Solarni kolektori na školi “Kosta Trifković” u Novom Sadu

17.04.2018

Osnovna škola “Kosta Trifković”, biće prva škola u Novom Sadu sa solarnim kolektorima za zagrevanje vode, a u planu im je i postavljanje solarnih panela za proizvodnju struje. Solarni kolektori trebalo bi da budu gotovi do kraja idućeg meseca.

Do kraja maja, na krov OŠ “Kosta Trifković”, biće postavljena tri solarna kolektora za zagrevanje vode. Projekat je završen, a za nekoliko dana biće raspisan i konkurs za izvođača radova. Na taj korak škola se odlučila kako bi ušetedela energiju i smanjila račune za struju.

Kolektor će biti postavljen na delu zgrade, koji ima najveći deo potrošnje vode, to je kuhinja, trpezarija i svlačionice, a kasnije će projektanti koji rade na tome videti kako mogu pokriti i sve druge sanitarne čvorove u školi.

Nakon solarnih kolektora, škola ima u planu i postavljanje solarnih panela. Prema prvim procenama, uloženi novac u te dve investicije, kroz uštedu energije vratio bi se za nepunih godinu dana, kaže Milan Spasojević, direktor. U krovnoj konstrukciji imamo negde oko 400 ili preko 400 kvadrata, to bi bila jedna lepa elektrana gradskog tipa, škola je locirana tako da je sunce non stop na krovu, nema drveća koji nadvisuje objekat što znači da bi potrošnja bila apsolutno rentabilna, kaže.

Kako bi uštedela energiju, škola je na jednom spratu ugradila led rasvetu i na taj način godišnji račun za električnu energiju umanjila za 100 hiljada dinara. Postavljanjem solarnih kolektora i panela, škola će biti uključena i u korišćenje obnovljivih izvora energije, a prema rečima direktora te škole, učenici će na praktičnom primeru videti koliki je značaj te energije za očuvanje životne sredine. Cilj im je, kako je istakao, da postanu potpuno ekološki osvešćena škola, po ugledu na obrazovne ustanove u Mađarskoj, Austriji i Sloveniji.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

Šesta javna rasprava o Nacrtu Zakona o klimatskim promenama

17.04.2018

20180416_122547 — Foto: ekologija.gov.rs

U Prijepolju je održana šesta javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama.

Pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine Jasmina Jović je ukazala da se Srbija od 2000. godine do danas suočila sa nekoliko ekstremnih klimatskih epizoda koje su proizvele znatne materijalne, finansijske gubitke, pa čak i gubitke u ljudskim životima. Suše, poplave, smanjenje šumskog fonda, sve su to pojave koje se neposredna posledica klimatskih promena. Aktivnosti čoveka kao što je promena namene zemljišta, loše upravljanje otpadom i otpadnim vodama, krčenje šuma, dovodi do značajnih promena klime i povećanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U poslednjih sto godina povećana je srednja godišnja temperatura za jedan stepen, onoliko koliko se, tokom istorije Zemlje, povećavala u periodu od 2000 do 2500 godina, rekla je.

Nacrt zakona o klimatskim promenama i mere koje donosi predstavlja odgovor na klimatske promene i posledice koje izaziva. Republika Srbija, pored prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, preuzela je i obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, odnosno da do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji za najmanje 9,8 odsto u odnosu na emisiju koje su bile u 1990. godini.

Naša privreda mora se preusmeriti na tehnologije koje emituju manje količine gasova sa efektom staklene bašte, a to će biti ujedno i uslov njenog opstanka na globalnom tržištu. Modernizacija proizvođačke tehnologije, primena standarda zaštite životne sredine u industrijskim emisijama, imperativ su borbe protiv klimatskih promena, istakla je pomoćnica ministra. Zakon o klimatskim promenama neće doprineti samo stvaranju uslova za čistiju i efikasniju privredu, već i za zraviju životnu sredinu, bolje zdravlje i duži životni vek naših građana.

Zakonom o klimatskim promenama biće uspostavljen sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju podataka i informacija od značaja za oblast klimatskih promena, a kao ključnog preduslova za održivo planiranje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Istovremeno, usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovima EU.

Sve primedbe i sugestije učesnika u javnim raspravama koje se održavaju širom Srbije od 16. marta do 20. aprila 2018, biće pažljivo razmotrene i upotrebljene u izradi konačnog teksta Zakona.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Spasilac i “šumski čovek Indije”: Za svaki dan prethodnih 40 godina posadio po drvo

16.04.2018

Severoistočna oblast Indije opčiniće vas netaknutim prizorima divlje lepote prirode, a potencijalno ćete se susreti i sa nekim od tamošnjih tradicionalnih plemena, retkim belim nosorozima ili “šumskim čovekom”.

Džadav Pajeng, skromni poljoprivrednik i pripadnik tribalske zajednice Mišing, samo sa svojih deset prstiju izmenio je pejzaž Asama, jedne od saveznih indijskih država.

Sa ženom i troje dece, pedesetpetogodišnji Indijac živi u maloj šumskoj kolibi od bambusa. Porodica se bavi uzgajanjem stoke i prodajom mleka.

Iako raspolagavši ograničenim prihodima, Džadav je pred sebe stavio misiju očuvanja najvećeg rečnog ostrva na svetu – Madžulija, od erozije, tj. spiranja tla koje nastaje kao posledica poplava tokom monsunskih vetrova, i oživljavanja njegovog ekosistema. Sredstvo kojim adu drži čvrstom je korenje drveća. Madžuli se nalazi u reci Bramaputri koja, pored Indije, teče i kroz Kinu i Bangladeš, i tokom 70 godina izgubilo je dve trećine svoje nekadašnje kopnene mase. Vlada zabrinutost da će u narednih 20, reka potpuno da potopi ostrvo.

“Šumski čovek Indije” je titula kojom je bivši predsednik zemlje 2012. ovenčao Pajenga. Zaslužio ju je posadivši oko 550 hektara drveća koja su u senkama svojih gustih krošnji “udomila” tigrove, nosoroge, jelene, slonove (kojima predstavlja deo migratorne rute) i lešinare. Oko stabala obleću i mnogobrojne druge ptice, a zemljom gmižu različite zmije. Iako su bengalski tigrovi došli glave 85 njegovih krava, 95 bizona i 10 svinja, Džadav ih ne krivi – šaljivo kaže da se oni, ipak, ne razumeju u stočarstvo.

Cilju spašavanja Madžulija, nesvakidašnji Indijac posvetio je proteklih 40 godina. Iako borba protiv klimatskih promena nije bila zvanično proglašena i politički uobličena, svoje okruženje on je počeo da “ozelenjava” još kao tinejdžer uznemiren slikom belih peščanih nanosa i mrtvih zmija usled porasta temperature zbog gubitka šumskih kapaciteta.

U početku je proces zahtevao mnogo više vremena i napora. Kako sada semenje dobija od već uspelih stabala, pošumljavanje mu je umnogome olakšano. Međutim, i dalje iziskuje bezbroj okretaja pedala njegovog bicikla i zamaha veslom njegovog čamca…

Pajengina šuma obiluje različitim vrstama flore – od manga, kukuruza i breskve, preko šljive, tamarinda i jabuke, do slonove trave, đavoljeg drveta i lekovitog bilja. Po njemu je nazvana – Molai.

O životu šumara snimljeno je mnogo dokumentaraca, a jedan od njih je i Forest Man.

Više možete da saznate i u sledećem videu:

Jelena Kozbašić

Počinje projekat jačanja kapaciteta organizacija u oblasti ekologije

16.04.2018

Presentation1-page-001-1024x655 — Foto: ozon.org.me

Ekološki pokret ,,Ozon“ iz Crne Gore u narednih šest meseci realizovaće projekat u čijem je fokusu jačanje kapaciteta organizacije. Projekat je jedan od četiri koji su dobili finansijsku podršku kroz program ,,De Facto razvoj – Podrška rastu i liderstvu organizacija civilnog društva“ kojeg realizuje Fond za aktivno građanstvo (fAKT) a finansira Evropska unija u okviru IPA programa za razvoj civilnog društva 2016 (Civil Society Facility Montenegro Programme).

Plan projekta jačanja kapaciteta Ekološkog pokreta ,,Ozon“ je da kroz više tematskih trening obuka unapredi znanje i veštine menadžmenta, zaposlenih i saradnika u domenu cirkularne ekonomije, upravljanja otpadom i ekološke psihologije, da se redizajnira organizaciona struktura i efikasnije upravlja ljudskim resursima, uradi komunikaciona strategija sa akcionim planom za naredne tri godine, zatim razvije mobilna aplikacija koja će dodatno povećati vidljivost aktivnosti organizacije i potvrditi opredeljenje da se prate i promenjuju savremeni trendovi u radu.

Poseban akcenat će biti stavljen na pripreme za aktivno učešće u procesu pregovora sa Evropskom unijom kroz Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, što je i strateško opredeljenje ogranizacije. I kroz ovaj projekat će se pokrenuti javni dijalog i aktivno uključiti javnost. Tema je potencijal nacionalnog brendiranja ekološke države Crne Gore, što je još jedan od Ozonovih strateških ciljeva. Takođe neće izostati ni istraživački rad, ovog puta usmeren na mogućnost za obavljenje privredne delatnosti, što je prepoznato kao veoma važno za finansijsku samoodrživost, čemu Ekološki pokret ,,Ozon“ teži.

Posebna vrednost projekta je što će sem menadžmenta, zaposlenih i saradnika Ekološkog pokreta ,,Ozon“ trening obukama moći da pristustvuju i zainteresovani predstavnici drugih organizacija građanskog društva, zašto će biti raspisivani javni pozivi. Ukupna vrednost projekta je 12. 475 evra od čega je kroz program De Fakto razvoj izdvojeno 9.975 evra ili 74,94 odsto dok je učešće Ekološkog pokreta ,,Ozon“ 2.500 evra ili 25,06 odsto.

izvor: ozon.org.me

Sandra Jovićević

Škole u Novom Pazaru dobile mrežaste kontejnere za reciklažni otpad

16.04.2018

mrezasti_kontenjeri_12.04full — Foto: novipazar.rs

U svim osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru počela je podela kontejnera za reciklažni otpad. Na ovaj način, đacima će se približiti važnost recikliranja za očuvanje životne sredine. Ova aktivnost je jedna u nizu planiranih u okviru kampanje „Da Pazar zablista“ koju je pokrenuo grad.

Želimo da damo priilku učenicima i građanima koji žive u neposrednoj blizini škola da odlaganjem otpada na pravi način povećaju količinu materijala za reciklažu i da se samim tim smanji koncentracija smeća na površinama gde ono ne treba da bude, rekla je Malića Plojović, šef odseka u Odeljenju za stambeno komunalne i poslove saobraćaja, tokom podele u OŠ „Vuk Karadžić“.

Direktor ove škole Zenun Mučić ističe da su učenici navikli da svoj radni prostor i dvorište škole održavaju čistim i da u tu svrhu redovno sakupljaju otpad nagomilan u neposrednjoj blizini školskog objekta. Najveći ekološki problem, po rečima direktora, predstavlja neodgovornost okruženja i sklonost građana da u okviru škole ostavljaju smeće iz svojih kuća i dvorišta.

Mrežaste kante za đubre namenjene su za odlaganje plastike i u njima ne treba taložiti papir, karton i ostali komunalni otpad, jer za to škole imaju posebne kontejnere. Jedan od ciljeva eko kampanje je i da deca školskog uzrasta ali i ona znatno mlađa, shvate značaj pravilnog odlaganja smeća i čuvanja okoline i da svoja saznanja primene u praksi.

izvor: novipazar.rs

Sandra Jovićević

Ozvaničena saradnja između Privredne komore Vojvodine i Privredne komore Burse u Turskoj

16.04.2018

IMG-619e6bca832c5b2876799319a3833f2e-V — Foto: PKV

Privredna komora Vojvodine (PKV) potpisala je Sporazum o saradnji sa Privrednom komorom Burse u Turskoj u četvrtak, 12. aprila 2018. godine u okviru posete 16. Međunarodnom sajmu građevinarstva, građevinskog materijala, instalacija i opreme za grejanje i ventilacione sisteme, prirodnog gasa. Delegacija PKV, na čelu sa predsednikom PKV Boškom Vučurevićem, na ovom Sajmu predvodi privrednu delegaciju koju čini 20 privrednika iz AP Vojvodine.

Cilj potpisanog Sporazuma jeste podsticanje povećanja robne razmene sa Turskom učvršćivanjem već postojeće saradnje između ove dve regionalne privredne komore, kao i proširenjem postojeće mreže kontakata i stvaranjem novih, odnosno jačanjem postojećih relacija između vojvođanskih i turskih privrednika.

Potpisnice Sporazuma učestvovaće u organizovanju bilateralnih susreta privrednika ova dva regiona podstičući tako nove poslovne mogućnosti, kako za vojvođanske, tako i za turske privrednike. U svrhu promovisanja daljeg razvoja ekonomske saradnje između naše dve zemlje, privredne komore Burse i Vojvodine pružaće uzajamnu podršku prilikom organizovanja različitik privrednih manifestacija.

U 2017. godini, ukupna robna razmena između AP Vojvodine i Turske iznosila je 174,9 miliona evra, čime je premašena vrednost iz 2016. godine za 30,6 odsto. Realizovan je izvoz u iznosu od 55,2 miliona evra (44,5 odsto veći od izvoza u Tursku 2016. godine) dok je na strani uvoza zabeležena vrednost od 119,7 miliona evra (25 odsto veći od uvoza u Tursku 2017. godine). Iako je evidentirano povećanje našeg izvoza u Tursku, robna razmena je i dalje rezultirala deficitom od 64,6 miliona evra. Najdominantnije učešće u izvozu zauzima Sremski okrug, dok je na uvoznoj strani najznačajniji Južnobački okrug.

Austrija zainteresovana za izgradnju mini hidroelektrana u Srbiji

16.04.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić razgovarao je sa ambasadorom Austrije u Srbiji Nikolausom Luterotijem o različim vidovima saradnje dveju zemalja, posebno imajući u vidu značajan hidroenergetski potencijal Srbije.

Antić je tom prilikom istakao da su ukupni ekonomski odnosi između dve države na najvišem nivou, i označio Austriju kao jednog od najznačajnijih trgovinskih partnera Srbije. On je podsetio na niz bilateralnih susreta zvaničnika dveju zemalja na kojima je konstatovano da postoji prostor za proširenje ekonomske saradnje Srbije i Austrije. Energetski sektor, kako je rekao, igra značajnu ulogu u privrednoj saradnji dveju država, imajući u vidu veliki broj projekata koji je u postupku realizacije, a u koje spadaju i revitalizacije energetskih objekata. Prema njegovim rečima, primer dobre prakse je revitalizacija HE Zvornik, koju sprovodi austrijski partner – preduzeće “Voith hydro”.

Luteroti je naglasio značaj austrijskih investicija u Srbiji, imajući u vidu visinu dosadašnjih ulaganja, uz osvrt na činjenicu da tamošnje kompanije raspolažu bogatim iskustvom i visokim nivoom ekspertize kada se govori o energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije, kao i zaštiti životne sredine. Spremni smo za dalje jačanje saradnje, posebno u izgradnji mini hidroelektrana, imajući u vidu značajan hidroenergetski potencijal Srbije, poručio je ambasador. Takođe, kako je naveo, postoji izraženi interes austrijskih kompanija za primenu najviših tehnologija u oblasti poboljšanja energetske efikasnosti u zgradarstvu.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Podržan projekat za zaštitu arteskih česama u Zaječaru

16.04.2018

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić primio je gradonačelnika Zaječara Boška Ničića i predstavnike Udruženja „Za česme“, Bobana Pogarčića i Dušana Vojvodića. Na sastanku je dogovoreno da Ministarstvo rudarstva i energetike pruži stručnu i tehničku pomoć u realizaciji Projekta za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu javnih arteskih česama u Zaječaru.

Izdao sam nalog da predstavnici Ministarstva u saradnji sa projektnim timom iz Zaječara, nađu rešenja koja su održiva i u najboljem interesu očuvanja arteskih česama i vodnih resursa regiona. Cilj je da naprave uputstvo i analizu postojećeg stanja sa predloženim rešenjima za efikasno sprovođenje zakonskih procedura u vezi sa očuvanjem i zaštitom arteskih česama i prirodnih vodnih resursa, kazao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Na sastanku je dogovoreno da već naredne nedelje, stručni tim ministarstva dođe u Zaječar i sagleda konkretne modalitete za otpočinjanje postupka legalizacije i revitalizacije arteskih česama na teritoriji Grada. Inače, Zaječar je specifičan po tome što ima najveći broj arteskih česama po glavi stanovnika u svetu.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Peruanci inženjerstvo promovišu bilbordom koji vazduh pretvara u pijaću vodu

14.04.2018

utec-peru-water-generating-billboard — Foto: UTEC Lima

Hteli mi to da priznamo ili ne, marketing utiče na našu podsvest – čak i okoreli protivnici gaziranih pića, gledajući idilične zimske prizore, srećne osmehe porodice ispred kamina, irvase i Deda Mraza iz Koka-kolinih reklama u vreme božićnih praznika, pokleknu i požele čašu ovog osvežavajućeg napitka. Poslednja kompanija koja me je “prevarila” na ovaj način (a da sam to naknadno shvatila) bila je Jaffa i to svojim bilbordom obmotanim u sjajnu srebrnu foliju njihovog proizvoda, Mančmeloua. Čim sam ga videla, znala sam da ću kao poslasticu posle ručka imati upravo ovaj penasti desert preliven čokoladom.

Univerzitet inženjerstva i tehnologije iz Perua imao je nešto drugačiju zamisao bilborda u odnosu na Jaffu. U svrhu promocije ove visokoobrazovne ustanove pred upisni rok za buduće studente, u peruanskoj prestonici, Limi, konstruisan je bilbord koji vazduh pretvara u pijaću vodu.

Lima je drugi po veličini glavni grad na svetu koji je smešten u pustinji, a njegovi stanovnici vode bitku za vodu za piće. Mnogi se njome snabdevaju na bunarima, ali voda koju iz njih vade često je zagađena. Ipak, atmosferska vlažnost u Limi iznosi 98 odsto.

Univerzitet i marketinška agencija upravo su u vazduhu otkrili rešenje problema manjka vode – te tako privukli mlade Peruance inženjerstvu i tehnologiji. Pet generatora iz bilborda “hvataju” i pročišćavaju vlažnost iz vazduha, nakon čega ona biva skladištena u rezervoarima od 20 litara. Inženjeri su metod rada objasnili kao proces “obrnute osmoze”. Za samo tri meseca bilbord je, proizvodnjom 10 hiljada litara pijaće vode, obezbedio mesečne potrebe stotina peruanskih porodica.

Odlična društveno odgovorna kampanja, zar ne?

Jelena Kozbašić

Trkačko-ekološka akcija u Beogradu

14.04.2018

U nedelju 15. aprila tačno u 10 sati ispod Brankovog mosta sa novobeogradske strane startovaće trkačko-ekološka akcija, trčanje i skupljanje đubreta.

Grupu će predvoditi dvadesetak trkača Beogradskog trkačkog kluba, koji će tokom veoma laganog džoginga u trajanju od 30 minuta skupiti što više đubreta na potezu Brankov mosta – Gazela, inače jednoj od najlepših staza za trčanje u Beogradu.

– Ploging, kao akcija ljubitelja trčanja, nastala je u Švedskoj i doživela je veliku ekspanziju na sve delove sveta gde je ekološka svest visoka. Trkačka kultura Beograda nosi sa sobom jednu veliku vrednost, a to je briga o sebi i svom zdravlju. Oni koji preuzimaju odgovornost za kvalitet sopstvenog života, ujedno imaju izraženu odgovornost prema svojoj okolini. Takve ljude želimo da srećemo u našem gradu, rekao je Veroljub Zmijanac, osnivač Kluba.

Akcija je otvorena za sve ljubitelje boravka u prirodi, brzog hodanja i trčanja. Nije potrebna prijava za događaj te se svi učesnici pozviaju da se pojave u 9:45 tačno ispod Brankovog mosta sa strane Novog Beograda. Organizator, Beogradski trkački klub, obezbediće zaštitne rukavice i kese za đubre, kao i odnošenje otpada nakon akcije. Događaj je pogodan i za šetnju i porodice sa decom koje bi da promovišu ekološku svest kod najmlađih.

Milisav Pajević

Sarajevo Business Forum: Upoznajte investicijske potencijale regiona

13.04.2018

Registracije za učešće na 9. vodećoj poslovno-investicijskoj konferenciji jugoistočne Evrope, Sarajevo Business Forumu 2018. (SBF), koja će se, pod motom „Jedan region, jedna ekonomija“, održati u Sarajevu 25. i 26. aprila još uvek su otvorene.

Svake godine sve više gostiju, zainteresovanih za business networking i pronalaženje novih investicijskih prilika u regionu koji broji 30 miliona ljudi, dolazi na ovaj poslovni događaj, kako bi se upoznali sa šansama u BiH, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji…

Na Sarajevo Business Forumu učestvovaće predstavnici institucija iz regiona, privrednih komora i kompanija, odnosno predstavnici biznisa iz državnog i privatnog sektora te je dvodnevna konferencija izuzetna prilika za kreiranje direktnih kontakata zahvaljujući kojima su, u okviru ranijih susreta na SBF-u, pokrenute brojne uspešne poslovne priče.

– Sarajevo Business Forum povezuje investitore i poslovne ljude iz celog sveta sa biznismenima i kreatorima projekata iz zemalja regiona jugoistočne Evrope. Pozivamo vas da prijavite učešće na vodećoj investicijskoj konferenciji ovog dela sveta, upoznate prednosti rastućeg tržišta i prepoznate potencijale ulaganja u postojeće biznise ili potencijale u pokretanju novih projekata – poziv je uputio Amer Bukvić, predsednik Uprave BBI banke, najavljujući 9. Sarajevo Business Forum.

Značajan broj investitora već je prepoznao svoj interes u regionu, koji je prema stopi turističkog rasta jedna od top 10 turističkih destinacija u svetu te su biznise pokrenuli upravo u okviru ove privredne grane. No, osim izuzetnih prirodnih lepota, gde se, u svega nekoliko stotina kilometara protežu planinski masivi, jezera, reke, Jadransko more, gradovi čiji su spomenici pod zaštitom UNESCO-a, region nudi još mnogo različitih prilika za investiranje. Energetika, poljoprivreda, nekretnine, infrastruktura, IT industrija, prehrambena industrija, obrazovanje, finansije, sport, kultura, su segmenti u koje se može ulagati, a upravo iz ovih oblasti, na ovogodišnjoj konferenciji će biti predstavljen niz projekata. S ciljem još obimnijeg i kvalitetnijeg poslovnog umrežavanja, na specijalno kreiranoj online platformi (www.sbf.talkb2b.net) posvećenoj predstavljanju kompanija i projekata moguće je i pre održavanja konferencije upoznati se sa prijavljenim projektima te zakazati direktne B2B sastanke, planirane za održavanje drugog dana 9. Sarajevo Business Foruma.

Registracije za učešće na Sarajevo Business Forumu otvorene su 10 dana do održavanja Foruma, a obavljaju se putem web stranice SBF-a: www.sarajevobusinessforum.com klikom na ikonicu “registration/participant registration“: http://sarajevobusinessforum.com/registration-participant. Organizator SBF-a je Bosna Bank International (BBI) u saradnji s Islamskom razvojnom bankom (IDB). Na prošlogodišnjem Sarajevo Business Forumu prisustvovalo je više od 1.700 ljudi, uključujući i 330 akreditiranih novinara, a održano je više od 300 direktnih susreta poslovnih ljudi i privrednika.

Izgradnja elektroenergetske infrastrukture u fokusu Energetskog samita u Neumu

13.04.2018

Na Energetskom samitu, koji će biti održan od 25. do 27. aprila u Neumu, jedna od ključnih tema biće i izgradnja elektroenergetske infrastrukture.

Kako bi se uklonile ove prepreke i osigurao investicioni potencijal, od donosilaca odluka očekujemo hitnu akciju u cilju pojednostavljenja režima izdavanja dozvola, saopštio je direktor USAID EIA projekta Ognjen Marković, i najavio da će poseban panel na 4. energetskom samitu identifikovati ključne preporuke, kao i moguća rešenja za njihovu implementaciju u BiH. Donosioci odluka, kao i ključni eksperti i zainteresovani investitori razgovaraće o najaktuelnijim temama u energetskom sektoru.

Prema izveštaju Svetske banke „Doing Business 2018“ koji, između ostalog ocenjuje i efikasnost izdavanja dozvola, BiH se nalazi na 166. mestu od ukupno 190 zemalja obuhvaćenih tim izveštajem. Ovaj podatak u direktnoj je vezi s obimom investicija u BiH, posebno u energetski sektor, koji uz prave političke odluke koje se još čekaju, može biti pokretač privrednog razvoja u BiH, navodi se u saopštenju USAID-a, čije su aktivnosti usmerene na pojednostavljenje postupaka izdavanja dozvola i povećanje njegove efikasnosti.

Četvrti put Energetski samit biće upriličen u organizaciji USAID-ovog projekta Investiranje u sektor energije (USAID EIA) i Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) kroz projekte „Podsticanje obnovljivih izvora energije u BiH“ i „Podsticanje energetske efikasnosti u BiH“, a pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, Državne regulatorne komisije za električnu energiju, Regulatorne komisije za energiju u FBiH i Regulatorne komisije za energetiku Republike Srpske.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Deseta Noć biologije u Zagrebu

13.04.2018

U toku je deseta Noć biologije u Zagrebu, koja se održava na tri lokacije.

Posetioci će moći na jednostavan, svima pristupačan i maštovit način videti prikazane naučne činjenice iz biologije. Kroz brojne zanimljive radionice i predavanja iz područja botanike, zoologije, fitohemije, ekologije, evolucije, bakteriologije, algologije, fiziologije bilja i životinja, nauke o životnoj sredini i molekularne biologije posetioce vode studenti i asistenti fakulteta.

Na Noći biologije i ove godine učestvuje Hrvatska agencija za okolinu i prirodu čiji će predstavnici promovisati zaštitu prirode i deliti edukativno-promotivne materijale.

izvor: haop.hr

Sandra Jovićević

1...1,1181,1191,120...1,674 Page 1,119 of 1,674

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM