Predstavljen projekat „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“

29.07.2018

Članovi projektnog tima JVP „Vode Vojvodine“ učestvovali su na konferenciji predstavljanja projekta „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“, održanoj u Pokrajinskoj vladi. Ovaj strateški projekat, vredan 13,85 miliona evra, finansira se iz Interreg – IPA Programa prekogranične saradnje Srbije sa Rumunijom.

Ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević otvorili su konferenciju i složili se po pitanju važnosti prekogranične saradnje i evropskih integracija.

Osim njih na konferenciji su govorili i predstavnici JVP „Vode Vojvodine“, Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Županijskog saveta rumunskog Timiša i Administracije rečnog basena Banat iz Rumunije, koji su bliže predstavili projektne aktivnosti koje slede.

Projekat BEGA se odnosi na revitalizaciju Kanala Begej na potezu od granice sa Rumunijom do hidrotehničkog objekta u Kleku, u dužini od oko 30 kilometara. Radovi koji su planirani podrazumeva sanaciju hidrotehničkih objekata u Kleku i Srpskom Itebeju i izgradnju dvonamenske staze (radno-inspekcione i biciklističke), od državne granice do prevodnice u Kleku.

Takođe predstoji i izgradnja plutajućeg doka za privez plovnih objekata, izrada tehničke dokumentacije za potrebe izmuljenja, deponovanja i remedijacije sedimenta na Plovnom Begeju, kao i nabavka plovnog bagera i plovne kosačice za održavanje njegove plovnosti.

Revitalizacija ima višestruki uticaj na unapređenje infrastrukture koje se ogleda kroz povećanje mobilnosti ljudi, robe i usluga na pravcu Zrenjanin – Temišvar.

Ekološki značaj ovih aktivnosti može se razmatrati sa više aspekata, od kojih se osnovni odnosi na prvi korak rešavanja višedecenijskog problema postojanja veoma zagađenog sedimenta na dnu kanala, a zatim, i ponovno aktiviranje plovidbe i uspostavljanje ekološkog načina prevoza biciklima.

Nakon završetka radova, očekuje se otvaranje plovidbe na Begej, razvoj turizma, unapređenje infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta.

Realizacija je započeta 2018, a planirano je da sve bude gotovo do 2021. godine.

Milisav Pajević

Dodeljene subvencije za nabavku protivgradnih mreža u Vojvodini

29.07.2018

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević uručio je u petak 196 ugovora u ukupnoj vrednosti oko 247 miliona dinara korisnicima koji su dobili subvencije za nabavku protivgradnih mreža i za podizanje plastenika.

Ugovori za nabavku protivgrdanih mreža i elemenata za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, potpisani su sa 136 poljoprivrednika.

Ukupna vrednost investicije je oko 211 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 121,4 miliona dinara, dok je učešće poljoprivrednika oko 90 miliona dinara.

– Za ovu konkursnu liniju smo rebalansom budzeta u junu obezbedili dodatna sredstva u iznosu od 90 miliona dinara, kako bismo izašli u susret gotovo svim poljoprivrednicima koji su konkurisali za ovu vrstu investicija, istakao Radojević.

On je naglasio da je u toku 2018. godine sa vojvođanskim poljoprivrednicima zaključeno 230 ugovora za nabavku protivgradnih mreža. Investicije koje će na taj način biti realizovane vredne su gotovo 358 miliona dinara, i iz pokrajinskog budzeta su subvencionisane sa 210 miliona dinara.

Kako je Radojević napomenuo, očekuje se da će realizacijom tih investicija pod protivgradnim mrežama biti novih 387 hektara voćnjaka.

Subvencije za podizanje novih oko 50.00 kvadratnih metara plastenika dobilo je 60 vojvođanskih poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije iznosi 35,3 miliona dinara, od čega je Pokrajina Vojvodina obezbedila 24 miliona dinara, a učešće korisnika je 11,2 miliona dinara.

– Po ovoj konkursnoj liniji, u ovoj godini smo potpisali 99 ugovora, u ukupnoj vrednosti od 71 milion dinara, sa učešćem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu od 48 miliona dinara, kazao je sekretar Radojević i dodao da će realizacijom tih investicija biti obezbeđeno novih 104 hiljade kvadratnih metara plastenika.

Radojević je napomenuo i činjenicu da su po ovim dvema konkursnim linijama posebno prepoznati poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima rada.

Tako je po konkursnoj liniji za protivgradne mreže u 2018. godini 165 korisnika posebno finansijski stimulisano, sa mogućnošću povraćaja investicije do 70 odsto. Na konkursu za podizanje plastenika iz ovih kategorija je podržano 77 korisnika.

Milisav Pajević

London grad sa najboljom infrastrukturom za električna vozila

28.07.2018

U narednoj godini očekuje se da će u Londonu biti instalirano još 2630 stanica za punjenje električnih vozila.

London je najbolji grad na svetu sa svojom infrastrukturom za električna vozila (EV). Ova informacija bazirana je na studiji kompanije Spotahome koja je rangirala svetske gradove. Londonu je dodeljen najviši indeksni rezultat od 10, njega prati Amsterdam sa 9.63 i Roterdam sa 8.73.

Od jula 2018. godine Velika Britanija je imala 162 000 plug in stanica za automobile a u Londonu će u sledećoj godini biti instalirano još 2630. Vlasti naporno rade kako bi izgradili moderni i ekološki održiv glavni grad budućnosti.

Ostali gradovi u Velikoj Britaniji zaostaju. Mančester je trenutno na 18. mestu sa niskim rezultatom od 1.76, Edinburg je 31. mestu a Lids na 35. mestu sa indeksom od samo 0.88. Oslo je bio na 6 mestu uprkos tome što Norveška ima više prodaje električnih vozila po glavi stanovnika nego bilo koja druga zemlja u svetu.

Na dnu liste našli su se glavni gradovi poput Kejptauna, Kaira, Sao Paula i Seula koji su postigli 0 poena.

Melisa Lajars, menadžer za brend i komunikacije u Spotahome-u rekla je:“Ako više gradova investira u EV infrastrukturu, pomoći će tržištu da raste, poboljšaće kvalitet vazduha i na kraju zdravlje i blagostanje ljudi koji žive tamo. London je sjajan primer grada koji uspeva te ciljeve, zajedno sa drugim evropskim zemljama koje trenutno dominiraju u oblasti EVa.“

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

NKD: Obustaviti izgradnju malih hidroelektrana na području PP Stara planina

28.07.2018

Nacionalna koalicija za decentralizaciju podržava inicijativu za obustavljanje izgradnje malih hidroelektrana na području Parka prirode Stara planina i traži uspostavljanje upravljačkih mehanizama koji će omogućiti primenu standarda definisanih Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i drugim međunarodnim dokumentima čija je Srbija potpisnica koji podrazumevaju očuvanje, održivo korišćenje prirodnih resursa i suštinsko učešće lokalne zajednice u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima.

Država Srbija je predeo Stare planine stavila pod zaštitu još 1997. godine, a o očuvanju, razvoju i održivosti ovog zaštićenog dobra, po osnovu upravljačkog prava, brine Javno preduzeće Srbijašume.

Ovaj predeo značajan je ne samo zbog izuzetnih prirodnih resursa i potencijala za razvoj turizma i poljoprivrede, koje prepoznaju i domaće zakonodavstvo i strategije razvoja i očuvanja prirodnih dobara, već i zbog važnog kulturnog nasleđa koje takođe predstavlja potencijal razvoja Stare planine i cele jugoistočne Srbije.

Projekat izgradnje malih hidroelektrana je samo jedan od problema koji proizilazi iz loše postavljenog sistema upravljanja i neadekvatne brige nadležnih institucija, a čiji bi efekti mogli imati trajne posledice po životnu sredinu i stanovništvo ovog područja.

Jedna od članica koalicije za decentralizaciju je i Udruženje za zaštitu prirode “Stara planina” koje deluje na teritoriji Pirotskog upravnog okruga od 1996. godine. Udruženje za zaštitu prirode “Stara planina” bilo je pokretač inciijative “Zelena decentralizacija”.

Milisav Pajević

Članovi neformalne Zelene poslaničke grupe razgovarali sa predstavnicima OCD

28.07.2018

Narodni poslanici, članovi neformalne Zelene poslaničke grupe su, u saradnji sa koordinacionim timom mreže organizacija civilnog društva „Zelena stolica”, održali u Narodnoj skupštini Republike Srbije niz neformalnih razgovora sa predstavnicima organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom i unapređenjem životne sredine.

Predstavnici udruženja građana imali su priliku da narodne poslanike upoznaju sa situacijom na lokalnom nivou, gorućim problemima i inicijativama za unapređenje životne sredine.

Bilo je reči i o njihovom eventualnom uključivanju i podršci u radu Zelene poslaničke grupe i Odbora za zaštitu životne sredine.

Narodni poslanici upoznali su predstavnike organizacija civilnog društva sa radom Zelene poslaničke grupe, ali i nadležnostima Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mehanizmima koji su narodnim poslanicima na raspolaganju.
Sastanku su prisustvovali narodni poslanici i poslanice Dubravka Filipovski, Predrag Jelenković, Nada Lazić, Olena Papuga, Gordana Čomić i Sonja Pavlović, a organizovan je uz podršku CSOnnect programa.

Neformalnu Zelenu poslaničku grupu čine narodni poslanici i poslanice iz različitih stranaka, posvećeni temama zaštite životne sredine i održivog razvoja, koji aktivno rade na promociji i prihvatanju evropskih standarda i normi u ovim oblastima.

Milisav Pajević

Hranilice za ptice poklon jednom od najlepših dvorišta u Beogradu

28.07.2018

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započelo je aktivnosti na pripremi „zimnice“ za ptice.

Oni su pozvali građane da naprave hranilice za ptice i pripreme žitarice čija je cena znatno pristupačnija u doba žetve.

Prvu u nizu hranilica koje će ovo Društvo postaviti širom Beograda poklonili su jednom od najlepših dvorišta u gradu.

– Odlučili smo da sa akcijom krenemo baš iz ovog dvorišta koga krase divni ljudi i ptičji raj koji su sami stvorili. Građanima upućujemo apel da ptice ne hrane hlebom, već žitaricama i da hranilicu postave na mesto gde će ptice biti van domašaja mačaka, rekao je Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prvu turu beogradskih hranilica za ptice napravio je Nikola Spasić, bivši gitarista benda Irie FM.

Nikola se našao u centru pažnje javnosti zbog pogrešnog i nepromišljenog poteza u julu ove godine kada je uništio jedno leglo gradskih golubova i čin na društvenoj mreži.

Nakon ličnog shvatanja krivice i brojnih osuda građana, Nikola je zamolio Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije da mu pomogne kako bi našao dobar način da svoje nedelo ispravi i bolje razume ptice i potrebu za njihovom zaštitom.

– Zahvalan sam što su ljudi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije imali razumevanje za ovaj slučaj, i pružili mi priliku da se potrudim, ispravim stvar i da doprinesem zaštiti ptica. Shvatio sam svoju grešku, jako mi je žao zbog čina koji sam napravio, i zahvalan sam na reakcijama ljudi. Takođe sam shvatio da nije dovoljno izviniti se, već nakon toga reći: “Šta mogu da uradim da to ispravim?“. Nisam ponosan na to što sam uradio, a još manje na način na koji sam to uradio, i nakon samog čina, nisam mogao da odgovaram na društvenim mrežama, već sam osetio potrebu da nađem način i priliku da to ispravim, i nadam se i verujem da je ovo danas što radimo na opštu korist ptica, izjavio je prilikom postavljanja hranilice Nikola Spasić.

Milisav Pajević

Sredstva za uređenje Regionalne deponije Mošćanica – Zenica

27.07.2018

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo danas je sa direktorom Regionalne deponije Mošćanica – Zenica Emirom Zukićem potpisala Ugovor o sufinansiranju u iznosu od 225.000 KM.

Sredstva su dodeljena putem javnog poziva objavljenog u skladu sa Odlukom Vlade FBiH u okviru Akcionog plana Strategije okoliša, a iz programa Podrška regionalnim centrima za upravljanje otpadom i regionalnim sanitarnim deponijama za upravljanje komunalnim otpadom u Federaciji BiH.

Ovim sredstvima će Regionalna deponija Mošćanica – Zenica sufinansirati nabavku i instaliranje uređaja za prečišćavanje deponijskog filtrata.

Ministarka Đapo je naglasila da je jedan od prioriteta ovog ministarstva podrška, unapređenju rada i funkcionisanja regionalnih deponija.

– Naš cilj je da unapredimo sistem upravljanja otpadom i da relevantno zakonodavstvo i praksu zbrinjavanja otpada uskladimo s legislativom i standardima Evropske unije, kazala je federalna ministarka Edita Đapo, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Tretman komaraca u opštinama Čukarica, Rakovica i Zemun

27.07.2018

Ukoliko vremenske prilike budu adekvatne, ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju će sutra u 19 časova obaviti suzbijanje odraslih formi komaraca u opštinama Čukarica, Rakovica i Zemun, saopšteno je iz ovog Zavoda.

Iz Zavoda apeluju na građane da preduzmu potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom sprovođenja tretmana.

Milisav Pajević

SRP „Rtanj“ je stanište strogo zaštićenih vrsta flore Srbije

27.07.2018

U prostorijama Skupštine opštine Sokobanja, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine nedavno je održana Javna prezentacija i Javna rasprava Nacrta uredbe o proglašenju i Studiji zaštite za Specijalni rezervat prirode „Rtanj“.

Javnu raspravu je otvorio predsednik opštine Sokobanja Isidor Krstić. Raspravu je vodila Aleksandra Došlić, načelnik Odeljenja za zaštićena područja Ministarstva zaštite životne sredine i predstavila Nacrt uredbe o proglašenju koji je zasnovan na Studiji zaštite „Specijalni rezervat prirode Rtanj“, koju je je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije. Učesnike Javne rasprave u ime Zavoda za zaštitu prirode Srbije pozdravio je dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže.

Studiju zaštite Specijalni rezervat prirode „Rtanj“, predstavio je mr Danko Jović, rukovodilac Kancelarije Zavoda u Nišu, upoznavši prisutne sa rezultatima realizovanih istraživanja vrednovanja područja Rtanj za zaštićeno prirodno dobro, i prirodnim vrednostima i značajem zaštite predloženog Specijalnog rezervata prirode koje će imati staus područja I (prve) kategorije zaštite od nacionalnog i međunarodnog izuzetnog značaja.

Javna rasprava izazvala je veliko interesovanje javnosti, u čijem radu su učestvovali predstavnici lokalne samouprave, meštani mesnih zajednica koje su obuhvaćene granicama Specijalnog rezervata prirode, udruženja građana i JP „Srbijašume“, koji su najviše pitanja postavili za mogućnosti korišćenja postora u zavisnosti od režima zaštite kojim će biti obuhvaćeni i rešavanje infrastrukturnih i komunalnih pitanja na prostoru budućeg zaštićenog područja.

Iz Zavoda za zaštutu prirode Srbije u Javnoj raspravi učestovovali su i Dragan Cvijić, Snežana Korolija, Marina Cvetanović, Jovana Šelmić, Bogosav Stoiljkoić i Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije i iz resornog ministarstva Nataša Ratković.

Specijalni rezervat prirode „Rtanj” koji se prostire se na površini od 4 997 17 01 ha, nalazi se u istočnoj Srbiji, u jugozapadnom delu Karpatsko–balkanskog planinskog sistema, a administrativno pripada opštinama Sokobanja i Boljevac. U okviru prirodnog dobra izdvojene su tri zone različitog stepena zaštite.

Specijalni rezervat prirode „Rtanj” je područje izuzetnih geoloških, geomorfoloških, bioloških, istorijskih i estetskih vrednosti. Ova planina se odlikuje vrlo složenom geološkom građom, sa stenama različite starosti iz perioda paleozoika, mezozoika i kenozoika. Posebnu vrednost predstavlja specifičan reljef sa kupastim vrhom Šiljak i vrlo strmim padinama, kraškim reljefom sa dubokim jamama i različitim oblicima eshumiranog subkutanog krasa.

Složena geološka građa i različiti geomorfološki oblici odrazili su se na formiranje tla i razvoj flore i vegetacije izrazite originalnosti, a posebno na šumsku vegetaciju. Najnepristupačnije padine, ispod samog vrha Rtnja, obrastaju bukovo-jelove šume koje predstavljaju retku pojavu u ovom delu Srbije.

Vaskularna flora Srbije broji 3662 taksona u rangu vrsta i podvrsta, a od toga je prema preliminarnim istraživanjima, u flori Rtnja zastupljeno gotovo 18%, odnosno 644 taksona. Pretpostavlja se da broj vrsta i podvrsta na području Specijalnog rezervata prirode „Rtanj“ nije konačan i da se može povećati za 150-200, što govori o značaju ovog relativno malog prostora u Srbiji.

Pašnjačke fitocenoze velike florističke raznovrsnosti, sa prisustvom endemičnih i reliktnih vrsta, predstavljaju jedan od najkarakterističnijih centara diverziteta istočne Srbije. Takođe, Rtanj je stanište vrsta koje se smatraju strogo zaštićenim vrstama u flori Srbije.

Na Rtnju, nalaze se vrste srpska ramonda, rtanjska metvica, kaćunak smrdljivi, kaćun, muški božur, alpska pavit, planinska sasa, velemun, kohova lincura. Navedene vrste zaštićene su kao strogo zaštićene vrste, a šumski ljiljan, kaćunak mali, stepski badem su zaštićene vrste.

Samo na Rtnju raste izuzetno retka i endemična vrsta Nepeta rtanjensis. Od lekovitih vrsta izdvaja se i rtanjski čaj.
Rtanj, kao tipično planinsko stanište, karakteriše i prisustvo velikog broja vrsta ptica. Za sada je evidentirano 89 vrsta, što sigurno nije konačan broj. Gotovo polovina evidentiranih vrsta (45 posto) zaštićene su kao strogo zaštićene vrste – Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta biljaka, životinja i gljiva, dok su 93 odsto (83 vrste) gnezdarice.

U fauni sisara planine Rtanj posebno se ističe fauna slepih miševa sa registrovanih 20 vrsta, što čini 2/3 ukupnog broja registrovanih vrsta slepih miševa Srbije. Iako su nacionalnim zakonodavstvom, sve vrste biljaka zaštićene kao strogo zaštićene vrste, značaj planine Rtanj ogleda se i u prisustvu tri vrste slepih miševa: veliki, mali i južni potkovičar, koji su na listi globalno ugroženih vrsta.

Milisav Pajević

EU ulaže 80 miliona evra u električna vozila

27.07.2018

Globalnom snabdevaču u automobilskoj industriji je odobreno 80 miliona evra za razvoj inovativnih tehnologija koje osiguravaju efikasnije i manje zagađujuče proizvodne procese i komponente za vozila. CIE Automotive, sa sedištem u Bilbau, koristiće investicije Evropske investicione banke (EIB) za ravoj hibridnih i laganih materijala kao i za projektovanje i proizvodnju novih električnih vozila i komponenti.

Cilj ove investicije je osmišljavanje novih digitalnih proizvodnih procesa koji će povećati energetsku efikasnost kroz reciklažu i ponovno korišćenje sirovina. Novac će uložiti u svoje fabrike u Španiji, Francuskoj, Portugalu, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Litvaniji. Očekuje se da će program pomoći u otvaranju radnih mesta i da će biti realizovan u periodu od pet godina sa rokom do 2022. godine.

Potpredsednica EIB Ema Navaro je rekla: „Podrška inovacijama velikih korporacije je od suštinskog značaja za garantovanje njihove budućnosti i njihove sposobnosti da se takmiče globalno. Kao banka EU, zadovoljstvo nam je što smo izgradili operaciju koja obezbeđivanjem sredstava za špansku multinacionalnu kompaniju pomaže da se obezbedi evropsko liderstvo u automobilskoj industriji. Ovaj sporazum će omogućiti sedam evropskih zemalja da imaju koristi od EIB i pomoći će istraživačkim centrima i evropskim univerzitetima da razviju nove patente unutar EU.“

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Dragica Sekulić: Sigurno i kvalitetno napajanje električnom energijom u Crnoj Gori

27.07.2018

sekulic — Foto: Ministarstvo ekonomije Crne Gore

Plan revitalizacije elektrodistributivne mreže, vredan 81,6 miliona evra, omogućiće svakom građaninu, bilo da se radi o privrednom društvu ili pojedincu, sigurno i kvalitetno napajanje električnom energijom, kazala je ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.

Vlada Crne Gore je na jučerašnjoj sednici usvojila Plan aktivnosti revatilizacije srednjenaponske (SN) i niskonaponske (NN) nadzemne mreže u distributivnom sistemu 2019-2021.

– Svaki građanin koji redovno plaća račune za potrošenu električnu energiju ima pravo na sigurno i kvalitetno napajanje električnom energijom. Ekonomski rast u Crnoj Gori je u prošloj godini bio 4,3 odsto, a u prvom kvartalu ove godine 4,5 posto i mora ga pratiti odgovarajuća infrastruktura, kazala je ministarka Dragica Sekulić.

Svesni toga, kroz organe upravljanja u Elektroprivredi Crne Gore pokrenuta je inicijativa sveobuhvatne revitalizacije distributivne mreže u Crnoj Gori i s tim u vezi Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) je prosledio plan investicija za naredne tri godine.

– Samo za 2019. godinu je planirano da se potroši preko 32 miliona evra u revitalizaciju SN i NN mreže. Na osnovu dinamičkog plana po regionima i godinama određena je potrošnja planiranih sredstava, kazala je Dragica Sekulić.

Ovakvo ulaganje, kako je objasnila, neće se reflektovati na povećanje tarifa za distribuciju električne energije.

– Plan je da ova sredstva koristimo tako što će domaće kompanije i radna snaga imati svoje mesto u realizaciji ovog investicionog plana, istakla je Sekulić.

Već u avgustu, kako je dodala, Regulatorna agencija za energetiku (RAE) treba da potvrdi investicioni plan.

Milisav Pajević

Ekološko-literarni konkurs “Šta je meni Planeta dala?”

27.07.2018

0_avantura_zelembaca — Foto: Avantura Zelembaća

Prvi literarni konkurs za decu od sedam i osam godina sa teritorije grada Pančeva na temu: “Šta je meni Planeta dala?” otvoren je do 31. jula.

Ovaj konkurs je organizovan u okviru kampanje „Avantura Zelembaća“, a već u narednih mesec i po dana decu očekuje još jedan literarni konkurs i jedno likovno takmičenje namenjeno prevashodno predškolcima.

U okviru prvog konkursa biće nagrađeno 10 radova, a sve što je potrebno jeste da roditelji pošalju ono što su njihova deca napisala na mejl: omladinska.zona@gmail.com .

Na konkursu “Šta je meni Planeta dala?” nema naročitih propozicija i deca slobodno mogu da puste maštu na volju.

Autori najboljih radova sa konkursa imaće mogućnost da učestvuju na zabavnoj nastavi “Avantura Zelembaća” koja će biti održana u Centru za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju „Mali Dunav“ Oglednog dobra Poljoprivrednog fakulteta na Radmilovcu.

U centru „Mali Dunav“ deca će biti u prilici da pitaju, kažu i osete sve što ih interesuje u vezi sa prirodom, njenim zakonitostima i zaštitom životne sredine.

Milisav Pajević

Predstavljena Studija zaštite „Strogi rezervat prirode Kalenić“

27.07.2018

U prostorijama Skupštine opštine Rekovac u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine nedavno je održana Javna prezentacija i Javna rasprava Nacrta uredbe o proglašenju i Studiji zaštite za Strogi rezervat prirode „Kalenić“.

Javnu raspravu i prezentaciju vodila je Aleksandra Došlić, načelnik Odeljenja za zaštićena područja Ministarstva zaštite životne sredine i predstavila proceduru dobijanja statusa zaštićenog područja i Nacrt uredbe o proglašenju koji je zasnovan na Studiji zaštite „Strogi rezervat prirode Kalenić“, koju je je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije.

O radu Zavoda i istraživanjima u cilju zaštite, govorio je dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Studiju zaštite Strogi rezervat prirode „Kalenić“, predstavila je koordinator za zaštićena područja Zavoda Biljana Krsteski, upoznavši prisutne sa prirodnim vrednostima i značajem područja za koje je rađena revizija i predstavlja prirodno dobra I (prve) kategorije zaštite od izuzetnog značaja.

U radu Javne rasprave učestvovali su predstavnici lokalne samouprave i JP „Srbijašume“, kao i Nataša Ratković iz Ministarstva zaštite životne sredine i Mirjana Nikolić i Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Strogi rezervat prirode „Kalenić“ nalazi se u centralnom delu Srbije, u Pomoravlju, 50 km jugozapadno od Jagodine, a na dva km od kulturno istorijskog spomenika Manastira Kalenić.

Prostor koji je obuhvaćen granicom zaštite, prekriven je šumskom vegetacijom koja je okarakterisana kao klimatogena šuma sladuna i cera (Quercetum farnettocerris).

To je jedina zaštićena površina (rezervat) u Srbiji sa ovakvim šumskim ekosistemom. Nadmorska visina spomenika prirode iznosi 700 metara.

Prema administrativnoj podeli Strogi rezervat prirode “Kalenić” nalazi se na teritoriji opštine Rekovac. Ukupna površina područja koje se predlaže za zaštitu iznosi dva hektara.

Ova šumska zajednica hrasta sladuna i cera, okružena je široko rasprostranjenom bukovom šumom. Zahvaljujući specifičnim klimatskim, geološkim, geomorfološkim, pedološkim osobinama, kao i antropogenim uticajima, lokalitet zvani „Spasojevina“ na kojem se nalazi rezervat je u prošlosti bio prekriven hrastovim šumama, o čemu govore i današnji ostaci šumskih kompleksa.

Očuvani deo šume je mešovita sastojina hrastova sladuna i cera na blagoj do strmoj padini, sa žbunastom i prizemnom vegetacijom.

Dobro očuvan kompleks ovih šuma sa stablima sladuna i cera starosti je oko 100 godina. Kao tipično šumsko stanište prašumskog karaktera odlikuje se bogatstvom ornitofaune (Dendrocoposmayor, Turdus merula, Turdus viscivorus…).

Prostor šume Kalenić jedna od značajnijih lokacija Pomoravlja sa aspekta bogatstva biljnog pokrivača, odnosno očuvanja biodiverziteta.

Milisav Pajević

Hidroenergija Balkan 2018 – izveštaj o investicionim projektima

27.07.2018

Na raspolaganju vam je besplatan izveštaj o investicionim projektima za izgradnju i modernizaciju hidroelektrana

Uoči drugog godišnjeg Međunarodnog samita i izložbe “Hidroenergija Balkan 2018“, tim analitičara Vostok Capital-a sprovela je istraživanje investicionih projekata za izgradnju i modernizaciju hidroelektrana na području Balkana, koji obuhvata:

Spisak najperspektivnijih investicionih projekata u regionu (izgradnja i modernizacija velikih i malih hidroelektrana)
Kriterijumi za izbor tehnologija i opreme koje su odredili rukovodioci operatora Hidroelektrana
Inovativni razvoj i tehnologije koje će pomoći u razvoju hidroenergetskih projekata
Analitika tržišta hidroenergije na Balkanu i brojni drugi važni podaci za razvoj industrije.

Izveštaj o investicionim projektima možete dobiti ovde: https://bit.ly/2LJXuKZ

Istraživanje je obuhvatilo više od 200 ispitanika, uključujući glavne rukovodioce i vodeće stručnjake u proizvodnim kompanijama, operaterima hidroenergetskih projekata, dobavljačima najnovijih tehnologija, opreme i usluga, regulatorima i zvaničnicima finansijskih institucija, investitorima, konsultantima i nezavisnim stručnjacima na tržištu energije.

Da podsetimo, ovaj izveštaj je pripremljen povodom drugog međunarodnog Samita i izložbe “Hidroenergija Balkana 2018”, koji se održava u Budvi, Crna Gora, od 6. do 8. novembra 2018. godine.

Drugi godišnji Međunarodni sajam investicija i izložba „Hidroenergija Balkan 2018“ (6-8. novembar 2018, Budva, Crna Gora) predstavlja specijalizovanu platformu koja okuplja ministre, glavne investitore, donosioce odluka vodećih hidroelektrana i inicijatore investicionih projekata, kao i predstavnike regulatornih tela, kako bi zajedničkim snagama efikasno sproveli ključne projekte za izgradnju i modernizaciju hidroelektrana na području Balkana. Bronzani sponzori manifestacije su VOITH i AndritzHidro.

Osoba za kontakt: Forum Director Milana Stavnaya

e-mail: MStavnaya@vostockcapital.com

Tel. +44 207 394 3090

Website: www.hydropowerbalkans.com

Borački krš sa Gružanskim jezerom čini nacionalno IBA područje

27.07.2018

U Domu kulture u Kniću nedavno je održana Javna prezentacija i Javna rasprava Nacrta uredbe o proglašenju i Studiji zaštite za Spomenik prirode „Borački krš“.

Javnu raspravu i prezentaciju vodila je Aleksandra Došlić, načelnik Odeljenja za zaštićena područja Ministarstva zaštite životne sredine i ovom prilikom predstavila proceduru dobijanja statusa zaštićenog područja i Nacrt Uredbe o proglašenju koji je zasnovan na Studiji zaštite „Spomenik prirode Borački krš“, koju je je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije.

O radu Zavoda i istraživanjima u cilju zaštite i značaja i svrsi dobijanja statusa prirodnog dobra, govorio je dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Studiju zaštite Spomenik prirode „Borački krš“, prezentovala je stručni saradnik Zavoda Mirjana Nikolić, koordinator tima za izradu Studije, upoznavši prisutne sa prirodnim vrednostima i značajem predloženog područja za zaštitu kao prirodnog dobra I (prve) kategorije zaštite od međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja. Mirjana Nikolić je objasnila i režime zaštite koji će biti ustanovljeni u zaštićenom području i prava i obaveze budućeg upravljača za koje je predloženo JP „Srbijašume“.

U radu Javne rasprave aktivno su učestvovali predstavnici lokalne samouprave, inspekcijskih službi i direktori kulturno-turističkih ustanova u Kniću na čelu sa predsednikom Opštine Knić Zoranom Đorđevićem, koji su raspravu iskoristili kako bi razjasnili pojedine nedoumice, vezano za prava i obaveze opštine, pre svega, iz domena vezanih za realizaciju turističkih programa i komunalnog otpada na prostoru Spomenika prirode „Borački krš“, u odnosu na budućeg upravljača ovim područjem.

U javnoj raspravi učestvovala je Nataša Ratković iz Ministarstva zaštite životne sredine i Biljana Krsteski i Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije i predstavnici JP „Srbijašume“, kao potencijalni upravljači Spomenikom prirode.

Spomenik prirode „Borački krš” obuhvata deo Rudničko– kotleničke oblasti i nalazi se u jugozapadnoj Šumadiji između Rudničkih, Kotleničkih i Gledićkih planina, na teritoriji opštine Knić i obuhvata katastarsku opštinu Borač, ukupne površine 68,22 ha od čega je 54,35 u državnom vlasništvu, 12,89 ha u privatnom, a 0,98 ha u crkvenom vlasništvu.

Sam Borački krš, predstavlja ostatke lavične dome, koja je nastala nadimanjem gustih masa kisele lave. Vremenom su delovi dome erodovani, tako da je Borački krš zadobio svoj prepoznatljiv izgled, sa vrhom, izgrađenim od stubastolučenih kvarclatita, koji su morfološki predstavljeni ostenjacima neobičnih oblika i sklopa.

Borački krš, zajedno sa Gružanskim jezerom čini nacionalno IBA (Important Bird Area) područje. Na samom Kršu je evidentirano 79 vrsta ptica, što predstavlja 21,9% ukupnog diverziteta ptica u Srbiji.

Pre svega, izdvajaju se ptice grabljivice sa 11 predstavnika i ptice pevačice sa više desetina predstavnika. Neke od najznačajnijih vrsta su: grabljivice osičar, mišar i dr., noćne grabljivice buljina, šumska sova, utina i dr.) i ptice pevačice (šumska ševa, crnogrla strnadica i dr.).

Na ovom prostoru zabeležene su značajne vrste herpetofaune. Od šest registrovanih vrsta iz klase gmizavaca, šumska kornjača i poskok su zaštićene, a slepić i šumski smuk su strogo zaštićene vrste.

Registrovane su i četiri vrste vodozemaca od koji su strogo zaštićene vrste daždevnjak, planinski mrmoljak i žutotrbi mukač, dok je velika zelena žaba zaštićena vrsta. Kratkonogi gušter i planinski mrmoljak su prvi put zabeleženi na ovom području, dok je lokalitet gde je pronađen planinski mrmoljak, mesto sa najnižom nadmorskom visinom zabeleženom u Srbiji (oko 313 m n.v.) na kojoj je pronađena ova vrsta.

Prema UNESCO kategorizaciji ovaj predeo se svrstava u kategoriju organskih kulturnih predela koji se karakterišu viševekovnim razvitkom koji je u interakciji sa kulturnim faktorima i prirodnim okruženjem.

Milisav Pajević

Srbija sa 200.000 evra pomaže Grčkoj da sanira štetu od požara

27.07.2018

Vlada Republike Srbije na jučerašnjoj sednici donela je odluku da se Vladi Republike Grčke uputi humanitarna pomoć u iznosu od 200.000 evra za saniranje štete nastale nakon katastrofalnih požara koji su pogodili ovu zemlju.

Članovi Vlade izrazili su žaljenje zbog ogromnog gubitka ljudskih života i velike materijalne štete nastale usled katastrofe koja je pogodila nama prijateljsku Grčku.

Milisav Pajević

1...1,0541,0551,056...1,670 Page 1,055 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM