Poziv na volontiranje u oblasti životne sredine iz Perua

28.06.2018

Organizacija Resurgiendo iz Perua poziva sve zainteresovane volontere da se priključe timu za očuvanje životne sredine.

Resurgiendo je nevladina organizacija koja direktno sarađuje sa ljudima koji žive u ugroženim sredinama i kojima je potrebna pomoć.

Misija organiacije je izgradnja sigurne zone za život, gde deca mogu odrasti i imati normalne uslove za život.

Programi se realizuju u saradnji sa lokalnim zajednicama, a volonteri su deo organizacije koja na taj način promoviše kulturološki diverzitet i znanje. Radno vreme volontiranja je delimično, 10 do 30 sati nedeljno, program traje nekolio nedelja.

Kandidati treba da pokažu spremnost na rad od tri meseca, da imaju minimum 21 godinu, iskustvo u prostornom planiranju, da su dinamični i kreativni, timski radnici, poštuju rodne razlike, strpljivi, spremni da usvajaju nova znanja i poseduju napredno znanje španskog jezika.

Rok za prijave je u toku, a prijave slati na mejl mvillar@sayariyperu.org .

Milisav Pajević

Kragujevčanima od 2. jula stižu rešenja za eko taksu

28.06.2018

Kragujevac Skupstina grada — Foto: Milisav Pajević

Od ponedeljka 2. jula u Kragujevcu Pošta Srbije počinje da vrši uručenje fizičkim licima rešenja o utvrđivanju naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine za 2018. godinu.

Visina ekološke naknade, način plaćanja i ostalo, isto je kao i prošle godine jer se zakon i odluka nisu menjali.

Građani su u 2018.godini bili u obavezi da plaćaju mesečni iznos naknade utvrđen u rešenju za 2017. godinu do dobijanja rešenja za 2018.godinu.

Poreski obveznik je dužan da u roku od 15 dana od dobijanja rešenja, uplati dospele obaveze dok ostatak plaća u preostalih šest mesečnih rata kako je navedeno u rešenju.

Ukoliko se obveznik ne pridržava rokova, vrši se obračun kamate u skladu sa zakonom.

Milisav Pajević

Novi kamion za odnošenje smeća u naseljenim mestima Apatina

28.06.2018

Ključeve novog „Daf“-a, vrednog 12 miliona dinara, direktoru JKP “Naš Dom” Nedeljku Bračiki, uručio je Predsednik opštine Apatin Milan Škrbić koji je istakao da opština nastavlja sa ulaganjem u JKP.

Prema njegovim rečima obim posla u ovom preduzeću drastično je povećan nakon preuzimanja obaveza odnošenja smeća u naseljenim mestima.

Ovo je drugi specijalizovani kamion za odnošenje kabastog otpada koji je ove godine stigao u Javno komunalno preduzeće “Naš Dom” iz Apatina.

Prvi identičan kamion verdnosti 12 milona dinara je stigao u januaru, vozilo “Iveko” sa korpom za visinske radove vredno 7,5 miliona dinara u februaru, mesec dana kasnije kupljen je novi traktor sa odgovarajućim rotacionim kosačicama a prema najavama u ovo preduzeće uskoro stiže i cisterna za odvoz fekalnog otpada.

Milisav Pajević

Održivi turistički razvoj na lokalitetu svetske baštine

28.06.2018

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo i šef kancelarije Organizacije Ujednjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) u Bosni i Hercegovini Siniša Šešum potpisali su sporazum o implementaciji projekta Održivi turistički razvoj na lokalitetu svetske baštine, područje Staroga grada Staroga mosta u Mostaru, za koje je Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma izdvojilo 100.000 KM.

Projekat je zajedničko opredeljenje Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma i UNESCO-a da, u saradnji s lokalnim zajednicama, rade na dostizanju Ciljeva održivoga razvoja 2030, SDG 2030 Agenda, i istovremeno unapređuju održivo korišćenje lokaliteta svetske baštine u BiH. Na ovaj način ostvaruje se Cilj 11 – Održivi gradovi i zajednice, a istovremeno i drugi ciljevi Programa održivog razvoja do 2030. godine.

Ministarka Edita Đapo je naglasila da turizam transformiše celi svet, čemu će doprineti realizacija ciljeva Agende UN 2030.

– Grad Mostar svake godine beleži povećanje broja turista, mada ne postoji pouzdana statistika o ostvarenoj ekonomskoj dobiti. U nedostatku pravilnog upravljanja ovim segmentom, Mostar gubi ogromne prihode od turizma, istakla je federalna ministarka.

Zabrinjavajuće je da Grad Mostar, zbog nepostojanja odgovarajuće Strategije upravljanja turizmom na području Svetske baštine, ostvaruje vrlo male prihode, koji bi, prema broju posjeta mogli biti mnogo veći. Takođe, procenjeno je da Mostar gubi oko četiri miliona KM zbog nepostojanja planskih dokumenata i zato zaslužuje da dobije ovaj projekat.

– Kao rezultat ovog projekta imaćemo završenu Strategiju održivog razvoja područja Staroga grada oko Staroga mosta i poboljšano poslovanje Muzeja Staroga mosta, što će biti prvi urađeni dokument za upravljanje jednom turističkom destinacijom u BiH, dodala je ministrica Edita Đapo.

Pored kulturno-istorijskog blaga, područje Hercegovine obiluje prirodnim lepotama i već izgrađenom infrastrukturom vinskih puteva koje nude poseban doživljaj za turiste gde se upoznaju s našom kulturom, tradicijom, hranom i istinski doživljavaju Hercegovinu. Potrebno je samo povezati ove blagodeti sa ciljem dužeg zadržavanja turista.

Šef ureda UNESCO-a Siniša Šešum kazao je da će jedan od ciljeva Strategije biti i jačanje statistike vezan za posete i noćenja u Mostaru, a biće razvijeni i odgovarajući mehanizmi za prikupljanje prihoda od turističke aktivnosti, realizovana obuka iz menadžementa turizma za turističke i kulturne radnike, obuka o javno-privatnom partnerstvu i analiza najboljih praksi za turističke radnike upravo u cilju dobrog upravljanja i razvoja turizma, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Od 1. jula autobuski prevoz u Kragujevcu manje zagađuje životnu sredinu

28.06.2018

Kragujevac Ciftina cuprija 2 — Foto: Milisav Pajević

Potpisom Gradska agencija za saobraćaj i prevoznici su se obavezali da kragujevčanima na bitno unaprede gradski i prigradski prevoz.

U prostorijama Gradske agencije za saobraćaj je potpisan ugovor o obavljanju gradskog i prigradskog prevoza sa najboljim ponuđačima na javnoj nabavci, kompanijama „Ariva-Litas“ i „Vulović transport“.

Ugovor je potpisan na do tri godine i donosi značajne promene.
Gradska agencija za saobraćaj je u skladu sa strategijom grada o smanjenju zagađenja donela odluku da je minimum standarda EURO 4 motor, koji manje zagađuju životnu sredinu, ali samim tim će odmah na ulicama biti znatno mlađa i kvalitetnija vozila.

Ugovor nalaže da su obavezni klima uređaji u svim vozilima i gradskog i prigradskog prevoza.
Ovaj ugovor donosi sijaset novina od kojih će neke biti vidljive već od 1. jula kao što su povećanje broja polazaka od 16,6 odsto u odnosu na dosadašnji red vožnje. A to nije konačan broj polazaka, pošto će od 1. septembra biti još više polazaka u okviru jesenjeg reda vožnje.

Kako je istakao direktor Gradske agencije za saobraćaj Dušan Obradović, drastične promene na bolje nas očekuju u roku od tri meseca. Tada će, u skladu sa danas potpisanim ugovorom, sva vozila morati da budu u istoj boji, koju odredi Agencija, osoblje će biti uniformisano, svako vozilo će imati bežični internet za sve korisnike.

Interesantna novina je i obaveza ugradnje unutrašnjeg displej ekrana sa zvučnom najavom stajališta. Kao posebno važno ističe se sistem mobilnog video nadzora koji će snimati unutrašnjost kabine u želji da se bezbednost putnika i posade podigne na viši nivo, ali će jedna od kamera snimati i prostor ispred autobusa kako bi materijal mogao da se koristi i kao dokaz u borbi sa nelegalnim načinom prevoza putnika.

– Ugovor veoma strogo određuje prava, ali i obaveze prevoznika, tako da će svako vozilo biti opremljeno sistemom za automatsko brojanje putnika, kako bi se izbegla mogućnost bilo kakve zloupotrebe, ugovor nam daje mogućnost i oduzimanja linija ukoliko prevoznici ne ispunjavaju sve ugovorne obaveze, bio je jasan Dušan Obradović.

Izvršni direktor Vulović transporta, Lazar Vulović je rekao da je ovaj ugovor je kruna petnaestogodišnje saradnje kompanije Vulović transport i grada Kragujevca, i kao najznačajniju novinu istakao da će sva vozila Vulović transporta imati pogon na komprimovani gas (CNG) što je u pogledu zagađenja životne sredine ravno elektro- vozilima, čime grad Kragujevac ulazi u društvo najrazvijenijih evropskih gradova.

Direktor sektora za gradski prevoz kompanije Ariva Litas, Dušan Krstić je napomenuo da je Ariva Litas je deo Ariva kompanije koja posluje u 14 zemalja, a deo je Dojče-ban grupe i ovim ugovorom povećao broj vozila sa dosadašnjih 20 na 34. Uslovi ugovora su vrlo striktni i Ariva Litas je spremna da sve ove uslove ispuni i svojim kvalitetom unapredi gradski prevoz u Kragujevcu.

Milisav Pajević

Otkud ekološki standardi na Fudbalskom prvenstvu i zašto ih Maradona ne poštuje?

28.06.2018

Screenshot from 2018-06-28 12-17-51 — Foto: Instagram (screenshot)

Ćao svima, kako ste?

Obećala sam vam da ćete narednih nedelja na ovom mestu čitati o tome kako su Rusi na Svetskom prvenstvu u fudbalu “pomirili” ekologiju i fudbal. Pa da počnemo…

Kako se uopšte “jurcanje” za očuvanjem naše planete, pored jurcanja za loptom, pojavilo u sklopu “najvažnije sporedne stvari na svetu”?

Svoj doprinos borbi protiv klimatskih promena i utemeljenju svetlije budućnosti čovečanstva, Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (franc. Fédération Internationale de Football Association, FIFA), zajedno sa svojim partnerima, teži da ostvari “ozelenjavanjem” duše fudbalskih okršaja – stadiona. Za sprovođenje ovog cilja u delo nije dovoljno uzgajanje trave za utakmice.

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene, održano 2011. godine u Nemačkoj, pokazalo je kako briga o životnom okruženju rezultuje u značajnim uštedama novca. Jednokratna investicija od otprilike 700 hiljada evra usmerenih u sprovođenje ekoloških mera na terenima, Nemcima je donela godišnju uštedu od oko 300 hiljada, što znači da su već 2014, uslovno rečeno, povratili uložena sredstva.

Kako se priliv finansija za izgradnju stadiona iz Brazilske razvojne banke ne bi zaustavio, i Brazilci su 2014. bili obavezani da sportski objekti ispunjavaju uslove za dobijanje sertifikata “zelene gradnje”.

Postoje različiti građevinski alati za potvrđivanje “ozelenjenosti” i “ekologičnosti” konstrukcija, a neki od njih su LEED i BREEAM sertifikati. U skladu sa svojom posvećenošću zaštiti životne sredine, FIFA je u izgradnju i obnovu svih zvaničnih fudbalskih stadiona prvenstva integrisala princip održivog razvoja, koji su i ovogodišnji organizatori, Rusi, morali da dostignu.

Fudbaleri se u Rusiji susreću u ukupno jedanaest gradova raštrkanih po (uglavnom) evropskom delu ove istočnoevropske zemlje:

u Jekaterinburgu u Jekaterinburg areni,
u Sočiju na Fišt stadionu,
u Kazanju u Kazanj areni,
u Kaljiningradu na gradskom stadionu,
u Moskvi na stadionu Lužnjiki i stadionu Spartaka,
u Saransku na Mordoviji,
u Nižnjem Novgorodu na tamošnjem stadionu,
u Rostovu na Donu u rostovskoj areni,
u Samari u areni,
u Sankt Peterburgu na stadionu grada i
u Volgogradu u volgogradskoj areni.

Sertifikacija građevinskih projekata prema njihovom ekološkom aspektu u Rusiji je započeta pre jedne decenije, a nosioci sertifikata uglavnom su smešteni u razvijenim urbanim centrima. Oni obuhvataju veliki broj zgrada i nekretnina, uključujući kancelarijske prostore, multifunkcionalne komplekse, proizvodna postrojenja, logističke centre, univerzitete, stanove, magacine, železničke stanice i, nama danas najvažnije – sportske objekte.

Efikasnost standarda zelene gradnje je već potvrđena i na sportskim događajima upriličenim na tlu ove države, pre svega na Zimskim olimpijskim igram u Sočiju 2014. Prema ekološkim zahtevima je projektovana i ledena dvorana Boljšoj u ovom ruskom gradu.

Neke od mera korištenih u izgradnji i obnovi stadiona za potrebe fudbalskog nadmetanja su:

načelo energetske efikasnosti i štedljivost na resursima,
prirodno osvetljenje,
postavljanje zavesa i termičkih zaštitnih zona između spoljašnjih i unutrašnjih zidova i ograda,
zaštita od sunca u kancelarijama,
krovne obloge u svetlim bojama radi bolje refleksije sunčevih zraka,
gradnja ekološki prihvatljivim materijalima, obično regionalnog porekla, proizvedenih u blizini građevinske lokacije,
montažne konstrukcije,
primena sistema za smanjenje buke i nivoa vibracija iz opreme za ventilaciju,
“čuvanje” vode i slično.

Kako bi ispoštovali odgovoran pristup zdravlju i bezbednosti i osigurali blagostanje prirode, posetilaca i osoblja, Rusi su zabranili duvan u svojim arenama na prvenstvu. Legendarni argentinski fudbaler Dijego Maradona se oglušio o zabranu a nakon što je fotografisan kako puši tompus u svojoj loži i prozvan od strane medija izjavio je kako nije znao da je pušenje nedozvoljeno.

Jelena Kozbašić

Najzeleniji tržni centar na svetu

28.06.2018

Poznato je da su Šveđani već svojevrsni eksperti za zaštitu životne sredine. Dokaz tome je i tržni centar koji su otvorili još 2015. godine. Naime, ovo nije običan tržni centar, ovo je tržni centar koji je specijalizovan samo za recikliranu i popravljenu robu.

Tržni centar ReTuna otvorio je svoja vrata javnosti još u avgustu 2015. godine i nalazi se pored velikog centra za reciklažu u Švedskoj u gradu pod nazivom Eskilstuna. Na taj način posetioci mogu lako da donesu svoj otpad i da ga sortiraju a potom sve što ponovo može da se iskoristi poput igračaka, nameštaja, odeće, elektronskih uređaja i drugih predmeta mogu odneti u depo tržnog centra gde zaposleni proberu stvari koje su im potrebne i proslede ih vlasnicima radnji, oni onda odlučuju koje će komade popraviti, prepraviti i na kraju prodati. Na ovaj način svim predmetima i materijalima se produžava životni vek promoviše se štedljivo konzumiranje a pritom se i zarađuje novac.

Dokaz da ovaj biznis model zaista funkcioniše je činjenica da je tržni centar ReTuna u 2016. godini zaradio 7.74 miliona evra od prodaje reciklirane robe.

Ali, ovaj tržni centar nije samo mesto gde potrošači mogu da pazare novu-staru robu već ono služi kao i centrala za edukovanje javnosti. ReTuna organizuje razne događaje poput radionica, predavanja, tematskih dana koji imaju u fokusu održivost. U njegovim prostorijama takođe postoje i konferencijske sale gde gosti mogu da organizuju klimatski odgovorne sastanke. Takođe postoji i restoran koji nudi organska jela.

Pored svih ovih aktivnosti, ovaj tržni centar je u svom malom gradu stvorio 50 novih radnih mesta a svime pomenutim postao je svetski lider koji je sproveo u delo jednu od najinovativnijih zelenih ideja i samim tim postavio odličan primer drugim preduzetnicima.

Milan Zlatanović

Pojeftinio benzin i dizel u Crnoj Gori

28.06.2018

Gorivo, benzin. benzinska pumpa — Foto-ilustracija: Pixabay

U Crnoj Gori je pojeftinio benzin i dizel, dok je cena lož ulja ostala nepromenjena, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije.

Litar eurosupera BMB 98 i BMB 95 pojeftinio je tri centa i košta 1,41 odnosno 1,38 evra. Eurodizel će umesto dosadašnjih 1,30 evra koštati 1, 26 evra po litru.

Cena lož ulja se u narednih petnaest dana neće menjati i za litar će se i dalje plaćati 1,26 evra.

Prema odredbama Uredbe o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cena naftnih derivata, naredni obračun će se obaviti 9. jula ove godine a eventualno izmenjene vrednosti naftnih derivata važiće od 10. jula saopšteno je iz Ministarstva ekonomije Crne Gore.

Milisav Pajević

Projekat energetske efikasnosti i upravljanja energijom u opštinama u Srbiji

28.06.2018

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije Stevica Deđanski i pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac prisustvovali su juče predstavljanju Projekta energetske efikasnosti i upravljanja energijom u opštinama (PEEUEO) u Srbiji.

Projekat koji finansira Vlada Švajcarske Konfederacije, a zajednički realizuju Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije i Državni sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske Konfederacije (SECO), ima za cilj poboljšanje energetskih i klimatskih performansi na lokalnom nivou.

Dodelom nepovratnih sredstava za rekonstrukciju odabranih javnih zgrada, kako je planirano, povećaće se energetska efikasnost u javnim objektima jedinica lokalne samouprave, i doprineti jačanju sistema energetskog menadžmenta u opštinama, kroz međunarodno priznatu Evropsku nagradu za energiju i njene metode.

Takođe, taj projekat treba da doprinese povećanju institucionalnih i stručnih kapaciteta relevantnih nosilaca interesa na nacionalnom i lokalnom nivou.

U okviru švajcarske Strategije saradnje u Srbiji na polju održive energetike i gradova otpornih na klimatske promene, Švajcarska Konfederacija Projektom energetske efikasnosti i upravljanja energijom u opštinama (PEEUEO) u Srbiji, pruža podršku Ministarstvu rudarstva i energetike i četiri lokalne samouprave – Paraćinu, Kruševcu, Užicu i Vrbasu.

Deđanski je istakao da energetska bezbednost, održivi razvoj i borba protiv klimatskih promena, ne mogu da se zamisle bez kvalitetne praktične politike za unapređenje energetske efikasnosti.

– Pored doprinosa smanjenju negativnog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, unapređena energetska efikasnost takođe smanjuje zavisnost od uvoza i podiže konkurentnost privrede, životni standard i kvalitet života građana. Primena mera energetske efikasnosti podstiče privredne aktivnosti u zemlji, pa tako i regionlani razvoj, rekao je Deđanski.

On je naglasio da opštine u Srbiji igraju veoma važnu ulogu u realizaciji politke energetske efikasnosti, i dodao da su one istovremeno proizvođači energije i vode, potrošači i snabdevači, planeri i uzori i sledstveno tome, u opštinama se objedinjuju sve aktivnosti Projekta.

Banjac je naglasio značaj i visoke ambicije ovog projekta koji finansira Vlada Švajcarske Konfederacije, a koji zajednički realizuju Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije i Državni sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske Konfederacije (SECO).

Predstavnici četiri opštine ukazali su na individualni angažman u oblasti energetske efikasnosti uz podršku PEEUEO-a, kao i na planirane aktivnosti za vreme trajanja projekta.

Uz budžet od 8,4 miliona evra, 23 škole, vrtića i drugih javnih zgrada biće renovirano u skladu sa visokim standardima energetske efikasnosti.

Na taj način će se ostvariti uštede troškova za energiju, smanjiti troškovi održavanja na dugi rok i doprineti zdravom okruženju za korisnike zgrada, a posebno nekoliko hiljada učenika, nastavnika i građana koji će direktno imati koristi od ovog projekta.

Tokom perioda od 2018. do 2021. godine, Švajcarska Konfederacija ostaje posvećena podršci Srbiji u povećanju energetske efikasnosti i razvoju gradova otpornih na klimatske promene.

Energetska efikasnost i razvoj gradova otpornih na klimatske promene je jedna od tri ključne prioritetne oblasti švajcarsko-srpske saradnje ukupne vrednosti od 14 miliona evra.

Projekat energetske efikasnosti i upravljanja energijom u opštinama (PEEUEO) u Srbiji, trajaće 42 meseca, sa ukupnim budžetom od 8,4 miliona evra, od čega donacija Vlade Švajcarske iznosi 7,4 miliona evra, dok je doprinos lokalnih samouprava milion evra.

Predstavljanju ovog projekta je prisustvovao i ambasador Švajcarske Filip Ge.

Milisav Pajević

Sufinansiranje projekata utopljavanja zgrada za uštedu energije

28.06.2018

Federalni ministar prostornog uređenja Josip Martić potpisao je s načelnicima opština Odžak i Orašje ugovore o sufinansiranju radova za projekte utopljavanja zgrada za uštedu energije u iznosu po 50.000 KM za svaku opštinu.

S načelnikom opštine Odžak Jakovom Ivankovićem potpisan je ugovor za Projekat “Utopljavanje zgrade opštinske uprave 2 Odžak“ za što će ova opština obezbediti 5.406,95 KM.

S načelnikom opštine Orašje Stankom Vincetićem potpisan je ugovor za Projekat “Zamena krovnog pokrivača OŠ Stjepan Radić Oštra Luka-Bok“, a koji ova opštine sufinansira 28.511,68 KM.

Ugovori su potpisani u skladu sa Odlukom Vlade Federacije Bosne i Hercegovine o usvajanju Programa utroška sredstava s kriterijumima raspodele sredstava „Tekući transferi drugim razinama vlasti i fondovima – za projekat utopljavanja zgrada radi uštede energije” utvrđenog Proračunom Federacije Bosne i Hercegovine za 2018. godinu Federalnom ministarstvu prostornog uređenja, saopšteno je iz ovog ministarstva.

Milisav Pajević

Ako ste u potrazi za poslom u oblasti termotehnike i elektroenergetike

27.06.2018

Naša partnerska kompanija CEEFOR d.o.o. iz Beograda traži dva timska igrača da se pridruže odlično organizovanoj i iskusnoj ekipi inženjera usled povećanog obima posla.

Ako ste:

– Mašinski inženjer sa licencom 330, smer termotehnika

– Elektroinženjer sa licencom 350 – odgovorni projektant elektroenergetskih instalacija niskog i srednjeg napona, smer elektroenergetika,

pošaljite svoju radnu biografiju na mejl: info@ceefor.co.rs

Razgovori sa kandidatima biće obavljeni tokom ove i naredne nedelje.

CEEFOR je je brzo rastuća kompanija u čijem timu se nalaze stručnjaci sa značajnim iskustvom i vrhunskim referencama u pripremi i sprovođenju projekata u sledećim oblastima:

energetska efikasnost u zgradarstvu i industriji,
korišćenje obnovlјivih izvora energije – solarna, hidro, geotermalna, energija vetra i biomase,
primena kogeneracionh postrojenja,
optimizacija procesa,
ekomobilnost.

U našem timu se nalazi 30 stručnjaka – među kojima je 15 inženjera mašinske, elektro, građevinske, saobraćajne, tehnološke i drugih struka. Radeći na izradi brojnih energetskih audita, studija opravdanosti projekata, finansijskih analiza kao i na tehničkoj kontroli projekata, CEEFOR-ova stručna ekipa stekla je prestižne reference zahvaljujući kojima je svrstana u sam vrh primera dobre prakse u našoj zemlji.

CEEFOR spruža dobro prilagođenu tehničku podršku investitorima i bankama, kao i tehničku podršku za uspostavlјanje i plasman namenskih kreditnih linije za EE/OIE. Naše ekspertsko polјe je široko i obuhvata kako industriju tako i oblast zgradarstva.

CEEFOR se fokusira na smanjenje primarne i finalne potrošnje energije kroz sprovođenje mera energetske efikasnosti, što za efekat ima umanjenje troškova i negativnog uticaja štetnih komponenti koje izazivaju efekat staklene bašte.

Sve prijave na konkurs molimo da šaljete na mejl kompanije: info@ceefor.co.rs

Svetsko fudbalsko prvenstvo 2018: Rusija – mesto susreta fudbalera, navijača i održivog razvoja

27.06.2018

moscow-1556561_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Svetsko fudbalsko prvenstvo 2018. posebno je iz više razloga – prvi put u istoriji postojanja ovog takmičenja, domaćin prvenstva je jedna istočnoevropska zemlja. Čast da ugoste ljubitelje fudbala i igrače dobili su Rusi.

Okršajima fudbalera namenjeno je ukupno jedanaest terena širom (uglavnom) evropskog dela Rusije, od Jekaterinburga, smeštenog na istočnoj strani Uralskih planina, na granici našeg sa azijskim kontinentom, do Kaljiningrada, ruske enklave između Poljske i Litvanije, s izlazom na Baltičko more.

Organizatori su nastojali da stadioni koji se koriste u svrhe fudbalskih susreta ispune standarde zelene gradnje, za čije dostizanje nisu dovoljne samo travnate površine namenjene igranju utakmica.

U narednim nedeljama, na blogu Energetskog portala, svakog četvrtka, bićete u prilici da čitate na koji način su Rusi “pomirili” fudbal i održivi razvoj. I ne, to nisu učinili zabranom piva na stadionima kako bi umanjili ekološki otisak Kupa.

Ljubiteljima fudbala želim sreću u kladionicama, a ženama (i muževima) malopre pomenutih – čelične živce do 15. jula kada će se u Moskvi održati finale takmičenja. :)

Jelena Kozbašić

Doneta Strategija održivog razvoja grada Sombora

27.06.2018

Sombor-Zupanija-Wikipedia — Foto: Wikipedia

Na 26. sednici Skupštine grada Sombora odbornici su većinom glasova doneli Strategiju održivog razvoja grada Sombora za period 2014-2020. godine, a nakon izvršene revizije ovog dokumenta, kao i Program razvoja turizma grada Sombora za period 2017-2025. godine.

U daljem radu, Skupština je donela i sledeće odluke: Odluku o načinu raspolaganja, održavanja i upravljanja nepokretnostima koje su u javnoj svojini grada Sombora, Odluku o prvim izmenama i dopunama Odluke o dodeljivanju isključivog prva javnim preduzećima kojima je osnivač grad Sombor, za obavljanje delatnosti pružanja usluga na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje.

Na 26. sednici Skupštine grada Sombora donete su i: Odluka o dimničarskim uslugama, Odluka o održavanju javnih zelenih površina, Odluka o javnoj rasveti, te Odluka o taksi prevozu na teritoriji grada Sombora.

Odbornici su doneli i rešenje o prestanku funkcije direktora Miodragu Pupovcu u JKP „Zelenilo“, zbog isteka vremenskog perioda na koji je imenovan, i umesto njega za v.d. direktora ovog preduzeća imenovali Nikolu Lančuškog, dipl. ekonnomistu.

Skupština je dala saglasnost na prve izmene i dopune programa poslovanja za 2018. godinu javnim komunalnim preduzećima: JKP „Vodokanal“, JKP „Parking servis Sombor“, JKP „Prostor“, JKP „Energana“, JKP „Čistoća“, JKP „Zelenilo“ i JKP „Vodovod“, Bezdan.

Odbornici su dali saglasnost na Pravilnik o radu JKP „Čistoća“, saglasili se sa prvim izmenama i dopunama Statuta Turističke organizacije grada Sombora, odlučili o imovinsko-pravnim predmetima, te usvojili treće izmene i dopune rešenja o obrazovanju Komisije za planove grada Sombora.

Milisav Pajević

Energetika i turizam sektori za bolju saradnju Portugalije i Crne Gore

27.06.2018

Crna Gora i Portugalija treba da ostvare bližu ekonomsku saradnju, a ključni sektori u kojima ona može biti produbljena su energetika i turizam, zaključeno je na sastanku ministarke ekonomije Dragice Sekulić i ministra ekonomije u Vladi Portugalije Manuela Caldeira Cabrala.

Ministarka Sekulić boravi u portugalskom gradu Porto gde će, nakon sastanka sa ministrom Cabralom, predstaviti investicione mogućnosti Crne Gore.

Tokom sastanka obe strane su izrazile uzajamno zadovoljstvo povodom susreta, kao i nadu da će se saradnja dva ministarstva, kao i dve zemlje produbiti i poboljšati na svim poljima.

– Portugalija ima velika iskustva u izgradnji vetroelektrana, ne samo u toj, već i u drugim zemljama, gde su portugalske kompanije prepoznate kao stabilni strani direkti investitori u ovom sektoru, saopšteno je tokom sastanka.

U sektoru tuzima prepoznata je mogućnost saradnje u prenosu know-how, ali i direktnom investiranju.

– Portugalija, kao zemlja tradicionalno okrenuta turizmu, ima dobro razvijen edukativni sistem za ovaj sektor koji pokriva srednje škole i fakultete, dajući, pored teorijskog, i praktično znanje i iskustvo, naveli su portugalski predstavnici.

Zaključeno je da postoji mogućnost direktnog investiranja portugalskih investitora u oblast turizma, kroz greenfield investiranje i putem privatizacije dostupnih hotela u Crnoj Gori.

Milisav Pajević

Održan Prvi Balkanski ruralni parlament

27.06.2018

U Vrnjačkoj Banji je održan Prvi Balkanski ruralni parlament u organizaciji Mreže za ruralni razvoj Srbije, kao jedne od aktivnosti projekta „Alter“ (Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja), koga finansira Evropska unija u okviru programa „Civil Society Facility and media programme 2014-2015“.

Cilj projekta je stimulisanje i stvaranje pravnog i finansijskog okruženja za razvoj civilnog društva, osnaživanje civilnog društva da postane efektivni i značajni nezavisni učesnik i da unapredi svoje kapacitete za dijalog sa vlastima, a u cilju uticaja na zakonodavstvo i procese donošenja odluka u održivom razvoju ruralnih zajednica.

Važnije aktivnosti projekta su uspostavljanje direktne saradnje i dijaloga između organizacija civilnog društva i institucija vlasti u cilju uticaja na donošenje politika i proizvodnju konkretnih promena u održivom socio-ekonomskom ruralnom razvoju i izgradnja kapaciteta organizacija civilnog društva i mreža u polju lobiranja i zagovaranja, istraživanja i analiza sa fokusom na održivi socio-ekonomski razvoj.

Projekat traje do aprila 2019 godine, realizuje konzorcijum sedam mreža za ruralni razvoj iz Zapadnog Balkana i dve mreže za ruralni razvoj iz Evropske unije. Projekat se sprovodi na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Albanije, Kosova i Turske.

Skup u Vrnjačkoj Banji je okupio oko 70 predstavnika civilnog društava, vlada i organizacija iz zapadnog Balkana i Turske, predstavnike Evropske komisije, nacionalnih mreža iz cele Evrope, međunarodnih mreža i organizacije i mnogih drugih ruralnih aktera.

Milisav Pajević

WWF traži zabranu izlova kečige na pet godina

27.06.2018

Prodaja kečiga na Zemunskoj pijaci ©WWF — Foto: WWF Srbija

Svetska organizacija za prirodu traži zabranu izlova kečige na najmanje pet godina, kako bi se omogućila obnova populacija ove veoma ugrožene vrste ribe. U Srbiji kečiga naseljava velike nizijske reke Dunav, Savu, Tisu i Veliku Moravu, kao i deo Zapadne Morave. Kečiga je ekonomski značajna vrsta i decenijama je bila izložena prekomernom izlovu.

„Studija koju je WWF izradio pokazuje da se kečiga intenzivno lovi, ne samo tokom dozvoljenog perioda ulova, već i tokom lovostaja kada je ribolov zabranjen kako bi se omogućio neometan mrest. Kroz naš i rad naših partnerskih organizacija, više puta smo dokumentovali neometanu prodaju kečige ispod zakonski propisane mere od 40 cm, u restoranima i na pijacama širom Srbije. Sve navedeno onemogućava da se populacija obnavlja i da bude stabilna“, kaže Vesna Maksimović iz WWF Adria.

Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), faktori ugrožavanja kečige su prekomerni izlov, narušavanja prirodnih staništa koja se javljaju kao posledica izgradnje brana i ostalih vodoprivrednih objekata, invazivne i druge strane vrste koje dovode do bolesti, kao i industrijska zagađenja koja dovode do degradacije staništa. Analiza WWF je ustanovila da su svi navedeni faktori ugrožavanja kečige prisutni i u Srbiji, zbog toga WWF zajedno sa Asocijacom alasa Srbije i Ujedinjenim ribolovcima Srbije traži hitnu primenu mera koje IUCN preporučuje, pre svega privremenu obustavu ribolova.

„Ekspertska grupa za jesetre, pri IUCN Komisiji za očuvanje vrsta, snažno podržava značajne napore WWF-a u Srbiji da se usvoji petogodišnja zabrana na izlov kečige, što bi predstavljalo veliki napredak za opstanak kečige u čitavom slivu reke Dunav“, kaže Arne Ludvig, kopredsedavajući IUCN-ove ekspertske grupe za jesetre.

U prilog navedenim činjenicama ide i podatak da je odlukom Javnog preduzeća „Srbijašume“ uvedena dvogodišnja zabrana, tokom 2018. i 2019. godine, na tri ribolovna područja, kao i to da su istu zabranu u prethodnom periodu tražili Ujedinjeni ribolovci Srbije i Asocijacija alasa Srbije.

Izvor: WWF Srbija

1...1,0711,0721,073...1,672 Page 1,072 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM