Upravljanjem energijom u industriji moguće uštede

21.06.2018

Konferencijski deo ovogodišnjeg sajma „Energa 2018“ privukao je veliko interesovanje učesnika, kojih je više od 200, ali i brojnih izlagača, posetilaca i predstavnika medija koji u tri konferencijska dana imaju priliku čuti brojne relevantne sagovornike iz oblasti koje su tretirane u sklopu deset sesija i panel diskusija.

Drugog konferencijskog dana oblast energetske efikasnosti je dominirala i odnosila na potencijale za poboljšanje energetske i resursne efikasnosti u industriji, u okviru koje su prezentovana iskustva predstavnika Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Privredne/gospodarske komore FBiH i RS, GIZ-a – Nemačke organizacije za tehničku saradnju koja u BiH implementira brojne projekte energetske efikasnosti, te dve firme iz BiH i Slovenije koje realizuju projekte energetske efikasnosti u privrednim subjektima.

Ispravnim pristupom upravljanju energijom u industriji moguće je ostvariti značajne uštede, koje se najčešće manifestuju kroz uštedu energije.

Prvi ozbiljniji projekti u ovoj oblasti u Bosni i Hercegovini započeti su još 2003. godine, ali kako je rečeno, od tada nije mnogo učinjeno.

– Mi u okviru EU direktiva o energetske efikasnosti, koju smo obavezni primenjivati, imamo obavezu pomoći industriji u oblasti energetske efikasnosti. Naglašavam reč pomagati, jer industrija to ne može sama, zbog mnoštva organizacionih, tehničkih i ekonomskih razloga, čak i u situacijama kada privrednici žele i znaju kako bi poboljšali energetsku efikasnost u svojim društvima. Mogli smo čuti najavu usvajanja potpunijeg zakonskog okvira a koji sam po sebi neće biti dovoljan, pa je na svima nama koji smo na neki način vezani za ovu oblast da razvijemo različite mehanizme pomoći, rekla je prof. dr. Sanda Midžić Kurtagić, nacionalna koordinatorka UNIDO NCPP BH programa i moderatorka sesije.

Pomoć bosansko- hercegovačkoj industriji u poboljšanju energetske i resursne efikasnosti se ogleda u finansijskoj, savetodavnoj i stručnoj pomoći u jačanju njihovih tehničkih kapaciteta, što je osnovni preduslov za iskorak u ovoj oblasti istaknuto je na sesiji u okviru Konferencije „Energa 2018“, koja je kako su istakli učesnici, tek jedna od prvih ozbiljnih aktivnosti u BiH kada je ova tema u pitanju.

Poslednjeg sajamskog dana, danas, u okviru Konferencije planirane su tri sesije – prva će govoriti o stanju i perspektivama električnih automobila u BiH, druga o materijalima ekološke budućnosti i treća koju organizuje Privredna/gospodarska komora BiH, a u okviru koje će biti prezentovane četiri teme.

Projekat “Energa 2018” se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma, Vlade KS, Ministarstva privrede KS. Partneri su Vanjskotrgovinska komora BiH, Privredna komora FBiH, dok su sponzori Ured specijalnog predstavnika EU u BiH, BH-Gas, Operator za obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju u FBiH, UNDP i USAID, saopšteno je Press-tim “Energe 2018”.

Sajam i konferencija se završavaju danas dodelom priznanja.

Milisav Pajević

Prijava protiv N.N. lica zbog postrojenja za prečišćavanje vode u Zrenjaninu

21.06.2018

Predstavnici građanske incijative “Zajedno za vodu” podneli su juče prijavu protiv N.N. lica pred osnovnim sudom u Zrenjaninu, zbog postrojenja za prečišćavanje vode koje ne radi ni godinu dana nakon izgradnje.
Oni traže odgovornost zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica, zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom i zloupotreba službenog položaja.

U krivičnoj prijavi, između ostalog, navedeno je da je prilikom testiranja voda puštana u mrežu bez angažovanja Zavoda za zaštitu zdravlja i referentnih laboratorija, koje bi učestalo uzimale uzorke i radile hemijsku analizu uz prethodno obaveštenje građanstvu da ne koriste vodu dok uzorkovanje traje.
– Grad Zrenjanin je doveden u bezizlaznu situaciju izgradnjom postrojenja za prečišćavanje vode. Ugovor je očigledno nezakonit i pitanje je da li je uopšte mogao biti zaključen. Nismo se okupili da bismo smenjivali neke ljude, nego da bismo našli rešenje za postrojenje za prečišćavanje vode. Verujemo da ima više nego dovoljno dokaza da postupak otpočne, ali naravno, nećemo da prejudiciramo šta će tužilaštvo da uradi, rekao je koordinator inicijative Dušan Kokot.
Sa druge strane, zrenjaninski gradonačelnik danas je izjavio da ne može da licitira o datumu kada će Zrenjaninci imati ispravnu pijaću vodu iz gradskog vodovoda. On je najavio još jedan sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije, nakon čega bi počeo probni rad postrojenja.
– Vlada Republike Srbije koordinira slučaj i verovatno ćemo vrlo brzo znati koliko će to koštati i ko će platiti. Koliko mi je poznato, u ovom trenutku investitor radi pripreme i ubrzo se očekuje probni rad postrojenja za prečišćavanje vode, rekao je danas novinarima zrenjaninski gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.

Postrojenje prečistača izgrađeno je prošlog juna, kada su počele pripreme za njegovo puštanje u rad ali do danas nije proradilo. Kao investicija privatnog konzorcijuma, postrojenje se našlo u zakonskom vakuumu jer su propisi promenjeni, a domaće zakonodavstvo ne dozvoljava proizvodnju i distribuciju vode privatnima firmama.

Izvor: DANAS

Milisav Pajević

Ugrađeno više od hiljadu sistema za grejanje na pelet i briket širom Crne Gore

21.06.2018

Tokom tri faze realizacije programa Energy Wood, koji u kontinuitetu sprovodi Ministarstvo ekonomije, ukupno je ugrađeno oko 1,01 hiljada sistema za grejanje na moderne oblike biomase – pelet i briket.

Generalni direktor za energetsku efikasnost u Ministarstvu Marko Radulović kazao je agenciji Mina-business da je samo u trećoj fazi programa, koja je realizovana od oktobra prošle do maja ove godine, odobreno oko 235 beskamatnih kredita.

– U prethodne dve faze ovog programa ugrađeno je ukupno 775 sistema za grejanje na pelet i briket širom Crne Gore. To znači da je ukupan broj ugrađenih sistema od početka sprovođenja ovog programa, 2013. godine premašilo hiljadu, čime smo više nego zadovoljni, rekao je Radulović.

To, kako je dodao, pokazuje da se svjest građana o efektima primene mera energetske efikasnosti značajno povećava.

– Građani postaju svesniji da upotrebom energetski efikasnih tehnologija, koji su pritom i ekološki prihvatljivije, mogu da ostvare uštede, u značajnoj meri povećaju komfor i daju značajan doprinos smanjenju efekata staklene bašte, naveo je Radulović.

On je podsetio da su građani u okviru programa Energy Wood imali priliku da pod povoljnim uslovima zamene stare sisteme grijanja modernim efikasnim tehnologijama, koje imaju manje operativne troškove i značajno manji negativan uticaj na životnu sredinu.

– Program je omogućavao apliciranje za beskamatne kredite u iznosu do 3,5 hiljada evra, sa periodom otplate do pet godina, za kupovinu i ugradnju sistema za grejanje, odnosno peći i kotlova na pelet i briket. Ministarstvo ekonomije je za realizaciju treće faze programa obezbedilo 85 hiljada evra i skoro čitav iznos je utrošen, objasnio je Radulović.

S obzirom na izuzetno interesovanje građana tokom sve tri faze projekta, kao i ostvarene rezultate, Radulović je najavio da Ministarstvo ekonomije planira nastavak ovog programa.

– U toku su neophodne pripremne aktivnosti kako bismo do kraja ove godine krenuli u realizaciju i četvrte faze programa. Svesni smo da ovakvi podsticajni projekti ne samo da promovišu upotrebu obnovljivih izvora na strani potrošnje, već i omogućavaju građanima da što jeftinije, jednostavnije i lakše nabave i koriste ove vrste modernih energetskih sistema, kazao je Radulović.

Pored obezbeđivanja povoljnih beskamatnih kredita za građane za ugradnju sistema za grejanje na moderne oblike biomase, ciljevi programa Energy Wood bili su postizanje ekonomskih i energetskih ušteda kroz uvođenje visoko-efikasnih tehnologija, doprinos smanjenju emisija štetnih gasova kroz korišćenje energenata koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu, stvaranje tržišta za veću upotrebu sistema za grejanje na moderne oblike biomase.

Milisav Pajević

London uvećava broj dvospratnih električnih autobusa na ulicama

20.06.2018

london-590114_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Prošlo je 32 godine otkako su The Smiths, rokeri iz Mančastera (Ujedinjeno Kraljevstvo), izbacili pesmu There Is a Light That Never Goes Out, u kojoj je Morisi pevao Ako se sudarimo sa dabl-deker autobusom, umreti s tobom kraj mene je rajski način za umiranje.

Da su akteri ove pesme smešteni u London leta 2019. godine, dabl-dekeri koji bi im predstavljali opasnost po život bili bi nešto drugačiji od onih 1986.

Gradonačelnik Sadik Kan najavio je da će od narednog leta njegov grad moći da se ponosi najvećom flotom električnih autobusa na dva sprata.

Oni su u gradski vozni park uvršteni još 2015. godine, a građani britanske prestonice bili su prvi koji su imali priliku da se voze dabl-dekerima na struju, što ne čudi s obzirom da je ovaj vid transporta već bio popularan, te je bilo pitanje trenutka kada će se oni učiniti saborcima čovečanstva u borbi protiv klimatskih promena.

Postojeći kapaciteti će se u 2019. više nego udesetostručiti i 68 novih vozila na sprat biće raspoređeno širom grada. Na dve putanje gradskog prevoza od predgrađa Barneta do Londona saobraćaće isključivo dabl-dekeri, rekao je Kan.

Cilj javnog saobraćajnog preduzeća Transport za London je da do kraja sledeće godine raspolaže sa ukupno 240 električnih autobusa i da svi novi dvospratni busevi budu bilo nultih emisija, bilo hibridi.

Elektrifikacija gradskog prevoza deo je strategije Londona da razreši problem zagađenja vazduha koji se posmatra kao doprinosni faktor za 40 hiljada preuranjenih smrti na godišnjem nivou u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kao rok za postizanje apsolutnih nultih emisija javnog saobraćaja, Londonci su zacrtali 2037. godinu.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Stanje i perspektive električnih automobila u BiH

20.06.2018

električni-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

“Budućnost je pred vratima: stanje i perspektive električnih automobila u BiH’”, tema je panel diskusije koju u okviru Međunarodnog sajma energije, rudarstva, zaštite zaštite životne sredine i prateće industrije ENERGA 2018 organizuje Udruženje ovlašćenih prodajno-servisnih centara novih motornih vozila FBiH Privredne komore FBiH.

Panel diskusija biće održana sutra u Centru Skenderija u Sarajevu, a u njenom fokusu biće razmatranje resursa, planova i nedostataka tržišta BiH, kao i imperativ neizbežne integracije u savremene trendove.

Učesnici panela pokušaće odgovoriti na pitanja da li smo spremni za revolucionarne promene i koliko smo daleko od “zelene revolucije”.

Između ostalog, panel je u funkciji definisanja stajališta o tome kako savremene trendove prihvatiti kao realnost kroz prizmu potrebne zakonske regulative i postojećeg stanja, te otklanjanja nedostataka na bosansko- hercegovačkom tržištu, vodeći pritom računa o ekološkoj prednosti električnih automobila.

Milisav Pajević

Zemlje Evropske unije nisu “ni blizu” glavnog cilja Pariskog sporazuma

20.06.2018

Klimatske_promene_Euractiv_Ciljevi — Foto: caneurope.com

Većina evropskih zemalja neće smanjiti emisiju gasova s efektom staklene bašte koliko su obećale u okviru sprovođenja Pariskog sporazuma, prema oceni vodeće evropske nevladine organizacije u oblasti klimatskih promena.

Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe) objavila je 18. juna izveštaj prema kojem zemlje Evropske unije nisu “ni blizu” glavnog cilja Pariskog sporazuma, da se rast globalne temperature ograniči “daleko ispod” dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba i da se taj rast približi 1,5 stepeni.

Švedska, Portugal, Francuska, Holandija i Luksemburg su najbolje ocenjene zemlje zbog svojih ambicioznih klimatskih politika. Švedska je jedina u kategoriji “dobrih” zemalja, dok nijedna nije zaslužila epitet “veoma dobre”.

CAN Evropa naveo je da nijedna članica EU nije radila dovoljno dobro ni u pogledu ambicija ni u napretku ka smanjenju emisija štetnih gasova, pa je prvo mesto na listi ostalo prazno.

U kategoriji “loših” zemalja su Belgija, Danska, Nemačka i Velika Britanija, koje se više ne smatraju predvodnicima u klimatskom delovanju i imaju “relativno niske ciljeve uprkos njihovom relativnom bogatstvu”, ocenjeno je u izveštaju.

Većina država centralne i istočne Evrope u velikoj meri zaostaju za ostatkom EU, iako imaju slabije ekonomije i niže ciljeve. Manje od 30% ispunjenosti ciljeva ostvarile su Poljska, Irska, Estonija i Bugarska.

-Mada su sve zemlje EU potpisale Pariski sporazum, većina ne uspeva da napreduje ka ostvarenju svojih ciljeva, izjavio je direktor CAN Evrope Vendel Trio, dodajući da je razočaran “manjkom volje” Belgije, Danske, Nemačke i Velike Britanije da više preduzmu u borbi protiv klimatskih promena.

– Postalo je veoma jasno da je Nemačka od svetskog šampiona u klimatskoj akciji postala trećerazredni tim, izjavio je profesor Herman Ot, član odbora Nemačke lige za zaštitu prirode, životinja i životne sredine.

U istraživanju su u obzir uzeti razni kriterijumi koji su otkrili brojne nijanse u napredovanju pojedinačnih zemalja. Tako je Švedska na vrhu liste po usvajanju politika koje idu dalje od zahteva iz Pariskog sporazuma, ali mora da uradi više po pitanju visoke potrošnje energije po stanovniku.

Češka ima slabe rezultate u pogledu ispunjavanja klimatskih ciljeva, ali je pokazala nameru da smanji korišćenje lignita za 73% do 2040, što je CAN Evropa pohvalio kao “korak u pravom smeru”, uprkos činjenici da ta zemlja nema jasan plan o izbacivanju uglja iz upotrebe.

U izveštaju se navodi i da su Hrvatska, Rumunija i Grčka ostvarile i više od klimatskih i energetskih ciljeva za 2020. godinu, ali da su to uspele jer su njihovi ciljevi bili “previše niski i lako ostvarljivi”.

Nažalost, većina zemalja koja se zalaže za ambicioznije politike za budućnost sada zaostaju u ispunjavanju ciljeva za 2020. i u smanjenju emisija štetnih gasova, ocenjuje se u izveštaju.

Izvor: EURACTIV.com

Milisav Pajević

Otvoren sajam “Energa 2018” u Sarajevu

20.06.2018

Međunarodni sajam energije, rudarstva, zaštite okoliša i prateće industrije “Energa 2018”, osmi po redu, otvoren je juče u Sarajevu, gde se do 21. juna predstavlja više od 100 izlagača iz 11 zemalja.

Na otvaranju sajma u dvorani “Mirza Delibašić” KSC Skenderija, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović istakao je da ovaj sajam ima regionalne dimenzije te da je prilika za razvoj energetskog sektora, u kojem je BiH u proteklom periodu napravila napredak, ali nedovoljan.

– Usvojeno je nekoliko bitnih dokumenata u ovom sektoru, ali moglo je više, poručio je Šarović te dodao da listi dokumenata nedostaje okvirna energetska strategija i zakon o regulatoru električne energije i gasa.

Izrazio je nadu da će ove godine barem jedan od ova dva dokumenta biti usvojen, s tim da će akcent biti na zakonu.
Naglasio je da se energetskom sektoru mora posvetiti mnogo više pažnje, u suprotnom, istakao je, BiH će doći u nezavidnu situaciju.

– Reforme su jedini ispravan put, a preduslov za to je usvajanje modernog zakonodavstva i evropskih standarda, kazao je Šarović.

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo je takođe naglasila da je ”Energa” bosansko- hercegovački brend, ali i brend celog regiona.

Podvukla je da je u BiH veliki broj termoelektrana koje čekaju modernizaciju i koje mogu dati puno više od električne energije.

– Kao resorna ministarka ponosna sam da izdajemo sve više ekoloških dozvola za solarne panele i vetroelektrane, rekla je Edita Đapo, koja je zajedno s organizatorima sajma i ministrom Šarovićem otvorila ovogodišnju ”Energu”.

Sajam je otvorio i ambasador Republike Turske u BiH Haldun Koc koji je kazao da ”Energa” ide u pravcu da postane ugledna platforma za razmenu ideja i iskustva u jugoistočnoj Evropi i da ima značajnu ulogu u regiji jer se predstavljaju investitori u energetskom sektoru.

Istakao je da Turska čvrsto vjeruje da je ekonomski prosperitet ključan za održavanje stabilnosti u regiji.
– Prekogranični projekti će osigurati još više platformi u kojima će zemlje regiona raditi za prosperitetniju budućnost, naglasio je Koc.

Predsednik Privredne komore FBiH i predsednik Organizacionog odbora sajma Mirsad Jašarspahić posebno je istakao važnost panela koji će biti održani u okviru sajma.

– Izlagački deo i konferencijski deo su uvezani i svi izlagači su deo konferencijskog dela, rekao je Jašarspahić.
Konferencijski program sajma, za koji je prijavljeno više od 200 učesnika, tretira će različite teme iz energetskog sektora, a poseban akcent bit će na energetskim i klimatskim politikama u BiH.

Milisav Pajević

Japanski volonterski program za prekomorsku saradnju sa opštinama u Srbiji

20.06.2018

Predstavnik Kancelarije Japanske Agencije za Međunarodnu saradnju (JICA) Hori Matsu preključe je posetio opštinu Knić kako bi rukovodstvu lokalne samouprave predstavio Japanski volonterski program za prekomorsku saradnju sa opštinama u Srbiji.

Program je deo sporazuma koji je Srbija potpisala sa Japanom, a koji predviđa da eksperti iz Japana pomažu razvoju lokalnih samouprava u Srbiji u oblasti obrazovanja, kulture, zaštite životne sredine, poljoprivrede, zdravstva, sporta…

Gospodin Matsu je čelnicima opštine Knić predstavio svrhu, tok, cilj i plan rada Japanskog volonterskog programa, kao i način apliciranja za ovaj program od strane lokalne samouprave u oblasti poljoprivrede.

Inače, Japanska Agencija za Međunarodnu saradnju (JICA) sprovodi volonterske programe širom sveta.

Volonterski program se fokusira na slanje japanskih građana koji žele da učestvuju u podršci zemljama u razvoju i koji imaju adekvatne sposobnosti, znanje i iskustvo da odgovore na potrebe za podrškom iskazane od strane partnera u lokalnim samoupravama u Srbiji.

Program ima tri cilja: 1. Saradnja na socijalnom i ekonomskom razvoju, kao i rekonstrukcija zemalja u razvoju; 2. Promocija međunarodne dobre volje i produbljivanje međusobnog razumevanja i 3. Razvoj međunarodnih perspektiva i predstavljanje stečenog iskustva japanskim zajednicama.

JICA je prvo započela Seniorski volonterski program koji i funkcioniše već nekoliko godina. Senior volonteri pomažu u različitim oblastima.

Kancelarija Japanske agencije za Meðunarodnu saradnju u Srbiji planira da aktivira i juniorski program ili Program Volontera u prekomorskoj saradnji (JOCV).

To je jedan od najstarijih volonterskih programa u svetu, započet 1965. godine.

Uključuje volontere između 20-39 godina i do sada je preko 40 000 japanskih volontera volontiralo u 88 zemalja.

Milisav Pajević

Tretman suzbijanja krpelja na teritoriji Apatina

20.06.2018

Obaveštavaju se građani Opštine Apatin da će se od danas sprovesti tretman suzbijanja krpelja na teritoriji opštine Apatin.

Radove će sprovoditi preduzeće Oris doo Sombor na zelenim površinama u naselju kao i šetalištima i izletištima izvan naselja na teritoriji opštine Apatin.

Tretman će se sprovoditi preparatima na bazi aktivne materije lambda cihalotrin i cipermetrin.

Lokacije na kojima će se sprovesti tretman suzbijanja krpelja su: Gradski park Apatin, od Napretka prema Marini, od Brodogradilišta do Plave Ruže, zelena površina kod Šarana, šetalište kod Hrama, od Marine do Plave Ruže, vikend naselje Vagoni, poluostruvo Plava Ruža, zelene površine Banje Junaković i plac za Ličku Olimpijadu, trim staza šuma Junaković i Dečji kamp, Prigrevica – kod kanala, Sonta Jezero, Kurjačica, Kružni nasip od Zelene žabe do pivarske ulice i prema naselju Roma od raskrsnice leva strana.

Ujedno se obaveštavaju i pčelari da je u periodu vršenja tretmana potrebno da zaštite ili izmeste svoje košnice.

Precizni termini i lokacije tretmana mogu se pratiti putem telefona: 025 515 50 55.

Milisav Pajević

Novi rasadnik Novog Sada grejaće se na biomasu

20.06.2018

„Gradsko zelenilo” u Novom Sadu uvodi u svoje poslovanje grejanje na biomasu. Izgradnjom i korišćenjem kotlarnice na ovakav pogon očekuju da će ostvariti velike uštede. Biomasom će grejati svoj novi veliki rasadnik koji se, zbog preseljenja sa stare lokacije, sada podiže na Temerinskom putu, naspram Najlon pijace.

Na toj lokaciji grade se staklenici i plastenici, kao i nova upravna zgrada, „dendrologija”, stolarska radionica, „građevinska operativa”, garaža za mehanizaciju. I svi će koristiti biomasu kao ogrev.

– Za grejanje će biti korišćen sav otpad koji se sakupi na terenu, a tiče se naše delatnosti: pokošena trava, ostaci od orezivanja šiblja i drveća, trula stabla… Naravno, deo otpada biće, kao i do sada, iskorišćen za proizvodnju malča i komposta – kaže za „Politiku” Ivan Nožinić, savetnik direktora za medije JKP „Gradsko zelenilo”.

U rasadniku će postojati i rezervna toplana na gas, ali će se ona uključivati, po rečima Nožinića, samo po potrebi, ukoliko u nekom trenutku ponestane biomase – nadaju se, veoma retko.

– Sem zaokruživanja procesa upravljanja otpadom u Gradskom zelenilu i rasterećenja gradske deponije, korist vidimo i u velikim uštedama u poslovanju kada je o troškovima grejanja reč – ističe.

Mada se očekivalo da će radovi na izgradnji novog rasadnika, koji su počeli krajem prošle godine, biti završeni krajem maja, to se nije dogodilo. U Skupštini Novog Sada prošlog petka, kada je održana prethodna sednica, čule su se kritike: – Očito radovi teku izuzetno sporo, aljkavo, traljavo, ne znam šta bih drugo rekao, zato što je gromoglasno najavljen taj novi rasadnik – kazao je odbornik Đurađ Jakšić, kritikujući finansijsko poslovanje „Gradskog zelenila”, koje je prošlu godinu, uprkos subvencijama iz budžeta, završilo sa gubitkom od oko 12 miliona dinara.

Da je dinamika izvođenja ovih radova sporija od planirane potvrđuje se i u izveštaju preduzeća za prošlu godinu. Kako se navodi, ukupna ugovorena vrednost radova je 250 miliona dinara, od čega su do 31. decembra 2017. fakturisani izvedeni radovi vredni 62 miliona.

Savetnik direktora navodi da radovi na izgradnji novog rasadnika ulaze u završnu fazu. Ističe da će uskoro na mestu gde je decenijama bilo ruglo, ogromne deponije građevinskog otpada, nići moderan rasadnik sa svim pratećim objektima. Posle niza godina, preduzeće više neće biti podstanar, a građani Vidovdanskog naselja, umesto deponija, na 5,5 hektara imaće urednu površinu prepunu zelenila.

Inače, deponije u ovom delu naselja, uz ulazni pravac u Novi Sad i u neposrednoj blizini budućeg rasadnika, brzo rastu i pred gradskim ocima je da se tom problemu pažljivo posvete.

Ranije se rasadnik „Gradskog zelenila” nalazio na drugom kraju grada, na Futoškom putu kod Novog naselja. Na tom mestu očekuje se izgradnja marketa iz trgovinskog lanca „Lidl”, kojem je grad prodao plac. Novosadska skupština je prošlog februara naložila „Gradskom zelenilu” da oslobodi tu parcelu, da demontira objekte rasadnika i ponovo ih montira na novoj lokaciji. Tako je stari rasadnik krajem godine i zvanično otišao u rashod. Novi plastenici, veruju u preduzeću, omogućiće da ono postane konkurentno na tržištu, pre svega u proizvodnji cveća.

Izvor: Politika

ORCA: Priroda u službi poljoprivrede

20.06.2018

U razgovoru sa Elvirom Burazerovićem, direktorom nevladine organizacije ORCA, saznali smo šta je sve potrebno da uradimo kako bi naša poljoprivreda bila održiva, šta ORCA preduzima u tom sektoru i kakve su posledice po prirodu ukoliko ne promenimo naš način vođenja poljoprivrednih gazdinstava

Budući da poljoprivreda u velikoj meri zavisi od usluga koje pružaju ekosistemi, kroz održivu poljoprivredu teži se smanjenju negativnih antropogenih uticaja na životnu sredinu, pomoću efikasnog korišćenja, očuvanja i unapređenja kvaliteta prirodnih resursa. Očuvani prirodni resursi i unapređen kvalitet životne sredine u održivim sistemima proizvodnje na usluzi su ne samo sadašnjim, već i budućim generacijama. Održiva poljoprivredna proizvodnja podrazumeva da poljoprivrednici aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka i imaju konkretne koristi od ekonomskog razvoja, dobre uslove za rad i dobre cene za svoje poljoprivredne proizvode.

Tradicionalna poljoprivredna proizvodnja jeste vid održive poljoprivrede i ona je dugo bila široko zastupljena ne samo u Srbiji, već i u većem delu Zapadnog Balkana. Zatim je uvedena upotreba mehanizacije, đubriva, pesticida, antibiotika, tako da se uz manje utrošenog vremena moglo proizvesti više hrane. Sada se sve više dovodi u pitanje kvalitet hrane proizvedene na ovakav način, a sam proces intenzivne poljoprivredne proizvodnje zagađuje zemljište, vodu i vazduh.

– Tradicionalna poljoprivredna proizvodnja održala se u nekim delovima Srbije, naročito kada je u pitanju stočarstvo. Sa druge strane, mnogi zemljoradnici polako se okreću organskoj ili drugim vidovima održive proizvodnje, jer se postepeno kreira tržište za njihove proizvode. Tržište naravno kreiraju potrošači, a dužnost civilnog sektora jeste da upravo potrošačima, odnosno svim građanima, predstavi stvarno stanje stvari i da utiče na donosioce odluka da obezbede ambijent u kojem se može proizvoditi zdrava hrana u zdravoj životnoj sredini. Upravo na tome radi ORCA sa partnerskim organizacijama kroz svoje projekte. Bavimo se istraživanjem, detektujemo probleme, predlažemo rešenja koja predstavljamo donosiocima odluka i tražimo bolja rešenja za ljude, životinje i životnu sredinu. Cilj nam je da građanima prenesemo informacije, a oni su ti koji kreiraju tržište i tako zajedno kreiramo prostor za razvoj održive poljoprivredne proizvodnje – kaže Elvir.

BROJEVI I ČINJENICE O PRIRODI

 Za proizvodnju jednog kilograma pšenice potrebno je oko 1300 litara vode, pa je za proizvodnju jednog parčeta hleba od 30 grama potrebno oko 40 litara vode (za sirovinu i procesnu obradu)

 Ako se na to parče hleba stavi parče sira od 10 grama to onda zajedno u proizvodnji traži oko 90 litara vode. (Svetska konferencija o vodama, 2008)

 Brojnost ptica koje najčešće naseljavaju poljoprivredna staništa opala je za gotovo 50 odsto u poslednjih 30 godina (Pan-evropska zajednička šema za monitoring ptica, 2013)

 Planeta Zemlja će do polovine ovog veka izgubiti i do 50 odsto divljih vrsta biljaka i životinja (Biological Extinction Conference, 2017)

 18 odsto emitovanih gasova staklene bašte prouzrokovano je intenzivnim uzgojem stoke – što je više nego što emituje saobraćaj (Organizacija UN za hranu i poljoprivredu – FAO, 2006)

Priroda u službi poljoprivrede, tačnije koncept „poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti” jeste grana održive poljoprivrede u kojoj se naročita pažnja poklanja zaštiti prirode i biodiverziteta. Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti je osmišljena tako da štiti prirodu i biodiverzitet, a ujedno omogućava održivu proizvodnju hrane i razvoj ruralnih zajednica. Elvir nam je dao svoje mišljenje o ovom konceptu.

– Veoma je važno da poljoprivrednici u Srbiji i u zemljama Zapadnog Balkana razumeju i počnu da primenjuju ovaj koncept, jer on podrazumeva očuvanje tradicionalnih poljoprivrednih sistema, u šta uglavnom spadaju i naše farme male i srednje veličine. Koncept funkcioniše tako što poljoprivrednici u svoje prakse uvode male promene, koje ne ometaju proizvodnju a podstiču zaštitu prirode. Poljoprivrednik na ovaj način, štiteći prirodu, obezbeđuje sebi korišćenje besplatnih usluga prirode, kao što su oprašivanje, sprečavanje erozije, prirodna regulacija brojnosti insekata koji mogu naneti štetu usevima i mnoge druge. Tako i poljoprivrednik i priroda i životinje mogu da prosperiraju – objašnjava Elvir.

Poljoprivreda je jedan od glavnih emitera gasova sa efektom staklene bašte. Iz razgovora sa gospodinom Burazerovićem saznali smo da je u periodu između 2001. i 2011. godine globalna emisija gasova iz sektora stočarstva i proizvodnje useva porasla za 14 odsto. Metan se emituje u najvećoj meri iz stočarske proizvodnje. U Evropi je poljoprivreda doprinela emisiji ovih gasova za 10 odsto.

– U Srbiji je 65 odsto teritorije pokriveno poljoprivrednim zemljištem i kao takva predstavlja jedan od glavnih stubova ekonomskog razvoja zemlje. Sa dobrom poljoprivrednom politikom očekuje se da će poljoprivreda u Srbiji imati značajnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje ali i u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte kroz unapređivanje poljoprivrednih praksi. Od 2000. godine svedoci smo nekoliko ekstremnih perioda suša i poplava u Srbiji koje su nanele značajne štete i gubitke u vrednosti većoj od 5 milijardi evra a više od 70 odsto gubitaka nastalo je usled suše i visokih temperatura. Ruralne zajednice su naročito pogođene ovakvim događajima.

U septembru 2016. godine u Srbiji je iniciran još jedan projekat usmeren na razvoj strategije i akcionog plana za klimatske promene na nacionalnom nivou koji je takođe finansirala Evropska unija. Očekuje se da ovaj projekat razvije nacionalni strateški i zakonodavni okvir koji bi definisao prioritetne mere redukcije emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i da identifikuje odgovorne institucije za sprovođenje ovakvih mera.

Cilj Evropske unije je da poljoprivreda bude održiva i konkurentna, a Strategija Evropske unije o biodiverzitetu ima za cilj da do 2020. godine zaustavi gubitak biodiverziteta i s tim u vezi ekosistemskih usluga. Iz tog razloga u Evropskoj uniji postoje različiti finansijski podsticaji za poljoprivrednike koji su sa jedne strane orijentisani ka tržištu, odnosno zadovoljavaju potražnju potrošača, a sa druge strane, čuvaju prirodu, biodiverzitet i zdravlje i dobrobit životinja.

VEZA IZMEĐU INTENZIVNE POLJOPRIVREDE I NESTANKA NEKIH VRSTA PČELA

Naučnici sa Univerziteta u Oklandu (Novi Zeland) sproveli su studiju kako bi utvrdili vezu između intenzivne poljoprivrede i nestanka domaćih vrsta pčela. Naime, naučnici su zasadili dve livade poljskim cvećem: jednu u okolini zemljišta na kom se obavlja intenzivna poljoprivreda, a drugu u okolini zemljišta gde je poljoprivreda manjeg obima. Posle izvesnog vremena, primetili su da se populacija pčela koje su posećivale prvu livadu smanjila za 90 odsto. Ova studija je pokazala da pčelama nije potreban potpuno neizmenjen predeo da bi preživele i nastavile da oprašuju biljke, ali im jesu potrebni delovi prirodnog staništa. Ovi delovi prirodnog staništa, danas gotovo da ne postoje u regionima u kojima se obavlja intenzivna poljoprivreda.

– U Srbiji imamo pristup tzv. pretpristupnim fondovima koji umnogome služe upravo za razvoj poljoprivrede i zaštitu životne sredine – kaže Elvir navodeći da će dostupnost i obim ovakvih fondova u narednim godinama biti očekivano sve veći kako Srbija sve više bude napredovala na putu evropskih integracija.

ORCA je krajem prošle godine održala regionalnu konferenciju za medije Zapadnog Balkana na kojoj je učestvovao i Energetski portal. Konferencija je organizovana u sklopu četvorogodišnjeg projekta „Održiva poljoprivreda za održivi Balkan” koji je finansirala Evropska unija, a realizacija je poverena udruženju ORCA i njenim partnerskim organizacijama iz zemalja Zapadnog Balkana upravo sa ciljem razvoja i podrške agro-ekološkim politikama, kao i razvoja civilnog sektora u regionu. Osnovni zaključak sa ove konferencije sastoji se u tome da su učesnici uvideli i istakli potrebu za jačom saradnjom organizacija civilnog sektora, medija i poljoprivrednika na temu održive poljoprivrede i promovisanja principa poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti. Osim ovoga, istaknuta je i potreba za kreiranjem strategija kako bi se razvila podrška malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima. ORCA će nastaviti da organizuje ovakve i slične događaje koji značajno doprinose razvoju agro-ekoloških politika i civilnog sektora u regionu Zapadnog Balkana.

Priredila: Nevena Đukić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Danas startuje Pticoljub

20.06.2018

Pticoljub – prvi od četiri ovogodišnja Goranska Eko-kampa, u organizaciji Pokreta gorana Novog Sada, počinje danas u 10 sati.

Ovi tematski kampovi sa bogatim edukativnim i rekreativnim sadržajem namenjeni su deci od 6 do 12 godina sa područja cele zemlje.

Pticoljubi će provesti tri nezaboravna dana u Sremskim Karlovcima, na obroncima Fruške gore, Stražilovu i Dunavcu. Boraviće u Ekološkom centru Radulovački koji pruža odlične uslove za edukaciju dece, a tokom dana će boraviti u prirodi.

Program kampa će voditi stručna saradnica Pokreta gorana za oblast ornitologije Magdalena Grahovac, a kamp lideri će biti dugogodišnji saradnici Pokreta gorana koji imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta – Ljiljana Jovanović, Nina Dimitrijević i Ivana Dragin.

Program je podržao Grad Novi Sad – Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

Uspostavlja se regionalni meteorološki centar u Srebrenici

20.06.2018

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Republike Srpske Tomislav Šajić sastao se juče u Srebrenici sa načelnikom ove opštine Mladenom Grujičićem.

Ovom prilikom razgovarano je o zajedničkim aktivnostima s ciljem uspostavljanja regionalnog meteorološkog centra u Srebrenici.

Na sastanku je istaknut značaj za proširenje i unapređenje saradnje Republičkog hidrometeorološkog zavoda sa ovom lokalnom zajednicom, te su konstatovani koraci koji će biti preduzeti u narednom periodu.

Milisav Pajević

JKP Gradska toplana Niš obeležila 45 godina rada i postojanja

20.06.2018

Svečanom sednicom Nadzornog odbora i skromnom svečanošću za zaposlene, JKP Gradska toplana Niš obeležila je jubilej, 45 godina rada i postojanja.

Još 1973. godine usvojen je Prvi Program toplifikacije i doneta odluka o Toplanama i mrežama toplotne energije za područja grada Niša i Niške banje.

Donošenjem ove Odluke i osnivanjem Gradske toplane, stvoreni su uslovi za uvođenje daljinskog sistema grejanja u gradu.

Godine kada je preduzeće osnovano postojalo je preko 100 pojedinačnih i šest blokovskih kotlarnica snage od 1MW do 6 MW. Danas Gradska toplana Niš zagreva 1.581.053,36 kvadratnih metara stambenog prostora i 377.144,07 metara kvadratnih.poslovnog prostora.

Potrošači se toplotnom energijom snabdevaju iz tri objekta, Toplane Krivi vir, Toplane Jug, a od nedavno i Toplana. Ukupna snaga toplovodnih izvora danas je 254 MW.

Direktor JKP Gradska toplana Predrag Milačić je istakao da je ovo Javno komunalno preduzeće uspešno okončalo grejnu sezonu 2017/2018. u koju je ušlo kao jedina toplana u Srbiji koja je pre početka sezone smanjila cene fiksnog i varijabilnog dela cene toplotne energije.

– Ujedno, i naplata je u prethodne dve godine na izuzetno visokom nivou, čak i iznad stopostotne, što je stvorilo uslove da, po prvi put, Gradska toplana očekuje da u narednu grejnu sezonu uđe bez dugova prema dobavljačima i bez kreditnih zaduženja, rekao je Milačić.

Što se unutrašnje organizacije rada i odnosa sa potrošačima tiče, direktor Milačić naglašava da je u rad Nadzornog odbora vraćen institut prazne stolice, odnosno omogućeno je da radu najviših upravnih struktura učestvuju i predstavnici potrošača, što je doprinelo većoj javnosti u radu i donelo brojne pozitivne rezultate, pre svega, veće razumevanje sa korisnicima.

Milisav Pajević

Sto godina od prvog leta između Evrope i Australije biće obeleženo trkom električnih aviona

19.06.2018

Home-Page-Header-2-1 — Foto: Great Air Race

Samo godinu dana nakon što su, po završetku Prvog svetskog rata, puške na Zapadnom frontu utihnule, 1919, u vazduh se uzdigao prvi avion koji je uspešno završio putovanje između dva grada na suprotnim krajevima sveta, Londona u Ujedinjenom Kraljevstvu i Darvina u Australiji.

Posadi aviona, braći Rosu i Kitu Smitu, je za preletanje rastojanja od oko 20 hiljada kilometara bilo potrebno 28 dana.

Uprkos tome što nam se prema današnjim standardima, kada London od Darvina deli tek 18 časova letenja, njihov rezultat čini suviše dugim, on ih je svojevremeno učinio pobednicima Velike vazdušne trke. Uzmimo u obzir i da su ga postigli tek 16 godina nakon prvog leta braće Rajt.

Naredne, 2019, godine obeležava se stogodišnjica ovog istorijskog podviga.

Jubilej će biti proslavljen simboličnom vazdušnom trkom između dva grada, a avione učesnika pokretaće – struja.

Avijacija je od doba braće Rajt i braće Smit napravila ogromne iskorake. “Piloti promene” tada i “piloti promene” sada suočavali su se sa potpuno različitim problemima. I dok su njihovi preci bili zaokupljeni usavršavanjem letelica tako da što duže ostanu u vazduhu, naši savremenici svoje vazduhoplove stavljaju u službu borbe protiv klimatskih promena umanjujući njihove emisije štetnih gasova i čineći zaokret od mlaznog goriva ka obnovljivim izvorima energije.

Fokusirajući se na snižavanje nivoa zagađenja vazduha, organizatori Velike vazdušne trke 2019 nastoje da ohrabre korišćenje inovativnih pristupa i električnog pogona u avio-industriji. Žele da proslave vek postignuća od strane inženjera, dizajnera i konstruktora i da “ulete” u novi vek tihe, ekološki prihvatljive avijacije.

Putanja je i sto godina kasnije ostala ista, sredstvo letenja se promenilo. Da li su električni avioni dorasli izazovu?

Jelena Kozbašić

Interaktivna igra za razvijanje ekološke svesti kod dece

19.06.2018

JVP „Vode Vojvodine“ podržalo je prvu Dečiju nedelju vode, koju je organizovalo Udruženje Dečija ekološka akademija iz Novog Sada, sa ciljem da se kroz besplatne edukativne radionice i interaktivnu igru razvije ekološka svest kod dece uzrasta od pet do 10 godina.

Ovogodišnja manifestacija okupila je preko 700 dece iz dve predškolske ustanove i devet osnovnih škola iz Novog Sada i okoline, njihove učiteljice, vaspitačice, ali i roditelje.

Kroz edukativne radionice upoznali su se sa malim promenama svakodnevnih navika koje mogu podstaći velike promene u očuvanju vode kao prirodnog resursa.

Na radionicama su deca učestovala u kvizu Kanalijana Džons, u kom su odgovarali na pitanja o zaštićenim biljnim i životinjskim vrastama, i prirodnim područjima o kojima brine i upravlja Javno preduzeće „Vode Vojvodine”.

Vodnom stanicom koju je predstavilo Društvo „Vodna agencija“ iz Rogaške Slatine deci je približen nevidljivi svet infrastrukture i instalacija i osvešćena činjenica koliko smo privilegovani time što imamo zdravu pijaću vodu na slavinama, na dohvat ruke.

Uz radionicu o prečišćavanju vode upoznali su ideju reciklaže vode, ali stekli i važnu veštinu preživljavanja.

O reciklaži odnosno prečišćavanju vode veoma zanimljiv eksperiment predstavile su studentkinje Prirodno matematičkoh fakulteta u Novom Sadu Katedra za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine.

Ideja manifestacije je da se kroz zajedniču saradnju organizacija koje se bave decom, obrazovnih ustanova, resornih institucija i naučnih ustanova doprinese stvaranju generacija odgovornih građana i smanjenu potrošnje vode, koja je najznačajniji resurs današnjice.

Milisav Pajević

1...1,0821,0831,084...1,675 Page 1,083 of 1,675

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM