Indijski profesor hemije našao je način da plastiku učini dobrom za životnu sredinu.

Sa svojih 73 godina Dr Radžagopalan Vasudevan je star skoro koliko i masovna proizvodnja plastike i ona je veoma bitna za njegov rad. „Plastika nije problem,“ rekao je ovaj naučnik u svojoj kancelariji u indijskom gradu Madurai. „Mi smo problem. Plastika ne bi zagađivala naše okeane i zakrčavala naše deponije da je mi tamo ne bacamo a postoji toliko toga što bismo mogli da radimo sa plastikom umesto toga.“

On to zna najbolje. U januaru ove godine Dr Vasudevan je počastvovan sa civilnom nagradom najvišeg ranga, “Padma Šri”, za njegovo neverovatno istraživanje o ponovnoj upotrebi plastike.

Ideju je dobio tokom svoje radionice na koledžu inženjerstva još 2001. godine. Uznemiren inicijativama da se plastika zabrani, misleći da je ona veoma vredna za siromašne slojeve, hteo je da pronađe rešenje ovog rastućeg ekološkog problema. „Zabranite plastiku i videćete da će to veoma uticati na kvalitet života porodica sa niskim prihodom,“ tvrdi. „Ali, ako plastiku zakopamo ona će završiti u našoj životnoj sredini kad tad.“ Zbog toga, on je otpočeo niz eksperimenata u svojoj radionici kako bi otkrio novi način odlaganja ove vrste otpada.

U svom tečnom stanju, otkrio je, plastika je imala odlike odličnog vezivnog sredstva, slično materijalu bitumenu, crnoj supstanci nalik na katran koja se koristi sa šljunkom kako bi se napravili putevi. Kada je pomešao istopljenu plastiku sa bitumenom i šljunkom, otkrio je da plastika zaista veoma brzo vezuje ova dva materijala zajedno. Ova modifikovana mešavina unapredila je kvalitet puta i učinila ga je dugotrajnijim i izdržljivijim. Dodavanje plastike takođe sprečilo je nastanak rupa na putu jer plastika sprečava kišu i vlagu da se uvuku u put i tako ga vremenom oštete.

Dr Vasudevan i njegov tim koriste svakakvu vrstu plastike, onu od flaša i plastiku za jednokratnu upotrebu tanju od 50 mikrona, ubace ih u mašinu koja plastiku razloži na sitne komade a potom se plastika ugrađuje u put. Asfalt se zagreje na 170 stepeni a potom se komadići plastike pospu po njemu i stope sa asfaltom. Nakon toga, zagrejani bitumen se preliva, pomešan sa šljunkom. „Tokom upotrebe plastike, količina bitumena se smanjuje za oko 6-8%,“ kaže Dr Vasudevan. Kilometar puta koristi 10 tona bitumena, dok se za kilometar puta sa plastikom iskoristi 9 tona bitumena.

Članica komiteta za upravljanje otpadom Almitra Patel kaže: „Naša planeta se davi u plastici koja se ne može reciklirati. Kada bi se ova tehnika usvojila u svim gradovima imali bismo deponije bez plastike.“ Pravi izazov je, ona smatra, u prikupljanju svog tog plastičnog otpada.

Skoro 16 000 km puta je već postavljeno ovom metodom u indijskoj državi Tamil Nadu a vlada Indije odobrila je ideju da postavi dodatnih 13 000 km ovakvog puta širom zemlje.

Postoje određene grupe za zaštitu životne sredine čiji članovi smatraju da je ova metoda ponovne upotrebe plastike opasna zbog otrovnih isparenja ali na dr Vasudevan uverava da je ovaj način korišćenja plastike potpuno bezbedan jer se plastika na zagreva na temperaturi manjoj od one na kojoj ispušta otrovne supstance. Dr Vasudevan takođe radi na novom izumu, eko ciglama od plastike koje zahtevaju veće količine nego one za postavljanje puteva.

„Vreme je da prestanemo da posmatramo plastiku kao neprijatelja i da je pretvorimo u naš najveći resurs,“ kaže ovaj inovator.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian