Bjelovarsko-bilogorska županija najuspešnija u oblasti energetske obnove zgrada

24.04.2018

Potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva i prostornog uređenja Predrag Štromar krajem prošle nedelje je sa direktorom Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost Dubravkom Ponošem i saradnicima boravio u Bjelovarsko-bilogorskoj županiji gde je zajedno sa županom Damirom Bajsom obišao OŠ Čazma koja je prva u županiji dobila odluku o finansiranju u sklopu poziva Energetska obnova i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora.

Projekat obnove OŠ Čazma vredan je 8,2 miliona kuna od čega 3,64 miliona kuna čine bespovratna sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj. Pred školom je kompletna energetska obnova koja podrazumeva izmenu krovišta, izmenu izolacije, izmenu stolarije, postavljanje nove fasade, rekonstrukciju podova, izmenu instalacija vode i rekonstrukciju sistema grejanja kao i postavljanje LED rasvete.

Ministar Štromar je tom prilikom pohvalio Bjelovarsko-bilogorsku županiju, županiju koja je, kazao je, jedna od najaktivnijih i najuspješnijih županija po pitanju energetske obnove zgrada. U ovoj županiji u implementaciji je više od 20 ovakvih projekata, a očekuje se da će i više projekata biti odobreni i ugovoreni – poručio je ministar Štromar.

Podsetimo, prijave na poziv za energetsku obnovu i korištenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora bile su moguće od 15. januara 2018. do 5. februara 2018. godine kada je Poziv, zbog velikog interesa potencijalnih prijavitelja, obustavljen na određeno vreme, tačnije do 7. maja 2018. godine. Na poziv su primljene 448 prijave u iznosu od gotovo 814 miliona kuna. Do danas je donesena 61 Odluka o finansiranju ukupne vrednosti projekata preko 252 miliona kuna, od čega preko 126 miliona kuna čine bespovratna sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Objavljen program ekološkog filmskog festivala

24.04.2018

Zadruga Zelena akcija objavila je filmski program ekološkog festivala koji će se održati od 4. do 6. maja 2018. godine u Zagrebu.

Podsetimo, glavne tačke ovogodišnjeg programa su filmovi i tribine o aktuelnim ekološkim temama u Hrvatskoj, a u programu su zastupljeni i drugi filmovi koji se tiču odnosa prema okolini i prirodi, ali govore i o potrebi za promenu društvenih, privrednih i političkih sistema.

Program festivala možete pogledati na sledećem linku.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Zrenjaninci arsen iz vode uklanjaju filterima, a Šveđani mahovinom

24.04.2018

forest-483207_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Da li ste pratili avanture Bera Grilsa u Diskaverijevom serijalu Čovek protiv divljine (Man vs. Wild)? On je, u okviru ove emisije, iskušavao sopstvene sposobnosti preživljavanja u bestragijama širom sveta. Kamere su beležile kako neustrašivi Grils jede sirovo zmijsko meso i pije mokraću kako bi se izborio sa surovim prirodnim uslovima i zadovoljio svoje osnovne potrebe. Ukoliko se nađete u jednako opasnoj situaciji bez vode za piće, imate nekoliko opcija pre nego što posegnete za urinom.

Pretpostavljam da se u šumi ne biste izgubili namerno, te shodno tome, sa sobom ne biste poneli tablete ili filtere za prečišćavanje vode. Naučnici sa Univerziteta u Stokholmu identifikovali su određenu vrstu mahovine koja ima takođe ima istu ulogu te bi mogla da vam pritekne u pomoć.

Istraživači su otkrili da Warnstorfia fluitans izuzetno brzo i uspešno snižava nivo toksina u vodi na nivo pogodan da čovek njome utoli žeđ. Ova vrsta mahovine raste u švedskim močvarnim područjima, zagađenim arsenom iz obližnjih rudarskih okana. Otrovni metal škodi ljudskom zdravlju, a posebno je opasno to što, kada dospe do poljoprivrednih kultura, nastavlja kruženje kroz lanac ishrane.

Više od 137 miliona ljudi iz 70 zemalja smatra da su svakodnevno izloženi arsenu u pijaćoj vodi, za koji je utvrđeno da može izazvati maligna oboljenja. Arsen se detektuje isključivo hemijskim ispitivanjem, jer je bez boje, mirisa i ukusa, a potrebne su godine da bi se pokazali efekti hroničnog izlaganja arsenu.

Prečišćavačka svojstva mahovine u laboratoriji testirana su na uzorku vode koji je sadržao 10 puta veću zapreminu arsena u odnosu na onu koja je od strane Agencije za zaštitu životne sredine proglašena “bezbednom”. Za samo jedan sat, ona bi “upila” 82 odsto otrovnih materija.

Dodatna ispitivanja pokazala su da veće koncentracije arsena i mešanje sa drugim hemijskim tvorevinama u vodi usporava proces filtracije. Ove okolnosti bliže su onima u prirodi od početnih kontrolisanih od strane hemijskih laboranata.

Još jedno od otkrića istraživanja Šveđana je da Warnstorfia fluitans toleriše do 1000 puta višu toksičnost vode u odnosu na onu koju kao dozvoljenu za ljudsku upotrebu propisuje Agencija – pre negoli pokaže bilo kakve simptome zagađenosti.

Kako mahovina preživi kontakt sa tom količinom otrova?

Najveći deo toksina vezuje se za mahovinsko tkivo, što ga čini bezopasnim. Kako se mali broj organizama hrani njome, ugroženost ekosistema je svedena na minimum.

Ako se mahovina ispostavi jeftinim, efikasnim rešenjem za ekološku nesreću ove vrste, možda bi zrenjaninski vodovod svoje kapacitete mogao da proširi šumskim, močvarnim predelima.

Pročitajte još:

Naučnici razvili tehnologiju prečišćavanja arsena iz vode za piće pomoću Sunčeve energije

Jelena Kozbašić

Vojvođanski vinari posetili Sajam vina u Veroni

24.04.2018

IMG-c6fd86680b22600ae9efe8cadc772cd3-V — Foto: PKV

Privredna komora Vojvodine (PKV) predvodila ovog meseca privrednu delegaciju od ukupno 30 vojvođanskih vinara i predstavnika akademskih institucija u dvodnevnu studijsku posetu jednom od najvećih sajmova posvećenih vinskom sektoru u Evropi – Sajmu vina „VINITALY“ u Veroni, u Italiji.

Na ovogodišnjem, 52. Sajmu vina po redu, bilo je 4.380 izlagača iz 36 zemalja, što predstavlja 130 izlagača više u odnosu na prethodnu godinu. Sajam je posetilo 128.000 posetilaca iz 143 zemlje, 32.000 akreditovanih kupaca sa trendom povećanja i to iz Amerike, Kine, Švedske, Finske, Norveške, Danske, Holandije, Poljske i ove godine, čak trostruko više iz Izraela.

Ponuda na sajmu je bila integrisana i proširena sa kvalitetno agro-prehrambenim programom i „Enoliteha“, događaja koji se fokusira na dodatke i tehnologije za proizvodnju maslinovog ulja i vina.

Vojvođansku delegaciju, koju su predvodile Slavica Hajder, sekretar Udruženja usluga PKV i Dragica Samardžić, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga PKV, dočekao je i pozdravio Matjaž Žigon, predstavnik Sajma Verona za Alpe – Adria region, koji je izrazio nadu da će vinari iz Srbije nastupati i kao izlagači na Sajmu vina 2019. godine.

– Sajam je potvrdio svoju predanost poslovanju i promociji sveta vina, a veoma je značajan sa aspekta prisustva profesionalaca i ostvarenih bilateralnih razgovora na međunarodnom nivou, sa odabranim i akreditovanim kupcima koji dolaze iz celog sveta. Naši vinari su imali priliku da se upoznaju sa načinom predstavljanja drugih zemalja, kao i da degustiraju vina kako bi uporedili kvalitet svojih sa vinima iz celog sveta. Mišljenja smo da Srbija i Vojvodina imaju potencijal kako u smislu kvaliteta vina tako i količini za predstavljanje na ovom značajnom sajmu vina u Evropi – istakla je Samardžić.

Ona je dodala da je ovom studijskom posetom, PKV nastavila svoje aktivnosti povezivanja privrednih subjekata u regionu. Vojvođanska delegacija posetila je takođe i najstariju i najveću vinogradarsku zadrugu u Sloveniji „Klet Brda“ u Goriškim Brdima u Sloveniji.

Vinogradarska zadruga u Goriškim Brdima osnovana je 1957. godine i još do danas je 100 odstou vlasništvu goriških vinogradara, a 400 porodičnih vinogradara obrađuje oko 1000 hektara vinograda. Godišnje zajedno proizvedu oko 6-8 miliona litara vina, a sa zalihama u podrumima se skladišti oko 17 miliona litara vina. Preko 40 odsto proizvedenog vina prodaju na tržištima Amerike, Kanade, Japana, Kine i Evropske unije, a ostatak proizvodnje prodaju na domaćem tržištu. Članovi zadruge mogu biti svi zainteresovani proizvođači grožđa bez obzira na količinu vinograda koji obrađuju.

– Posetom ovoj zadruzi naši vinogradari i vinari imali su priliku da se upoznaju sa svim benefitima koje udruživanje donosi svim zadrugarima. Pored toga, veoma je značajno da članovi zadruge mogu da budu svi proizvođači grožđa bez obzira na površine vinograda što može biti dobar primer za naše neregistrovane male proizvođače koji su prisutni u velikom broju – naglasila je Samardžić.

Prilikom boravka u Sloveniji, delegacija je posetila i porodičnu turističku farmu „Arkade“ u selu Črniče gde su se upoznali sa ponudom ove farme koja kroz svoj turistički proizvod plasira sopstvenu proizvodnju i preradu domaćih proizvoda od mesa, voća i povrća, kao i vino proizvedeno u sopstvenim vinogradima. Imanje se prostire na površini od 40 hektara. Porodica Cigoj svoj brend gradi na proizvodnji domaćih proizvoda koje plasira u sopstvenom restoranu, a gostima je na raspolaganju i smeštaj u sobama i apartmanima.

– Ovo je bio primer dobre prakse kako se kroz turističku uslugu mogu plasirati domaći proizvodi vrhunskog kvaliteta – rekla je Samardžić.

12 miliona kuna za energetski efikasna vozila u Hrvatskoj

24.04.2018

Od srede 25. aprila 2018. godine, nakon nekoliko godina pauze, kreću podsticaji za građane za kupovinu eko vozila, najavili su to prilikom postavljanja punionice za električne automobile u Gospiću ministar zaštite okoline i energetike Tomislav Ćorić i direktor Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost Dubravko Ponoš.

Prema rečima ministra Ćorića, na raspolaganju će biti 12 miliona kuna, a oko 13 miliona kuna podsticaja uskoro će biti dostupno i za kompanije. Sufinansiranjem električnih vozila želimo podstaknuti kupce da ozbiljnije razmišljaju o nabavci automobila koji manje zagađuju okolinu. Svetska automobilska industrija ide u tom smeru te će ukupnih 25 miliona kuna podsticaja koje smo osigurali građanima, ali i kompanijama, sigurno biti dodatni impuls u pravcu održive mobilnosti, rekao je ministar Ćorić.

Sufinansiraće se do 40 odsto cene vozila. Kupovina električnih skutera, motocikala i četvorocikala na struju podsticaće se do 20 hiljada kuna, za električne bicikle biće dostupno do 5 hiljada kuna podsticaja, a za električne automobile do 80 hiljada kuna, odnosno za plug-in hibride automobile do 40 hiljada kuna, uz uslov da im je emisija CO2 manja od 50 g/km.

Kako je objasnio direktor Fonda Dubravko Ponoš, procedura subvencionisanja je jednostavna, oni koji žele učestvovati na konkursu Fondu trebaju elektronski dostaviti ispunjeni i potpisani prijavni obrazac koji će se od 25. aprila 2018. godine moći preuzeti na sajtu Fonda, kopiju lične karte, tehničke karakteristike vozila iz ponude i samu ponudu dobijenu u prodajnom salonu. Zahtevi će se razmatrati hronološki, prema datumu i vremenu primanja.

Sufinansiraju se samo nova motorna vozila koja u trenutku unosa, uvoza ili prodaje u Republici Hrvatskoj ili ranije, nisu bila registrovana, a u slučaju električnog bicikla da nije ranije bilo korišćeno.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Otvorena nedelja održivog razvoja na FPN-u

24.04.2018

IMG-2f940d902419d06fdca67a34f6696208-V — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan svečano je otvorio Nedelju održivog razvoja, manifestaciju koju, povodom Dana Planete, po prvi put organizuje Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu zajedno sa studentima master programa Ekološka politika.

Ministar Trivan se osvrnuo na pitanje zaštite životne sredine kao jednog od suštinskih pitanja opstanka civilizacije i sveta u bogatstvu i raznolikosti kakvog ga poznajemo. Pitanje ekološke etičnosti u načinu života savremenog čoveka, povezano je s tim u kojoj meri razvoj koji se bazira na trošenju resursa i trci za profitom, vodi čovečansto u pravcu gde ljudi u stvari ne žele da idu, istakao je ministar Trivan. Svet je postao globalan, a problemi u zaštiti životne sredine složeniji i kompleksniji, obuhvatajući sve društvene sfere. Pored energetske bezbednosti, danas je posebno aktuelno pitanje ekološke bezbednosti. Zemlja koja nema ekološku bezbednost, ne može ostvariti ni svoju samostalnost. Zaštita životne sredine postaje instrument za uticaj u međunarodnim odnosima, sredstvo prinude za postizanje ciljeva u odnosu na pobeđene zemlje i nacije. Srbija to razume, i zato se pitanju ekološke bezbednosti odnosimo s posebnom pažnjom, naglasio je Trivan.

Izražavajući zadovoljstvo zbog angažovanog i kreativnog pristupa studenata FPN zaštiti životne sredine i prirode, ministar je zaključio da će se ciljevi održivog razvoja brže postići, ukoliko svako da svoj lični doprinos, promenom svojih navika i odgovornijim odnosom prema svom životnom okruženju i prirodi.

Ambasador Kraljevine Danske u Beogradu Anders Kristijan Haugor koji je prisustvovao otvaranju, izrazio je spremnost da razvijanjem saradnje, Srbiji budu preneta napredna iskustva i znanja u oblasti zaštite životne sredine ove razvijene evropske zemlje.

Nedelja održivog razvoja na FPN-u održava se od 23. do 26. aprila, i obuhvatiće različite sadržaje i događaje naučnog i promotivnog karaktera.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Ekološka akcija čišćenja lokaliteta na Starom aerodromu u Podgorici

24.04.2018

U utorak 24. aprila na lokalitetu Magistralni put Podgorica-Tuzi, potez od Ul. Veljka Vlahovića ka Tuzima sa lieve strane magistrale u ukupnoj dužini od 350 matara uz magistralni put i širini od 100-120 metara, koji obuhvata park i šumu, a povodom Međunarodnog dana planete Zemlje održaće se ekološka akcija čišćenja. Akciju organizuju Agencija za zaštitu prirode i životne sredine i “Čistoća” d.o.o. – Podgorica.

Područje se odlikuje velikim bogatstvom vrsta flore i faune te raznovrsnim i složenim ekosistema submediteranskog područja. Akcija čišćenja, treba da posluži kao pozitivan primer kontinuiranog nastojanja u rešavanju problema neuređenih odlagališta u Crnoj Gori.

Kombinacija zajedničkih aktivnosti i javnog dijaloga je najbolji način za jačanje partnerstva između građana i nadležnih institucija, ali i svojevrstan podsetnik da za kvalitet životne sredine odgovornost snosimo svi, i pojedinačno i kao društvo u celini.

izvor: epa.org.me

Sandra Jovićević

U toku istraga kvara postrojenja u Rafineriji nafte Pančevo – Naložena dodatna praćenja zagađenja

23.04.2018

Nakon kvara koji se desio na jednom od postrojenja u Rafineriji nafte Pančevo prošlog četvrtka (19. aprila 2018. godine), u NIS-u za Blic kažu da nema zvaničnog izveštaja o eventualnim uzrocima.

– U potpunosti sarađujemo sa nadležnima organima, koji sprovode detaljnu istragu i utvrđuju sve činjenice – ističu u NIS-u.

Da li je bilo reč o trovanju i koje su materije u pitanju, zasad niko ne želi da potvrdi jer, kako navode iz svih nadležnih institucija koje ispituju ovaj slučaj, istraga je u toku, piše Blic u izdanju od ponedeljka (23. aprila 2018. godine).

Međutim, inspekcija je naložila NIS-u da ili uspostavi kompletan sistem rada na delu postrojenja ili ga potpuno zatvori. To za Blic potvrđuju i u pokrajinskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, čiji su inspektori u četvrtak i petak ustanovili nedostatke u Rafineriji.

– I pre ovog događaja, još u utorak uveče, obavešteni smo da je jedan deo sistema u Rafineriji u tehničkom kvaru i da ne radi. Zasad ne znamo da li to ima veze sa povređenim radnicima. Naš inspektor je u petak doneo nalog o hitnim merama, odnosno da se najkasnije u roku od pet dana, do četvrtka, uspostavi kompletan sistem rada, ili ako to nije moguće, da se to postrojenje potpuno zatvori – kaže za Blic pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Nemanja Erceg.

Takođe, on dodaje i da je naloženo postavljanje mobilnih uređaja u pravcu duvanja vetra, kako bi se dobili tačniji rezultati o tome da li je došlo do prekorečenja emisije u vazduhu usled kvara sistema.

– Do danas nismo dobili nikakve alarmantne podatke da postoji uzročno-posledična veza između kvara i mogućeg trovanja radnika – navodi Erceg.

Problem je nastao u postrojenju u kojem se proizvodi sumpor, gde se neutrališu sve zagađujuće materije koje idu u vazduh – vodonik sulfid, sumpor dioksid i slične supstance.

Alarm da nešto nije u redu oglasio se onog trenutka kada je najpre sedam (19. aprila), pa još šest u radnika (20. aprila) koji su radili na postrojenju “duboke prerade” zatražilo lekarsku pomoć. Najpre je ragovala Opšta bolnica u Pančevu, ali i VMA, gde je nekoliko njih i zbrinuto, i to na odeljenju toksikologije.

Ovim povodom na terenu je bila i inspekcija Ministarstva rada i to 18. 1 19. aprila.

– Nakon utvrđivanja relevantnih činjenica u vezi sa ovim događajem, inspektori rada će preduzeti sve odgovarajuće mere u domenu svoje nadležnosti – navode u ovom ministarstvu.

Inače, hospitalizovani radnici nisu zaposleni u Rafineriji, već je reč o radnicima firme za građevinske radove Elita-cop Beograd, piše dnevni list Blic u ponedeljak (23. aprila 2018. godine).

Izvor: eKapija

Švedska pomoć Srbiji u zaštiti životne sredine

23.04.2018

SUSRET-TRIVAN-ŠVEDSKI-AMB — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan u razgovoru sa ambasadorom Kraljevine Švedske u Srbiji Janom Lundinom, izrazio je zadovoljstvo i zahvalnost na podršci i nesebičnoj pomoći koju Švedska svih ovih godina pruža Srbiji, posebno u oblasti zaštite životne sredine.

Kraljevina Švedska je jedan od najznačajnijih donatora programa velikih infrastrukturnih projekata iz oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, pa su Ministar Trivan i ambasador Lundin razmotrili dosadašnje projekte i razgovarali o podršci Švedske novim ekološkim projektima.

Kraljevina Švedska je za nas jedan od najvećih uzora i vodeća zemlja u svetu po brizi za ekologiju, i Srbiji je na putu evrointegracija dragoceno što ima podršku i podsticaj Švedske, posebno u oblasti zaštite životne sredine, rekao je ministar Trivan. Ministar je ukazao da nam je za dostizanje evropskih standarda, značajna podrka Švedske kroz ulaganja i donacije u projekte za preradu otpada, otpadnih voda, boljeg kvaliteta vazduha do stručne obuke ekoloških kadrova.

Ambasador Lundin je rekao da je ekologija jedno od najvažnijih pitanja u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i da će Švedska i dalje pružati podršku Srbiji kroz donacije. On je naveo da je trećina fondova koje Švedska ulaže u Srbiju plasirano u oblast zaštite životne sredine, i da ta suma može kroz projekte ići i do 15 milijardi dolara. Izrazio je spremnost Kraljevine Švedske da podrži nove projekte u oblastima koje ministarstvo odredi kao prioritet. Takođe, istakao je zainteresovanost da se zajedno MZŽS nastavi saradnja na edukaciji mladih kadrova i podizanju kapaciteta Ministarstva za zaštitu životne sredine i Agencije zaaštitu životne sredine. Ambasada Švedske i SIDA će pružiti punu podršku u promotivnim kampanjama kojima je cilj jačanje ekološke svesti u Srbiji.

Razgovoru su prisustvovali i predstavnici Švedske međunarodne agencija za razvoj (SIDA) koja će u saradnji sa sektorima MZŽS utvrditi i realizovati prioritetne projekte podrške Švedske Srbiji, u oblasti zaštite vživotne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Srpsko -mađarski forum o vodoprivredi

23.04.2018

U Oficirskom domu u Nišu otvoren je Srpsko -mađarski forum o vodoprivredi, na kojem učestvuju privrednici dve zemlje koji posluju u ovoj oblasti.

Skup je otvorio gradonačelnik Niša Darko Bulatović, koji je poželeo dobrodošlicu svim gostima iz Mađarske i posebno istakao odličnu saradnju dve zemlje na najvišem državnom nivou. U svom obraćanju gradonačelnik je govorio o visokom kvalitetu vode za piće na području grada, ali i o problemu otpadnih voda kojima grad ozbiljno pristupa i ima nameru da novim projektima trajno reši ovaj problem.

Forumu je prisustvovao i ambasador Mađarske u Srbiji njegova ekselencija Atila Pinter,koji je takođe istakao značaj unapređenja odnosa dve zemlje, posebno kada je reč o privredi.

Na forumu su kroz panel diskusije govorili predstavnici grada zaduženi za ekonomski razvoj, kao i predstavnici privrednih subjekata iz Mađarske.

izvor: ni.rs

Sandra Jovićević

Poseta učenika SSŠ “Spasoje Raspopović” Agenciji za zaštitu prirode i životne sredine

23.04.2018

Učenici Srednje stručne škole ,,Spasoje Raspopović” iz Podgorice, smer: tehničar zaštite životne sredine sa predmetnim nastavnicima: Vinkom Milošević i Biljanom Kljajić, posjetili su Agenciju za zaštitu prirode i životne sredine. Tom prilikom, deca su bila u prilici da se upoznaju sa zakonskim nadležnostima Agencije koje se odnose na Polen. Prezentaciju na temu ,,Polena”, imao je službenik Agencije mr Kasim Agović.

Prvi deo prezentacije, odnosio se na vrste alergenih biljaka koje su obuhvaćene monitoringom, brojem i mestima gde se nalaze polenove stanice, značajem merenja, praćenju koncentracije alergenog polena sa aspekta zaštite zdravlja ljudi, negativanog uticaja na zdravlje ljudi koji izaziva polen, te pojedinih biljnih vrsta koji svrstava ove čestice u “prirodne” zagađivače vazduha.

Uspostavljanje ovih merenja izuzetno je značajno, jer su ovi podaci neophodni za: prevenciju nastupanja tegoba kod senzi bilnih osoba, kao pomoć u efikasnijem lečenju pacijenata u zdravstvenim institucijama, poboljšanju rada komunalnih i urbanističkih službi na uništavanju trava i korova koje su uzročnici alergijskih bolesti, boljem sagledavanju potrebe uvođenja zakonske regulative, uključujući i međunarodnu saradnju, jer su problemi aeropolena ne samo lokalnog, regionalnog nego i globalnog karaktera u vazduhu.

Takođe, deci i nastavnicima praktično je prezentovan način rada polenovih stanica i metoda, kojim se vrši merenje polena, kao i način rada polenove stanice počevši od pravilnog merenja protoka vazduha, pripreme i postavke diska na stanici, kao i način pripreme pločica za mikroskopiranje, i predstavljanje izmerenih koncentracija alergenog polena u vidu semafora koji su dostupni javnosti na uvid.

Državnu mrežu za praćenje koncentracije polena suspendovanog u vazduhu čine merne stanice u sledećim gradovima: Podgorici, Nikšiću, Mojkovcu, Tivtu i Baru.

Sa ovih pet lokacija maksimalna pokrivenost kreće se do oko 71 odsto teritorije Crne Gore. Kada se uzmu dva najznačajnija faktora, faktor gustine naseljenosti stanovništva, odnosno broj ljudi koji će biti izložen dejstvu polena i klimatski uslovi koji determinišu maksimalnu potencijalnu produkciju polena, ove lokacije su od primarnog značaja. Naravno da i druge lokacije zaslužuju pažnju kao što su čitav dio Polimlja, Pljevlja, Žabljak (sa Nacionalnim parkom Durmitor gdje u vegetacionom periodu povećan broj ljudi /turistička sezona i teritorija Plužina). Plan je da se u budućoj fazi – fazi proširivanja mreže za praćenje koncentracije polena suspendovanog u vazduhu uspostavi redovan monitoring koncentracije polena i na ovoj teritoriji.

Merenja se vrše u skladu sa uslovima usvojenim od strane Međunarodne asocijacije za aerobiologiju IAA (International Association for Aerobiology). Oprema i metode merenja su usaglašeni sa evropskim standardima.

izvor: epa.org.me

Sandra Jovićević

U Karlovcu predstavljen projekat Od izvora do mora

23.04.2018

Uoči Dana planeta Zemlje, u Karlovcu je započeo projekat Od izvora do mora kroz koji će kompanija Coca-Cola u saradnji s Fondom i ekološkim zadrugama do kraja godine na 15 lokacija sprovesti akcije čišćenja okoline. Cilj projekta je podići svest građana o važnosti odgovornog odlaganja ambalaže i očuvanju prirode i okoline.

Na predlog Fonda, Coca-Cola je za partnera prve akcije u Karlovcu odabrala Zadrugu za lokalni razvoj “Turbina promena”. Uz stotinjak Karlovčana aktivni učesnici događaja bili su, uz direktora Fonda Dubravka Ponoša, i ministar zaštite okoline Tomislav Ćorić, župan Damir Jelić, gradonačelnik Damir Mandić i direktor franšize za Hrvatsku, BiH i Sloveniju u Coca-Coli Adrio Luc Santandreo. Svi zajedno su na obali Korane skupljali odbačeni otpad koji su zatekli na lokaciji.

Ministar Ćorić kazao je kako se tom akcijom podiže svest o očuvanju lepote Hrvatske i kako je važna uloga svakog pojedinca, kao i sve druge aktivnosti u području upravljanja otpadom. Od državnog do lokalnog nivoa svima nam treba biti cilj da se do 2020. godine dostigne planirano razvrstavanje otpada, rekao je Ćorić.

Direktor Ponoš je izjavio da se akciji odazvao jer svaki čovek ima odgovornost prema okolini i svojim svakodnevnim ponašanjem treba doprineti da on bude u što većoj meri očuvan. To se odnosi i na kompanije tako da je pohvalno kad kompanije pokreću društveno odgovorne inicijative poput ove. U ovoj konkretnoj akciji pokupili smo otpad iz prirode koji su bacili neodgovorni pojedinci, no kontekst je puno širi. Želimo poslati poruku da “OTPAD NIJE ZA BACIT!” i da ga treba zbrinjavati na ekološki način, istakao je Ponoš.

Adrio Luc Santandreo iz Coca Cole pozvao je ekološke zadruge širom Hrvatske da se jave njihovoj kompaniji kako bi na još 14 mesta organizovali akciju, te je rekao da će one zadruge koje po odazivu građana i po količini prikupljenog otpada po učesniku budu najuspešnije biti nagrađene novčanim iznosima od 15.000, 10.000 i 5.000 kuna.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Kako vaša ishrana može spasiti planetu

23.04.2018

Odluka da se pređe na vegetarijansku ili vegansku ishranu kod mnogih motivisana je isključivo zdravstvenim razlozima, ali, mnogima je motivacija i spašavanje naše planete. Ovaj put ostavićemo po strani krajnje okrutni tretman industrije prema bićima koja osećaju strah, bol, ljubav i patnju isto kao i mi i pozabavićemo se isključivo njenim uticajem na našu okolinu.

Svetska populacija se udvostručila od 1960. godine a globalna proizvodnja mesa se od istog perioda učetvorostručila. U određenim područjima sveta uzgoj stoke se znatno povećao; danas se proizvodi oko 4 i po tone više svinjetine nego 1961. godine dok se uzgoj pilića povećao za 13 puta. Ove zabrinjavajuće brojke samo nastavljaju da rastu. U 2017. godini proizvedeno je 262 miliona tona mesa. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija predviđa da će do 2050. godine globalna proizvodnja mesa biti duplo veća a to će samo doprineti globalnom zagrevanju, rasprostranjenom zagađenju , deforestaciji, degradaciji zemljišta, nestanku pijeće vode kao i izumiranju vrsta.

Više domaćih životinja znači više useva koji su potrebni da se one nahrane. Naša planeta nije u mogućnosti da održi rastuću populaciju ljudi i domaćih životinja, naročito kada se uzmu u obzir procene da će nas do 2050. godine biti više za od 2 do 4 milijarde.

Kako su ekološka pitanja danas sve više u centru interesovanja rastuća svest ljudi dovodi do toga da se sve više nas trudi da svojim akcijama ublaži efekte klimatskih promena. Sa aspekta zakonske regulative, kao i na individualnom nivou trudimo se da ograničimo upotrebu kola, protraćene vode, postanemo energetski efikasniji i time smanjimo pritisak na svoje okruženje. Ali, ako želimo ozbiljno da se pozabavimo ovom temom, trebalo bi da preispitamo najbitniji faktor svog ekološkog otiska, svoju ishranu.

Nestašica hrane i zemljišta postaje problem koji se više ne može ignorisati. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija procenjuje da je jedan od devet ljuti hronično pothranjeno. Sa rastućom populacijom postavlja se vrlo važno pitanje, kako ćemo, mi kao vrsta, sebe uspeti da prehranimo u 21. veku.
Planeta Zemlja ima ograničenu količinu poljoprivrednog zemljišta i način na koji koristimo to zemljište bitan je faktor toga da li ćemo uspeti da proizvedemo dovoljno hrane za sve. Ovo je vrlo bitna stavka uzimajući u obzir da dezertifikacija i drugi ekološki problemi samo smanjuju količinu i kvalitet zemljišta koje možemo da iskoristimo za poljoprivredu. Dijeta bazirana na mesu je u suštini rasipanje dragocenih resursa jer stoka koristi mnogo više kalorija i proteina nego što proizvede.

Studije su pokazale da veganska dijeta zahteva samo jednu tećinu zemljišta u odnosu na zapadnjačku dijetu baziranu na mesu. Oko 3.5 milijardi ljudi moglo bi da živi na hrani koja se danas koristi za uzgoj stoke.
Jednostavnije rečeno, nemamo dovoljno zemljišta da nahranimo rastuću populaciju ljudi koji jedu meso. Iako oko 800 miliona ljudi na svetu nema pristup hrani, mi nastavljamo da rasipamo dragocene poljoprivredne resurse.
Industrijalna proizvodnja stoke ne samo da nije održiva već je neopravdana.

Iako statistike variraju od studije do studije, možemo zaključiti da je potrebno minimum tri puta više vode kako bi se zadovoljile potrebe čoveka koji jede meso u odnosu na nekoga ko se hrani veganski. Na primer, potrebno je oko 15 500 litara vode da bi se proizveo kilogram govedine, dok je za proizvodnju iste količine paradajza potrebno samo 180 litara.

Globalno, za proizvodnju mesa koristi se oko 70% zaliha vode za piće jer zemljište koje je potrebno za proizvodnju stočne hrane mora biti konstantno navodnjavano. Iz ovoga možemo zaključiti, da voda koja se koristi za navodnjavanje tog zemljišta, kao i voda koju stoka direktno pije, predstavlja protraćen resurs. Ova stavka postaje još apsurdnija kada uzmemo u obzir da se većina mesa proizvodi u zemljama u razvoju gde je voda često redak i dragocen resurs.

Takođe, sektor proizvodnje mesa je jedan od najvećih zagađivača vode. Otpadne vode sa farme, pune pesticida i raznih hemikalija i antibiotika zagađuju vodu u mnogim zemljama. Jednom kada ove supstance uđu u tok kruženja vode zagađuju jezera, reke i podzemne vode, ubijaju riblji fond a time predstavljaju opasnost po zdravlje drugih vrsta životnja. Neki elementi iz ovih voda, kao što je amonijak, dovođeni su u vezu sa pojavom kiselih kiša.

Ideja je da bi individualna promena dijete dovela do smanjenja potražnje mesa što bi uticalo i na smanjenje proizvodnje, zato razmislite još jednom da li vam je zaista neophodno meso u baš svakom obroku, baš svakog dana.

Milan Zlatanović

Radionica „Planeta i ja, a gde su tu pčelice“ povodom Dana planete Zemlje

23.04.2018

IMG-322d77bea1645a990773b5405860c9b6-V — Foto: MIS

Povodom Međunarodnog dana planete Zemlje (22.april), nevladina organizacija Mladi istraživači Srbije (MIS) u saradnji sa OŠ „Kralj Aleksandar I“ je i ove godine organizovala ekološku radionicu. Ovogodišnja je bila uobličena oko teme „Planeta i ja, a gde su tu pčelice?“.

Učenici četvrtog razreda su vodili razgovor sa pčelarom na temu pčelarstva, značaju pčela i trenutnom stanju u Srbiji, a zajedno sa aktivistima MIS-a su pravili hotele (kućice) za pčele koje su postavili u školskom dvorištu i zasadili mnoštvo različitih biljaka. Kao poslednju aktivnost proslave Dana planete Zemlje, učenici su iscrtali betonske površine u školskom dvorištu čiji crteži su imali motivišuće poruke o zaštiti životne sredine.

– Ovogodišnje obeležavanje Dana planete Zemlje smo posvetili značaju pčela i problemu sa kojem se planeta suočava, a to je nestajanje pčela. Tim povodom ćemo sa učenicima četvrtog razreda da pružimo „prvu pomoć“ beogradskim urbanim pčelama i omogućiti im da se ugoste u hotele napravljene ekskluzivno za njih, i pomoći im da lete sa jednog cveta sa drugi ne bi li sakupile polen i omogućile im da prežive u urbanim uslovima. Izumiranje pčela predstavlja kako globalni, tako i lokalni problem jer one imaju značajan doprinos ekosistemu, a pre svega u oprašivanju biljaka – izjavila je Tijana Ljubenović, koordinatorka aktivističke grupe MIS-a.

Dan planete Zemlje obeležava se od 22. aprila 1970. godine, kada je više od 20.000.000 Amerikanaca protestvovalo povodom zagađenja životne sredine i izlivanja nekoliko hiljada tona nafte u more gde je uginuo sav živi svet. Širom sveta slavi se od 1992. godine kada je na Konferenciji UN o životnoj sredini u Rio de Žaneiru usvojen dugoročni program za promociju održivog razvoja. Zanimljiv podatak je da Dan planete zemlje ima svoju zastavu i himnu po melodiji Betovenove „Ode radosti“.

Pročitajte još:

Pesticidi štetniji za pčele više nego što se mislilo

Izvor: MIS

Jelena Kozbašić

Ulaganjem u preradu otpada očistićemo Srbiju i otvoriti hiljade radnih mesta

23.04.2018

20180420_131430-NIŠ-OBILAZAK-FABRIKE-E-RECIKLAZA — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan obišao je fabriku za reciklažu elektronskog i električnog otpada „E-reciklaža“ u Nišu i sa rukovodstvom fabrike razgovarao o tehnološkim standardima reciklažne industrije u Srbiji.

Trivan je obilazeći pogone fabrike rekao da je jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine izgradnja i razvoj održivog sistema upravljanja otpadom u našoj zemlji, a saradnja svih aktera na tim pitanjima od presudnog je značaja. Količina otpada koju generišemo ukazuje da treba povećati kapacitete i investirati u oblast reciklaže svih vrsta otpada kako bi očistili Srbiju. Srbija nema dovoljno postrojenja za preradu otpada svih vrsta. Mi moramo da se priključimo svetskim standardima i u ovoj oblasti , rekao je ministar Trivan prilikom obilaska pogona i postrojenja fabrike.

On je naveo da upravljanje otpadom u razvijenom svetu nije samo pitanje ekologije i čiste životne sredine, već je to i profitabilna grana privrede, koja donosi novac i zapošljava i ukazao: Srbija ima kapacitete da se razvija u oblasti reciklaže svih vrsta otpada i ministarsto će stvoriti uslove da se ta industrija razvija i u nju investira državni, domaći i strani kapital. U Srbiji se u oblasti prerade otpada svih vrsta može otvoriti na hiljade radnih mesta, rekao je Trivan.

Ministar je ukazao da je cilj njegove posete ovoj fabrici, kao i prilikom drugih obilazaka i susreta, da u sagledavanju pravog stanja. vidi i čuje reč svih koji rade u različitim oblastima koje neporedno ili posredno tangiraju životnu sredinu, kako bi MZŽS dobilo realnu Analizu stanja životne sredine u Srbiji, dokumenta čija je izrada pri kraju.

Direktor „E-reciklaže“ Ninoslav Milenković rekao je da ta firma ima 160 zaposlenih i da je za proteklih sedam godina preradila 70.000 tona elektronskog i električnog otpada, među kojima i više od pola miliona frižidera. Naveo je da postrojenja koja imaju, predstavljaju najsavremeniju svetsku tehnologiju. Kako je rekao, sa mogućnošću prerade 1.000 frižidera dnevno, to je postrojenje sa najvećim kapacitetom u zemlji i regionu. Milenković je dodao da je „E-reciklaža“ na skupu reciklera u Salzburgu, predstavljena kao jedan od tri primera dobre prakse sa područja centralne i istočne Evrope. Skup okuplja sve eminentne kompanije koje se bave tretmanom opasnog elektronskog otpada u svetu u kojima se zaštita životne sredine sprovodi politikom “zagađivač plaća’.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1141,1151,116...1,674 Page 1,115 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM