Belgija: Instalirano gotovo 30MW Teslinih baterija za balansiranje električnog snabdevanja

17.05.2018

Kompanija Tesla predstavila je svoj poslednji veliki niz baterija, ovaj put instaliran na tlu evropskog kontinenta. Evropska električna mreža obezbeđuje struju za 400 miliona ljudi i najveća je u svetu.

Ukupno 140 elektrohemijskih uređaja i invertora, zajedničke snage 28 megavata (MW), priključeno je na mrežu belgijskog gradića Terhilsa. Služiće za sprečavanje poremećaja i nedostataka u snabdevanju strujom i stabilizaciju elektroenergetske celine.

Prema navodima ovog američkog proizvođača električnih vozila, punjača i baterija, od početne faze do krajnje faze projekta proteklo je 6 meseci, dok je sama postavka sistema trajala oko pet nedelja. Osnovna svrha Teslinih baterija je da skladište električnu energiju kada je proizvodnja suviše visoka i oslobađaju je kada opadne. Na promene frekvencije struje trebalo bi da reaguju u veoma kratkom roku, 100 puta brže od klasičnih sistema koji proizvode energiju iz fosilnih goriva. Reklamira se kao čist način za održavanje ravnoteže u mreži.

“Belgijski strujni magacin” vredan je 11 miliona dolara, a energiju iz njega crpeće i komercijalni i industrijski potrošači. Jedan je od najvećih baterijskih kapaciteta u Evropi koji svojim potencijalima doprinose funkcionisanju električne mreže.

Iako poseduje tek oko delić snage slične “banke” energije iz Južne Australije (100MW), njihova namena je ista – baš kao što će biti i namena budućih projekata preduzeća Ilona Maska.

Jelena Kozbašić

Drveće ima sopstveni puls, otkrivaju naučnici

17.05.2018

Da li ste znali da sa drvetom iz komšijinog dvorišta s kojeg ste kao dete možda ponekad “ukrali” sočnu jabuku imate više zajedničkog nego sa njegovim vlasnikom? Da – za razliku od vrlo verovatno komšije-mrguda koji bi vas vikao i huškao vaše roditelje da vas kazne neprikladno strogo za takvu sitnicu – i vi i ta stara jabuka, uslovno rečeno, imate srce? Da je i onaj hrast koji je vaš deda posekao za roštilj nekog tamo 1. maja takođe posedovao jedno koje je otkucavalo? Možda ne jednako brzim tempom kao vaše, ali jeste. Čak i one kisele trešnje iz Čelareva čije ste plodove kupili u obližnjoj prodavnici nisu neke “bezdušnice”! A, bogami, ni one novobeogradske posečene topole… Ne verujete mi?

Moram da priznam da bih i sama bila sumnjičava prema nekome ko bi mi prišao sa ovakvom pričom i da bi već nakon prve rečenice usledilo pitanje “E, na čemu si ti?”, ali teorija o “srčanom ritmu” stabala ima naučno utemeljenje.

Iako od davnina biljkama pridajemo status živih bića, čini se da su one još življe nego što smo mislili. Istraživači su zapazili da tokom noći drveće blago pomera svoje grane gore-dole. Proces su objasnili kao upumpavanje vode iz zemlje kroz korenje i stablo do listova, nagoveštavajući da ono “imitira” puls čoveka i kruženje krvi kroz telo. “Otkucaji” drveta ne regulišu njegov krvni pritisak, već prenos vode i šećera. Pre ovih otkrića, njihovo kretanje kroz stablo opisivalo se kao stanje neprestane osmoze podstaknute svetlošću. Kako se transfer materija ne odvija jedino danju, čini se da drveće “mesečari”.

Istraživanje je sproveo tim naučnika iz Danske i Mađarske, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu, New Scientist. Predvođeni Andrašom Zlinskim, Benceom Molnarom i Andersom Barfodom, istraživači su 22 biljne vrste snimali visokotehnološkim laserima koji se često upotrebljavaju u građevinarstvu za merenje zgrada. Promatranje je trajalo 12 sati tokom mirne noći bez vetra, kako bi se bolje uočilo pomeranje krošnji. Eksperiment je utvrdio rasprostranjenost ove pojave među stablima različitog porekla, oblika rasta, veličine, morfologije lišća, ekoklimatskih karakteristika podneblja iz kojeg su, itd.

– Otkrili smo ranije nepoznato periodično kretanje stabljika do 1 centimetra u ciklusima od 6 do 12 sati. Mora da postoji povezanost između ovih pokreta i vodenog pritiska, što dovodi do zaključka da drvo “pumpa” – izjavio je Zlinski.

Voda i šećeri stablom cirkulišu kroz traheide koje su drveću ekvivalent našim venama.

Ne znam za vas, ali nakon ovog saznanja imam potpuno novu perspektivu na to zašto su vrbe tužne.

Jelena Kozbašić

Realizovano pet „Cvetnih pijaca“

17.05.2018

Pokret gorana Novog Sada je ove godine sa dolaskom proleća realizovao pet „Cvetnih pijaca“.

Raznovrsne boje sezonskog prolećnog cveća ulepšale su otvoren prostor ispred SPC „Vojvodina“ tokom održavanja „Cvetnih pijaca“ kao i mnogobrojne vrtove, bašte i terase.

Posetioci su imali i prilike da se upoznaju i sa nekim novim vrstama biljaka koje su ovog proleća bile u ponudi.

Na „Cvetnim pijacama“ je imalo priliku da se predstavi veliki broj izlagača iz Novog Sada i okoline, ali i izlagači iz cele Srbije – iz okoline Subotice, Zrenjanina, Titela, Bačke Palanke, Beograda, Valjeva, Vrnjačke banje i Kruševca.

Pored cveća i sadnog materijala ponuda je upotpunjena proizvodima starih i umetničkih zanata i meda i zdravstveno-bezbedne hrane.

Na izložbi su primećene i organizovane posete grupe dece iz osnovnih škola što je svakako još jedna potvrda o edukativnom karakteru manifestacije.

Pokret gorana Novog Sada je već tradicionalno priredio radionice na temu sadnje cveća, u saradnji sa ŠOSO „Milan Petrović“ održala se radionica „Sasvim prirodna subota“ gde su Goroljubi bili u poseti. Takođe, su promovisani i Goranski Eko Kampovi za 2018. godinu.

Milisav Pajević

Blizu sto privrednika na Poslovnom forumu AP Vojvodina – Crna Gora

17.05.2018

Na Poslovnom forumu AP Vojvodina – Crna Gora, u organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV) i Privredne komore Crne Gore (PK CG), u sredu, 16. maja 2018. godine u PKV učestvovalo je ukupno blizu sto crnogorskih i vojvođanskih privrednika, koji su nakon plenarnog dela, održali 50 bilateralnih susreta.

Domaćin skupa, predsednik PKV Boško Vučurević poželeo je dobrodišlicu i istakao da je PKV, u proteklom periodu, ostvarila veoma uspešnu sa PK CG, a da je Forum jedan u nizu zajedničkih aktivnosti.

– Od izuzetnog je značaja raditi na razvoju međuregionalnih odnosa, jer time unapređujemo i razvoj našeg poslovanja i privrede. Organizovanjem ovog Poslovnog foruma verujemo da ćemo intenzivirati odnose naših komora i učvrstiti veze naših privrednika – naglasio je Vučurević.

Predsednik PK CG Vlastimir Golubić istakao je da je Poslovni forum, kao i učešće crnogorske poslovne i privredne delegacija na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu predstavljaju, kako kaže, još jednu inicijativu za unapređenje ekonomske saradnje Crne Gore i AP Vojvodine, odnosno input usmeren za snažniji privredni napredak regiona.

– Već treći put u godinu dana, organizujemo poslovni forum, jer imamo želju i potrebu da već dobru saradnju CG i Vojvodine, podignemo na jedan novi, kvalitetniji nivo – rekao je Golubović i izrazio zahvalnost Pokrajinskoj vladi i Vladi Crne Gore na podršci.

Obraćajući se privrednicima, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež istakao je značaj Poslovnog foruma, na kojem su predstavljene inovacije u oblasti poljoprivrede i IKT sektora. Dodao je da je jedna od glavnih tema današnjeg Foruma i razgovor za predstavnicima Luke Bar i AD „Montecargo Podgorica“ o uvezivanju sa velikim izvoznicima, pre svega poljoprivrednih proizvoda.

– Rešavanje tog pitanja, direktno će uticati na našu robnu razmenu i sa jedne i sa druge strane. Digitalizacija naše industrije, industrija uopšte i logistika dve su odlučujuće stvari – rekao je Čadež.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević rekao je da su veoma stabilni odnosi Republike Srbije i Republike Crne Gore, adekvatan okvir za razvoj međusobne saradnje u svim oblastima društvenog života, uključujući ekonomsku saradnju, koja je od krucijalnog značaja. On je dodao da je naša privreda komplementara, što je, kako kaže, potvrdila i dosadašnja privredna saradnja. Milećivić je istakao da je ukupna robna razmena Srbije i Crne Gore u prošloj godini premašila 774 miliona evra, što je za 9,5 odsto više nego godinu dana ranije. Više od petine od te razmene, tačnije 22,5 odsto, realizovano je na relaciji Vojvodina – Crna Gora i ona je iznosila 174 miliona evra i tu je zabeležen rast od 9,1 odsto.

– Verujem da će taj pozitivan trend biti ne samo nastavljen, nego i intenziviran, a Pokrajinska vlada će, u okviru svojih nadležnosti, nastaviti tome da daje maksimalnu podršku – rekao je Milićević u svom obraćanju privrednicima.

Na Forumu je učestvovao i potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović, koji je podržao dalji razvoj već veoma dobrih odnosa PK CG sa PKS i PKV i pozvao na dalju saradnju.

– Ovako dobri međukomorski i privredni odnosi svakako su rezultat veoma dobrih političkih i ukupnih bilateralnih odnosa Srbije i Crne Gore – zaključio je Simović.

Nakon plenarne sednice, održane su prezentacije Instituta BioSens, Vojvodina ICT klastera i Privredne komore Crne Gore.

U fokusu pitanje prečišćavanja otpadnih voda u Zrenjaninu

17.05.2018

O najznačajnijim pitanjima zaštite životne sredine u Zrenjaninu razovarali su juče ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i gradonačelnik grada na Begeju Čedomir Janjić.

Posebna pažnja na sastanku bila je posvećena rešavanju pitanja prečišćavanja otpadnih voda.

Sagovornici su zaključili da uspostavljanje sistema prečišćavanja otpadnih voda predstavlja preduslov za ostvarivanje kvalitetnije životne sredine i obezbeđivanje zdravijih uslova života stanovnika Zrenjanina.

Višedecenijsko pitanje kvaliteta voda na ovom području je naročito složeno, zbog čega je više nego urgenno traženje rešenja za ovaj problem.

Trivan je izrazio punu podršku lokalnoj samoupravi u rešavanju ključnih ekoloških problema, i dodao da će resorno Ministarstvo pružiti svaku moguću stručnu i drugu pomoć Zrenjaninu u rešavanju najvećih ekoloških problema koji narušavaju kvalitet življenja njegovih stanovnika.

– Izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda biće učinjen veliki pomak na unapređenju kvaliteta života građana Zrenjanina, a to će ujedno biti i potvrda napretka u zaštiti životne sredine Srbije u celini, istakao je ministar Goran Trivan.

Na sastanku je postignut dogovor o tome da se nastavi rad na analizi aktuelnog tehničkog predloga, kao i na iznalaženju najboljeg načina finansiranja i izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Zrenjaninu.

Milisav Pajević

U Paraćinu funkcioniše devet protivgradnih stanica

17.05.2018

Ovogodišnja sezona odbrane od grada na teritoriji opštine Paraćin počela je u aprilu i trajaće do 15. oktobra.

U opštini Paraćin funkcioniše devet protivgradnih stanica i to: u Potočcu, Šaludovcu, Sikirici, Golubovcu, Plani, Buljanu, Stubici, Tekiji i Raševici.

U ovim protivgradnim stanicama su aktivna po dva strelca.

Podsetimo da je toku popunjavanje protivgradnih stanica na terenu raketama, a po najavama biće ih 13.400 ukupno u Srbiji. Država je svakoj stanici obezbedila u proseku po 6,5 raketa, dok je optimalan broj 12. Nadležni sektor protivgradne odbrane je u Republičkom hidrometerološkom zavodu, a država plaća strelce 4000 dinara mesečno.

Šteta od grada u Paraćinu prošle godine nije zabeležena.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Zakon o klimatskim promenama biće usvojen do kraja godine

17.05.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je juče da očekuje da će do kraja godine biti usvojen zakon o klimatskim promenama i niz mera kojima će Srbija uskladiti mere o emisiji gasova sa efektom staklene bašte sa međunarodnim sporazumima.

Trivan je u izjavi novinarima nakon otvaranja konferencije ”EU i Srbija – Talanoa dijalog o klimatskim akcijama” rekao da je javna rasprava o zakonu završena i izrazio očekivanje da do kraja godine zakon uđe u skupštinsku proceduru i bude usvojen.

On je naveo da je najvažnije da se zakonski reguliše praćenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da se u svim sektorima društva vodi računa o emisiji gasova i klimatskim promenama.

To znači da će Akcioni plan i Strategija koja će uslediti iza toga obraditi sve naše sektore i da će svi morati da vode računa i primene mere da postepeno smanjimo emisiju gasova staklene bašte, kao i preduzimamo mere koje su indirektno vezane za ublažavanje klimatskih promena, objasnio je on.

Ministar zaštite životne sredine je dodao da Srbija neće smanjivati granice za emisiju gasova sa efektom staklene bašte koje je prihvatila Pariskim sporazumom, ali da će pratiti dešavanja u regionu.

Pratićemo sve što se događa u regionu koji će biti najpogođeniji klimatskim promenama i ukoliko bude potrebno, s vremena na vreme, korigovaćemo svoje limite, istakao je ministar zaštite životne sredine.

Upitan da li je izvodljivo da se istovremeno smanjuje emisija gasova i nastavi razvoj društva i industrije, Trivan je ocenio da je to moguće i da je to princip na kojem se mora zasnivati nova civilizacija.

– Ukoliko želimo da se razvijamo, a ne želimo da umanjujemo emisiju gasova staklene bašte, imaćemo problem. Ali, ako budemo primenjivali ono o čemu pričamo, ima nade. Međutim, bez pošumljavanja i ozelenjavanja nijedno rešenje neće biti dovoljno dobro, naglasio je Trivan.

Direktor Sektora za klimatske akcije Evropske komisije Elina Bardram rekla je da je današnja konferencija, koju su organizovali Evropska komisija i Ministarstvo zaštite životne sredine, dobra prilika za nadogradnju saradnje Srbije i Evropske komisije kada je reč o Akcionom planu i primeni Pariskog sporazuma.

– Kao što znate, ova godina je proglašena ”Talanoa godinom”. Talanoa je reč za otvoreni, transparentni dijalog, a mi razgovaramo o tome kako da se zaustave i ublaže globalni efekti klimatskih promena i primene odredbe Pariskog sporazuma, istakla je Bardram.

Ona je ukazala na značaj javnog dijaloga, kao i uključivanje sektora biznisa, civilnog društva i nevladinih organizacija kako bi svi članovi društva imali svest o značaju klimatskih promena.

Milisav Pajević

Makedonija novčanice od 10 i 50 denara zamenila plastičnim

17.05.2018

1000_denari,_1996-_lice — Foto: Wikipedia

U Makedoniji su puštene u upotrebu plastične, polimerne banknote od 10 i 50 denara, a istovremeno su iz opticaja povučene papirne novčanice iste vrednosti. Kako je saopštila Narodna banka Makedonije, ove moderne novčanice su dugotrajnije i imaju bolju zaštitu, ali i „izdignute tačkice”, koje omogućavaju da ih raspoznaju lica sa oštećenim vidom.

Polimerne banknote će moći da se koriste za gotovinsko plaćanje, kao i za plaćanje u automatima za naplatu, kada ih firme za to osposobe. Nepotrošene papirne novčanice od 10 i 50 denara će moći da se zamene polimernim ili kovanicama u narednih godinu dana u svim komercijalnim bankama, a posle toga samo u centralnoj banci.

Uvođenjem novih novčanica od 10 i 50 denara, koje se najviše koriste za gotovinsko plaćanje, NBM je počela proces polimerizacije nacinionalnih banknota. Analize, kako se navodi, pokazuju da plastične novčanice traju i do četiri puta duže od papirnih čija su osnova pamučna vlakna.

Makedonija se tako pridružila Australiji koja, kao prva u svetu, plastične novčanice ima od 1988. godine. Takve banknote imaju i Kanada, Velika Britanija, Novi Zeland, Maldivi, Brunej, Rumunija i još neke zemlje.

Makedonski denar je u upotrebu uveden 26. aprila 1992. godine. Papirne novčanice su u rasponu od 10 do 2.000 denara (0,16 do 32,42 evra).

Izvor: Politika

NIS-ova agro kartica poljoprivrednicima donosi popuste na pumpama

17.05.2018

Kompanija NIS predstaviće na ovogodišnjem Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, koji se od 15. do 21. maja održava u Novom Sadu, agro karticu koja poljoprivrednim gazdinstvima omogućava mnogobrojne pogodnosti i značajne popuste prilikom kupovine derivata i dopunskog asortimana na benzinskim stanicama NIS-a.

Na štandu kompanije NIS, u „Master“ hali Novosadskog sajma, svi zainteresovani posetioci moći će tokom sedam dana trajanja manifestacije da dobiju sve neophodne informacije o pogodnostima NIS-ovog programa za poljoprivrednike kao i da preuzmu pristupnicu za agro karticu.

Kao podsticaj razvoju poljoprivrede, NIS kao vodeća kompanija na domaćem tržištu naftnih derivata, već petu godinu zaredom obezbeđuje mnogobrojne pogodnosti za poljoprivrednike, korisnike NIS agro kartice, uz koju potrošači tokom cele godine ostvaruju popust od 5 dinara po litru evro dizela, odnosno 3 dinara po litru gasnog ulja 0,1. NIS agro kartica obezbeđuje dodatne benefite na akumuliranu potrošnju, a u zavisnosti od količine kupljenog evro dizela, odnosno gasnog ulja, redovni popusti koje na ovaj način mogu da ostvare korisnici NIS-ovog programa za poljoprivrednike kreću se do čak 12 dinara po litru standardnog i premijum dizel goriva, odnosno do 8 dinara po litru za gasno ulje 0,1. Takođe, NIS je obezbedio i specijalne popuste uz NIS agro karticu čiji korisnici do kraja maja mogu u zavisnosti od količine kupljenih derivata, da sipaju gasno ulje po ceni koja je niža i do 11 dinara po litru, odnosno 15 dinara ukoliko se opredele za kupovinu standardnog i premijum dizel goriva.

Pored gasnog ulja i dizela evro pet kvaliteta, uz NIS agro karticu poljoprivrednici ostvaruju tokom cele godine popust od 15 odsto na asortiman NISOTEC ulja i maziva, odnosno 20 odsto na odabranu robu široke potrošnje.

Jedna od novina u kompanijskom programu za poljoprivrednike koja će biti predstavljena na štandu je i popust od 10 dinara po kilogramu prilikom kupovine gasnih boca.

Izvor: Politika

UAE za saradnju i pomoć Srbiji u zaštiti životne sredine

17.05.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan primio je juče delegaciju Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koju je predvodio ministar klimatskih promena i životne sredine Tani Alzejudi.

Trivan je tokom susreta izrazio zadovoljstvo dobrim bilateralnim odnosima dveju zemalja, kako političkim, tako i privrednim, koji daju široki okvir za intenziviranje saradnje i u oblasti zaštite životne sredine.

On je istakao da je životna sredina najperspektivnija oblast za investiranje u Republici Srbiji, te da su nam potrebne investicije i savremene tehnologije, posebno u sektoru otpada i otpadnih voda.

Prema njegovim rečima, investicija od pet do 15 milijardi evra u preradu otpadnih voda znači čistu i zdravu Srbiju, nova radna mesta, i čvršću saradnju sa prijateljskim zemljama kroz ovaj poslovni zadatak, koji je obostrano koristan.

Ministar je istakao da je ovo prilika da se Srbiji pomogne u delu tehnologije i u oblasti investiranja, uz napomenu da naša zemlja treba da u narednih trideset godina u životnu sredinu uloži 30 milijardi evra, koje je moguće obezbediti kroz privatno-javna partnerstva i udruživanjem sa drugim zemljama i njihovim kompanijama.

Trivan je izrazio spremnost za saradnju u svim oblastima – od zaštite prirode do tretiranja otpadnih voda, energetske efikasnosti i korišćenja modernih tehnologija u zaštiti životne sredine.

On je izrazio zahvalnost UAE na spremnosti da pomognu Srbiji jer je to način da zaštita životne sredine postane jedan od nosioca razvoja naše države.

Alzejudi je preneo podršku UAE i otvorenost za saradnju i pomoć Srbiji u zaštiti životne sredine.

UAE, kako je naveo, sarađuju sa velikim brojem zemalja u oblasti zaštite životne sredine, imaju dobra rešenja u zaštiti ptica i mogu da odvoje deo fonda za naše ugrožene vrste, kao i za sektor prerade otpada i otpadnih voda.

On je, ukazavši na visoke standarde u ovoj oblasti, poručio Srbiji da mora biti strpljiva, jer će zaštita životne sredine postati jedan od najvažnijih sektora u oblasti investicija, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Nema više Štulićevih tisa u Zagrebu

16.05.2018

Odbor za prostorno uređenje Gradske skupštine Grada Zagreba juče je većinom glasova potvrdio zahteve Inicijative “Vratite magnoliju” i doneo Zaključak kojim se traži hitna obustava radova na Trgu žrtava fašizma dok se ne sprovede javna rasprava o predlogu rešenja uređenja zelene površine oko Doma likovnih umjetnika i celog tzv. Pješačkog centra izvrsnosti, stručna javna rasprava i savetovanje s Vijećem Gradske četvrti.

Usprkos tome, gradska vlast Zagreba je u zoru posekla Štulićeve tise.

Zahvaljujući sednici odbora, javnost je, nakon nedelja i nedelja traženja informacija, po prvi put imala priliku za kratki uvid u dokumentaciju projekta uređenja Trga žrtava fašizma, koji je prva faza realizacije tzv. Pješačkog centra izvrsnosti, a koja obuhvata i ulicu Franje Račkoga i Trg žrtava fašizma.

Ono što se može na osnovu doista kratkog uvida zaključiti jest da se projekat menja u hodu, očito bez ikakvih stručnih konsultacija.

U odnosu na javnosti dostupne informacije o početnom rešenju projekta, prema kojima se celi park oko paviljona trebala pretvoriti u travnjak i poseći drvored u Ulici Franje Račkog, vidljive su dve izmene vezane uz zelenilo: sačuvaće se pet platana na rubnim delovima livade oko paviljona i nešto grmlja na livadi i sačuvaće se oba drvoreda u ulici Franje Račkog. Ali i pored toga, projektom je predviđeno rušenje čak 22 stabla i 20 grmova, uključujući i redak i dekorativan grm prstenaste konopljike koji je u istom elaboratu najpre proglašen zaštićenim, a zatim određen za rušenje!

Pored toga, posađene „zamjenske“ magnolije nisu predviđene projektnom dokumentacijom, i svakom je vidljivo kako su posađene u hodu, kao reakcija na proteste građana i građanki kada je gradonačelnik Zagreba obećao „da će trg nakon preuređenja biti tri puta ljepši i imati dva puta više magnolija.“ Ni krive ni dužne, magnolije su zasađene na potpuno nesuvislim mestima i bez ikakvog plana.

Bez obzira na tugu zbog seče Štulićevih tisa i svega ostalog do sada posečenog zelenila, inicijativa nastavlja s protesnim druženjima sredom i pritiskom da se sačuva ostatak zelenila i da se takvi vredni prostori u gradu Zagrebu ne planiraju autokratskim potezima gradonačelnika.

Inicijativa podseća kako je ovo tek početak realizacije projekta tzv. Pješačkog centra izvrsnosti koji se proteže od Draškovićeve ulice, Trga burze, preko ulice Franje Račkoga, Trga žrtava fašizma, Ulice kneza Višeslava i Krešimirova trga do Branimirove ulice, a o kojem javnost i struka zna vrlo malo ili gotovo ništa.

Inicijativu “Vratite magnoliju” čine Hrvatsko društvo krajobraznih arhitekata, Inicijativa “A kad će park”, Pravo na grad, predstavnici arhitektonske struke, Sindikat biciklista, građanke i građani iz kvarta, Zelena akcija i 1POSTOZAGRAD.

Milisav Pajević

BLUE LAND – projekat Crne Gore, Albanije i Italije

16.05.2018

Crna Gora, Albanija i Italija pokrenuli su projekat u oblasti ribarstva, s ciljem uspostavljanja zajedničkog modela upravljanja priobalnim i morskim biodiverzitetom, njegove zaštite i održivog korišćenja.

Projekat pod nazivom „Zajednički participativni model upravljanja i instrument za zaštitu i očuvanje priobalnog i morskog biodiverziteta i unaprijeđenje održivog korišćenja morskih obalnih resursa – BLUE LAND“ dio je INTERREG IPA II prekograničnog programa saradnje tri zemlje.

Projekat je zvanično otvoren krajem prošle sedmice na skupu u Tirani, a ujedno je održan i prvi sastanak učesnika projekta.

Ispred Crne Gore, partneri u ovom trilateralnom projektu su Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja – Direktorat za ribarstvo i Univerzitet Crne Gore – Institut za biologiju mora.

Cilj projekta je definisanje, razvoj i implementacija zajedničkog modela upravljanja i alata usmerenih na zaštitu biodiverziteta i održivo korišćenje morskih i obalnih resursa putem aktivnosti participativnog upravljanja čiji je cilj uključivanje i podizanje svesti o lokalnim priobalnim zajednicama.

Milisav Pajević

Zamena azbestnih cevi u Požarevcu

16.05.2018

Za zamenu starog, azbestno-cementnog cevovoda u Požarevcu, na red su stigle i ulice Hajduk-Veljkova i Porečka.

Izvođač radova biće firma “Telekomunikacija” DOO iz Blaca, odabrana u postupku javne nabavke, u kojoj je drugi ponuđač bilo požarevačko JKP “Vodovod i kanalizacija”. Ugovorena vrednost radova iznosi 20 miliona dinara, koji će se platiti iz gradskog budžeta, a rok za završetak je 90 dana. Garantni rok za izvedene radove iznosi dve godine.

Hajduk Veljkova ulica ide od centra grada do etno parka Tulba gde se nalazi kompleks posvećen Požarevačkom miru, gde će se 21. jula obeležiti 300 godina od potpisivanja Požarevačkog mira.

Izvor: Danas

Poskupelo gorivo u Crnoj Gori

16.05.2018

benzinska-pumpa — Foto-ilustracija: Pixabay

U Crnoj Gori su od ponoći poskupela goriva eurosuper 95 i 98 za šest centi po litru, a cena eurodizela ostala je nepromenjena, saopšteno je juče iz Ministarstva ekonomije Crne Gore.

Cena eurosupera 95 i 98 će u naredne dve sedmice iznositi 1,37 evra, odnosno 1,41 evro. Cena eurodizela ostaće 1,23 evra, kao i lož ulja za veleprodaju, koja će i narednih 15 dana iznositi 1,2 evra.

Poslednje promene cena goriva bile su 1. maja, kada su eurodizel i lož ulje za veleprodaju poskupeli po tri centa.

Maksimalne maloprodajne cene goriva u Crnoj Gori usklađuju se svakog drugog ponedeljka u zavisnosti od promene cena naftnih derivata na međunarodnom tržištu i valutnog odnosa evra i američkog dolara.

Iz Ministarstva je saopšteno da će, saglasno Uredbi o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cena naftnih derivata, naredni obračun obaviti 28. maja, a eventualno izmenjene vrednosti naftnih derivata važiće od 29. maja.

Novo poskupljenja eurosupera u Crnoj Gori se pravda zbog stanja goriva na svetskom tržištu i uvođenja sankcija Iranu, koji proizvodi četvrtinu nafte na svetu.

Izvor: Nezavisne novine

Merkel pozvala Evropu da podrži razvoj električnih vozila

16.05.2018

električni-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

– Naša dužnost je da kažemo industriji “tvoja obaveza je da povratiš izgubljeno poverenje” – izjavila je nemačka kancelarka, Angela Merkel, u nemačkom parlamentu tokom debate o predstojećem nemačkom budžetu.

Ona se, međutim, usprotivila pozivima za dalje povećanje finansijskog tereta automobilskim kompanijama, u smislu ugradnje dodatne opreme u vozila koja proizvode prekomerne emisije štetnih gasova.

Merkel je, takođe, pozvala Evropu da podrži razvoj tehnologije baterija i softvera potrebnih za električna vozila, ili će u suprotnom Evropu na tom planu preteći Azija i Severna Amerika, javlja agencija Rojters a prenosi Tanjug.

Izvor: Politika

Zeleni(ji) i Obilićev venac

16.05.2018

Zeleni i Obilićev venac, dve važne tačke srpske prestonice, postaju zaista sve zeleniji.

U budućnosti se očekuje da na Zelenom vencu „nikne“ prva zelena građevina на mestu nekadašnje zgrade Beobanke. U odnosu na ostatak višespratnica u Beogradu planirani poslovno-ugostiteljski soliter imaće fasadu od živog ruha, a raznovrsno rastinje posađeno u vertikalnim baštama poboljšaće mikroklimu u ovom delu grada. Planira se i ugradnja sistema za sakupljanje kišnice, solarnih panela i vetrogeneratora za proizvodnju struje.

Na samo pet minuta hoda od ovog budućeg arhitektonskog dostignuća, na parkingu Zeleni Venac realizovan je projekat nastao na principima alternativne proizvodnje energije što će unaprediti život u ovom kvartu. Na krovu javne garaže na adresi Kraljice Natalije 13 instalirano je 115 polikristalnih solarnih panela sa aluminijumskom potkonstrukcijom. Od fotonaponskih modula na godišnjem nivou očekuje se proizvodnja do 32 hiljade kWh. Parking će upotrebljavati proizvedenu električnu energiju za sopstvenu potrošnju, čime će se smanjiti opterećenje mreže i eksploatacija fosilnih goriva, uz nultu emisiju ugljen-dioksida. Osim toga, korišćenjem potpuno besplatne i neograničene sunčeve energije uštedeće se novčana sredstva.

Solarna elektrana je izgrađena u sklopu rekonstrukcije garaže koja je sada modernizovana i gde su primenjene savremene tehnike osvetljenja, a radove su sproveli Termomont d.o.o. iz Beograda, kao glavni izvođač i projektant solarne elektrane na Zelenom vencu, i MT‑KOMEX d.o.o. iz Beograda, kao podizvođač. Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda za potrebe JKP Parking servis.

U dvadeset i prvom veku, kada klimatske promene preteći lebde u vazduhu u obliku štetnih gasova, vrlo je značajan zaokret ka čistim, obnovljivim resursima energije. Pohvalno je kada korake u tom smeru čini javno preduzeće. Saborce u svom cilju i društveno-odgovornom poslovanju uvek će pronaći u preduzeću MT‑KOMEX.

Ovo beogradsko preduzeće sa višedecenijskim iskustvom u oblasti mašinstva i zavarivanja, u prethodnih sedam godina obogatilo je svoju izvođačku delatnost oblašću obnovljivih energetskih izvora.

Prateći svetske trendove, zaposleni u MT‑KOMEX-u prošli su kroz niz obuka i specijalizacija za izvođenje montažnih, građevinskih i instalaterskih radova. U proteklom periodu učestvovali su u brojnim projektima konstrukcije malih hidroelektrana, gasnih i solarnih elektrana. Inženjeri MT‑KOMEX-a su obučeni i sertifikovani za izgradnju solarnih elektrana. Do sada se naziv ovog preduzeća pojavio u projektima 9 izgrađenih solarnih elektrana ukupne snage od gotovo 2,5 MW.

Hvatajući korak sa savremenim tokovima, kompanijsko rukovodstvo odvažilo se i na aktivnosti podrške uvođenja električnih vozila na putevima Srbije i na razvoj primene njihovih punjača. Inženjeri MT‑KOMEX-a osposobljeni su da instaliraju punjače, kako u manjim stambenim i poslovnim jedinicama, tako i u većim objektima sa zahtevnijom infrastrukturom. Rezultati strateškog partnerstva sa kompanijama Schneider electric i ABB, dva globalna lidera u proizvodnji punjača za elektromobile, nisu izostali. MT‑KOMEX je instalirao punjače za sporo i srednje brzo punjenje u prodajnom salonu automobila BMW, u centrali ProCredit banke i na parkiralištu robne kuće IKEA.

Svoje vešte prste inženjeri preduzeća umešali su i u postavljanje punjača u javnoj garaži Obilićev venac u Beogradu, koja je prva u Srbiji svojim korisnicima ponudila punjenje vozila na električni pogon što je takođe realizovano u sklopu rekonstrukcije ove garaže koju je izveo stručni tim preduzeća Termomont.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

1...1,0971,0981,099...1,672 Page 1,098 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM