Unapređenje tehničkih kapaciteta domaćinstava u ruralnim područjima

20.07.2018

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja objavila je drugi javni poziv za dodelu finansijskih sredstava za unapređenje tehničkih kapaciteta domaćinstava u ruralnim područjima na teritoriji Šumadijskog i Kolubarskog upravnog okruga koja se bave seoskim turizmom.

Radi se o delu projekta „Unapređenje ekonomskog i društvenog položaja žena u ruralnim područjima Šumadijskog i Kolubarskog okruga“ koji se realizije u okviru programa „Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Republici Srbiji“.

Poziv je otvoren 19. jula, a krajnji rok za dostavu prijava je 8. avgust ove godine do 12 časova.

Detaljne informacije o pozivu ovde.

Milisav Pajević

Povećane novčane kazne za nepropisno odlaganje otpada u Šapcu

20.07.2018

Odlukom Skupštine grada Šapca, povećane su novčane kazne za nepropisno odlaganje otpada.

Za građane kazne su do 25.000, za privredu do 150.000 dinara.

U prošlom mesecu, petoro Šapčana kažnjeno je zbog odlaganja smeća na mestima koja nisu predviđena za to. Izmenjena odluka o povećanim kaznama počela je da se primenjuje.

Nenad Ilić, šef prve područne organizacione jedinice Komunalne policije Šabac u izjavi za RTS kaže da su pre svega povećanje kazne za fizička lica na 25 hiljada dinara, zatim za preduzetnike na 75 hiljada dinara, i za pravna lica na 150 hiljada dinara.

Prema zvaničnim podacima, u Šapcu i okolini postoji oko 120 divljih deponija.

U rešavanje ovog problema uključile su se brojne organizacije i pojedinci, koji veruju da će povećanje kazni uticati na promenu loših navika, i doprineti smanjenju broja deponija.

Milisav Pajević

Politički forum na visokom nivou o održivom razvoju u Njujorku

19.07.2018

Ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, koja je i predsednik Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine, prisustvovala je sastanku Političkog foruma na visokom nivou o održivom razvoju u Njujorku.

Tema ovogodišnjeg trodnevnog ministarskog sastanka, koji je održan od 16. do 18. jula, jeste „Transformacija ka održivim i otpornim društvima“, a 47 država članica UN predstavilo je svoje dobrovoljne nacionalne izveštaje u vezi sa napretkom ostvarivanja ciljeva održivog razvoja.

Srbija se prijavila za predstavljanje Dobrovoljnog nacionalnog izveštaja za 2019. godinu, kada će tema rasprave biti nejednakost.

Ovogodišnje zasedanje foruma predstavlja vrlo važan segment u daljem razvoju i unapređenju aktivnosti u oblasti ispunjavanja ciljeva iz Agende za održivi razvoj do 2030. godine.

Zvaničnici su ukazali na brojne izazove u implementaciji sa kojima se suočavaju države u različitim delovima sveta, posebno one najmanje razvijene, te naglasili potrebu neophodne političke posvećenosti, partnerstva sa javnim i privatnim sektorom, civilnim društvom i akademijom, ali i neophodnost većih investicija u nauku, tehnologije i inovacije.

Istupajući u generalnoj debati, Đukić Dejanović je istakla da Srbija pridaje izrazitu važnost implementaciji svih ciljeva održivog razvoja, i ukazala na značaj rada Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN za održivi razvoj, uz poseban fokus na sve preduzete, ali i planirane aktivnosti u ovoj oblasti.

Ona je najavila da će Srbija biti domaćin Subregionalne konferencije o promociji napretka zemalja u regionu u vezi sa sprovođenjem ciljeva održivog razvoja, koja će se održati 13. i 14. septembra u Beogradu.

Pripremne aktivnosti u vezi sa organizacijom konferencije su pri kraju i sprovode se u saradnji sa timom Ujedinjenih nacija u Srbiji, istakla je Đukić Dejanović i dodala da je osnovni cilj konferencije usmeren na to da zemlje predstave dosadašnje pomake i da razmene iskustva i primere dobre prakse u primeni ciljeva održivog razvoja na regionalnom nivou.
Konferencija će uslediti nakon MAPS misije, čiji će zadatak biti prioritizacija ciljeva održivog razvoja, koji će biti temelj za donošenje Nacionalnog programa za održivi razvoj.

Na marginama Političkog foruma, Đukić Dejanović je kao jedan od glavnih panelista učestvovala na skupu pod nazivom “Ubrzanje implementacije ciljeva održivog razvoja i proces evrointegracija na primeru Albanije, Crne Gore i Srbije”, u organizaciji stalnih misija Albanije i Švajcarske i UNDP.

Sastanak je bio prilika da se u sedištu Ujedinjenih nacija, uz prisustvo velikog broja predstavnika država članica i civilnog društva, ukaže na značaj koji ove tri države pridaju implementaciji ciljeva održivog razvoja i procesu evrointegracija, kao i da se promoviše značaj regionalne saradnje u ovoj oblasti.

Na kraju zasedanja, Đukić Dejanović je prisustvovala usvajanju ministarske deklaracije, dokumenta kojim se naglašava važnost implementacije Agende 2030 za sve ljude, ističe promovisanje održivog razvoja i posvećenost iskorenjivanju siromaštva u svim oblicima i dimenzijama, kako niko ne bi ostao iza kolone.

Ovogodišnji Politički forum ocenjen je kao vrlo uspešan, posebno imajući u vidu da je okupio veliki broj visokih zvaničnika koji su uputili zajedničku poruku da deleći iskustva u implementaciji Agende 2030 možemo lakše ostvariti 17 ciljeva održivog razvoja i ponuditi rešenja za miran, pravedan i prosperitetan razvojni put.

Milisav Pajević

“Eko-regata Tamiš” promoviše brigu i svest o očuvanju reke Tamiš

19.07.2018

Deveta manifestacija “Eko-regata Tamiš“, koja će se održati od 17. do 19. avgusta, proglašena je gradskom manifestacijom na sednici Gradskog veća Pančeva.

Kako je Gordana Ćirić iz Sekretarijata za privredu i ekonomski razvoj obrazložila, cilj ove manifestacije je da promoviše brigu i podigne svest o očuvanju reke Tamiš.

– Ove godine “Eko-regata Tamiš” biće organizovana tri dana 17, 18. i 19. avgusta. Polazak regate je iz Pančeva, u 11 sati u petak, 17. avgusta, ići će se ka Jabuci i Glogonju i nastaviti dalje ka Opovu. Povratak regate predviđen je za 19. avgust u popodnevnim satima. Manifestacijom su obuhvaćena naseljena mesta na toku Tamiša, kaže Gordana Ćirić iz Sekretarijata za privredu i ekonomski razvoj.

Ovogodišnju “Eko regatu Tamiš” zajedno organizuju Grad Pančevo i Turistička organizacija Pančevo.

Milisav Pajević

Raste prihod od sakupljanja sekundarnih sirovina u JKP „Komunalac“ iz Inđije

19.07.2018

Zahvaljujući dobroj organizaciji rada ali i nabavkom nove mehanizacije, Javno komunalno preduzeće „Komunalac“ iz Inđije beleži značajni rast u sakupljanju sekundarnih sirovina, kao i prihod od njegove prodaje.

Prošlogodišnji prihod od sakupljanja sekundarnih sirovina iznosio je milion i trista hiljada dinara, a ako se nastavi ovom dinamikom, JKP „Komunalac“ očekuje da će priliv za tekuću godinu biti preko tri miliona dinara.

Lokalna samouprava pružila je veliku pomoć u finansijskoj konsolidaciji ovog preduzeća, ali je takođe nabavkom neophodne mehanizacije za svakodnevni rad obezbedila povoljnije uslovi za svakodnevni rad.

Zbog toga rukovodstvo Javno komunalnog preduzeća „Komunalac“ ima mogućnosti da svojim kapacitetima ojača finansijsku stabilnost i pruži kvalitetne usluge građanima.

Milisav Pajević

Poboljšava se energetska efikasnost u Kantonalnoj bolnici Zenica

19.07.2018

Vlada Federacije BiH je, na današnjoj sednici održanoj u Sarajevu prihvatila zaduženje Federacije BiH po Ugovoru o zajmu između Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Bosne i Hercegovine za realizaciju projekta poboljšanje energetske efikasnosti u JU Kantonalna bolnica Zenica od 10.000.000 evra.

Osnovni cilj projekta je izgradnja novog termoenergetskog bloka, mašinske instalacije i utopljavanje objekata Kantonalne bolnice Zenica.
Ujedno, Federalna vlada je dala saglasnost da Federacija BiH za ovaj projekat prihvati grant namenjen za finansiranje projekta po Ugovoru između BiH i EBRD-a, a koji se odnosi na investicijski grant iz Regionalnog programa za energetsku efikasnost za zapadni Balkan (REEP) u iznosu od 1.000.000 evra.

Milisav Pajević

Široke mogućnosti za saradnju sa Češkom u oblasti životne sredine

19.07.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan razgovarao je juče sa delegacijom Češke razvojne agencije, koju je predvodio direktor Pavel Frelih, o daljim pravcima saradnje u oblasti zaštite životne sredine.

U okviru naših aktivnosti usmerenih na rešavanje praktičnih problema i iznalaženju izvora finansiranja u oblastima zaštite životne sredine kao što su prerada otpadnih voda, upravljanje otpadom, pošumljavanje, remedijacija zemljišta, pitanje kvaliteta vazduha i zaštita prirode, široke su mogućnosti za saradnju za Češkom, koja može biti još dublja i bolja, rekao je on.

Goran Trivan je izrazio podršku inicijativama za realizaciju zajedničkih projekata u rešavanju problema stanja životne sredine u lokalnim zajednicama, kao što je projekat prerade otpadnih voda u opštinama Ljubovija i Bratunac, upućujući poziv češkim kompanijama da se uključe u zajedničke projekte.

Pavel Frelih je izrazio spremnost Češke da na temelju dobrih bilateralnih odnosa dveju zemalja pomogne Srbiji u procesu pridruživanja Evropskoj uniji u Poglavlju 27, koje se odnosi na oblast životne sredine.

– Spremni smo da razvijanjem saradnje kroz konkretne oblasti kao što je zaštita voda i prerada otpadnih voda, sa vama podelimo stečena iskustva i pomognemo u procesu pridruživanja. Pošto je Srbija dosta napredovala na polju evrointegracija, Češka se okreće ka projektima javno-privatnog partnerstva, rekao je Frelih.

U razgovoru je zaključeno da će se nastaviti sa razvijanjem saradnje dveju zemalja u oblasti zaštite životne sredine na temelju zajedničkih interesa i uspostavljanja savremenih ekoloških standarda, a u narednom periodu opšti pravci saradnje biće konkretizovani kroz neposredne projektne predloge.

Sastanku su prisustvovali i predsednici opština Ljubovija i Bratunac, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Uskoro u Opovu solarna autobuska stajališta

19.07.2018

Nakon konkursa i dodele sredstava od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj za sufinansiranje saobraćaja i putne infrastrukture – solarna autobuska stajališta, kao i sprovedenog postupka javne nabavke, ju je predsednik opštine Opovo dr Zoran Tasić u prisustvo šefa Odseka za javne nabavke Marine Todorović i opštinskog većnika Nenada Josića, potpisao ugovor sa izabranim izvođačem radova firmom Aya Bit Solutions d.o.o. iz Subotice, koju je predstavljao Lajoš Sekereš.

Realizacija projekta, pored pripremnih radova koji obuhvataju demontažu postojećih stajališta, zemljanih i betonsko-armiračkih radova, sastoji se od isporuke, montaže i puštanja u rad tipskih solarnih autobuskih stajališta koja se satoje od noseće konstrukcije izrađene od pocinkovanog čelika i nadstrešnice.

Konstrukcija ima predviđene nosače za LED rasvetu, oznaku stajališta i vitrine za prikaz informacija.

Konstrukcija je dimenzija 4500x2920x1800mm, imaće klupe sa naslonom, kante za smeće, sistem fotonaponskih panela električne snage 1080W, regulator punjenja, invertor, akumulatorske baterije, SMART BOX – centralna upravljačka jedinica za kontrolu i upravljanje komponentama sistema, sistem video nadzora, upravljački sistem pametnog autobuskog stajališta sa GSM komunikacijom, LED svetiljke sa senzorom pokreta, priključnica za punjače mobilnih telefona, WI-FI sistem, sistem za automatski poziv pri vandalskom ponašanju i sistem za poziv u pomoć (taster).

Solarna autobuska stajališta biće postavljena u Opovu (Borisa Kidriča), Sefkerinu (Žarka Zrenjanina), Barandi (Žarka Zrenjanina) i Sakulama (Borisa Kidriča).

Ukupna vrednost projekta sa pdv- om iznosi 4.954.560 dinara, od čega lokalna samouprava učestvuje sa 20 odsto od ukupne vrednosti projekta.

Milisav Pajević

Da li će rast temperature stati na kraj sledećem Fudbalskom prvenstvu i pre početka?

19.07.2018

football-1406106_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ćao svima! Kako ste?

Prošle nedelje završili smo seriju tekstova o Svetskom fudbalskom prvenstvu 2018 u Rusiji. Nakon četiri nedelje fanfara, kolektivne histerije, uzbudljivih pobeda, bolnih poraza, nacionalnog ponosa i razočaranja, konačno su “krunisani” najbolji među najboljima – Francuzi.

Pročitajte još:

I ovog četvrtka ostajemo na travnatom terenu za fudbal – ali se izmeštamo u nešto južnije, znatno toplije krajeve i putujemo nekoliko godina u budućnost.

Za domaćina Fudbalskog kupa 2022. godine izabran je Katar. Izbor ove apsolutne monarhije Arabijskog poluostrva u javnosti je izazvao mnogo kontroverze.

Katarci su najpre morali da obrišu ljagu sa imena svoje države da je u takmičarskom procesu za mesto održavanja ovog prestižnog takmičenja varala i podmićivala čelne ljude FIFA (od franc. Fédération Internationale de Football Association – Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija).

Nakon toga, suočili se sa problemima kulture i temperature.

Kulturni konflikti uoči Fudbalskog prvenstva 2022

Islam je katarska državna religija zbog čega je konzumacija alkohola ograničena samo na hotelske barove i klubove uz prikaz pasoša.

Jasno je da ovako ustrojeni verski aršini ne odgovaraju zaljubljenicima u fudbal koji bi Katar posetili u vreme Kupa i voleli da uz utakmicu eventualno uživaju uz flašu-dve-tri-deset hladnog piva. Konflikt islamske vere i alkohola, narod Katara su rešili tako što će dozvoliti piće za vreme prvenstva. U posebnim zonama, navijači će moći da se opskrbe alkoholnim pićima.

Šta je sa LGBT+ populacijom? Kako je homoseksualnost u državi-domaćinu nezakonita, da li to znači da ljudi neheteroseksualne orijentacije nisu dobrodošli?

Nekadašnji predsednik FIFA, Džozef Blater, u šali je savetovao homoseksualce da se jednostavno uzdrže od seksualnih odnosa, ali je i dodao da je fudbal igra otvorena za sve i da čelnici njegove federacije ne žele nikakav vid diskriminacije na ovom događaju.

U duhu tolerancije, vlada Katara izjavila je da će učešće na Svetskom fudbalskom prvenstvu dopustiti i izraelskom nacionalnom timu, što je bio treći kulturni sukob koji je trebalo da se razreši.

Katar i fudbal na udaru klimatskih promena

Svetski okršaj u fudbalu obično se održava na leto kada živa na termometru u ovoj arapskoj pustinjskoj zemlji može da dostigne 50 Celzijusa.

Sat i po vremena trčanja za loptom u takvim uslovima predstavlja pretnju po zdravlje. Na tim temperaturama, zdravstveno su ugroženi čak i oni koji nisu izloženi napornim fizičkim aktivnostima. Mogući su dehidracija, iscrpljenost i moždani udar.

Do sledećeg kupa, ljubitelji “najvažnije sporedne stvari na svetu” stoga će čekati nešto duže nego uobičajeno. Zbog izuzetno vrele klime u državi koja će ugostiti fudbalere i navijače sledećeg puta, Fudbalsko prvenstvo neće biti upriličeno u leto, već tokom novembra i decembra.

I prethodne sportske manifestacije pokazale su nivo opasnosti koju igračima predstavlja ekstremna toplota.

Tokom 2014. godine, Australian Open se igrao na temperaturama do 42 stepena. Za vreme jednog teniskog meča, Kanađanin Frank Dancevic se onesvestio. Dancevic je kasnije izjavio da mu se u tim trenucima priviđao lik iz crtanog filma, Snupi, i dodao da je opasno i nehumano igrati na preteranoj vrućini. Ovo nije bio jedini zdravstveni incident koji se odigrao na Australian Open 2014, niti je Dancevic bio jedina žrtva ekstremno visokih temperatura. Osetivši mučninu i slabost, Kineskinja Peng Šuaj, počela da povraća na teniskom terenu.

Iako dodatnih šest meseci iščekivanja ne idu na ruku nestrpljivih navijača, idu na ruku igrača i njihovog zdravstvenog stanja. Najviše zimske temperature u Kataru su oko 26 stepeni.

Ipak, pod dejstvom klimatskih promena, očekuje se da će, kroz četiri godine, područje Persijskog zaliva biti mnogo vrelije.

Neke naučne projekcije za teritoriju Arabije su toliko poražavajuće da se pretpostavlja da će, do 2100. godine, toliko “otopliti” da će preživljavanje na otvorenom biti nemoguće.

Organizatori su i sami svesni vreline Katara, stoga ogromne količine novca ulažu u rashladne tehnologije u sportskim objektima namenjenim Prvenstvu 2022.

U maju prošle godine, Katarci su završili gradnju međunarodnog stadiona Kalifa koji je trenutno najveća otvorena arena na svetu koja se hladi. Napredni sistemi rashlađivanja održavaće temperaturu na terenu i tribinama na prijatnih 26 Celzijusa.

Čini se da organizatori ne pridaju jednak značaj zdravlju građevinskih radnika, kao fudbalera i posetilaca Kupa. Mnogi izveštaji obelodanjuju brojne smrtne slučajeve građevinaca koji rade na stadionima, hotelima i drugoj infrastrukturi uoči Svetskog fudbalskog prvenstva, a koji su rezultat toplote.

Jelena Kozbašić

Posetioci napravili ekološki mural na Egzitu

19.07.2018

Posetioci muzičkog festivala Egzit napravili su neverovatan mural koristeći samo limenke.

Mural pod nazivom Pixalate napravljen je od čak 2000 limenki i prikazuje devojku koja simolizira slobodu, što je tema ovogodišnjeg Egzita. Mural je dugačak preko 6 metara.

Ovo je jedan u nizu od ekoloških projekata Exit fondacije i Recan fondacije koji nas podsećaju na važnost očuvanja životne sredine.

Limenke su najpogodnije za reciklažu jer su 100% reciklabilne, to znači da od reciklaže jedne limenke dobijemo jednu limenku.

Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji i jedina koja u vreme svetske ekonomske krize, prema zvaničnim podacima, beleži rast. O tome najbolje govori podatak da je u protekle tri godine u ovoj industriji zaposleno više od 10.000 ljudi.

U Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je u odnosu na 2009. kada ih je bilo 200, ogroman napredak.

Pored stručnjaka, inženjera i ekologa, reciklažna industrija upošljava i sakupljače sekundarnih sirovina širom zemlje, koji često potiču iz marginalizovanih društvenih grupa, pruža im socijalnu zaštitu i uključuje ih u legalne tokove.

Najznačajnije reciklerske i sakupljačke firme nedavno su osnovale Udruženje reciklera Srbije. Cilj je da se kroz zajedničke aktivnosti zaštite interesi reciklera i sakupljača, promovišu načela zaštite životne sredine, ali i da se kroz partnerski dijalog sa Vladom Srbije nastavi razvoj reciklažne industrije.

U izveštaju Evropske komisije navodi se da je Srbija postigla napredak u oblasti upravljanja otpadom. Ciljevi Srbije u toj oblasti određeni su njenim opredeljenjem za članstvo u EU i rokovi za njihovo ostvarenje definisani su Strategijom upravljanja otpadom. Grupa propisa EU kojima se reguliše oblast upravljanja otpadom jedna je od najrazvijenijih u okviru grupe propisa u oblasti životne sredine. A pored sprečavanja proizvodnje otpada, oni predviđaju da se otpadni materijali ponovo koriste, recikliraju ili koriste kao izvor energije.

Milan Zlatanović

Trivan potpisao ugovore sa OCD-ima u oblasti zaštite životne sredine

19.07.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je juče ugovore sa predstavnicima nevladinih organizacija o dodeli bespovratnih sredstava za podršku projektima u oblasti zaštite životne sredine.

Ministar Trivan je rekao da nema razvijenog društva bez razvoja civilnog društva čiji je je značaj neprocenjiv u stvaranju društvene klime u kojoj će zaštita životne sredine biti jedan od prioriteta.

– Država i Ministarstvo računaju na podršku civilnog društva. Ni najbogatije zemlje sveta nemaju dovoljne kapacitete da sve urade same, jer je to pitanje ne samo novca već i ljudskih resursa, i zato je važno da u postizanju evropskih standarda u zaštiti životne sredine imamo podršku civilnog sektora i društva u celini, rekao je Goran Trivan.

On je podsetio je da cenu nebrige o životnoj sredini već plaćamo i to skupo, od posledica po zdravlje ljudi, do gubitka biodiverziteta i ekosistema koji su nam osnova života, do klimatskih promena, i ukazao da će bitka za zdravu životnu sredinu i dostizanje EU standarda trajati trideset godina i da neće stati, jer će te zemlje dalje napredovati.

Ministar je pozvao društveno odgovorne kompanije da podrže i pomognu aktivnosti civilnog društva. Ukazao je da je Ministarstvo ove godine izdvojilo više sredstava za podršku nevladinim organizacijama i da će nastojati da se više sredstava izdvaja za rad civilnog sektora u zaštiti životne sredine.

Ministarstvo je raspisalo Javni konkurs za dodelu sredstava na koji je pristigla 291. prijava, od kojih su izdvojena 73 projekta čija će realizacija biti podržana u ukupnom iznosu od 35.000.000,00 dinara.

Milisav Pajević

Izložbom obeležen Dan Nacionalnog parka Tara

19.07.2018

Dan Nacionalnog parka Tara, 13. jul – obeležen je u Centru za posetioce u Bajinoj Bašti, otvaranjem izložbe „Narodna tradicija na Tari“, koju su priredili studenti IV godine Fakulteta primenjene umetnosti Univerziteta u Beogradu.

Planina Tara, reka Drina i mnoštvo bistrih potoka, očuvana priroda i čist vazduh, guste četinarske šume, retke biljne i životinjske vrste, kao i vredno kulturno nasleđe, čine jedinstveno područje Nacionalnog parka Tara na zapadu Srbije.

Upravljanjem parka čuva se i unapređuje prostor u misiji da se postigne idealan odnos čoveka i prirode.

Posle trideset godina od prve inicijative za stavljanje pod zaštitu, Nacionalni park Tara je 13. jula 1981. godine konačno proglašen za zaštićeno dobro prve kategorije pod zaštitom države.

Prve inicijative da se Tara proglasi prirodnim dobrom od nacionalnog značaja pokrenute su 50-ih godina XX veka od strane šumarskih stručnjaka Dušana Čolića, Stevana Kolarevića i Dragomira Milojkovića.

Izložbu „Narodna tradicija na Tari“ je otvorio Dragić Karaklić, direktor Javnog preduzeća „Nacionalni park Tara“, a učesnicima su se obratili u ime Ministarstva zaštite životne sredine Lidija Stefanović, Zavoda za zaštitu prirode Srbije dr Dragana Ostojić i Nacionalnog parka „Fruška gora“ Konstantin Plužarević, ističući značaj i uspehe u radu Parka i želju za daljim napredovanjem u upravljanju koje će omogućiti održivi razvoj područja u sadejstvu prirodnog i kulturnog nasleđa. Izložbu je predstavio Boriša Čolić iz JP „NP Tara“.

Milisav Pajević

Sa Egzita prikupljeno oko 70 tona otpada

19.07.2018

Foto: JKP "Čistoća" Novi Sad — Foto: JKP “Čistoća” Novi Sad

Po završetku festivala “Exit“, sa Petrovaradinske tvrđave i iz Podgrađa ekipe JKP „Čistoća“ odnele su oko 70 tona otpada na Gradsku deponiju u Novom Sadu.

Radnici JKP „Čistoća“ s mehanizacijom, na terenu su bili svakog jutra od šest časova, a prostor Tvrđave sa okolinom, kao i Keja žrtava racije, gde se okupljao veliki broj mladih ljudi, svakog jutra su vrlo brzo dovođeni u prvobitno stanje.

Tokom četiri festivalska dana, samo na Petrovaradinskoj tvrđavi sve vreme je angažovano 80 radnika, a neposredno ili posredno, u kompletnoj organizaciji posla učestvovalo je više od 150 zaposlenih u JKP „Čistoća“. Svakodnevno se, do završetka “Exit-a“, radilo u tri smene, 24 sata u kontinuitetu.

Kao i svake godine, iz JKP „Čistoća“ ističu da je higijena u Novom Sadu tokom trajanja festivala koji je okupio desetine hiljada ljudi, sve vreme bila na visokom nivou.

Milisav Pajević

Počeli radovi na rekonstrukciji nasipa na Savi

18.07.2018

Na lokaciji kod Crpne stanice “Kalenića Revenica” danas su zvanično počeli radovi u okviru Projekta “Zaštita Mačve od velikih voda reka Save i Drine”.

Projekat podrazumeva rekonstrukciju nasipa na deonici od Drenovca do Čevrntije u dužini od 5,3 kilometra i na deonici Banov Brod – Crna Bara dužine 10,9 kilometara.

Sredstva za realizaciju ovog projekta,blizu 9 miliona evra, obezbeđena su iz EU IPA fondova, a planirani rok završetka radova je 2020. godina.

Svečanom otvaranju radova prisustvovali su ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, zamenik gradonačelnika Šapca Dušan Kostadinović, predsednik opštine Bogatić Nenad Beserovac, predstavnici JVP “Srbijavode”, Direkcije za vode, Republičkog hidrometeorološkog zavoda i drugi partneri u projektu.

Milisav Pajević

1...1,0651,0661,067...1,676 Page 1,066 of 1,676

Pročitajte još:

Kulturni konflikti uoči Fudbalskog prvenstva 2022

Katar i fudbal na udaru klimatskih promena

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM