Čista i zdrava životna sredina u interesu svih

23.04.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine pozvalo je građane, predstavnike civilnog društva, privrednu, naučnu i stručnu javnost i medije da Dan planete Zemlje postane deo našeg svakodnevnog života, i da tako damo lični i zajednički doprinos zdravoj životnoj sredini Srbije i očuvanju planete Zemlje.

U saopštenju koje je potpisao ministar Goran Trivan, navodi se da se širom sveta 22. aprila obeležava Međunarodni dan planete Zemlje kao podsetnik na to da nam naša plemenita planeta i njeni ekosistemi daju život, i kao upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, biljnim i životinjskim vrstama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

U ovom događaju svake godine učestvuje više od 150 zemalja i milijardu ljudi, čineći Dan planete zemlje najvećom građanskom akcijom na svetu.

Dan planete Zemlje je dan svih nas. Sve što radimo, dobro i loše, za našu životnu sredinu najviše utiče na naš život, i zato je važno da ne mislimo na Dan planete Zemlje i kako da joj pomognemo samo ovog dana, već svakog dana u godini.

Jedan dan ne može da promeni ništa ako svakodnevnim neodgovornim odnosom prema životnoj sredini i okruženju u kojem živimo, zagađuemo zemlju, vodu i vazduh i ugrožavamo biljne i životinjske vrste. Odgovoran odnos prena našoj plemenitoj planeti koja nam daje život je odgovoran odnos prema sadašnjosti nas samih, ali i prema budućnosti naše dece.

Ministarstvo zaštite životne sredine preduzima niz strateških mera, zakonodavnih inicijativa i praktičnih aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena i zagagađenosti životne sredine kako bi Srbija dostigla svetske standarde u ovoj oblasti.

Nosilac je inicijative za regionalnu saradnju u realizaciji mera borbe i prilagođavanja posledicama klimatskih promena. Prioritetne aktivnosti ministarstva usmerene su na praktičnu primenu mera zaštite životne sredine, na otkrivanje nelegalno zakopanog opasnog otpada i sistemsko rešavanje problema prerade svih vrsta otpada, uklanjanja plastičnih kesa, poboljšanje kvaliteta vazduha kroz mere kao što su gašenje kotlarnica na čvrsta goriva i akcije pošumljavanja.

U dostizanju strateškog cilja – čiste i zdrave životne sredine, Ministarstvu zaštite životne sredine je potrebna podrška i pomoć svih građana Srbije, navodi se u saopštenju.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Trivan učestvovao na Konferenciji o odgovornom upravljanju otpadom

23.04.2018

0-02-04-06b557c6790d58a73a165ace4294c659a5d95913dc4c201cff069c0bf89f2cf2_9d35d01e — Foto: ekologija.gov.rs

U Privrednoj komori Srbije održana je Konferencija „Odgovorno upravljanje otpadom“ koja je organizovana povodom inicijative udruženja reciklera da se, razvijanjem dijaloga svih zainteresovanih subjekata i jačanjem svesti javnosti, obezbede rešenja za odgovornije upravljanje otpadom u Srbiji.

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan otvorio je skup, kojem je prisustvovalo oko dve stotine predstavnika privrednih preduzeća i stručnjaka iz oblasti upravljanja otpadom, kao i nevladinih organizacija i medija. Ministarstvo životne sredine će se u narednom periodu naročito angažovati na rešavanju pitanja otpada u Srbiji, odnosno na uspostavljanju sistema odgovornog upravljanja otpadom, i to od ambalažnog, do opasnog i istorijskog otpada, kazao je ministar Trivan. Polazeći od detaljnog sagledavanja aktuelnog stanja u ovoj oblasti, bez obzira na težinu i složenost problema, u doglednom periodu biće rešavano pitanje uspostavljanja regionalnih deponija, stroge zakonitosti u radu operatera, pitanje separacija otpada, i drugih problema u upravljanju otpadom. To će doprineti da Srbija bude čistija, objasnio je ministar i naglasio da će početi oduzimanje dozvola onim operaterima koji ne posluju u skladu sa zakonskim propisima.

Ministar Trivan je na skupu pozvao trgovinske lance, ali i druge trgovine, da uvedu naplatu plastičnih nerazgradivih kesa koje su jedan od najvećih zagađivača životne sredine i prirode. Neke prodavnice u trgovinskim lancima koji su uveli naplatu plastičnih kesa beleže smanjenje njihove upotrebe i za 50 odsto, što je dokaz da je Srbija na dobrom putu, zaključio je Trivan. Razgovaraćemo sa svima i razmotriti kako funkcioniše sistem smanjenja upotrebe plastičnih kesa, šta o tome misle građani i trgovci, a onda se dalje dogovarati kako da dostižemo zajednički cilj. Kada ćemo izbaciti plastične kese koje guše čitavu Planetu, zavisiće od svih nas, naglasio je ministar.

Ministar Trivan je uputio zahvalnost reciklerima koji su se angažovali, i daju svoj doprinos uspostavljanju odgovornog upravljanja otpadom. Država bi morala da poveća podsticajna sredstva za rad preduzeća koji upravljaju otpadom, i da se „zeleni dinar“ u većoj meri izdvaja za povećanje njihovih kapaciteta, jer to smanjuje rizik od ekoloških udesa, istakao je Trivan.

Stvari se moraju menjati. Mere koje preduzimamo, predstavljaju delove sistema upravljanja otpadom kojeg uspostavljamo, ali u osnovi tog sistema je jedno – ljubav prema svojoj zemlji, prema svom narodu, prema svojoj deci, zaključio je Trivan.

Konferenciju su organizovali Udruženje industrije otpada Hrabri čistač, Srpska asocijacija ambalažnog otpada, Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ i Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ uz podršku Ekostar pak d.o.o i CSOnnect programa Regionalnog centra za životnu sredinu, koji finansira Švedska agencija za međunarodnu saradnju – SIDA.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

CEKOR obeležio Dan planete zemlje

22.04.2018

Tradicionalno obeležavanje Dana planete zemlje Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, otpočeo je ekološkim i edukativnim predavanjem naslova „Probudimo odgovornost prema životnoj sredini: izazovi i mogućnosti“, organizovanim u saradnji sa Visokom školom strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera iz Subotice.

Predavanje je održala Nataša Đereg, direktorica CEKOR-a, u Biblioteci Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici.

Situacija na planu životne sredine u Srbiji i Evropi i Svetu, izazovi pregovaračkog poglavlja 27 i preporuke o svemu što svaki građanin može učiniti, a što bi doprinelo poboljšanju kvaliteta života sa aspekta ekologije i održivog razvoja, bile su teme današnjeg predavanja.

Da li se nešto promenilo od daleke 1970 godine, od kad obeležavamo Dan planete zemlje? Jeste, mnogo toga se promenilo! Šuma, biljnih i životinjskih vrsta, čiste vode, čistog vazduha sve je manje dok plastike, otpada svih oblika i zagađenja svih vrsta sve je više. Jedan dan ne može da promeni mnogo, potrebno je mnogo više od jednog dana i mnogo ljudi u akciji da bi se napravile korenite promene.

Dan Planete Zemlje obeležava se ekološkim akcijama svakog 22. aprila. Ovakve akcije imaju za cilj podizanje svesti građana, dece i omladine o značaju očuvanja naše okoline.

Milisav Pajević

Prvi put za 136 godina, UK više od dva dana nije crpelo energiju iz uglja

22.04.2018

U francuskoj prestonici, Parizu, s razmakom od 64 godine, potpisana su dva temeljno različita ugovora – prvi 1951, a drugi 2015. godine.

Dok je prvi označio osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ), drugi predstavlja politički manifest borbe protiv klimatskih promena, u čijim divizijama stoje upravo “ugalj” i “čelik“, a ratuju, između ostalih, i protiv zemalja koje su se nešto više od pola veka ranije okupile u cilju stvaranja jedinstvenog tržišta “zagađivača”.

Od EZUČ do EU, Evropska unija je prošla nekoliko stadijuma. Rimskim ugovorima iz 1957. godine nastale su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). Narednih decenija, njima su se priključivale nove države-članice, a unija kakvu poznajemo danas nastala je u Mastrihtu, 1993, kada su se pod istim okriljem udružile tri već postojeće evropske zajednice. Ujedinjeno Kraljevstvo pristupilo je ujedinjenoj Evropi 1973, ulaskom u EEZ, a odstupiće iz nje 2019, kada će Brexit napokon biti okončan.

Britanci su drugi Pariski ugovor ratifikovali u novembru 2016. godine. Uzor im definitivno nije bio predsednik njihovog prekookeanskog suseda Amerike, Donald Tramp, koji je u tom periodu najavljivao povlačenje iz Sporazuma o klimatskim promenama koje je naknadno i realizovao.

Ugalj je crna ili crno-smeđa sedimentna stena organskog porekla. Zbog svoje sposobnosti gorenja, upotrebljava se kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama. Izrabljivanjem jedne tone uglja, u atmosferu se ispusti otprilike 2,86 tona gasova staklene bašte. Otkud povećanje količine na kraju jednačine prelaska supstance iz čvrstog u gasno stanje? Hemijski sastav ovog sedimenta bazira se na ugljeniku i ugljovodoniku. Kada se oni sagore i oslobode u vazduh, tamo se vezuju za atome kiseonika, s kojim grade štetna hemijska jedinjenja.

Prva javna elektrana na ugalj otvorena je upravo u glavnom gradu Ujedinjenog Kraljevstva, Londonu, davne 1882. godine. Do nedavno, osnova snabdevanja britanskih domova, institucija i preduzeća električnom energijom bile su njene naslednice. Novouvedeni zakoni i porezi, kao i zabrinutost zbog klimatskih promena, učinili su da Britanci prigrle obnovljive izvore energije.

Ove nedelje, u periodu od ponedeljka u 10:25 uveče, po londonskom vremenu, do četvrtka u 5:10 ujutru, Ujedinjeno Kraljevstvo nije sagorevalo ugalj. Novi rekord, od gotovo 55 sati bez uglja, nadmašio je prethodni od 40 i po postavljen u oktobru 2017.

Podaci se odnose na nacionalnu električnu mrežu i ne možemo da tvrdimo da neki Britanci, s obzirom na prijatne vremenske uslove na ostrvima, u svojim dvorištima nisu raspalili roštilj pomoću ovog energenta.

U utorak, 17. aprila, čak 60 odsto britanske struje proizvedeno je iz izvora koji emituju nizak nivo štetnih gasova. Od toga 33,7 odsto dao je vetar, 20,1 – nuklearna postrojenja, 5 – biomasa, 3,3 – sunce, a 0,9 – hidroelektrane.

Džejms Torton, izvršni direktor Client Earth, dobrotvorne organizacije za zaštitu životne sredine, opisao je ovaj napredak kao dokaz da se Ujedinjeno Kraljevsto zaokreće od eksploatacije “prljavih” izvora energije i dodao da je svaki novi dan “bez uglja” ima pozitivni uticaj i na zdravlje ljudi i na zdravlje prirode.

Britanci su odlučni u nastojanjima da se oslobode energetske zavisnosti od uglja, te planiraju da do 2025. godine “stave katanac” ili preorijentišu proizvodnju svih svojih elektrana na ovaj sediment. Očekuje se da bi TE Draks, nekada najveća britanska i ujedno najveća evropska termoelektrana na ugalj, mogla da prestane da koristi zagađujući energent i pre zacrtanog roka. Jedinice na biomasu i jedinice na prirodni gas, u kombinaciji sa baterijskom pohranom energije u celosti, godinama su postpuno zamenjivale pogone na ugalj, a kraj procesa prognozira se i pre 2025. godine.

“Preko bare”, Donald Tramp i dalje ostaje slep na negativni uticaj fosilnih goriva, podupirući izrabljivanje crne sedimentne stene. Nadamo se da će se više zemalja prikloniti Ujedinjenom Kraljevstvu, nego Sjedinjenim Američkim Državama.

Jelena Kozbašić

Opština Vrbas ulaže u vodosnabdevanje

21.04.2018

Opština Vrbas obezbedila je zahvaljujući Programu vodosnabdevanja i kanalizacije u gradovima i opštinama srednje veličine finansiran od Nemačke razvojne banke (KfW), povoljan kredit od 4,1 miliona evra za poboljšanje kompletnog vodosnabdevanja.

Od ove sume 30 odsto je bespovratno, dok ostatak treba da se vrati posle grejs perioda od pet godina.

Sredstvima ovog kredita planirno je da se uradi povezivanje Kucure i Savinog Sela, četiri bunara na izvorištu Vodozahvat. Takođe, proširiće se postrojenje pripreme vode za piće za tri puta, sa sadašnjih 50 litara u sekundi na 150 litara po sekundi. Kupiće se vodomeri, izgraditi cevovod od Vrbasa do Kucure i od Kucure do Savinog Sela, što je oko 14 kilometara, proširiti rezervoarski prostor zbog povezivanja pomenutih sela, izgraditi rezervoar na Vodozahvatu zapremine 1000 kubnih metara, i rezervoar u Kucuri zapremine 1500 kubnih metara.
Predviđen je SKADA sistem za nove objekte, izgradnja crpnih stanica, od kojih jedna na Vodozahvatu za plasiranje vode od izvorišta do rezervoara u Kucuri, i druga u okviru rezervoara u Kucuri za plasiranje vode ka selima.

Ukalkulisana je i nabavka opreme za detekciju curenja, kao i materijal za cevovod ka preostalim selima (Bačko Dobro Polje Zmajevo i Ravno Selo), u zavisnosti od preostalog novca iz predviđenog budžeta.

Milisav Pajević

Održana osma informativna radionica u okviru Poziva za EE u Hrvatskoj

20.04.2018

U sredu 18. aprila 2018. godine u Ministarstvu građevinarstva i prostornog uređenja održana je osma po redu informativna radionica za predstavnike tela državne vlasti i državne uprave, jedinica lokalne ili regionalne samouprave, javnih ustanova, ustanova, verskih zajednica i zadruga, kao potencijalne prijavitelje u sklopu poziva na dostavu projektnih predloga Energetska obnova i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora.

Poslednji Poziv za energetsku obnovu i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora Ministarstvo je otvorilo 16. studenog 2017. godine. Na ovaj peti Poziv po redu pristiglo je 448 prijava u iznosu od gotovo 814 milina kuna što znači da je ukupan iznos zatraženih bespovratnih sredstava za dodelu dostigao 200 odsto alokacije, pa je Poziv 5. februara 2018. godine privremeno obustavljen do 7. maja 2018. godine.

Na početku radionice stručnjaci resornog Ministarstva održali su prezentaciju o pozivu na dostavu projektnih predloga za energetsku obnovu zgrada javnog sektora. Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost održao je prezentaciju vezanu za realizacijuugovora za sufinansiranje bespovratnim sredstvima, s naglaskom na probleme u realizaciji projekata. Sektor za energetsku efikasnost u okviru Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost održao je prezentaciju vezanu za mogućnost njihove stručne podrške potencijalnim prijaviteljima u pripremi projektnih predloga, s naglaskom na probleme prilikom sastavljanja projektnih prijava, kao i na probleme kod izrade projektantskih troškovnika u smislu poštovanja Zakona o javnoj nabavci i postupaka nabavke za osobe koje nisu obveznici istoga. Predstavnici HBOR-a održali su, takođe, prezentaciju o mogućnosti sufinansiranja sredstava vlastitog učešća prijavitelja putem finansijskog instrumenta ESIF Krediti za energetsku efikasnost.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

U Pirotu održan skup o upravljanju otpadom

20.04.2018

plastic bags, otpad, kese — Photo: Pixabay

U Skupštini grada Pirota razgovaralo se o temi Problem selektovanja, odlaganja i prerade otpada u zelenu energiju. O ovoj temi govorili su predstavnici poljske firme Equipo Balkan d.o.o. koja ima svoje predstavništvo u Beogradu. Skupu su prisustvovali predstavnici uprave grada, načelnica Pirotskog okruga, Dragana Tončić, Regionalne sanitarne deponije, škola i nevladinog sektora.

Zamenik gradonačelnika Pirota, Vidojko Panajotović, kaže da su nova saznanja iz oblasti upravljanja otpadom dragocena pogotovo što Pirot ima savremenu deponiju za odlaganje otpada.

Predstavnik poljske Kompanije, Srbislav Petković, kaže da je jedan od ciljeva razmena iskustava iz oblasti upravljanja otpadom, ali i upoznavanje sa načinom i mogućnostima apliciranja za finansijska sredstva kod evropskih fondova.

Nebojša Ivanov, direktor Regionalne sanitarne deponije kaže da je Pirot na dobrom putu da se priključi savremenom načinu upravljanja, odnosno, selektovanja otpada. Skupovi ovakve vrste su od velikog značaja za razmenu iskustava i primenu savremenih dostignuća u praksi.

izvor: pirot.rs

Sandra Jovićević

Ruma u zaštiti vodnih resursa

20.04.2018

U okviru projekta “Umrežavanje i uključivanje građana za zaštitu vodnih resursa u Evropi– H2O WR”, održan je prošle sedmice događaj u mađarskom gradu Sigetu.

Delegaciju Opštine Ruma na ovom događaju predvodio je tim Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, a činili su je još načelnik Sremskog upravnog okruga Perica Gaković, predstavnici Turističke organizacije Opštine Ruma, JP „Vodovod“ i UPVO „Poletarac“ Ruma.

Domaćini iz Sigeta su predstavili primer dobre prakse u zaštiti voda preko upravljanja rečnim slivom Pečuj vode, korišćenjem lokalnih postrojenja za tretman otpadnih voda.

Tom prilikom su predstavnici naše opštine, koja je inače nosilac Projekta, zajedno sa partnerima iz opštine Prag 9- Češka, grada Našice- Hrvatska, opštine Razlog- Bugarska, opštine Litija- Slovenija, Sigeta– Mađarska, posetili fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, reku Dravu kao i stanište kormorana sa mađarske strane reke.
Kroz nekoliko radionica i konferencija aktivno se diskutovalo o značaju zaštite vodnih resursa i o tome koliko je ovo suštinsko pitanje ne samo za regionalni razvoj, već i za kvalitet života.

– Gotovo polovina Evropljana je zabrinuto da će se kvalitet vode pogoršati u dugoročnoj perspektivi. Iako su već mnogo toga uradili, u Mađarskoj planiraju da ulože ogromna sredstva u razvoj novih tehnologija. Grad je dosta uređen kada su u pitanju vodni resursi, a pijaća voda je dosta dobra, baš kao i kod nas. Domaćini povlače određena sredstva iz EU, što su nam kroz neke projekte i pokazali, a dosta toga se odnosi na kulturnu baštinu, istorijsko nasleđe u Sigetu i u Pečuju, koje smo obišli”, kaže Dragan Kosanović, šef Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj Opštine Ruma.

Projekat “Umrežavanje i uključivanje građana za zaštitu vodnih resursa u Evropi– H2O WR” u fokus stavlja i stavove građana prema EU integraciji, volonterizmu, a istovremeno ima za cilj da poboljša lokalne mere u vezi sa vodnim resursima.

U Mađarskoj se ovog puta razgovaralo i o zajedničkoj saradnji i apliciranju na javni poziv za podnošenje predloga projekata “EEA and Norway Grants Fund for Regional Cooperation”(Grantovi EEA i Norveške). Projektni predlog je urađen, pronađen je vodeći partner iz Norveške i ostaje da se vidi hoće li i ova projektna ideja biti finansirana, a uskoro će se znati i rezultati za ranije podneti projekat pod nazivom “Čista Evropa“.

Projekat finansira Evropska unija iz programa “Evropa za građane i građanke”, mera 2.2. Mreža gradova, a odobrena sredstva EU za realizaciju ovog projekta su 142.500 evra.

Milisav Pajević

Proglašeni pobednici konkursa za Mlade Eko-reportere

20.04.2018

U okviru međunarodnog programa „Mladi Eko-reporteri“ udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ i preduzeće Elektroprivreda Srbije, proglasili su pobednike nacionalnog konkursa.

Tema ovogodišnjeg konkursa bila je „Energetska efikasnost u očima Mladih Eko-reportera“.

Mladi između 11 i 21 godine imali su zadatak da prave kreativne eko-reportaže u formi članka, fotografije ili videa na temu energetske efikasnosti i problematike u svojoj lokalnoj zajednici.

Pristiglo je sedamdeset izuzetno lepih i kvalitetnih radova, a tri najbolja u sve tri uzrasne kategorije (11-14, 15-18, 19-21godine), proglašeni su za pobedničke i biće nagrađeni vrednim nagradama. Pobednički radovi sa nacionalnog takmičenja, prosleđuju se na internacionalno takmičenje, gde će se takmičiti sa mladima iz 34 zemlje širom sveta.

U pobedničkom radu Jefimija Najdić, učenica gimnazije iz Vranja u radu „Dozvolite plućima naše planete da dišu“ govorila je o masovnoj i nekontrolisanoj seči šuma u Vranju, iz razloga što dosta ljudi koristi drvo za ogrev. Njen predlog je da se umesto ovakvog načina ogreva, koriste izvori tople vode koji se nalaze u samoj blizini, odnosno u Vranjskoj Banji, što bi bilo dosta ekonomičnije, sa apsolutno nikakvim negativnim posledicama na životnu sredinu.

Učenik Milan Pavlović iz osnovne škole „Stojan Novaković“ iz Blaca, govorio je o tome kako je uprava te škole godinama imala problem sa velikim računima za struju, tako da su zaposleni u školi došli na ideju da stare neonske sijalice, zamene novim, energetski efikasnijim LED osvetljenjem. Na ovaj način smanjena je potrošnje električne energije i do 30% na nivou celog objekta.

U videu „Menjamo navike da ne bude panike“ učenika iz Tehnološke škole iz Paraćina možemo videti aktivno angažovanje učenika ove škole po pitanju reciklaže sekundarnih sirovina.
Učenici ove škole su radili na edukaciji mladih iz okolnih osnovnih škola, radili na podizanju svesti lokalnog stanovništva o važnosti i značaju reciklaže, a na kraju i izračunali koliko su energije uštedeli u odnosu na količinu sakupljenog reciklažnog materijala.

Međunarodni program Mladi Eko-reporteri sprovodi se u 34 zemalja širom sveta, već 24 godine, dok se u Srbiji sprovodi poslednje tri godine. Cilj ovog programa jeste da omogući mladima da jačaju svest o značaju očuvanja životne sredine, istovremeno ih pozivajući da sami prepoznaju probleme u svojoj okolini i predlože potencijalna rešenja.

Ovaj program mladima omogućava da se njihov glas „čuje“ jer se radovi prezentuju kako domaćoj, tako i internacionalnoj publici. Samim tim, mladi rade na povećavanju svesti ljudi o važnosti i značaju očuvanja životne sredine, pozivaju na akcije, predlažu rešena i sl. Možda će baš neko rešenje naših Mladih eko-reportera biti praksa kojom će se u budućnosti rešavati neki problem u životnoj sredini.

Milisav Pajević

Srbija i zvanično zabranjuje tanke plastične kese

20.04.2018

Srbija će zabraniti upotrebu tankih kesa i uvesti obaveznu naplatu plastičnih vrećica, rekli su juče za „Politiku” u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Iako nije članica EU, naša zemlja će, kao što je to nedavno učinila i Crna Gora, primeniti sve mere nedavno usvojene Direktive o plastici. Obavezu primene nove Direktive iz februara ove godine koja ograničava maksimalnu godišnju potrošnju kesa na 90 po osobi, do kraja 2019. godine, za sada imaju samo države članice, ali u Ministarstvu je potvrđeno da će Srbija takođe usvojiti ove smernice, jer se i u EU smatra da se problem može rešiti naplatom kesa.

– U stalnoj smo komunikaciji sa velikim trgovinskim lancima, kao i nevladinim sektorom, kako bismo uticali na razvoj ekološke svesti građana po ovom pitanju – rekli su u Ministarstvu.

Prema nezvaničnim procenama trgovinskog sektora u Srbiji, u našoj zemlji godišnje se za nabavku plastičnih kesa potroši oko 20 miliona evra, a 30 do 40 odsto njih se baci, što direktno utiče na zagađenje životne sredine. Jedna kesa trgovce košta u proseku oko dinar. Za sada je od velikih trgovinskih lanaca samo „Delez” počeo da naplaćuje kese, i to u svojim radnjama manjeg formata („Šop end Go”), po ceni od dva dinara.

– Za samo dva dana smanjena je upotreba plastičnih kesa od 30 do 50 odsto, u zavisnosti od radnje. Većina potrošača se opredelila za platnene torbe – izjavio je Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije „Deleza” Srbija.

U Srbiji građani u proseku troše sedam plastičnih kesa dnevno, odnosno 2.555 godišnje, što je više od dve milijarde u toku jedne godine. U Evropi je naplata kesa počela pre 15 godina, a po pravilima EU ta obaveza važi za sve, tako da danas sve zemlje EU naplaćuju kese u radnjama.

„Politici” su nedavno i u „Merkatoru S” (hipermarketi „Ideja”, „Roda”, „Merkator”) potvrdili da traže model koji je održiv u praksi, ali nisu otkrili datum od kada kese više neće biti besplatne.

U „Delezu” su ranije rekli da, prema njihovom iskustvu sa drugih tržišta na kojima posluju, mehanizam naplate daje najbolje rezultate, jer dovodi do smanjenja upotrebe kesa do 80 odsto. Pitanje je vremena kada će i drugi trgovci krenuti sa ovom praksom. Među njima je i „Gomeks”, u kome kažu da su spremni za ove promene i da će se pridružiti ostalim trgovcima koji u budućnosti odluče da kese naplaćuju kupcima.

– Nije problem da kese budu besplatne, to je deo usluge koju pružamo potrošačima, ali zabrinjava to što se najmanje trećina tih kesa baca. Zbog toga će bilo kakva cena imati psihološki efekat na kupce kako bi racionalnije razmišljali prilikom korišćenja kesa. Važno je da se ova novina ne iskoristi da neko zarađuje na tome, nego da se nađe što pošteniji model – kaže Goran Kovačević, vlasnik zrenjaninske kompanije „Gomeks”.

On kaže da će glavnu ulogu u ovim naporima da se smanji upotreba plastike imati država, jer postoji mnogo suprotstavljenih interesa. Kako objašnjava, ova mera može znatno da utiče na celu industriju koja se bavi plastikom, pa se mora naći način da se ne ugrozi njeno poslovanje.

Izvor: Politika

Ina omogućila recikliranje prve tone otpadnog jestivog ulja iz domaćinstava u Hrvatskoj

20.04.2018

Šest meseci nakon uvođenja nove „zelene” usluge na odabrana maloprodajna mesta Ine, kupci i građani na njima su odložili prvu tonu otpadnog jestivog ulja.

Prva je to tona takvog ulja koje su u Hrvatskoj prikupila domaćinstva te će ono, umesto u dovodu i okolini, završiti u recikliranju. Kompanija nastavlja s pružanjem ove usluge i razmatra mogućnosti proširenja na ostale krajeve Hrvatske. Istovremeno, INA je s Agroproteinkom, partnerom u projektu, u Osnovnoj školi Sesvete održala prvo u nizu planiranih predavanja o važnosti recikliranja otpadnog jestivog ulja i ostalog otpada u domaćinstvima, prenosi SEEbiz.eu.

Najviše otpadnog jestivog ulja do sada su predali građani zagrebačke četvrti Trešnjevka, oko 140 kilograma, a ne zaostaju ni njihovi sugrađani iz Maksimira i Čakovčani s prikupljenih po oko 100 kilograma. Domaćinstva, za razliku od restorana, nemaju zakonsku obavezu prikupljati otpadno jestivo ulje, no njegovim se recikliranjem doprinosi očuvanju okoline, a to su saznali i osnovnoškolci iz Sesveta kojima su predstavnici Ine i Agroproteinke održali predavanje.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Zaštićena područja za prirodu i ljude

20.04.2018

Predstavnici Odeljenja za zaštitu životne sredine iz Generalne direkcije Javnog preduzeća “Srbijašume”, Šumskog gazdinstva “Beograd”, kao upravljača Predela izuzetnih odlika “Avala” i učenici osnovnih škola koje su u programu edukacije “Zaštićena područja za prirodu i ljude” u saradnji sa Svetskim fondom za zaštitu divljih životinja (WWF), okupili su se sredinom aprila u Šumskoj upravi “Avala”.

Učenici su imali priliku da se uz stručno vođstvo uspenju od podnožja do vrha planine, sa usputnim zaustavljanjima na značajnim mestima gde su im istaknute zanimljivosti Avale.

Na proplanku ispod tornja, deca su kroz ekološku radionicu upoznata sa pravilima ponašanja u šumi i značajnim ekološkim pojmovima.

izvor: srbijasume.rs

Sandra Jovićević

Počela velika prolećna akcija čišćenja Beograda

20.04.2018

99b7c9e245880e3e1f74f494e2ce2010_2884420929 (1) — Foto: beograd.rs

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovao je juče početku velike prolećne akcije čišćenja grada, koja je započeta na opštini Palilula, na levoj obali Dunava. Mali je istakao da su građani od početka godine prijavili čak 350 divljih deponija koje će u narednih nekoliko meseci biti očišćene.

Gradonačelnik je podsetio da je grad u prethodne tri godine sanirao više od 2.000 divljih deponija. Danas smo započeli veliku prolećnu akciju čišćenja grada, naveo je Mali, koju sprovodimo četvrtu godinu zaredom. Ove godine građani su identifikovali 350 novih deponija zbog čega smo danas ovde na Paliluli zajedno sa direktorima JKP „Gradska čistoća” i JVP „Beogradvode”, ali i našim gradskim službama koje će zajedno sa građanima raditi na čišćenju ovog dela naselja. Apelujem na sugrađane da se, nakon što gradske službe očiste teren na kojem se nalazi divlja deponija, potrudimo da lokacija ostane čista. Slika divljih deponija ne može da bude slika Beograda, jer ovaj grad je mnogo čistiji i kvalitetniji za život nego što se pogledom na ovakva mesta može zaključiti, rekao je Mali.

On je pozvao građane da se pridruže akciji prolećnog čišćenja grada, ali je isti apel uputio i društveno odgovornim kompanijama. Akcija će ove godine trajati do kraja leta, malo duže nego obično, a mogu da poručim da će sigurno biti nastavljena u narednim godinama. Nedavno smo kod Pančevačkog mosta počeli da sređujemo veliku deponiju sa koje je odneto 4.000 kubnih metara smeća, a još toliko će sigurno biti odneto u danima koji su pred nama. Po završetku posla postavićemo ogradu kako bi sprečili bilo koga da baca smeće ili bilo koju drugu vrstu otpada. U ponedeljak počinje sređivanje deponije na Širokom putu u Surčinu koja nije sređivana 30 godina, dodao je Mali i rekao da će taj posao biti urađen na inicijativu građana Surčina.

Gradonačelnik je istakao da je za građane Beograda izuzetno bitno da proces sanacije i uređenja deponije Vinča ide svojim tokom. Do kraja godine započećemo izgradnju postrojenja koje će prerađivati komunalni, tačnije čvrsti otpad. Investicija je vredna 300 miliona evra, prošle godine je potpisan ugovor, dok se tokom tekuće očekuje završetak potrebne dokumentacije. To je konačno rešenje velikog problema, sa jednom kineskom kompanijom smo uveliko odmakli sa projektom i pregovorima oko izgradnje fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu. To su strateške stvari i nakon realizacije tih projekata, Beograd će za nekoliko godina biti potpuno drugačiji u ekološkom smislu, rekao je Mali.

On je dodao da mora da se radi na edukaciji ljudi kako bismo smanjili pojavu divljih deponija.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Privredna komora Vojvodine dodelila Godišnju nagradu privrednicima za 2017. godinu

20.04.2018

Predsednik Privredne komore Vojvodine (PKV) Boško Vučurević i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović dodelili su u PKV Godišnju nagradu PKV za značajna privredna ostvarenja u 2017. godini, u četvrtak 19. aprila.

Nagrađena su tri privredna društva i dva pojedinca – za uspešno poslovanje i postignute vrhunske rezultate u oblasti industrije ovogodišnji laureat je JP „Transnafta“, Pančevo, u oblasti usluga to je „Mikromarket NS doo“, Novi Sad, u oblasti poljoprivrede „Doo Vrebalov agrar“, Novi Bečej; za najuspešniju privrednicu dobitnica je Katalin Mužlai, vlasnica porodične farme muznih krava „Mužlai“ iz Bačkog Gradišta, dok je za najuspešnijeg privrednika priznanje dodeljeno Miroljubu Kršaninu, predsedniku borda direktora kompanije „Tehnomarket doo“, Pančevo.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u svom obraćanju čestitao je dobitnicima istakavši da bez preduzimljivosti i kreativnosti pojedinaca, uređenog privrednog ambijenta i dobro osmišljene i odlučno sprovođene ekonomske politike, nema privrednog razvoja društva.

Na upriličenoj svečanosti, predsednik PKV Boško Vučurević istakao je da je PKV bila, i da je i danas, mesto okupljanja privrednika, razmene ideja, iskustava i, kako kaže, prostor u kom dolazi do povezivanja svih onih koji utiču na kreiranje snažnijeg privrednog ambijenta.

– Kao značajan servis privrednicima u svakodnevnom poslovanju i podrška u jačanju tržišne konkurentnosti, prošle godine smo pokrenuli unutrašnju reformu i intenzivirali sve svoje aktivnosti. Vi, privrednici, ste najvažniji partneri u svim segmentima našeg poslovanja – rekao je Vučurević i dodao da nagrađeni privrednici svojim primerom ohrabruju i druge da svoje kapacitete, kako kaže, intenzivno usmere ka postizanju kvaliteta, uspešnosti, izvrsnosti i konkurentnosti.

Predsednik Mirović istakao je danas i posebnu ulogu PKV, rekavši da je uloga asocijacije ovakvog tipa nezamenljiva.

– Moram da konstatujem da ova komora tu ulogu ispunjava sve efikasnije i za to, i sama, danas zaslužuje priznanje – izjavio je predsednik Mirović.

U ime ovogodišnjih dobitnika, skupu se obratio direktor JP „Transnafta“ Tomislav Basta zahvalivši se na priznanju i rekavši da je priznanje PKV dodatni motiv za sve zaposlene i jedna snaga i nova energija u celoj kompaniji za neke nove, buduće uspehe.

Svečanost je upotpunio u Jovan Tomić, učenik prvog razreda Srednje muzičke škole „Isidor Bajić“, u klasi profesora Gorana Penića, sa Odseka harmonike, koji je odsvirao delo Bele Bartoka pod nazivom „Šest rumunskih igara“, a voditelj programa bila je urednica Radio televizije Vojvodine Kristina Nenadović. Svojim prisustvom, svečanost si uveličali potpredsednici Pokrajinske vlade Đorđe Milićević, Mihalj Njilaš i Ivan Đoković, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević, direktori Pokrajinskih fondova, predstavnici Privredne komore Srbije, Privredne komore KiM, Vojske Republike Srbije, Privredne komore Republike Srpske, mnogi privrednici, kao i predstavnici medija.

Opština Centar Sarajevo obeležava Dan planete Zemlje

20.04.2018

Earth - day — Photo - illustration: Pixabay

Opština Centar Sarajevo će 20. aprila 2018. godine obeležiti Dan planete Zemlje ekološkom akcijom čišćenja i ozelenjavanja javnih površina.

Planom akcije predviđena je sadnja stabala jasena, bagrema, breze, smrče u gradskom parku Jezero, dok će u parku u ulici Dajanli Ibrahim-bega ispod romskog naselja na Gorici osušene sadnice biti zamenjene novim.

Učenici Zubotehničke škole će čistiti zelene površine oko stadiona na Koševu i porodilišta na Jezeru, a u sklopu projekta ”Ekskurzija 2018”.

Mesni štabovi civilne zaštite će zajedno s građanima čistiti zelene površine kod prostorija svih mesnih zajednica, kao i na lokalitetu starog rezervoara na Soukbunaru i oko džamije na Šipu.

Na prostoru Arboretuma na Kromolju biće zasađeno novo drveće i živica, a zatim će biti održan ekološki čas za učenike osnovnih škola i njihovih ekoloških sekcija, uz učešće profesora Šumarskog fakulteta i članova Komisije Opštinskog veća Centar za ekologiju i zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa.

Organizator ove akcije je Služba civilne zaštite, a učestvovaće članovi štabova civilne zaštite mesnih zajednica, učenici osnovnih i srednjih škola, radnici KJKP ”Park” i svi drugi zainteresovani građani, saopšteno je iz Opštine Centar.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Državni sekretar Ivan Karić na skupu „Partnerstva Italije na Balkanu“

20.04.2018

Italijanska agencija za spoljnu trgovinu, trgovinsko odeljenje Ambasade Italije (ICE), 18. aprila 2018. godine u „Palati Italija“ u Beogradu, organizovala je skup pod nazivom „Partnerstva Italije na Balkanu“.

Konferencija koja je okupila predstavnike više od 30 italijanskih kompanija, posvećena je mogućnostima saradnje između italijanskih i srpskih kompanija u sektorima zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije.

Skupu je prisustvovao državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić, koji je ovom prilikom ukazao na značaj unapređenja zajedničke saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine. Intenziviranjem saradnje dveju zemalja u oblasti zaštite životne sredine otvaraju se mogućnosti za usvajanje novih znanja i uspešnih praksi u ovoj oblasti, koji vode ka ostvarivanju obostranih razvojnih interesa, ali istovremeno i pristupanju Srbije članstvu u EU, istakao je Karić.

Ovom prilikom italijanske kompanije su dobile informacije o mogućnostima i poslovnim prilikama u okviru ovih značajnih sektora u Srbiji, o razvojnim planovima i projektima koje je Vlada Srbije definisala kao prioritetne, i ujedno o projektima koje finansijski pomažu glavne evropske i međunarodne institucije. Istovremeno, predstavljena su italijanska iskustva i dostignuća u oblasti zaštite životne sredine i iskustvima u korišćenju evropskih fondova.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1151,1161,117...1,674 Page 1,116 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM