Ruska kompanija „Silovije mašini“ produžava radni vek HE „Đerdap 1“ za 40 godina

05.07.2018

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” i ruska kompanija „Silovije mašini“ potpisali su u Sankt Peterburgu desetu dopunu ugovora o revitalizaciji agregata HE „Đerdap 1“ kojom se omogućava završetak tog značajnog posla.

Planirano je da peta faza revitalizacije na agregatu A2 počne u septembru i traje do polovine oktobra 2019. godine. Poslednja etapa radova na agregatu A3 i završetak revitalizacije HE „Đerdap 1“ planiran je u januaru 2021. godine.

– Nastavljamo uspešnu saradnju koja traje više od pola veka, pošto su „Silovije mašini“ isporučile opremu za generatore prilikom izgradnje hidroelektrana na Dunavu. Najvažnije za EPS je da se poštuju rokovi i na vreme završi obnova HE „Đerdap 1“. Očekuje nas još jedan veliki posao na revitalizaciji 10 agregata HE „Đerdap 2“ na kojem možemo da sarađujemo sa partnerima iz kompanije „Silovije mašini“, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS prilikom potpisivanja dopune ugovora.

Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije JP EPS, podsetio je da je projekat revitalizacije agregata najveće EPS-ove hidroelektrane počeo 2009. godine i dodao da je namera da se revitalizacija poslednja dva agregata završi bez pauze.

Do sada je završena revitalizacija četiri agregata u HE „Đerdap 1“. Predstavnici ruske kompanije poručili su da je oprema za generator A2 HE „Đerdap 1“ spremna za isporuku.

– Očekujemo da će sledeće sedmice biti utovarena na baržu i da će stići u Kladovo do 20. avgusta. Spremni smo i da od starta učestvujemo u projektu revitalizacije HE „Đerdap 2“ i pružimo tehničku podršku inženjerima EPS-a, istakli su predstavnici ruskog proizvođača opreme za elektrane.

U delegaciji JP EPS bio je i Radmilo Nikolić, direktor proizvodnje energije u ogranku „HE Đerdap“.

Kapitalna revitalizacija HE „Đerdap 1″ je veoma značajan posao za energetski sistem Srbije i EPS jer će se kroz ovaj posao povećati snaga agregata za oko 10 odsto i produžiti radni vek za 40 godina. Prvi agregat HE „Đerdap 1″ pušten je u rad 1970. godine i u toj elektrani godišnje se proizvodi više od pet milijardi kilovat-sati električne energije.

Milisav Pajević

Trivan: Prioritet izgradnja kapaciteta za preradu otpadnih voda

05.07.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan poručio je juče da stanje reka u Srbiji nije najgore u regionu, ali da će se ministarstvo na čijem je čelu ponašati kao da jeste, pa će prioritet biti izgradnja kapaciteta za preradu otpadnih voda.

Trivan je u razgovoru s predstavnicima Mreže Evropske unije za sprovođenje i primenu prava životne sredine (IMPEL) najavio da bi u zaštitu životne sredine u narednom periodu trebalo da bude uloženo pet milijardi evra.

On je naglasio da je inspekcija jedan od najvažnijih alata u oblasti zaštite životne sredine, ali da inspektora u resornom ministarstvu nema dovoljno.

– Imamo mogućnost da zaposlimo 180 ljudi, ali njihovo zaposlenje zavisi od situacije u budžetu, istakao je Trivan, dodavši da će se slobodna mesta u ministarstvu najpre popunjavati inspektorima zaštite životne sredine.

Predsedavajući Odboru IMPEL-a Kris Dijkens izjavio je novinarima da je ovaj sastanak bio prvi od kako ta organizacija pravi plan sa Srbijom u oblasti zaštite životne sredine, i da je saznao za probleme malih kapaciteta i broja zaposlenih u Ministarstvu.

– Da bi se ispunili i poštovali svi propisi Evropske unije, nakon prenosa svih zakona u nacionalno zakonodavstvo, moraće ponovo da se izvrši procena koliko je ljudi potrebno da bi se ti zakoni i direktive sprovodili, kao i koliki broj inspektora je potreban, dodao je Dijkens.

On je objasnio da je najveći problem u Evropi u oblasti životne sredine u nepoštovanju zakona, a šteta zbog tog nepoštovanja godišnje iznosi do 50 milijardi evra.

IMPEL je mreža u okviru Evropske unije osnovana 1992. godine koja obuhvata 36 zemalja članica i 53 organizacije.
Misija te organizacije je da podrži primenu svih zakona u EU, a cilj je takođe i podrška i usmeravanje na polju inspekcije i davanja dozvola. Srbija je članica IMPEL-a od 2016. godine.

Milisav Pajević

Kolumbija zaštitila najveće područje kišnih šuma na svetu

04.07.2018

Park u Kolumbiji, Serania del Čiribikete proglašen je najvećim zaštićenim područjem kišnih prašuma na svetu, nakon decenija napora grupa i eksperata za zaštitu životne sredine.
Ovaj nacionalni park, koji je dom skoro 3000 vrsta životinja i biljaka proširio je svoju teritoriju za više od 50%, što je teritorija veličine Severne Irske.

U ovim šumama žive retke i važne vrste poput jaguara.

Čiribikete je zbog svoje udaljene lokacije i oružanog sukoba koji je do skoro bio aktuelan u regionu bio jako težak za proučavanje. Uprkos tome naučnici su zaključili da u parku živi skoro 300 vrsta ptica i oko 300 vrsta leptira.

Ovaj neverovatni biodiverzitet rezultat je njegove unikatne lokacije gde se četiri različita geografska regiona ukrštaju- Amazon, Andi, Orinoko i Gujana.
Iz ovih razloga Unesko je proglasio ovaj park svetskim nasleđem i time prepoznao njegovu „neverovatnu univerzalnu vrednost“ i za ljude i za prirodu.

„Ovo je veoma važan uspeh za Amazon i zaštitu šuma na svetskom nivou. Takođe je i ključni momenat za zaštitu ključnih ekosistema u Kolumbiji,“ izjavila je Meri Lu Hidžins, direktor WWF-a Kolubije koji se zalagao za proširenje ovog parka.
„Čirinbikete je veoma poseban zbog svoje biološke, kulturološke, hidrogeološke i arheološke vrednosti. U njemu se nalaze i primeri praistorijske umetnosti i jako je bitan za domorodačke zajednice od kojih neke i dan danas žive u potpunoj izolaciji bez ikakvog kontakta sa ostatkom sveta.“

Šume Kolumbije ugrožene su prvenstveno zbog deforestacije u svrhu proširivanja poljoprivrednog zemljišta kao i ekspanzije naselja, ali klimatske promene stavljaju dodatni pritisak na njihove ekosisteme.
Kako novoprošireni park pokriva predele sa najvišom stopom deforestacije u zemlji, grupe za zaštitu se nadaju da će ovaj potez smanjiti broj ilegalne seče drva.

Prvobitno zaštićeno područje pokrivalo je 1.3 miliona hektara zemlje ali je bilo prošireno na 2.8 miliona hektara 2013. godine. Ovo poslednje proširenje podrazumevalo je 1.5 milion hektara zemlje. Ovaj potez osigurava da nijedan deo ekosistema ne ostane ugrožen.

Predsednik kolumbije Huan Manuel Santos pozdravio je odluku Uneska i izjavio da su „to sjajne vesti za Kolumbiju“. Kako bi podržao ovu odluku predsednik je najavio da će posetiti ovaj nacionalni park prvom prilikom. Kao dodatak ovome, obećao je da će u budžet za zaštitu životne sredine preusmeriti dodatnih 525 miliona dolara.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Austrija promoviše održive vidove transporta

04.07.2018

Austrija je od 1. jula preuzela predsedavanje Evropskoj uniji, koje će trajati do kraja ove godine.

Austrija se opredelila da aktivno radi na očuvanju klime i primeni politika u oblasti životne sredine i nastojaće da promoviše održive vidove transporta, kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Od 29. do 30. oktobra, u Gracu će se održati i Savet za saobraćaj, telekomunikaciju i energiju kao i Savet za zaštitu životne sredine.

– Najvažnije za mene, kao ambasadora u Srbiji, je da zadržimo jak fokus na region Zapadnog Balkana. EU može biti stabilna i bezbedna ako ima stabilnosti i bezbednosti u njenom susedstvu, a za nas je to važno da imamo u ovom regionu, rekao je prošle nedelje Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Srbiji.

Luteroti je ponovio stav svoje zemlje da je budućnost Zapadnog Balkana i Srbije u EU i tokom predsedavanja Austrije držaće se jak fokus na toj temi.

– Želimo da vidimo napredak u refomskim procesima i reforme koje se tiče agende proširenja. Čestitamo Srbiji na otvaranju dva nova poglavlja i želimo da vidimo dodatni napredak tokom našeg predsedavanja, rekao je Luteroti.

Milisav Pajević

Radovi u okviru projekta zaštite Paraćina od velikih voda Crnice

04.07.2018

Zemljani radovi u okviru projekta zaštite Paraćina od velikih voda Crnice iz pravca Glavice i auto- puta ka gradu stigli su do mosta u Nemanjinoj ulici, na suprotnoj strani grada, u blizini nekadašnjih štofarskih vila, a na početku najkomplikovanije druge deonice, krenuli su radovi u betonu.

Projekat zaštite grada od velikih voda odvija se po utvrđenoj dinamici, a budući izgrađeni betonski zidovi, spojeni sa sistemima mobilne opreme, u kombinaciji biće sigurna zaštita grada od poplave u slučaju velikih voda.

Izgradnja novog sistema odbrane od poplava obuhvata 10.870 metara obale i više načina zaštite, a pre svega obezbediće putne pravce.

Mobilna oprema je u nabavci i očekuje se do kraja godine, uz izgradnju temelja za nju, a biće u gruboj fazi urađene i pristupne staze.

Rokovi za završetak svih radova su otprilike za godinu dana, odnosno do početka narednog leta.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Održana 19. Parkovijada

04.07.2018

U organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u periodu od 28. juna do 01. jula ove godine u Parku prirode „Stara planina“ održana je 19. Parkovijada, tradicionalna manifestacija u okviru koje se okupljaju predstavnici institucija i organizacija za zaštitu prirode u Srbiji i Republici Srpskoj.

Program 19. Parkovijade otvorio je 28. juna direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandar Dragišić.

U narednih tri dana učesnici su imali priliku da brane boje svojih organizacija takmičići se u osam sportskih disciplina.

Ovom prilikom, održan je 29. jula, sastanak zvaničnika organizacija učesnica Parkovijade u cilju usklađivanja i koordinacije daljih aktivnosti i saradnje u radu. Svi učesnici imali su priliku da upoznaju Park prirode „Stara planina“, kroz prezentaciju koju je na ceremoniji otvaranja održao Danko Jović, rukovodilac Radne jedinice Zavoda u Nišu, vožnjom gondolom i organizovanom pešačkom turom do vrha Babin zub.

Takmičari iz devet ekipa učestvovali su u sportovima: stoni tenis, bilijar, stoni fudbal, vodena štafeta, vožnja bicikla na poligonu, šutiranje trojki, fotosafari i pikado.

Na 19. Parkovijadi učestvovalo je oko 200 zaposlenih iz JP „Nacionalni park Fruška gora“, JP „Nacionalni park Đerdap“, JP „Nacionalni park Tara“, JP „Nacionalni park Kozara“, JP „Nacionalni park Drina“, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i domaćina skupa Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Domaćin 20. Parkovijade biće Nacionalni park „Fruška gora“, koji je ujedno i pokretač inicijative za održavanjem Parkovijade, kao domaćin prve ovakve manifestacije.

Milisav Pajević

Šta da radimo sa istrošenim baterijama?

04.07.2018

reciklaža-baterija — Foto-ilustracija: Pixabay

Istrošene baterije su opasan otpad što znači da ne bi trebalo da ih bacamo u smeće. Organizovano sakupljanje i recikliranje kućnih baterija u Srbiji ne postoji. Šta onda da radimo sa baterijama?

Ovo se pitaju građani godinama, a i svakodnevno se javljaju sa ovim pitanjem Udruženju reciklera Srbije. Primetno je da građani žele da vode računa o životnoj sredini ali ne mogu baterije da drže u svojim domovima, tako da većina baterija na kraju završi u kantama za đubre. Podaci o kojoj količini je reč ne postoje. Prema nekim statistikama, četvoročlano domaćinstvo u Srbiji iskoristi čak 20 baterija godišnje.

Reciklaža baterija u Srbiji?

Baterije i akumulatori, od industrijskih do običnih, predstavljaju posebne tokove otpada, moraju se posebno odlagati i ne smeju se bacati na deponije niti spaljivati. Proizvođači i uvoznici ovih proizvoda, koji posle upotrebe postaju opasan otpad, u obavezi su da vode računa i o njihovom krajnjem bezbednom zbrinjavanju.

U prodajnom objektu od krajnjeg korisnika, preuzimaju se istrošene baterije i akumulatori, a trgovac ih predaje sakupljaču ili licu koje vrši skladištenje i tretman. Lepo ovo zvuči i predviđeno je Pravilnikom o načinu i postupku upravljanju istrošenim baterijama i akumulatorima iz 2010. godine, ali nije zaživelo. Takođe, jedinice lokalne samouprave zadužene su za prikupljanje baterija i akumulatora od stanovništva u posebnim kontejnerima. Ali ni to se nije desilo već se baterije mešaju sa ostalim otpadom iz domaćinstva.

Za akumulatore i industrijske baterije u Srbiji reciklaža postoji, međutim, nema postrojenje za reciklažu kućnih baterija ali bi one mogle da se sakupljaju i izvoze u reciklažne centre u EU. Sakupljačka mreža nije razvijena jer država ne daje podsticajna sredstva operaterima za izvoz baterija, a izvoz košta.

Država bi trebalo nešto da preduzme – ili da omogući operaterima opasnog otpada uslove za organizovano sakupljanje i izvoz baterija ili da u Srbiji bude otvoreno postrojenje za reciklažu baterija. Sada deluje da se pravimo da problem ne postoji, da žmurimo na činjenicu da baterije završavaju na deponijama i u prirodi, uprkos tome što su pretnja životnoj sredini i zdravlju ljudi.

Zašto su baterije opasan otpad?

Baterije sadrže opasne materije – olovo, kadmijum i živu. Teški metali imaju dalekosežne negativne efekte po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Procesom raspadanja i razgradnje teški metali odlaze u zemlju ali i u podzemne vode, i potom u lanac ishrane. Sa druge strane, ukoliko se spale, teški metali dospevaju u vazduh u vidu sitnih čestica a dalje opet u zemljište i vode.

Gde se mogu predati baterije?

I na kraju nam ostaje isto pitanje sa početka – šta sada da radimo sa baterijama? Predlog je da se u svom kraju raspitate ko preuzima ovu vrstu opasnog otpada jer postoje specijalizovane prodavnice elektro opreme i opreme za osvetljenje koje preuzimaju baterije. Takođe, u pojedinim prodavnicama široke potrošnje se organizuju akcije prikupljanja ili to sporadično rade neke lokalne samouprave. Najširu mrežu sakupljanja istrošenih baterija organizuje kompanija “Delhaize” – u više od 70 maloprodajnih objekata “Maxi” i “Tempo” širom Srbije se mogu predati baterije. Samo prošle godine su prikupili 1,4 tone istrošenih baterija, koje su predali operateru opasnog otpada “E-reciklaži”, a niška kompanija je potom taj otpad izvezla.

Pročitajte još:

Izvor: Udruženje reciklera Srbije

Održan seminar „Zaštita prirode – nadzor i predostrožnost“

04.07.2018

Na Tari je minulog vikenda održan Seminar „Zaštita prirode – nadzor i predostrožnost“ prvi, od tri planirana seminara permanentnog obrazovanja.

Seminar okupio je 70 predstavnika relevantnih stručnih institucija i to republičkog i pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode, predstavnike pravosudnih organa – sudije prekršajnih sudova i tužioce, naučne radnike, republičke, pokrajinske i lokalne inspektore za zaštitu životne sredine, načelnike opštinskih uprava, predstavnike Nacionalnog parka Tara, kao i predstavnike civilnog društva – nevladine organizacije.

Seminar su otvorili Željko Pantelić pomoćnik ministra zaštite životne sredine za Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini i Jasmina Jović, pomoćnik ministra zaštite životne sredine za Sektor za zaštitu prirode i klimatske promene.

Na seminaru su razmatrana pitanja vezana za primenu odredbi kojim su uređena zaštita prirode kao i njihovo sprovođenje od strane nadležnih organa. Održana su i dva panela i to: „Gradnja u zaštićenim područjima – Zakonske obaveze investitora, MHE, objedinjena procedura, građevinske dozvole, nadležnost za izdavanje građevinskih dozvola“ i „Problem trovanja strogo zaštićenih divljih vrsta ptica“, nakon čega je održan plenarni skup na kome su moderatori, Jasmina Jović, pomoćnik ministra, i dr Biljana Panjković, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode upoznali sve učesnike sa zaključcima panel diskusija koje se planiraju preduzeti u narednom periodu po navedenim pitanjima.

Održani Seminar je okupio najkompetentnije stručnjake po različitim nadležnostima koji su jednoglasno podržali neophodnost uspostavljanja permanentnog obrazovanja svih zainteresovanih strana koji se bave pitanjima zaštite prirode, a sve u cilju njenog unapređenja i očuvanja za buduće generacije.

Milisav Pajević

Festival „Sarajevska zima“ prepoznatljiv regionalni ekološki brend

04.07.2018

Federalna ministarska zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo danas je u sedištu ministarstva u Sarajevu sa osnivačem i direktorom Internacionalnog festivala Sarajevska zima i Međunarodnog centra za mir Ibrahimom Spahićem razgovarala o trenutnim aktivnostima koje ovo ministarstvo poduzima na promociji Sarajeva i njegovih kulturnih i prirodnih vrednosti.

Ministarska Đapo je naglasila da je festival „Sarajevska zima“ prepoznatljiv regionalni brend, uz koji su stasale mnoge generacije i podržala aktivnosti i ideje direktora Spahića i tima ovog festivala.

Đapo je istakla da resorno ministarstvo prepoznaje značaj njihovih dosadašnjih i budućih aktivnosti, jer predstavljaju jedinstveni kulturni, turistički i ekološki brend, kao svojevrsni simbol raznolikosti i jedinstva Grada Sarajeva pa time i Bosne i Hercegovine.

Ovom prilikom, direktor Spahić je predstavio projekte Međunarodnog centra za mir „Internacionalni Festival Sarajevska zima“, „Festival GRAD“, „Pohod na olimpijske planine“ i „Olimpijada kulture“, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Veliki broj zgrada u Srbiji je energetski neefikasan

04.07.2018

Veliki broj zgrada u Srbiji je energetski neefikasan naročito kada je reč o stambenim zgradama, rečeno je juče na tribini “Energetska (ne)efikasnost u Srbiji – neophodnost i izazovi” na kojoj je istaknuto da potrošnja energije u zgradama predstavlja 36 odsto ukupne potrošnje u Srbiji.

– Oko 75 odsto svih zgrada u Srbiji čine stambene zgrade, od kojih najmanje 85 odsto nije izgrađeno u skladu sa uslovima koji zadovoljavaju energetsku efikasnost. To znači da je potrošnja energije u zgradama ogromna i da predstavlja 36 odsto ukupne potrošnje u Srbiji, rekla je pomoćnica ministarke u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković.

Većina zgrada građena u periodu kada propisi nisu podrazumevali mere za energetsku efikasnost a 2012. godine uvedena obaveza da sve zgrade koje se grade imaju minimum razred C energetskog nivoa.

– Prema trenutnim propisima energetska efikasnost se uglavnom preračunava na osnovu energije koja je potrebna za grejanje, rekla je Atanacković i dodala da se energija koristi i za rasvetu, za zagrevanje tople vode, ventilaciju i slično, te da je potrebno sve te energije uzeti u obzir kako bi imali jasnu predstavu o tome da li je nešto energetski efikasno ili ne.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stevica Deđanski je istakao da je, kada je reč o energetskoj efikasnosti, poslednjih nekoliko godina učinjeno dosta toga po tom pitanju i kao primer naveo osnivanje Fonda za energetsku efikasnost.

– Postoji puno mera koje smo mi, kao resorno Ministarstvo, uradili i koje ćemo u narednom periodu uraditi, rekao je on.

Istakao je da je važno i podizanje svesti građana i da resorno ministarstvo nema sredstva da može time da se bavi direktno, ali da daje podršku svim nevladinim organizacijama, i domaćim i stranim, koje se bave tim problemom.

Milisav Pajević

KLADOVO – zelena opština

04.07.2018

**Jovan Stingić, Načelnik opštinske uprave**

Opština Kladovo je jedna od četiri opštine borskog okruga, sa ogromnim kulturnim i istorijskim nasleđem i prirodnim bogatstvima. Svoje potencijale Kladovo je iskoristilo za privlačenje turista i investitora na polju održivog razvoja. O ekološkim i drugim dostignućima Kladovljana, o ekonomskom napretku opštine i razvoju turizma razgovarali smo sa Jovanom Stingićem, načelnikom opštinske uprave.

EP: Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede početkom 2018. godine biće raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD) primarno namenjeni investicijama u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. Budući da domaći poljoprivrednici mahom ne raspolažu informacijama o dostupnim sredstvima niti imaju znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, da li planirate da im pružite neku vrstu sistemske pomoći, informišete ili eventualno obučite potencijalne korisnike IPARD sredstava što bi moglo da pomogne razvoju opštine?

Jovan Stingić: Iako su naši poljoprivrednici nestrpljivo iščekivali IPARD program, kao teškoća pojavile su se ograničene apsorbativne mogućnosti naših poljoprivrednika za upotrebu sredstava. S obzirom na dosadašnje iskustvo našeg društva u postupku pridruživanja Evropskoj uniji, ova pojava je i očekivana. Nerealno je smatrati da će se naši poljopljoprivrednici pripremiti za korišćenje IPARD-a u periodu kad se o njemu govorilo kao o nečemu što nam tek predstoji. Nadležnost za sprovođenje programa pripada Ministarstvu poljoprivrede koje treba da definiše institucionalne okvire pružanja pomoći našim poljoprivrednicima za korišćenje fondova. Princip rada u opštinskoj upravi Kladovo je da služimo kao servis građana i da, kada uočimo da postoji neka sistemska praznina, ili nelogičnost u propisanim postupcima ostvarivanja nekog prava ili interesa građana, osmislimo način kako bismo otklonili nedostatke i olakšali građanima ostvarivanje njihovih prava i interesa.

U saradnji sa savetodavnom poljoprivrednom službom iz Negotina, organizovali smo sastanak stručnjaka sa našim poljoprivrednicima na kom su oni bili upoznati sa uslovima i procedurama korišćenja sredstava. Službenike u opštinskoj upravi Kladovo zadužene za obavljanje poslova vezanih za poljoprivredu slali smo i na edukacije, jer su upravo oni prvi predstavnici vlasti sa kojima poljoprivrednici zainteresovani za program ostvaruju kontakt. Cilj nam je da, posredujući u ostvarivanju kontakta i stvaranju spone između pouzdanih konsultantskih organizacija na tržištu Srbije i kladovskih poljoprivrednika, zainteresovanim stranama približimo značenje IPARD-a. Oblast koja je trenutno velika nepoznanica za poljoprivrednike otvara mogućnost za „mešetarenje” i pružanje nestručnih usluga čemu nastojimo da stanemo na kraj.

Ukoliko kroz pažljivo praćenje realizacije programa na području naše opštine uočimo mogućnost delovanja lokalne administracije, spremni smo da obezbedimo dodatnu pomoć građanima.

EP: Kladovo se često pominje kao zelena opština. Šta biste vi istakli kao glavne prednosti vašeg grada zahvaljujući kojima je dobijena ova nezvanična titula?

Jovan Stingić: Sintagma „Kladovo – zelena opština” ima dvojako značenje. Prvo se odnosi na prirodne resurse i životnu sredinu. Trećina nacionalnog parka „Đerdap”, koji je najveći u Srbiji, nalazi se na području naše opštine. Kroz Kladovo protiče 92 kilometra Dunava, a to je deo koji mi smatramo, doduše neskromno, najlepšim. Postoje i mnogi drugi lokaliteti izuzetne prirodne lepote, na primer, planina Miroč i vodopad Blederija.

Drugo značenje sintagme tiče se proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Hidroelektrana „Đerdap”, koja gotovo 50 godina proizvodi više od 20 odsto srpske struje, koristi potencijal Dunava. U poslednjih nekoliko godina pridružila joj se i solarna elektrana „Solaris”.

EP: Prva solarna elektrana u privatnom vlasništvu kompanije „Solaris Energy” predstavlja dokaz da opština nastavlja tradiciju ulaganja u „zelenu” energiju koja je ustanovljena izgradnjom najveće hidroelektrane Đerdap. Da li je povećana zainteresovanost kompanija za investicije u obnovljive izvore energije u ovom regionu i čime opština planira da privuče nove investitore?

Jovan Stingić: Odmah smo uvideli veliki interes opštine Kladovo da se ovaj projekat sprovede na našoj teritoriji. Mi smo bili prvi izdavaoci građevinske dozvole za solarnu elektranu u Republici Srbiji. Budući da smo se kretali putem koji niko pre nas nije utabao, izgradnja nije bila nimalo lak podvig. U uspešnom obavljanju ovog posla mnogo su nam pomogli i sami finansijeri projekta. Svi u opštini Kladovo izuzetno su ponosni na uspešno realizovan projekat elektrane „Solaris”.

Kod ovako složenih poslova, lokalna samouprava mora da pomaže potencijalnom investitoru i kod predstavnika drugih nivoa vlasti, stoga smo često bili u kontaktu i sa lokalnom distribucijom, protivpožarnom policijom i katastrom, koji su takođe bili deo tima koji je pomagao realizaciju izgradnje.

Kada me pitate šta opština čini da privuče davaoce novčanih sredstava, bilo da su iz Kladova ili nekog drugog grada, odgovor je da maksimalno pomažemo da realizuju svoje planirane investicije. Finansijeri solarne elektrane su svoje dobro iskustvo prenosili dalje, pa smo na taj način dobili najbolju vrstu marketinga, u duhu naše poslovice da se dobar glas daleko čuje.

EP: Koliko je turizam razvijen u Kladovu, kakvi su smeštajni kapaciteti i kolika je poseta na godišnjem nivou?

Jovan Stingić: Turizam je privredna grana koja je značajno zastupljena u celokupnoj kladovskoj privredi. Nosioci razvoja turizma su hoteli „Đerdap” i „Aqvastar Danube” koji ulažu značajna sredstva u poboljšanje turističke ponude u Kladovu.

U poslednje tri godine najviše novca u turizam u našoj opštini ulaže Zavod za sport i medicinu sporta, koji investira u turističko naselje „Karataš” kako bi ono postalo nacionalni trening centar.

Broj poseta na godišnjem nivou, prema zvaničnim podacima, prelazi 50 hiljada noćenja. Ipak, verujemo da je ovaj broj i veći, jer postoji mnogo ljudi koji borave u privatnom smeštaju. Kako je poslednjih nekoliko godina nastupila ekspanzija te vrste smeštaja, mnogi Kladovljani svoje stanove i kuće adaptiraju u turističke apartmane i nude gostima.

EP: Koji su glavni turistički sadržaji i da li je u planu organizacija dodatnih festivala budući da je na primer, etno-festival izuzetno posećen s rekordnim brojem od 5.000 gostiju samo iz Rumunije u 2017. godini?

Jovan Stingić: Unazad pet decenija, najatraktivnija turistička destinacija u Kladovu je hidroelektrana „Đerdap 1”. Nacionalni park je takođe značajan, kao i mnogi kulturno-istorijski spomenici, koji potiču iz različitih epoha, od prvog veka nove ere pa do novijeg doba. Prvenstveno mislim na rimsku zaostavštinu koja se nalazi na tlu opštine: Trajanovu tablu, Trajanov most, utvrđenje „Dijana”. Moram da priznam da je dostupnost ovih i drugihka ograničena i da su neki od njih u zapuštenom stanju. Odgovornost za to snosi i Opština i Republika. Kladovo već nekoliko godina ima pripremljenu kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju i sanaciju utvrđenja „Fetislam”, ali nema neophodna sredstva.

Etno-festival je turistička manifestacija sa tradicijom od 12 godina i privlači veliki broj gostiju. U poslednje vreme postoji i veoma izražen trend dolaska naših komšija iz Rumunije, i to ne samo u vreme Etno-festivala, već tokom cele godine. Rumuni dolaze u tolikoj meri da se slobodno može reći da su oni dominantni gosti u kladovskim kafanama i predstavljaju glavno tržište za ugostiteljstvo u Kladovu.

EP: Kakvi su dalji planovi razvoja opštine u 2018. godini i gde će biti najveći fokus uprave?

Jovan Stingić: U 2018. godini opština Kladovo planira značajna ulaganja u javne objekte. Dogovorili smo sledeću taktiku: u prvoj polovini godine ulagaćemo sredstva u izradu projektno-tehničke dokumentacije, a u drugoj ćemo daraspišemo izvođačke tendere i započnemo sa izvođenjem radova.

Sa rekonstrukcijom kladovske osnovne škole, vrednom 1,1 miliona evra, već smo krenuli. U toku je i popravka mosta oštećenog u poplavama u Velikoj Kamenici. Raspisali smo i javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i adaptaciju zdravstvenog centra u Kladovu. Smatramo da će ovo biti istorijski posao. Finansijer će biti Kancelarija za javna ulaganja, a uložiće se više miliona evra. U planu nam je i da uradimo i projektno-tehničku dokumentaciju za akva-park ili bazen, u zavisnosti od toga šta studija izvodljivosti pokaže kao primerenije.

EP: Znamo da je potpisan Ugovor o realizaciji projekta „Nasleđa na granici Dunava”, koji iz IPA fondova u iznosu od 1,3 miliona evra sufinansira Evropska unija u okviru prekogranične saradnje Rumunija – Srbija. Opština Kladovo je vodeći partner na projektu. Šta je planirano da se realizuje na teritoriji opštine iz ovih sredstava?

Jovan Stingić: Projektom „Nasleđe na granici Dunava” predviđena je izgradnja posetilačkog centra u tvrđavi „Fetislam” čija je predračunska vrednost 940 hiljada evra. Krajem februara je završen tenderski postupak. Očekujemo da sa početkom građevinske sezone krenu radovi i na izgradnji ovog objekta.

Od ostalih aktivnosti na ovom projektu izdvaja se istraživanje i beleženje kulturnog nasleđa i običaja u našem kraju i u susednoj Rumuniji, u čiju su svrhu formirani timovi sa zadatkom da prikupe što više građe i sačine audio i video-zapise.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Ovaj intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Ekoteroristi iz “Zelenog mira”: Supermen uleteo u francusku nuklearnu elektranu (VIDEO)

04.07.2018

Screenshot from 2018-07-04 12-10-23 — Foto: Youtube (screenshot)

Aktivisti organizacije za zaštitu životne sredine, Greenpeace, zabili su dron u obliku Supermena u francusku nuklearnu elektranu u cilju skretanja pažnje javnosti na nizak stepen bezbednosti u okviru ovakvih postrojenja. Bespilotna letelica je, prema njihovim navodima, bila bezopasna po samo funkcionisanje elektrane i nije mogla da joj nanese bilo kakav oblik štete, a akcija je sprovedena kako bi se pokazao visok nivo ranjivosti nuklearki projektovanih sedamdesetih godina prošlog veka i nepripremljenih za napade spolja.

Žrtva Supermenovog napada bio je toranj elektrane u Bužiju, 30 kilometara udaljenom od Liona.

Čak 75 odsto struje u Francuskoj potiče upravo iz izvora nuklearne energije. Nuklearke su pod kontrolom državnog preduzeća EDF (Électricité de France) i širom zemlje ima ih ukupno 19. EDF je najavio da će “Supermena” prijaviti policiji.

Ovom prestupu prethodio je niz drugih provala u francuske nuklearne elektrane od strane članova organizacije Greenpeace. Probijanje dve zaštitne barijere elektrane Katenom čak je završilo vatrometom.

Aktivnostima čije su mete nuklearke, Greenpeace teži da pokaže kako su one podložne za upade, a posebno su problematične bazeni sa istrošenim nuklearnim gorivom. Gorivo bi, prema mišljenju stručnjaka ove organizacije, zarad veće sigurnosti trebalo da se skladišti u bunkerima.

Zalaganja Greenpeace urodila su plodom te je u Francuskoj pokrenuta parlamentarna istraga o bezbednosti nuklearnih postrojenja čiji se izveštaj očekuje sledeće nedelje.

Ipak, sud je zbog kršenja zakona članove udario po džepu. U februaru su nekolicini njih povučene zatvorske kazne, a grupi je izrečena novčana u iznosu od gotovo 68 hiljada evra.

Iako bi ime organizacije – srp. zeleni mir – moglo da zavede i uputi na njene članove kao miroljubive hipijevce koji vole prirodu, njihova dela pokazuju da su spremni da, u službu ekologije, završe i iza zatvorskih rešetaka. Za zločine izvršene protiv kompanija ili vladinih agencija s ciljem da se spreče ili ometu aktivnosti koje su navodno štetne po naše okruđenje primenjuje se termin ekoterorizam.

Da li vi znate neke druge primere terorizma u svrhu zaštite životne sredine?

Video o Supermenovom letu Greenpeace je postavio na svoju stranicu na društvenoj mreži, Facebook, a preneli su ga mnogi mediji.

Jelena Kozbašić

Francuska opredeljena za uključenost u ekološku problematiku Srbije

04.07.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan razgovarao je juče sa ambasadorom Francuske u Srbiji Frederikom Mondolonijem o razvijanju saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine.

Mondolini je naglasio opredeljenost Francuske za uključenost u ekološku problematiku, saradnje sa Srbijom u ovoj oblasti, ali i zainteresovanost svoje zemlje da nastavi na razvijanju bilateralnih odnosa i pomoć na njenom putu ka Evropskoj uniji.

Dugotrajno i mnogo puta istorijski dokazano prijateljstvo između dve zemlje, kao i opredeljenje za ekologiju predsednika Francuske, po rečima Gorana Trivana, predstavljaju dobar osnov za jačanje saradnje Francuske i Srbije u oblasti zaštite životne sredine, a Francusku delegiraju za najbližeg mogućeg sagovornika.

Trivan je naglasio da tema zaštite životne sredine mora biti podignuta na viši nivo, kako u društvu, tako i u javnoj politici.

– Ukoliko želimo finansijsku pomoć drugih zemalja, moramo više sami da investiramo, a u zaštitu životne sredine u Srbiji u narednih 30 godina potrebno je uložiti oko 15 milijardi.

Međutim, ovu oblast potrebno je posmatrati kao ozbiljnu razvojnu šansu Srbije, a mogući projekti i javno-privatno partnerstvo su put da se razvojnim investicijama rešavaju istorijski ekološki problemi na naše zemlje, ocenio je on.

Trivan je pomenuo projekat saniranja deponije Vinča kao prvi projekat javno-privatnog partnerstva u Srbiji, koji bi mogao da bude primer i za druge slične projekte u Srbiji na osnovu mogućnosti koje pruža upravljanje otpadom, otpadnim vodama, u zaštiti prirode, itd.

Sagovornici su se složili da postoji široka osnova za razvoj bilateralnih odnosa dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine, i izrazili zajedničku opredeljenost za njihovo jačanje u narednom periodu, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Potpisan Sporazum između Crne Gore i Albanije u oblasti upravljanja vodnim resursima

04.07.2018

Potpredsednik Vlade Crne Gore za ekonomsku politiku i finansijski sistem i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović i potpredsednica Vlade Albanije Senida Mesi potpisali su juče u Skadru Sporazum o međusobnim odnosima dve zemlje u oblasti prekograničnog upravljanja vodnim resursima.

Potpisivanjem ovog okvirnog sporazuma, Komisija za vodoprivredu nastaviće sa daljim radom i pojačanim aktivnostima na održivom upravljanju Skadarskim jezerom, Drimom, Bojanom i Moračom, što su ciljne oblasti sporazuma.

U pitanju su aktivnosti na očuvanju kvaliteta voda, zaštite od poplava, uređivanja i održavanja vodotoka, intenzivnije razmene informacija i pronalaženja fondova za finansiranje ovih aktivnosti.

Implementacija će zahtevati zajedničko delovanje dve države, zajedničke infrastrukturne radove na zaštiti od poplava i nesmetanom protoku prekograničnih vodotoka, sa posebnim akcentom na reku Bojanu, uz kontinuiranu razmenu svih potrebnih informacija.

Milisav Pajević

Švajcarska podržala implementaciju međunarodnog nuklearnog sporazuma

04.07.2018

nuklearna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Iranski predsednik Hasan Rouhani i njegov švajcarski kolega Alain Berset izrazili su podršku implementaciji međunarodnog nuklearnog sporazuma.

– Iran se 2015. godine obavezao na sporazum, poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan delovanja (JCPOA), i nastaviće tim putem, kazao je Rouhani i dodao da Iran poštuje međunarodne sporazume i sarađivaće sa međunarodnim organizacijama kao i sa Međunarodnom organizacijom za atomsku energiju (IAEA).

Berset je opisao JCPOA kao veliku diplomatsku pobedu za svet, pozivajući i ostale članice potpisnice da nastave potpunu implementaciju sporazuma, prenosi Ksinhua.

Ranije je saopšteno da će se ministri spoljnih poslova Irana i pet svetskih sila koje su potpisnice nuklearnog sporazuma sastati u petak u Beču kako bi raspravljali o načinima održavanja sporazuma nakon povlačenja Sjedinjenih Američkih Država.

Sjedinjene Američke Države povukle su se iz sporazuma u maju i tvrde da sada nameravaju uvesti oštrije sankcije Iranu.

Milisav Pajević

Brzansko moravište u dolini Velike Morave proglašeno specijalnim rezervatom prirode

03.07.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je odluku i proglasilo specijalnim rezervatom prirode Brzansko moravište, prirodnu lepotu, koja se prostire na površini od skoro 65 hektara.

Rezervat se nalazi na teritoriji sela Miloševo, koje pripada Jagodini i selu Brzan u opštini Batočina.

Brzansko moravište, jedno od poslednjih močvarnih staništa ptica, vodozemaca i gmizavaca u dolini Velike Morave i ovo područje ima posebnu važnost zbog zaštite ptica močvarica, jer je deo koridora migracije i obezbeđuje uslove za gneždenje mnogih retkih i zaštićenih vrsta ptica.

U Brzanskom moravištu redovno boravi 59 strogo zaštićenih vrsta ptica, od kojih se 29 gnezdi na ovom lokalitetu. Veoma je značajan i kao reproduktivni centar za više vrsta gmizavaca i vodozemaca.

Pre pet godina na ovom prostoru stručnjaci su otkrili stablo bele topole najvećeg prečnika ikada registrovanog u Srbiji.

Izmereni prečnik je 3,38 metra, visina stabla je preko 36 metara, a površina pod krošnjom je 816 kvadratnih metara.
Većim delom Brzanskog moravišta od pre pet godna upravlja grad Jagodina, na osnovu odluke Skupštine grada, a reč je o jedinstvenom prostoru u ovom delu Srbije.

Milisav Pajević

1...1,0671,0681,069...1,673 Page 1,068 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM