Utvrđen predlog Zakona o zaštiti životne sredine u BiH

13.04.2018

environmental-protection-886788_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Federacije BiH je na 111. hitnoj sednici u Mostaru utvrdila Predlog zakona o zaštiti okoline koji uređuje načela zaštite okoline i njegovih komponenti, nadležnost u ovoj oblasti, informisanje i obrazovanje o okolini, pristup informacijama i učešće javnosti, planiranje, stratešku procenu uticaja na okolinu, uspostavljanje standarda kvaliteta, procjenu uticaja na okolinu, dozvole, sprečavanje nesreća velikih razmera, finansiranje zaštite, građansku odgovornost za štetu, sistem eko-označavanja i upravljanja, međuentitetska saradnja, upravni i inspekcijski nadzor i prekršajne odredbe u oblasti okoline.

Ciljevi ovog zakona su smanjeno korišćenje, sprečavanje opterećivanja i zagađenje okoline, sprečavanje narušavanja, kao i poboljšanje i obnova oštećene prirode, poboljšanje uslova prirode, zaštita ljudskog zdravlja, uključujući pravo na zdrav život, očuvanje i zaštita prirodnih resursa, racionalno korišćenje resursa i takav način privređivanja kojim se osigurava obnova resursa, usklađenost socijalnih, ekonomskih i drugih interesa Federacije BiH sa zahtevima za zaštitu okoline.

Odredbe ovog zakona odnose se na sve komponente okoline (vazduh, vodu, tlo, svet biljaka, životinja i gljiva, pejzaž, izgrađenu prirodu), sve vidove aktivnosti kojima je svrha korišćenje i opterećivanje prirodnih resursa, odnosno delovanje na okolinu koje znači opasnost od zagađenja, ili imaju negativan uticaj na okolinu (poput buke, vibracija, radijacije, izuzimajući nuklearnu radijaciju, otpad, svetlosno zagađenje), prava i odgovornosti pravnih i fizičkih osoba koje obavljaju aktivnosti utvrđene zakonom i zadatke u području okoline koji proizilaze iz međunarodnih konvencija.

Potreba za izradom novog Zakona o zaštiti okoline primarno je temeljena na rezultatima projekta “Monitoring napretka usklađenosti ekološke legislative u zemljama jugoistočne Evrope s legislativom Evropske unije”. U okviru ovog projekta utvrđeno je da je postojeći Zakon o zaštiti okoline, samo delimično usklađen sa pravnim propisima EU iz oblasti okoline te da je potrebno izmenama i dopunama postojećih ili donošenjem novih propisa dovesti do neophodnog nivoa usklađenosti.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Predstavljen prostorni plan gasovoda Rivica-Jazak-Letenka

13.04.2018

Jazak-Letenka11.04.2018 — Foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

U zgradi Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine u Novom Sadu održana je javna prezentacija Materijala za izradu Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije, organizovana od strane nosioca izrade ovog Prostornog plana, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Obrađivač ovog Prostornog plana je JP „Zavod za urbanizam Vojvodine” iz Novog Sada.

Rani javni uvid u Materijal za izradu Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije, održava se u trajanju od 15 dana, od 04.04.2018. do 18.04.2018. godine. Materijal za izradu Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije sa preglednom kartom izrađenom u razmeri 1:25 000 izloženi su na rani javni uvid u zgradi Opštinske uprave opštine Beočin, Opštinske uprave opštine Irig, Gradske uprave grada Sremska Mitrovica i u prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine u Novom Sadu.

Osnovni razlozi za izradu i donošenje PPPPN infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije su potreba stvaranja planskog osnova za izgradnju distributivnog gasovoda, ali i realizacija strateških prioriteta u oblasti energetske infrastrukture koje su utvrđene Prostornim planom Republike Srbije od 2010. do 2020. godine i Regionalnim prostornim planom Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i činjenice da je prirodni gas ekološki najčistije i najekonomičnije fosilno gorivo, koje se jednostavno i lako distribuira do potrošača.

Donošenjem ovog Prostornog plana stvaraju se neophodni uslovi za izgradnju distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“, kojim će se opština Irig integrisati u gasovodni sistem Republike Srbije, redovnim, stabilnim, bezbednim i ekološki opravdanim snabdevanjem prirodnim gasom potrošača u zapadnom delu opštine Irig i snabdevanje prirodnim gasom turističkog lokaliteta „Letenka“.

Predmet izgradnje je distributivni gasovod projektnog pritiska MOR 16 bar, u dužini od cca 23000 m maksimalnog prečnika DN 150, kao i merna stanica MS „Rivica“ i merno regulacione stanice MRS „Jazak“, MRS „Mala Remeta“ i MRS „Letenka“.

Područje obuhvaćeno okvirnom granicom Prostornog plana, obuhvata cele katastarske opštine u sledećim jedinicama lokalne samouprave: Beočin: KO Beočin, Irig: KO Rivica, KO Vrdnik, KO Jazak Selo, KO Mala Remeta i KO Jazak Prnjavor i Sremska Mitrovica: KO Bešenovo i KO Šuljam.

U uvodnoj reči, Jelena Vujasinović Grkinić, savetnik za urbanizam u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne pozdravila je prisutne i prezentovala aktivnosti u postupku izrade Prostornog plana – donošenje odluke o izradi, održavanje ranog javnog uvida i vršenje stručne kontrole. Zatim je prisutne pozdravila i pomoćnica direktora u JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ mr Dragana Dunčić, dipl. pr. planer, nakon čega su predstavnici obrađivača, Milan Žižić, dipl.inž.maš. i Olivera Senković, dipl.inž.arh. predstavili Prostorni plan u osnovnim elementima.

Javnoj prezentaciji prisustvovali su i predstavnici opštine Irig, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, JP „Srbijagas“, JP Komunalac Irig i Elektrodistribucije Novi Sad.

Pravna i fizička lica pozvana su da dostave sugestije i primedbe na Materijal za izradu Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije u pisanom obliku na adresu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Bulevar Mihajla Pupina br. 16, 21000 Novi Sad, najkasnije do 18. aprila 2018. godine.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Podnet zahtev za studiju o uticaju na životnu sredinu projekta Vinča

13.04.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje u kome se navodi da je nosilac projekta preduzeće “Beo Čista Energija“ d.o.o, podnelo Zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i deponijskog gasa “Vinča“ u Beogradu.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i da dostavi svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Deforestacija ugrožava koale u Kvinslendu

13.04.2018

Aktivisti koji se bore za zaštitu životne sredine procenjuju da je seča šuma u ruralnim delovima Kvinslenda danas 15 puta štetnija po populacije koale nego urbanizacija.

Nagli razvoj, gubitak staništa zbog izgradnje kuća i infrastrukture smatrani su za glavni razlog zbog koga su koale stavljene na listu „ranjivih“ vrsta 2012. godine. Ali, analize Svetskog fonda za prirodu (WWF) koje je izveo stručnjak za konzervaciju Martin Tejlor ovu ideju doveo je pod znak pitanja. Ranije se mislilo da su populacije koala najviše ugrožene rastom Brizbejna. Tejlor je zaključio da se više od 5000 ispitanih slučajeva smrti koala, što je oko 94% svih zabeleženih slučajeva od 2012. do 2016. dogodilo izvan regiona jugoistoka koji se intenzivno razvija.

Ove analize stigle su u sred žučne rasprave u Kvinslendu oko zakona o raskrčavanju šuma. Vlada Palaščuvoke pokušala je da izda akt kojim bi se povratila mnoga ograničenja koja su bila uklonjena od strane Njumanove vlade 2013. godine.

Tejlor je uzjavio da su populacije koala koje su nekada bujale sada kolabiraju na jugoistoku i to već nekoliko decenija. On tvrdi da je ovaj problem dodatno pogoršan raskrčavanjem šuma za poljoprivredne svrhe.

„Postoji ta iluzija da koale žive samo na jugoistoku Kvinslenda ali to uopšte nije slučaj, stvar je u tome da jednostavno ne čujemo o slučajevima umiranja koala u drugim regionima. Činjenica je da koale žive u čitavoj državi i da ako im uništimo stanište buldožerima potpomažemo njihovo izumiranje.“

Debatu dalje komplikuje nekompletna slika populacije koala Kvinslanda. Većina prijava susreta sa koalama dolazi sa jugoistoka, blizu populacionog centra. Tajlorova studija, procenjivala je smrtnost koala u državi tako što je mapirala njihova staništa. U studiji glavna pretpostavka je ta da kada se njihovo stanište uništi većina jedinki ugine.

Endru Friman iz organizacije AgForce mišljenja je da raskrčavanje šuma može da se obavlja daleko pažljivije u područjima za koja se zna da u njima žive koale.

Vlasnici zemlje u ovom delu Australije u poslednje vreme prijavljuju da se susreću sa koalama i pretpostavlja se da se one vraćaju u područja u kojima nisu uočene neko vreme.
Problem je u tome što već nekoliko godina nije urađena celovita studija ispitivanja životnog staništa koala i samo se pretpostavlja da je najviša koncentracija ove vrste na jugoistoku, području koji je pod velikim pritiskom urbanizacije i naglog razvoja.
Komisija koja je zadužena za razmatranje novih zakona o raskrčavanju šuma trebalo bi da podnese svoj izveštaj 23. aprila.

Pretpostavlja se da trenutno u Australiji živi između 43.000 i 80.000 divljih koala, a ako se seča šuma nastavi ovim tempom preti im izumiranje u narednih 30 godina.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Švedska: Prvi svetski elektrifikovan put puni vozila dok su u pokretu (VIDEO)

13.04.2018

Elways testing at Arlanda test track — Photo: VTI Sweden

U Švedskoj je otvoren prvi put na svetu koji puni baterije električnih automobila i kamiona dok se kreću po njemu. Svečano otkrivanje eRoadArlanda upriličeno je 11. aprila 2018. godine, a vlasti su već kreirale mapu budućeg proširenja elektrifikovane saobraćajne mreže.

Skandinavska država stimuliše povećanje broja vozila na električni pogon na svojim ulicama u cilju postizanja potpune nezavisnosti od fosilnih goriva do 2030. Šveđani nastoje da emisije štetnih gasova u sektoru transporta redukuju za 70 odsto, a elektrifikovane saobraćajnice samo su jedno od sredstava za ispunjavanje planova.

Dva kilometra javnog puta u blizini švedske prestonice Štokholma, koja vode ka aerodromu Arlanda, opremljeno je neobičnom prugom koja prenosi energiju na vozila priključena na nju pokretnom rukom.

Prednost “dinamičnog” punjenja nasuprot statičnom je da u tom slučaju baterije električnih prevoznih sredstava mogu da budu manje, a samim tim i troškovi njihove proizvodnje niži.

Ukupna dužina svih saobraćajnica u Švedskoj iznosi oko pola miliona kilometara. Hans Sal, izvršni direktor projekta, izjavio je da bi za održiv sistem transporta bilo dovoljno elektrifikovati samo autoputeve, odnosno 20 hiljada kilometara. Svoje mišljenje argumentuje činjenicom da nijedan autoput nije udaljen od drugog više od 45 minuta vožda i da bi električna vozila ovu razdaljinu mogla da prelaze bez ikakvih teškoća. Istakao je da su pojedine kolege ambicioznije od njega i da smatraju da je dovoljno obezbediti struju za tek 5 hiljada kilometara saobraćajnih sistema.

Trošak elektrifikacije iznosi milion evra po kilometru što je 50 puta jeftinije u odnosu na konstruisanje urbane tramvajske linije. Pruga je potpuno bezbedna za “bosonogo” hodanje po njoj. Električni napon na površini je 1 volt. Struja se, prema Salovim navodima, nalazi 5 do 6 centimetara u zemlji.

Jelena Kozbašić

Postavljen Freytech inc. uređaj

13.04.2018

Agencija za zaštitu životne sredine, u saradnji sa Poljoprivredno-veterinarskom školom sa domom učenika “Svilajnac”, postavila je Freytech inc. uređaj za zemljište dobijen donacijom kompanije Freytech, koja je bila u sastavu privredno-političke delegacije savezne države Merilned (USA).

Freytech inc. uređaj utiče na poboljšanje ukupnog stanja zemljišta i smanjenje upotrebe sredstava za zaštitu bilja i đubriva u poljoprivrednoj proizvodnji čime se postižu i manji pritisci na životnu sredinu od poljoprivredne proizvodnje.

Ovo je još jedan pozitivan primer saradnje Agencije za zaštitu životne sredine, lokalne zajednice i obrazovne institucije.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Trivan dobio priznanje Zeleni oskar

13.04.2018

20180412_112131-EKO-SAJAM — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je da Srbija možda nema novca ali ima znanje, stručnjake da dosegnemo ekološke standarde Evropske unije i naš ne samo proklamovani, već i suštinski cilj da nam životna sredina bude čistija, ljudi zdraviji da imamo životnu sredinu po meri čoveka.

Poglavlje 27 je najobimnije i verovatno najteže u pregovaranju, trideset posto evropske legistative se odnosi na životnu sredinu, dotiče sve oblasti našeg života i rada, ali je i najkorisnije za građane. Zato sada završavamo preciznu analizu o stanju životne sredine u Srbiji i paralelno sa tim izrađujemo pregovoračku poziciju koja će biti gotova do juna, a sve sa cinjem da bi od EU dobili prave rokove za primenu ekoloških standarda u Srbiji , rekao je Trivan na otvaranju šestog međunarodnog sajma „EKO EKSPO 2018“, koji se danas i sutra održava u Belekspo centru u Beogradu.

On je naveo da su sredstva potrebna za ispunjavanje obaveza iz Poglavlja 27 ogromna, da procenjujemo da nam treba 15 milijardi evra u narednih 30 godina i ukazao da ulaganje u životnu sredinu nije trošak već investicija. Moramo uložiti svu pamet i stručnost kako bi kroz projekte obezbedili sredstva iz fondova, koja su čak bespovratna, ili dostupna kroz domaća i strana partnerstva. Nema investiranja u životnu sredinu ako lokalne samouprave, privreda, industrija i svi drugi ne izrade projektno-tehničku dokumentaciju, ukazao je ministar.

On je rekao da su prioriteti Srbije u zaštiti životne sredine fokusirani na oblasti prilagođavanja na klimatske promene, preradu otpadnih voda, za šta nam treba 300 postrojenja, upravljanje komunalnim otpadom, kvalitet vazduha, remedijacija zemljišta i pošumljavanje.

Ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu uručena je ovogodišnja nagrada „Zeleni oskar“ koja se dodeljuje za veliki doprinos unapređenju zaštite životne sredine u Republici Srbiji i harmonizaciji oblasti zaštite životne sredine sa Evropskom unijom, standardima i regulativom. Nagradu su dobili i Milorad Grčiću v.d. direktor JP EPS za doprinos unapređenju zaštiti životne sredine u EPS i Republici Srbiji i Mirsad Jaharspahić predsednik privredne komore Federacije BiH za doprinos unapređenju regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine.

Uporedo sa sajamskom manifestacijom,održava se i Konferencija, sa međunarodnim učešćem “Poglavlje 27 – U susret realizaciji obaveza “ koja učesnicima pruža priliku da od kompetentnijih ljudi iz struke i državne uprave dobiju korisne informacije koje mogu pomoći u ostvarenju poslovne politike, posebno u pogledu korištenja raspoloživih sredstava u EU, kao i načinima finansiranja projekata iz predmetnih oblasti.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Prva faza VE Čibuk biće završena do kraja godine

13.04.2018

Energija vetra, trubina, vetro, vetar — Photo: Pixabay

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić ocenio je na sastanku sa ambasadorom Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Mubarakom Al Daherijem da je saradnja dveju država na visokom političkom i ekonomskom nivou i da je zasnovana na prijateljstvu.

Antić je istakao da Vlada Srbije sa velikom pažnjom prati projekte na kojima su angažovane kompanije iz UAE, a posebnu važnost u razvoju energetskog sektora predstavlja projekat vetroparka “Čibuk”, snage 158 MW, koji realizuje kompanija Masdar, što će doprineti povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. On je podsetio na to da će prva faza projekta vetroparka “Čibuk 1”, uz podršku Vlade Srbije, biti realizovana ove godine, što znači da će deo vetroparka biti priključen na mrežu već u toku 2018. godine. Ministar je uputio poziv ambasadoru da zajedno obiđu radove na izgradnji vetroparka.

Al Daheri je naglasio da projekat “Čibuk” u velikoj meri utiče na razvoj ekonomskih odnosa dveju zemalja, ali da svakako postoji prostor za proširenje trgovinske razmene. On je istakao da je podrška njegove zemlje Srbiji u razvoju kako postojećih, tako i budućih projekata, nedvosmislena, uputivši poziv Antiću da prisustvuje Međunarodnoj naftnoj konferenciji u Abu Dabiju u novembru ove godine.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Zašto i na koji način treba da ograničimo porast temperature ispod 1,5 stepeni

12.04.2018

climate-change-2254711_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Januar je 2099. godine. Đaci sedmog razreda osnovne škole pišu pismeni zadatak iz srpskog jezika na temu “Stiglo je proleće u moj kraj”. Nebojša je već vrlo zlovoljan jer se naslušao prabakinih priča o tome kako je “u njeno vreme” proleće kalendarski počinjalo 21. marta i nezadovoljan što ne može da upotrebi njene sastave o lastama i rodama koje doleću sa juga. Ruku na srce, ne seća se da je tokom svog života video ijednu rodu, a laste su konstantno tu negde u okolini. Nekada su navodno išle u toplije krajeve zato što je u Srbiji bilo hladnije vreme i padao sneg. Njegova mlađa sestra, Ana, je za to vreme na ekskurziji u Boru. Marko iz IId nije joj jednako sladak s tom plastičnom maskom koja prekriva njegov prćasti nosić.

Budućnost naše planete, ukoliko nastavimo da proizvodimo gasove staklene bašte jednakim intenzitetom, izuzetno je sumorna. Istraživanje Patrika Brauna i Kena Kaldeire, čiji su rezultati objavljeni krajem 2017. godine, pokazalo je postojanje 93 odsto verovatnoće da do kraja 21. veka prosečna temperatura na Zemlji poraste za 4 stepena Celzijusa. Naučna predviđanja ne treba da uzmemo zdravo za gotovo, zbog neizvesnosti budućeg delovanja nacija usmerenih na klimatske promene, već kao upozorenje i podstrek da svoje napore treba da usmerimo protiv njih.

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova.

Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Iako se dizelaši i benzinci smatraju jednim od glavnih neprijatelja zdravlju naše životne sredine, a vozila na električni pogon njihovom “čistom” zamenom, u obzir treba uzeti širu sliku. Kako bi bili u potpunosti efikasni, struja koja ih pokreće trebalo bi da dolazi iz obnovljivih, a ne “prljavih”, izvora energije.

Okosnica ujedinjene političke borbe trebalo bi da bude upravo zaokret od izrabljivanja naftnih derivata ka iskorišćavanju bezgraničnih potencijala Sunca, vode i vetra. Trudom naučnika “ekološkom trojstvu” pridružili su se i senf i šećer koji se upotrebljavaju kao biogorivo u avio-industriji, kao i mnogi drugi organski proizvodi.

Delotvorno “oružje” potpisnica Pariskog sporazuma u ovoj bitki su i reciklaža, savesno upravljanje otpadom i pošumljavanje – a saborci smo im i mi, stanovnici Zemlje.

Ono što kao pojedinci možemo da uradimo kako bi Nebojša 2099. video rode, a Ana čak i u Boru lice svoje simpatije – je da na posao ili u školu odlazimo biciklom (ili čak javnim prevozom, što bezbolnija varijanta u odnosu na sopstveni auto), smanjimo unos mesa i mleka i za Novu godinu kitimo živu jelku koju ćemo, po završetku praznika, zasaditi.

I bićemo nekoliko kilometara, sarmi, kapućina i drveća bliži ostvarenju globalne misije održivog razvoja. A i nekoliko kilograma lakši. Win-win situacija i za one kojima koji nas nasleđuju i za nas, zar ne?

Jelena Kozbašić

Budućnost Srbije – Program integrisanih dozvola za rad farmama i industrijama

12.04.2018

Dekan TMF Janicijevic, ministar Trivan i ambasador Lundin — Foto: Ambasada Švedske/Z. Petrović

Švedska nastavlja sa podrškom sprovođenju Programa integrisanih IPPC dozvola, što podrazumeva da se na osnovu ispunjenih standarda koje važe za Evropsku uniju izdaje integrisana dozvola za rad farmama i industrijama u Srbiji i za izvoz njihovih proizvoda na tržište EU.

U Privrednoj komori Srbije predstavljen je projekat ”Implementacija Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji”, nastavak projekta koji je Švedska već podržavala. Druga faza trajaće do 2020. godine, a ukupna vrednost obe faze iznosi 2,3 miliona evra. Sprovođenjem ove direktive, veoma značajanog dela pristupanju Poglavlju 27 o životnoj sredini, dolazi se do prvog nacrta pregovaračke pozicije Srbije u tom poglavlju.

– Švedska i Evropska unija spremne su da sa Srbijom dele breme u ispunjenju zahteva i implementaciji poglavlja 27, jer to nije samo breme, već je i potencijal. To je u evropskom interesu i otvoriće novu stranicu u razvoju srpske privrede. Uz ove investicije, srpska privreda će trošiti manje energije i hemikalija, razvijaće se i biće konkurentnija – rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin.

Drugom fazom projekta obuhvaćena su 227 postrojenja, od kojih 93 farme i to se odnosi na ispunjenje standarda o sirovinskoj i energetskoj efikasnosti u cilju uštede i čuvanja životne sredine od zagađenja. Obuhvaćene su skoro sve industrijske grane, od hemijske, preko elektroprivrede, do naftne industrije, poljoprivrede i vodoprivrede. Cilj je i da se podigne svest o odgovornosti industrije o zagađenju životne sredine po principu „zagađivač plaća“ (Polluter Pay Principle).

– Privreda je i najveći zagađivač životne sredine, ali i najveći investitor u životnu sredinu. Koristi ovog projekta su velike, jer domaća industrija i preduzeća moraju da se prilagode standardima koji su već na snazi u Evropskoj uniji, naročito u pregovaranju za poglavlje 27 – rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

IPPC direktiva predstavlja ceo okvir mera koje država Srbija mora da sprovede na nacionalnom i na lokalnom nivou, da bi mogla da obezbedi srpskim preduzećima i farmama mogućnost poslovanja i izvoza na tržište EU. To znači da se uvode stroži standardi u oblasti zaštite životne sredine, direktno se pozitivno utiče na javno zdravlje stanovništva u Srbiji, jer će biti daleko manjeg zagađenja voda, vazduha i tla.

Švedska je najveći donator Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, a ukupna podrška za razvojnu pomoć u 2018. godini iznosi oko 10 miliona evra. Tokom poslednje četiri godine Švedska je Srbiji isplatila ukupno 12 miliona evra za projekte u oblasti zaštite životne sredine, kako bi pomogla Srbiji da što ranije i što efikasnije ispuni uslove predviđenje članom 27 u Pregovaračkim poglavljima za članstvo u Evropskoj uniji.

Švedska je spremna da omogući velike investicije u ovu oblast što će dovesti do novih radnih mesta i do pozitivnog ekonomskog razvoja, a to podrazumeva da bi resorno ministarstvo u Vladi Srbije trebalo da poveća svoje administrativne i druge potrebne kapacitete.

Počinje velika prolećna akcija čišćenja Beograda

12.04.2018

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je danas da će sledeće nedelje početi velika prolećna akcija čišćenja grada i pozvao sve sugrađane da prijave lokacije koje treba da se očiste i urede.

Do sada imamo 280 prijavljenih lokacija, a pozivam sugrađane da i dalje javljaju „Beokom servisu” koje lokacije treba srediti. Ovu akciju sprovodimo već četiri godine i imamo fantastične rezultate s obzirom na to da smo uspeli da uklonimo čak 2.000 divljih deponija, hiljade kubika smeća i šuta i svega onoga što je ometalo život Beograđanima, rekao je gradonačelnik i dodao da se nastavlja praksa pomaganja sugrađanima da se urede neki delovi grada koji i nisu toliko vidljivi, na primer blokovi, a gde je vremenom generisana velika količina smeća.

Mali je naglasio da je na ovaj način, nakon prijave sugrađana, počela da se čisti i velika deponija kod Pančevačkog mosta, sa koje je u poslednja dva meseca odneto 3.000 kubika smeća, a isto toliko će se tek odneti. Nakon što očistimo deponiju od smeća, mi ćemo urediti taj prostor i dati mu neku namenu. To će biti praksa i sa drugim deponijama, želimo da oplemenimo te prostore nakon što ih očistimo, a kako se ne bi na tim mestima generisale nove količine smeća – rekao je Siniša Mali.

On je pozvao društveno odgovorene kompanije da se uključe u prolećnu akciju čišćenja grada i da doniraju resurse i materijale. Velika prolećna akcija čišćenja počinje sledeće nedelje, a trajaće do početka leta.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Nastavlja se izgradnja sistema za navodnjavanje u Vojvodini

12.04.2018

Recej betoniranje_7698 — Foto: vodevojvodine.com

Radovi na izgradnji sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda iz prve faze odvijaju se ugovorenom, planiranom dinamikom. Uslovi za nastavak radova na izgradnji sistema za navodnjavanje, koji su u decembru bili obustavljeni usled loših vremenskih prilika, stekli su se 10. aprila 2018. godine. Nakon zimskog perioda, sva gradilišta su ponovo aktivna.

Radovi na dvonamenskom sistemu „Međa“ su u završnoj fazi – urađeno je 95 odsto planiranih radova, a preostalo je da se izgrade betonske obloge oko dve ustave. Radovi na tri preostala dvonamenska sistema: „Itebej“, „Jankov most I i II“ i „Rečej“ nastavljaju se po predviđenoj dinamici i biće završeni u ugovorenom roku.

Kada je reč o tri crpne stanice, na CS „Kaloča“ zemljani i betonski radovi su u završnoj fazi, nakon čega će uslediti ugradnja pumpnih agregata sa pratećom opremom, kao i njihovo povezivanje na stabilan izvor snabdevanja električnom energijom. Na CS „Jegrička“ i CS „Pesir“ zemljani radovi su u završnoj fazi, dok će se u narednom periodu započeti sa izgradnjom samog objekta crpne stanice, kao i pratećim mašinskim i elektro radovima.

Stvoreni su uslovi i za nastavak radova na izgradnji regionalnih podsistema za navodnjavanje. Na podsistemu „Tisa-Palić“ završeni su pripremni i zemljani radovi, što omogućava početak radova na postavljanju vodonepropusne folije i predviđenih izlaza za životinje. Datum nastavka radova na oblaganju prve deonice kanala regionalnog podsistema „Kula-Mali“ Iđoš pomeren je za 15. avgust 2018. godine, kako bi se omogućilo nesmetano navodnjavanje poljoprivrednih površina u periodu april-avgust. Na podsistemu „Kikinda“ radovi nisu bili obustavljani, s obzirom da je, i pored loših vremenskih uslova, bio omogućen pristup određenom broju objekata na sistemu, kao i radovi na samim objektima. Radovi na podsistemu „Nova Crnja-Žitište“ nastavljaju se prema dostavljenom dinamičkom planu.

Program izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda predstavlja krupan korak u daljem razvoju navodnjavanja, racionalnom korišćenju vodnih resursa i širenju mogućih površina za navodnjavanje. U avgustu 2017. godine, započeti su radovi na 11 projekata u Vojvodini, koji predstavljaju prvu fazu projekata prijavljenih za finansiranje iz Programa za navodnjavanje – Abu Dabi fonda.

izvor: vodevojvodine.com

Sandra Jovićević

U planu sanacija jame Sovjak u Hrvatskoj

12.04.2018

Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske pokrenulo je 5. aprila 2018. godine postupak dodele sredstava za projekat Sanacija lokacije visokozagađene opasnim otpadom – jama Sovjak, u okviru Operativnog programa Konkurentnost i kohezija 2014.-2020.

Ukupna vrednost projekta procenjena je na 377,27 miliona kuna, od čega je 320,60 miliona kuna osigurano kroz Kohezijski fond, a 56,57 miliona kuna kroz Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost (FZOEU). Korisnik projekta je FZOEU / Sektor za fondove EU, a rok u kojem korisnik treba dostaviti svoju prijavu kroz sistem eFondovi je 5. maa 2018. godine, nakon čega se sprovodi postupak dodele bespovratnih sredstava, koji završava donošenjem Odluke o EU finansiranju.

Sanacija lokacija zagađenih otpadom navedena je kao jedan od ciljeva u Planu upravljanja otpadom Hrvatske za period od 2017. do 2022. godine, a jedna od mera za ostvarivanje tog cilja je i sanacija lokacija zagađenih opasnim otpadom, tzv. crnih tačaka. Svrha ovog postupka dodele je osigurati potrebna sredstva za realizaciju aktivnosti čišćenja i zatvaranja jame Sovjak, odnosno sanaciju ove lokacije, te time smanjiti količinu odloženog opasnog otpada, toksičnost i mobilnost kontaminirajućih materija i ukloniti negativni uticaj opasnog otpada na stanovništvo i okolinu.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Saradnja Srbije i Bugarske u zaštiti životne sredine

12.04.2018

Trivan-i-min-Bugarske — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i ministar životne sredine i voda Bugarske Neno Dimov, čija zemlja trenutno predsedava EU, na bilaternom sastanku održanom u Sofiji, razgovarali su o prekograničnoj saradnji, iskustvima Bugarske u povlačenju sredstava iz EU fondova, i drugim vidovima saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine.

Dogovoreno je da se u narednom periodu potpiše Memorandum o razumevanju u oblasti zaštite životne sredine između resornih ministarstava Srbije i Bugarske.

Bilateralni susret je organizovan na marginama Neformalnog sastanka ministara zaštite životne sredine Evropske unije u kojem je učestvovao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan a koji je održan 10. i 11. aprila u Sofiji.

Bugarska koja predsedava EU od januara do juna 2018. godine je na bazi uspostavljene dobre prakse organizovala Neformalni sastanak ministara životne sredine Evropske unije, kome su prisustvovali ministri životne sredine EFTA zemalja, zemlje kandidati, komesari Karmenu Vela i Migel Arias Kanjete, kao i predsedavajući Odbora za zaštitu životne sredine, javnog zdravlja i sigurnosti hrane Evropskog parlamenta, predstavnici Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), Evropskog saveta za životnu sredinu (EEB), Evropskog komiteta regionalnih i drugih međunarodnih institucija.

Glavne teme Neformalnog sastanka bile su kvalitet ambijentalnog vazduha, klimatske promene, bolja regulativa, zaštita zdravlja ljudi i životne sredine i pronalaženje pametnih rešenja za bolju primenu zakonodavstva EU u toj oblasti.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Ministarstvo održalo Info dan za OCD

12.04.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije juče je organizovalo u prostorijma UNDP-a Info Dan za OCD povodom konkursa za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu obezbeđeno je 35.000.000,00 dinara za ovaj konkurs.

Minimalni iznos koji se može potraživati po projektu je 300.000,00 dinara, a maksimalni 2.000.000,00 dinara.

Opšti cilj ovog konkursa je, kako se navodi na sajtu ministarstva, zaštita i unapređenje životne sredine u okviru sledećih tema i oblasti: Zaštita prirode – ekološka mreža i zaštićena područja; Klimatske promene – poljoprivreda, energetika, saobraćaj, šumarstvo i vode; Ekološko preduzetništvo – ekološka mreža, zaštićena područja, cirkularna ekonomija; Građanski aktivizam – primena zakona iz domena zaštite životne sredine, upravljanje otpadom i otpadnim vodama, strateška procena i procena uticaja na životnu sredinu; Ekološko obrazovanje – ekološka mreža i zaštićena područja, klimatske promene, održivi razvoj; Priroda u urbanim sredinama – pošumljavanje, urbane bašte, urbani džepovi, parkovi, zeleni krovovi, zelene fasade, biciklizam kao ekološki prihvatljiv vid transporta; Mediji i ekologija: ekološka mreža i zaštićena područja, klimatske promene, cirkularna ekonomija, poglavlje 27, kvalitet životne sredine.

Pravo učešća na Konkursu Ministarstva zaštite životne sredine imaju udruženja, zadužbine (osnovane radi ostvarivanja opštekorisnog cilja) i fondacije, upisane u Registar Agencije za privredne registre koji deluju na teritoriji Republike Srbije i čiji se ciljevi, prema statutarnim odredbama, ostvaruju u oblasti zaštite životne sredine.

Očekivani datum početka realizacije izabranih projekata je jun 2018, a u obzir će biti uzeti projekti koji se mogu realiizovati u periodu od juna do kraja novembra ove godine.

Milisav Pajević

Održan Neformalni sastanak ministara zaštite životne sredine EU u Sofiji

12.04.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan učestvovao je na Neformalnom sastanku ministara zaštite životne sredine Evropske unije, koji je održan u Sofiji 10. i 11. aprila 2018. godine.

Sastanku su prisustvovali ministri životne sredine EFTA zemalja, zemlje kandidati, komesari Karmenu Vela i Migel Arias Kanjete, kao i predsedavajući Odbora za zaštitu životne sredine, javnog zdravlja i sigurnosti hrane Evropskog parlamenta, predstavnici Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), Evropskog saveta za životnu sredinu (EEB), Evropskog komiteta regionalnih i drugih međunarodnih institucija.

U obraćanju učesnicima plenarne sesije, ministar Trivan je rekao: Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine je tekući proces i prioritet za otvaranje Poglavlja 27 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Razmena iskustava i najbolje prakse među zemljama, partnerska saradnja u raznim sektorima, posebno energetskom i klimatskom, mogla bi rezultirati boljim kvalitetom vazduha, i doprineti zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine.

Ministar je, navodeći podatke i procene Svetske zdravstvene organizacije o zagađenju vazduha, kao jednom od deset najvećih faktora rizika za zdravlje ljudi u Evropi i širom sveta, ukazao na uzroke lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji, čemu uglavnom doprinose transportni sektor, industrijski procesi, grejanje stanova putem kotlarnica i poljoprivreda. Naveo je primere dobre prakse i planove u budućim nacionalnim aktivnostima, kako bi se smanjili negativni efekti zagađenja i povećao kvalitet vazduha, zaštita zdravlja i životne sredine.

Nacionalnim akcionim planom za transport, zdravstvo i životnu sredinu, predložiće se i primeniti mere za postizanje boljeg kvaliteta vazduha. Efikasna rešenja u postizanju čistog vazduha mogu se obezbediti investiranjem u nove sisteme grejanja, pokretanjem transportnih rešenja u skladu sa održivim razvojem, i trajnom kampanjom za podizanje svesti na svim nivoima. Ulaganje u zelenu budućnost, putem promovisanja nulte emisije štetnih gasova, uz ozelenjavanje i pošumljavanje i ekološko okruženje, naše ministarstvo vidi kao jedan od glavnih prioriteta, rekao je ministar Goran Trivan.

Nakon plenarne sesije, na marginama Neformalnog sastanka, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je imao sastanak sa državnim sekretarom Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost SR Nemačke, Johenom Flazbartom.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1191,1201,121...1,674 Page 1,120 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM