćenja. Elektrana je radila unutar ograničenja tehničkih specifikacija. Svi su sigurnosni sistemi bili operabilni.

U maju se reka Sava zagrejavala zbog rada NEK prosečno za 2,1 ºC , a najviše za 3 ºC od dozvoljena 3 ºC. Najveća ukupna dopusna godišnja radioaktivnost u tekućim ispustima iznosi 45 TBq. Od toga je udeo za tritij iznosio 0,0000111 odsto, a ukupni godišnji udeo do kraja maja 0,988 odsto.

Za ostale radionuklide, čija je dopusna godišnja radioaktivnost 100 GBq, udeo u proteklom mesecu iznosio je 0,000494 odsto, a godišnje 0,00202 odsto. Celogodišnji uticaj na stanovništvo zbog ispuštanja radioaktivnih materija ograničen je godišnjom dozom od 50 μSv za pojedinca iz kritične skupine stanovništva.

Ocenjeni uticaj iznosio je 0,13 odsto i 0,75 odsto godišnje doze od dopusne doze na udaljenosti od 500 m. U tom je mesecu uskladišteno 7 paketa (1,456 m3) nisko i srednje radioaktivnog otpada.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,2571,2581,259...1,673 Page 1,258 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM