Niš prvi dobija stratešku mapu buke

29.06.2018

Niš će biti prvi gradu u Srbiji koji će dobiti stratešku mapu buke. To je sveobuhvatni dokument o izvorima i proceni nivoa buke u gradu.

Narednih meseci buka će se u Nišu meriti na devet tačaka.

Najmanje pet gradova sa više od 100.000 stanovnika treba da je imaju kako bi se poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.
Narednih meseci buka će se u Nišu meriti na devet tačaka.

Da je buka štetna svesni su svi, a dokument će dati smernice šta konkretno grad treba da uradi da bi se štetnost buke smanjila.

Osim saobraćaja u gradu, Niš se nalazi na raskrnici oba kraka koridora 10, tu je aerodrom, i do sada ne postoje konkretne analize i rezultati merenja.

Uz stratešku mapu buke Niš je ranije doneo odluku o akustičnom zoniranju gradu. Niš šest zona a na osnovu te odluke inspektori će moći da mere nivo propisane buke, za nepoštovanje odluke predvidjene su kazne od 25.000 do 150.000.
Zanimljivo je da su od merenja buke izuzeti najavljeni festivali u gradu, vojni avionski saobraćaj, ali ne i civilni.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Da li je Sunce zašlo za Teslin solarni biznis?

29.06.2018

Tehnološka firma najavila smanjenje poslovanja.

Nedeljama nakon što je pionir i lider u proizvodnji električnih vozila Tesla najavio da će smanjiti 9% svihe radne snage, stiže nam informacija da će značajno smanjiti poslovanje na domaćem tržištu solarne energije samo dve godine nakon ulaganja od 2.6 milijardi dolara.

Kompanija je saopštila da će najnovije smanjenje divizije, nazvano SolarCiti podrazumevati zatvaranje oko deset objekata za instalaciju i prekid partnerstva sa američkm maloprodajnim gigantom Home Depot.

U prvom tromesečju 2018. godine instalirano je oko 76 megavata solarnih sistema, što je manje od 200 megavata kapaciteta ogranka kompanije SolarCiti postignuto na početku 2016. godine. Oko 60 objekata solarnih instalacija organizacije ostaće otvoreno nakon ovog poteza.

Iz Tesle su javili da je smanjenje energetskog poslovanja u skladu sa njegovim širim smanjenjem osoblja i da je bilo „teško ali neophodno“ kako bi postigli svoj cilj proizvodnje 5000 novih modela električnih sedana nedeljno. Trenutno se kasni sa proizvodnjom ovih vozila.

Portparol Tesle izjavio je: “Naši energetski proizvodi su od ključnog značaja za našu misiju da ubrzamo tranziciju sveta na održivu energiju i mi i dalje smatramo da će teslini solarni i poslovi električnih vozila biti iste veličine kao i automobilska industrija. Reorganizacija koja je najavljena prošle nedelje neće uticati na to.“

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Novi vid kružne ekonomije: IKEA otkupljuje stari nameštaj, popravlja ga i ponovo prodaje

29.06.2018

IKEA je švedska multinacionalna kompanija koja se bavi proizvodnjom i prodajom pločastog nameštaja, kuhinjskih elemenata i kućnih dekoracija. S vizijom za stvaranje boljeg svakodnevnog života za što više ljudi, u 29 zemalja širom sveta posluje ukupno 355 IKEA robnih kuća.

U cilju da preduzeće učine odgovornijim prema društvu i životnoj sredini, IKEA prodajni objekat u Sidneju, u Australiji, uvrstiće u svoje poslovanje otkup starog nameštaja.

Ideja nije nova – korišćenim nameštajem već se trguje na buvljacima i u antikvarnicama, međutim, čini se radikalnim da ovakav poduhvat preduzme upravo proizvođač pokućstva, kao što je IKEA.

Proces je zamišljen na taj način da vi donesete nameštaj koji više ne koristite ili ne želite, a zauzvrat dobijete vaučer u njegovoj vrednosti. IKEA bi ga obnovila i naknadno prodala.

U prvoj godini nakon utemeljenja ove šeme u Japanu je nove vlasnike pronašlo 3 i po hiljade predmeta.

Otkup starog pokućstva podstaknut je procenama da je čak 13 i po miliona komada odbačenog nameštaja moglo da bude reciklirano, ponovo korišćeno ili da mu je restauracijom udahnut novi život. Motiv Australijanaca za uvođenje nove poslovne prakse u robnu kuću IKEA bila je težnja da se trenutno većinski linijski model ekonomije (proizvođač -> potrošač -> otpad) više “zaokruži” umesto da dobra završavaju na deponijama i pre završetka njihovog životnog veka.

Pročitajte još:

S očekivanim porastom populacije na 9,7 milijardi do 2050. godine, na mesto dosadašnje masovne potrošnje čovečanstva, zarad održivog razvoja, trebalo bi da dođe masovna kružna ekonomija. Upotreba već iskorišćenih resursa treba da bude put kojim se krećemo svi, a ne samo IKEA.

Jelena Kozbašić

Konkurs za takmičarske filmove koji će biti prikazani na 9. „Green Fest-u“

29.06.2018

Centar za unapređenje životne sredine i Dom omladine Beograda su otvorili konkurs za takmičarske filmove koji će biti prikazani na 9. Međunarodnom festivalu zelene kulture „Green Fest“ koji će biti održan od 13. do 16. novembra ove godine u beogradskom Domu omladine.

Na konkurs, koji je međunarodnog karaktera, mogu se prijaviti filmovi o životnoj sredini, ekologiji, prirodi, kao i inovacijama i tehnologijama koje doprinose smanjenu čovekovog uticaja na Planetu.

U razmatranje će biti uzeti filmovi proizvedeni nakon 1. januara 2016. godine, i čije trajanje ne prelazi 60 minuta. Potrebna dokumentacija za prijavu se može pronaći na zvaničnoj stranici festivala – www.greenfest.rs.

Rok za prijavu na konkurs je 19. avgust, dok će spisak filmova koji su ušli u selekciju za prikazivanje biti objavljen do 01. oktobra ove godine.

Filmovi će biti nagrađeni u ukupno šest kategorija: Najbolji srpski film, Najbolji film o prirodi, Najbolji animirani film, Najbolji kratki film, Najbolji film do jednog minuta, Najbolji omladinski film (do 30 godina).

Milisav Pajević

Usvojeni planovi upravljanja šumama za 2018. godinu u Federaciji BiH

29.06.2018

Vlada Federacije BiH je na jučerašnjoj sednici usvojila informaciju Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva o upravljanju šumama u Federaciji BiH u 2017. godini i planovima upravljanja šumama za 2018. godinu.

Sa ciljem prevazilaženja teškog stanja u oblasti šumarstva zbog nepostojanja zakona o šumama FBiH, Vlada FBiH je uputila urgenciju Parlamentu Federacije BiH da hitno razmatra Predlog zakona o šumama, koji je utvrdila na 110. sjednici, 7. jula 2017. godine i uputila u parlamentarnu proceduru.

Na istoj sednici Vlada FBiH izmenila je Odluku o načinu namenskog utroška sredstava ostvarenih po osnovu takse za uspostavu rezervi naftnih derivata za period 2014.-2018. godina.

Izmenom je previđeno da prikupljena sredstva po osnovu takse za uspostavu rezervi naftnih derivata u 2018. godini budu utrošena u skladu sa planom namenskog utroška takse za ovu godinu.

Milisav Pajević

700 miliona dinara oštećenim u elementarnim nepogodama

29.06.2018

Vlada Republike Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Uredbu o utvrđivanju državnog programa pomoći i obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata u svojini građana usled dejstva poplava i grada u maju i junu ove godine.

Vlada Srbije obezbedila je 700 miliona dinara bespovratne pomoći građanima čiji su stambeni objekti oštećeni u elementarnim nepogodama u maju i junu ove godine.

Na osnovu evidencije štete lokalnih samouprava, građanima će, u što kraćem roku, biti dodeljena novčana sredstva kako bi im se obezbedili osnovni životni uslovi.

Milisav Pajević

Donacija UNECE uručena Ministarstvu zaštite životne sredine

29.06.2018

U organizaciji UNECE i Ministarstva socijalne politike i zdravlja Francuske, u Parizu je 25. i 26. juna održan 5. Sastanak ekspertske radne grupe koja se bavi pitanjima podjednakog pristupa vodi i sanitaciji na nivou Evro regiona Svetske zdravstvene organizacije.

Pomoćnica ministra Biljana Filipović Đušić i predstavnica Regionalne Agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja-REDASP: Jasminka Luković–Jagličić, predstavile su rezultate projekta: “Samoprocena jednakog pristupa vodi i sanitaciji u Srbiji, “koji je nedavno završen na teritoriji Šumadijskog i Pomoravskog okruga.

Ovaj projekat je Ministarstvo zaštite životne sredine realizovalo uz finansijsku podršku italijanskog Ministarstva životne sredine, kopna i mora, a aktivnosti su koordinisane od strane REDASP.

Rezultati projekta prepoznati su od strane UN agencija i predstavnika prisutnih zemalja, kao primer odlične prakse, kako saradnja izmeću različitih institucija, organizacija i civilnog sektora, na svim nivoima: nacionalnom- regionalnom- lokalnom, doprinosi najboljem rezultatu.

Projekat je pokazao realnu situaciju po pitanju jednakog pristupa vodi i sanitaciji na nacionalnom i lokalnom nivou i dobijene su konkretne preporuke za unapređenje stanja u oblasti geografskih dispariteta, ugroženih i marginalizovanih grupa i finansijske dostupnosti. Multidisciplinarni tim različitih ministarstava koja se bave temom vode, sanitacije i ljudskih prava, predstavnici 13 lokalnih samouprava iz Šumadije i Pomoravlja, učestvovao je u realizaciji projekta.

Na osnovu kvalitetne Prve faze procene, UNECE je odobrio i dodatna sredstva za realizaciju Druge faze: Izradu Akcionog plana za unapređenje jednakog pristupa vodi i sanitaciji u Srbiji.

Ugovor o donaciji svečano je uručen pomoćnici ministra za međunarodnu saradnju: Biljani Filipović Đušić od strane predstavnice UNECE zadužene za implementaciju Protokola o vodi i zdravlju- gđe Chantal Demilecamps, a u prisustvu predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, Regionalne kancelarije za Evropu, predstavnika Ministarstva socijalne politike i zdravlja Francuske, predstavnika Makedonije, Jermenije, Rumunije, Bugarske, Azerbejdžana Ruske Federacije, Belorusije, Moldove i mnogobrojnih međunarodnih NVO koje se bave pitanjima vode i sanitacije.

Lokalni partner, kao i u Prvoj fazi, biće Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Milisav Pajević

Potpisan Memorandum za podsticaj saradnje humanitarno – ekološkog karaktera

29.06.2018

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović, ugostio je predstavnike udruženja “Čepom do osmeha“.

Tom prilikom potpisan je Memorandum o poslovno-tehničkoj saradnji između Agencije za zaštitu životne sredine i udruženja “Čepom do osmeha“.

Ovim Memorandumom uspostavlja se i podstiče saradnja humanitarno- ekološkog karaktera.

Podsetimo, akcija “Čepom do osmeha” je nastala na inicijativu diplomirane ekološkinje i predsednice humanitarno ekološke organizacije “Čepom do osmeha” Vanje Petković iz Novog Sada.

Vanja je tokom svojih studija saznala za primer dobre prakse Slovenije, gde je pokrenuta humanitarna akcija recikliranja čepova sa ciljem prikupljanje sredstava za pomoć deci sa invaliditetom ili sa nekom smetnjom u razvoju u obrazovno školskom procesu.

Milisav Pajević

Ponovno otvoreno nuklearno postrojenje Irana

29.06.2018

Iran je ponovno otvorio nuklearno postrojenje koje nije radilo devet godina u okviru priprema Teherana za povećanje kapaciteta za obogaćivanja uranijuma ako nakon povlačenja SAD- a propadne sporazum sa svetskim silama o njegovom nuklearnom programu, objavila je Iranska agencija za atomsku energiju (AEOI).

Napetosti između SAD- a i Irana su se pojačale nakon što je predsednik Donald Tramp povukao Wašington iz nuklearnog sporazuma iz 2015. po kojem je Iran ograničio svoj program obogaćivanja uranijuma kako bi ublažio strahove da te njegove aktivnosti mogu biti iskorišćene za razvoj nuklearnog oružja.

Evropske potpisnice pokušavaju spasiti sporazum ali iranski vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamenei je AEOI-u ovoga meseca naredio da počne pripreme za unapređenje kapaciteta za obogaćivanje uranijuma za slučaj da evropski napori propadnu.

AEOI je rekao da je po Hameneijevom nalogu ponovno pokrenuto nuklearno postrojenje za proizvodnju uranijuma heksafluorida koji se koristi u procesu obogaćivanja uranijuma te da je tamo već isporučena određena količina “žutog kolača”, odnosno pročišćenog koncentrata uranijumove rude.

Iranski je potez simboličan i dopušten po sporazumu koji omogućava Teheranu da obogaćuje uranijum na 3,67 posto, što je mnogo manje od 90 posto koliko je potrebno za proizvodnju oružja.

Energetika.ba / Hina

Milisav Pajević

Evropska unija uložila 402 miliona evra u životnu sredinu Srbije

28.06.2018

Evropska unija je u periodu od 2000. do 2018. godine uložila 402 miliona evra donacija kako bi građani i građanke Srbije imali čistiji vazduh, ispravnu vodu, manje otpada, bolju civilnu zaštitu, i živeli u čistijoj i zdravijoj životnoj sredini.

Ulaganje Republike Srbije u zaštitu životne sredine za isti period bilo je 196 miliona evra.

Šef Sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Ingve Engstrom naveo je da je plasirano oko 650 miliona evra za podršku i finansiranje malih i srednjih preduzeća u regionu, čime je otvoreno više od 30.000 radnih mesta.

Ingve Engstrom je ukazao na dogovor sa Vladom Republike Srbije za dodatnih 20 miliona evra grantova kompanijama u Srbiji.

Milisav Pajević

Poziv na volontiranje u oblasti životne sredine iz Perua

28.06.2018

Organizacija Resurgiendo iz Perua poziva sve zainteresovane volontere da se priključe timu za očuvanje životne sredine.

Resurgiendo je nevladina organizacija koja direktno sarađuje sa ljudima koji žive u ugroženim sredinama i kojima je potrebna pomoć.

Misija organiacije je izgradnja sigurne zone za život, gde deca mogu odrasti i imati normalne uslove za život.

Programi se realizuju u saradnji sa lokalnim zajednicama, a volonteri su deo organizacije koja na taj način promoviše kulturološki diverzitet i znanje. Radno vreme volontiranja je delimično, 10 do 30 sati nedeljno, program traje nekolio nedelja.

Kandidati treba da pokažu spremnost na rad od tri meseca, da imaju minimum 21 godinu, iskustvo u prostornom planiranju, da su dinamični i kreativni, timski radnici, poštuju rodne razlike, strpljivi, spremni da usvajaju nova znanja i poseduju napredno znanje španskog jezika.

Rok za prijave je u toku, a prijave slati na mejl mvillar@sayariyperu.org .

Milisav Pajević

Kragujevčanima od 2. jula stižu rešenja za eko taksu

28.06.2018

Kragujevac Skupstina grada — Foto: Milisav Pajević

Od ponedeljka 2. jula u Kragujevcu Pošta Srbije počinje da vrši uručenje fizičkim licima rešenja o utvrđivanju naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine za 2018. godinu.

Visina ekološke naknade, način plaćanja i ostalo, isto je kao i prošle godine jer se zakon i odluka nisu menjali.

Građani su u 2018.godini bili u obavezi da plaćaju mesečni iznos naknade utvrđen u rešenju za 2017. godinu do dobijanja rešenja za 2018.godinu.

Poreski obveznik je dužan da u roku od 15 dana od dobijanja rešenja, uplati dospele obaveze dok ostatak plaća u preostalih šest mesečnih rata kako je navedeno u rešenju.

Ukoliko se obveznik ne pridržava rokova, vrši se obračun kamate u skladu sa zakonom.

Milisav Pajević

Novi kamion za odnošenje smeća u naseljenim mestima Apatina

28.06.2018

Ključeve novog „Daf“-a, vrednog 12 miliona dinara, direktoru JKP “Naš Dom” Nedeljku Bračiki, uručio je Predsednik opštine Apatin Milan Škrbić koji je istakao da opština nastavlja sa ulaganjem u JKP.

Prema njegovim rečima obim posla u ovom preduzeću drastično je povećan nakon preuzimanja obaveza odnošenja smeća u naseljenim mestima.

Ovo je drugi specijalizovani kamion za odnošenje kabastog otpada koji je ove godine stigao u Javno komunalno preduzeće “Naš Dom” iz Apatina.

Prvi identičan kamion verdnosti 12 milona dinara je stigao u januaru, vozilo “Iveko” sa korpom za visinske radove vredno 7,5 miliona dinara u februaru, mesec dana kasnije kupljen je novi traktor sa odgovarajućim rotacionim kosačicama a prema najavama u ovo preduzeće uskoro stiže i cisterna za odvoz fekalnog otpada.

Milisav Pajević

Održivi turistički razvoj na lokalitetu svetske baštine

28.06.2018

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo i šef kancelarije Organizacije Ujednjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) u Bosni i Hercegovini Siniša Šešum potpisali su sporazum o implementaciji projekta Održivi turistički razvoj na lokalitetu svetske baštine, područje Staroga grada Staroga mosta u Mostaru, za koje je Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma izdvojilo 100.000 KM.

Projekat je zajedničko opredeljenje Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma i UNESCO-a da, u saradnji s lokalnim zajednicama, rade na dostizanju Ciljeva održivoga razvoja 2030, SDG 2030 Agenda, i istovremeno unapređuju održivo korišćenje lokaliteta svetske baštine u BiH. Na ovaj način ostvaruje se Cilj 11 – Održivi gradovi i zajednice, a istovremeno i drugi ciljevi Programa održivog razvoja do 2030. godine.

Ministarka Edita Đapo je naglasila da turizam transformiše celi svet, čemu će doprineti realizacija ciljeva Agende UN 2030.

– Grad Mostar svake godine beleži povećanje broja turista, mada ne postoji pouzdana statistika o ostvarenoj ekonomskoj dobiti. U nedostatku pravilnog upravljanja ovim segmentom, Mostar gubi ogromne prihode od turizma, istakla je federalna ministarka.

Zabrinjavajuće je da Grad Mostar, zbog nepostojanja odgovarajuće Strategije upravljanja turizmom na području Svetske baštine, ostvaruje vrlo male prihode, koji bi, prema broju posjeta mogli biti mnogo veći. Takođe, procenjeno je da Mostar gubi oko četiri miliona KM zbog nepostojanja planskih dokumenata i zato zaslužuje da dobije ovaj projekat.

– Kao rezultat ovog projekta imaćemo završenu Strategiju održivog razvoja područja Staroga grada oko Staroga mosta i poboljšano poslovanje Muzeja Staroga mosta, što će biti prvi urađeni dokument za upravljanje jednom turističkom destinacijom u BiH, dodala je ministrica Edita Đapo.

Pored kulturno-istorijskog blaga, područje Hercegovine obiluje prirodnim lepotama i već izgrađenom infrastrukturom vinskih puteva koje nude poseban doživljaj za turiste gde se upoznaju s našom kulturom, tradicijom, hranom i istinski doživljavaju Hercegovinu. Potrebno je samo povezati ove blagodeti sa ciljem dužeg zadržavanja turista.

Šef ureda UNESCO-a Siniša Šešum kazao je da će jedan od ciljeva Strategije biti i jačanje statistike vezan za posete i noćenja u Mostaru, a biće razvijeni i odgovarajući mehanizmi za prikupljanje prihoda od turističke aktivnosti, realizovana obuka iz menadžementa turizma za turističke i kulturne radnike, obuka o javno-privatnom partnerstvu i analiza najboljih praksi za turističke radnike upravo u cilju dobrog upravljanja i razvoja turizma, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Od 1. jula autobuski prevoz u Kragujevcu manje zagađuje životnu sredinu

28.06.2018

Kragujevac Ciftina cuprija 2 — Foto: Milisav Pajević

Potpisom Gradska agencija za saobraćaj i prevoznici su se obavezali da kragujevčanima na bitno unaprede gradski i prigradski prevoz.

U prostorijama Gradske agencije za saobraćaj je potpisan ugovor o obavljanju gradskog i prigradskog prevoza sa najboljim ponuđačima na javnoj nabavci, kompanijama „Ariva-Litas“ i „Vulović transport“.

Ugovor je potpisan na do tri godine i donosi značajne promene.
Gradska agencija za saobraćaj je u skladu sa strategijom grada o smanjenju zagađenja donela odluku da je minimum standarda EURO 4 motor, koji manje zagađuju životnu sredinu, ali samim tim će odmah na ulicama biti znatno mlađa i kvalitetnija vozila.

Ugovor nalaže da su obavezni klima uređaji u svim vozilima i gradskog i prigradskog prevoza.
Ovaj ugovor donosi sijaset novina od kojih će neke biti vidljive već od 1. jula kao što su povećanje broja polazaka od 16,6 odsto u odnosu na dosadašnji red vožnje. A to nije konačan broj polazaka, pošto će od 1. septembra biti još više polazaka u okviru jesenjeg reda vožnje.

Kako je istakao direktor Gradske agencije za saobraćaj Dušan Obradović, drastične promene na bolje nas očekuju u roku od tri meseca. Tada će, u skladu sa danas potpisanim ugovorom, sva vozila morati da budu u istoj boji, koju odredi Agencija, osoblje će biti uniformisano, svako vozilo će imati bežični internet za sve korisnike.

Interesantna novina je i obaveza ugradnje unutrašnjeg displej ekrana sa zvučnom najavom stajališta. Kao posebno važno ističe se sistem mobilnog video nadzora koji će snimati unutrašnjost kabine u želji da se bezbednost putnika i posade podigne na viši nivo, ali će jedna od kamera snimati i prostor ispred autobusa kako bi materijal mogao da se koristi i kao dokaz u borbi sa nelegalnim načinom prevoza putnika.

– Ugovor veoma strogo određuje prava, ali i obaveze prevoznika, tako da će svako vozilo biti opremljeno sistemom za automatsko brojanje putnika, kako bi se izbegla mogućnost bilo kakve zloupotrebe, ugovor nam daje mogućnost i oduzimanja linija ukoliko prevoznici ne ispunjavaju sve ugovorne obaveze, bio je jasan Dušan Obradović.

Izvršni direktor Vulović transporta, Lazar Vulović je rekao da je ovaj ugovor je kruna petnaestogodišnje saradnje kompanije Vulović transport i grada Kragujevca, i kao najznačajniju novinu istakao da će sva vozila Vulović transporta imati pogon na komprimovani gas (CNG) što je u pogledu zagađenja životne sredine ravno elektro- vozilima, čime grad Kragujevac ulazi u društvo najrazvijenijih evropskih gradova.

Direktor sektora za gradski prevoz kompanije Ariva Litas, Dušan Krstić je napomenuo da je Ariva Litas je deo Ariva kompanije koja posluje u 14 zemalja, a deo je Dojče-ban grupe i ovim ugovorom povećao broj vozila sa dosadašnjih 20 na 34. Uslovi ugovora su vrlo striktni i Ariva Litas je spremna da sve ove uslove ispuni i svojim kvalitetom unapredi gradski prevoz u Kragujevcu.

Milisav Pajević

Otkud ekološki standardi na Fudbalskom prvenstvu i zašto ih Maradona ne poštuje?

28.06.2018

Screenshot from 2018-06-28 12-17-51 — Foto: Instagram (screenshot)

Ćao svima, kako ste?

Obećala sam vam da ćete narednih nedelja na ovom mestu čitati o tome kako su Rusi na Svetskom prvenstvu u fudbalu “pomirili” ekologiju i fudbal. Pa da počnemo…

Kako se uopšte “jurcanje” za očuvanjem naše planete, pored jurcanja za loptom, pojavilo u sklopu “najvažnije sporedne stvari na svetu”?

Svoj doprinos borbi protiv klimatskih promena i utemeljenju svetlije budućnosti čovečanstva, Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (franc. Fédération Internationale de Football Association, FIFA), zajedno sa svojim partnerima, teži da ostvari “ozelenjavanjem” duše fudbalskih okršaja – stadiona. Za sprovođenje ovog cilja u delo nije dovoljno uzgajanje trave za utakmice.

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene, održano 2011. godine u Nemačkoj, pokazalo je kako briga o životnom okruženju rezultuje u značajnim uštedama novca. Jednokratna investicija od otprilike 700 hiljada evra usmerenih u sprovođenje ekoloških mera na terenima, Nemcima je donela godišnju uštedu od oko 300 hiljada, što znači da su već 2014, uslovno rečeno, povratili uložena sredstva.

Kako se priliv finansija za izgradnju stadiona iz Brazilske razvojne banke ne bi zaustavio, i Brazilci su 2014. bili obavezani da sportski objekti ispunjavaju uslove za dobijanje sertifikata “zelene gradnje”.

Postoje različiti građevinski alati za potvrđivanje “ozelenjenosti” i “ekologičnosti” konstrukcija, a neki od njih su LEED i BREEAM sertifikati. U skladu sa svojom posvećenošću zaštiti životne sredine, FIFA je u izgradnju i obnovu svih zvaničnih fudbalskih stadiona prvenstva integrisala princip održivog razvoja, koji su i ovogodišnji organizatori, Rusi, morali da dostignu.

Fudbaleri se u Rusiji susreću u ukupno jedanaest gradova raštrkanih po (uglavnom) evropskom delu ove istočnoevropske zemlje:

u Jekaterinburgu u Jekaterinburg areni,
u Sočiju na Fišt stadionu,
u Kazanju u Kazanj areni,
u Kaljiningradu na gradskom stadionu,
u Moskvi na stadionu Lužnjiki i stadionu Spartaka,
u Saransku na Mordoviji,
u Nižnjem Novgorodu na tamošnjem stadionu,
u Rostovu na Donu u rostovskoj areni,
u Samari u areni,
u Sankt Peterburgu na stadionu grada i
u Volgogradu u volgogradskoj areni.

Sertifikacija građevinskih projekata prema njihovom ekološkom aspektu u Rusiji je započeta pre jedne decenije, a nosioci sertifikata uglavnom su smešteni u razvijenim urbanim centrima. Oni obuhvataju veliki broj zgrada i nekretnina, uključujući kancelarijske prostore, multifunkcionalne komplekse, proizvodna postrojenja, logističke centre, univerzitete, stanove, magacine, železničke stanice i, nama danas najvažnije – sportske objekte.

Efikasnost standarda zelene gradnje je već potvrđena i na sportskim događajima upriličenim na tlu ove države, pre svega na Zimskim olimpijskim igram u Sočiju 2014. Prema ekološkim zahtevima je projektovana i ledena dvorana Boljšoj u ovom ruskom gradu.

Neke od mera korištenih u izgradnji i obnovi stadiona za potrebe fudbalskog nadmetanja su:

načelo energetske efikasnosti i štedljivost na resursima,
prirodno osvetljenje,
postavljanje zavesa i termičkih zaštitnih zona između spoljašnjih i unutrašnjih zidova i ograda,
zaštita od sunca u kancelarijama,
krovne obloge u svetlim bojama radi bolje refleksije sunčevih zraka,
gradnja ekološki prihvatljivim materijalima, obično regionalnog porekla, proizvedenih u blizini građevinske lokacije,
montažne konstrukcije,
primena sistema za smanjenje buke i nivoa vibracija iz opreme za ventilaciju,
“čuvanje” vode i slično.

Kako bi ispoštovali odgovoran pristup zdravlju i bezbednosti i osigurali blagostanje prirode, posetilaca i osoblja, Rusi su zabranili duvan u svojim arenama na prvenstvu. Legendarni argentinski fudbaler Dijego Maradona se oglušio o zabranu a nakon što je fotografisan kako puši tompus u svojoj loži i prozvan od strane medija izjavio je kako nije znao da je pušenje nedozvoljeno.

Jelena Kozbašić

1...1,0701,0711,072...1,673 Page 1,071 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM