Leto u Srbiji je poznato kao festivalska sezona. Svake godine pojavi se nekolicina novih i sjajno osmišljenih festivala. Nakon što je iz fokusa izašao najpoznatiji srpski festival EXIT, koji je ove godine pokazao neke dobre primere ekološke svesti po socijalnim mrežama počinje da se govori o jednom novom festivalu, ali u mnogo manje pozitivnom smislu.

Najavljeni festival „Belgreat“ je novitet među domaćim festivalima. Ovaj muzički festival poziva ljude da iskuse leto u Beogradu na drugačiji način a ono što ga izdvaja od gomile drugih muzičkih festivala je njegova lokacija. Planirano mesto održavanja festivala je Veliko ratno ostrvo, rezervat prirode u Beogradu.

Ova lokacija se u svetu vodi kao IBA (Bird important area), tj. lokacija koja je od velike važnosti za populaciju ptica.
Ovo nije prvi put da se ovako nešto dozvoljava. Prošlo je 15 godina od održavanja festivala „Echo“ protiv kojeg su ljubitelji prirode digli glas ali bezuspešno. Ono što je sporno kod festivala „Belgreat“ jeste kako su nadležne institucije koje bi trebalo da štite životnu sredinu dozvolile održavanje festivala.

Buka je jedan od velikih zagađivača okoline, pored toga što ima štetan uticaj na čoveka ima izuzetno negativan efekat na životinje koje svoje okolnosti ne mogu racionalizovati i nemaju kapacitet da razumeju izvor i uzrok buke. Uzimajući u obzir da životinje koriste zvukove kako bi komunicirale, orijentisale se i locirale predatore ili plen veoma su podložne negativnim efektima buke. Ptice su naročito ugrožene jer buka dovodi do raznih fizioloških poremećaja, stresa, problema u komunikaciji, obeležavanju teritorije, razmnožavanju itd.

Zaštićeno prirodno dobro Veliko ratno ostrvo je predeo izuzetnih odlika i sastoji se od dve rečne ade, Velikog i Malog ratnog ostrva. Prirodno dobro je zaštićeno 2005. godine i podrazumeva svaku površinu tla Velikog i Malog Ratnog ostrva koje se pri najnižem stanju vodostaja nalazi iznad nivoa reke.

Prema zakonu o zaštiti prirode Republike Srbije utvrđene su tri zone sa različitim režimima zaptite. One su:

Zona zaštite prirode- režim zaštite I stepena koji ima karakter specijalnog rezervata prirode; Režim zaštite I stepena podrazume zabranu korišćenja prirodnih resursa i izgradnju objekata a radove i aktivnosti ograničava isključivo na naučna istraživanja i praćenje prirodnih procesa. Prema ovom režimu dozvoljene su kontrolisane posete isključivo u obrazovne rekreativne i opštekulturne svrhe.

Zona rekreacije- režim zaštite II stepena;

Zona turizma- režim zaštite III stepena.

Režim zaštitne zone zaštićenog područja zabranjuje i ograničava radove i aktivnosti za koje se (u postpuku uzvređeni zakonom i drugim propisima) utvrdi da mogu imati značajan nepovoljan uticaj na biološku raznovrsnost.

Na Ratnom ostrvu i oko njega mogu se sresti 185 vrsta ptica, svrstanih u 45 familija i 17 redova. Na Velikom ratnom ostrvu 77 vrsta ptica se gnezdi od koji su 52 stanarice a 25 selice. Rezultati istraživanja pokazuju da ovaj prostor predstavlja tačku najvećeg biodiverziteta na teritoriji grada Beograda kada je reč o ornitofauni. Na Dunavu uz ostrvo u zimskom periodu neke severne vrste ptica močvarnica zimuju i to je jedina prilika da se neke od ovih vrsta mogu videti u Srbiji. Veliko ratno ostrvo okruženo Savom i Dunavom omogućava boravak ptica tokom cele godine. Rečni tokovi predstavljaju puteve kojim ptice migriraju. Zimi ostaju nezamrznuti i predstavljaju pribežište za boravak u nepovoljnom periodu godine.

Srećom ekološka svest i savest mladih u Srbiji se iz dana u dan sve više budi i oni su odlučili da stanu na put ovom ugrožavanju ptica i budu njihov glas. Neformalna grupa se organizovala preko socijalnih mreža i sinoć je održan prvi sastanak na kome je odlučeno koje mere i aktivnosti dalje treba preduzeti.

Ako i vi želite da se priključite borbi protiv kršenja propisa koji su tu da zaštite našu životnu sredinu zapratite stranicu na Fejsbuku www.facebook.com/bgomladina/ i pitajte njene članove kako možete pomoći.

Milan Zlatanović