Direktor najvećeg svetskog proizvođača hemijskih sredstava za zaštitu bilja izjavio je da bi izbegavanje pesticida i genetičkog inženjeringa u ishrani, u narednih dvadeset godina, moglo da rezultuje nestašicom hrane.

Dž. Erik Firvald, glavni izvršni direktor preduzeća “Sindženta”, dodao je da su tehnologije zahvaljujući kojima bi moglo da se proizvede više hrane na manjoj površini zemljišta ključne u zaustavljanju klimatskih promena.

Rasprostranjena upotreba pesticida nalazi se pod rastućim pritiskom zato što njihov negativni uticaj na pčele i ostatak životinjskog carstva postaje sve očigledniji. Zvanična zabrana neonikotinoida na usevima Evropske unije stupiće na snagu do kraja ove godine.

Neophodnost pesticida stavljena je pod znak pitanja i pred izazov od strane različitih istraživanja – Ujedinjene nacije razbile su “mit” o njihovoj suštinskoj ulozi u ishrani ljudi, a naučnici su dokazali da bi poljoprivrednici mogli da ih se odreknu bez ikakvih gubitaka. Otkriveno je i da je korišćenje hemije u industrijskom obimu – nebezbedna.

U zaoštrenom raspoloženju javnosti prema pesticidima, Firvald je, u intervjuu za britanski “Gardijan”, upozorio da će okretanje leđa unapređivanju poljoprivredne tehnologije i hemije imati ozbiljne posledice, pogotovo zato što se do 2050. godine očekuje porast populacije za 1,5 milijardi i intenziviranje globalnog zagrevanja.

“Ako ne budemo usavršili tehnologiju za ishranu čovečanstva tako da se njene emisije gasova staklene bašte snize, očekujem problem dostupnosti hrane i još veći doprinos poljoprivrede promeni klime”, rekao je on. “Za 10 do 20 godina, moglo bi da se pojavi značajno pitanje kako prehraniti svet.”

Uprkos tome, Firvald pretpostavlja da će se upotreba proizvoda njegove kompanije u budućnosti smanjiti. “Digitalizacija će omogućiti veću preciznost poljoprivrede i prskanje će se vršiti isključivo tamo gde se prepozna prisustvo korova, insekata i bolesti.”

“Iako verujemo u strogo regulisanje pesticida, ono treba da bude zasnovano na nauci i donosioci odluka u ovom polju treba da budu nezavisni. Kada ocene da je određeni proizvod neispravan, mi u potpunosti prihvatimo rešenje i nastavimo dalje”, objasnio je direktor “Sindžente”. Smatra da je odluka o zabrani neonikotinoida u EU bila “politički obojena” i “nenaučna”.

Preduzeće se nalazi na meti kritika zbog prodaje herbcida kao što su parakvat i atrazin duže vreme zabranjenih u Evropi u drugim krajevima sveta. Firvald se brani da ova hemijska jedinjenja ispunjavaju visoke standarde zemalja u kojima je trgovima njima dozvoljena npr. Brazila i Sjedinjenih Američkih Država.

Kao značajan proizvođač semena, “Sindžeta” je na tlu Evrope, usled protivljenja javnosti, odustala od uzgoja genetički modifikovanih plodova. Dižući ruke od genetičke modifikacije, Evropska unija bi uskoro mogla da počne da uvozi hranu.

Organsku poljoprivredu posmatra kao “odričnu marketinšku strategiju” niskih prinosa.

Za iznalaženje rešenja problema “hranjenja” sveta bez uništavanja životne sredine, prema Firvaldovom mišljenju, potreban je – razgovor. “Najvažnija stvar koju možemo da uradimo na ovom polju je otvaranje dijaloga između vlada, nevladinih organizacija, proizvođača prehrambenih dobara i poljoprivrednika na temu održive poljoprivred”, zaključio je.

Jelena Kozbašić