Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore dodelilo sredstava NVO

26.07.2018

Na osnovu Zakona o nevladinim organizacijama („Sl. list CG“, br. 39/11 i 37/17) i Javnog konkursa za finansiranje projekata/programa nevladinih organizacija u oblasti zdravstvene zaštite bilja: „Praćenje muve masline (Bactrocera oleae) u cilju određivanja momenta njenog suzbijanja i sprečavanja gubitaka u proizvodnji maslina“ br. 320-791/18-1 od 04.05.2018 godine, Komisija za raspodelu sredstava nevladinim organizacijama Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja je donela odluku o raspodeli sredstava.

Odluku možete pogledati ovde.

Takođe, na osnovu Zakona o nevladinim organizacijama („Sl. list CG“, br. 39/11 i 37/17) i Javnog konkursa za finansiranje projekata/programa nevladinih organizacija u oblasti zdravstvene zaštite bilja: „Praćenje vektora američkog cvrčka- cikade vinove loze (Scaphoideus titanus) u cilju sprečavanja velikih šteta u vinogradima“ br. 320-790/18-1 od 04.05.2018 godine, Komisija za raspodelu sredstava nevladinim organizacijama Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja je donela odluku o raspodeli sredstava.

Odluku možete pogledati ovde.

Milisav Pajević

Velika Britanija i Indija ulažu u istraživanja o nuklearnoj energiji

26.07.2018

Velika Britanija i Indija zajednički su najavile četiri nove stipendije vredne 4,8 miliona funti za nuklearna istraživanja.

Reč je o programu civilne nuklearne energije a projekti će se baviti sledećeom generacijom efikasnijih i sigurnijih reaktora, boljih alata za predviđanje i boljeg razumevanja efekata koje sajber napadi mogu imati na nuklearnu elektranu. Uz ova istraživanja praviće se najefikasnija strategija za povećanje udela nuklearne energije.

Organizacije koje će raditi na istraživačkim programima su Univerzitet Ševild u Velikoj Britaniji, Univerzitet u Mančesteru i Imperijalni koledž u Londonu sa indijskim Indira Gandi centrom za atomska istraživanja.

Ova ambiciozna saradnja najavljena je tokom posete ministra spoljnih poslova Velike Britanije Sema Giima Nju Delhiju. Dve vlade takođe su obnovile Memorandum o razumevanju koji se fokusirao na izazove zaštite životne sredine i time su potvrdili svoju želju da iskoriste nauku i inovacije kako bi rešili neke od najvećih izazova sa kojim se čovečanstvo suočava, među kojima su klimatske promene, potrošnja energije.

Dr Harš Vardan, indijski ministar za nauku i tehnologiju izjavio je: „Tehnološka saradnja je ključ za budućnost. Indija i Velika Britanija treba da rade na održivim pristupačnim i niskim potrošačima energije.“ On je dodao da će zajednička ulaganja u nauku i inovacije između dve zemlje dostići cifru od 400 miliona funti do 2021. godine.

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Na UNESKO listu rezervata biosfere dodata i „Mura“ u Sloveniji

26.07.2018

Godinu dana nakon što je „Bačko Podunavlje“ upisano na UNESKO listu rezervata biosfere, na godišnjoj konferenciji održanoj 25. jula UNESKO je na listu dodao i rezervat biosfere „Mura“ u Sloveniji.

Time je rezervat biosfere u pet zemalja – Evropski Amazon, korak bliže ostvarenju, s obzirom na to da su rezervati u Mađarskoj i Hrvatskoj proglašeni 2012. godine, dok se sada čeka i nominacija Austrije.

Do sada je 850 hiljada hektara prirodnih i kulturnih područja uz reke Muru, Dravu i Dunav zaštićeno od strane UNESKO-a, dok će rezervat biosfere koji će se prostirati kroz pet država obuhvatiti površinu od čak jedan milion hektara.

– Potvrda od strane UNESKO-a je velika prekretnica ka zaštiti najznačajnijeg rečnog područja u srednjoj Evropi. Ovo je početak održivog razvoja područja uz reku Muru i na tome zasnovanog ekonomskog razvoja lokalnih zajednica. Istovremeno, dat je jasan glas protivljenja štetnom projektu izgradnje mini hidroelektrana na Muri, čime bi se trajno narušila prirodna bogatstva ovog područja, ali i jasna podrška posvećenosti lokalnog stanovništva da se očuva netaknuta priroda, kaže Arno Mol, glavni koordinator projekta Mura-Drava-Dunav u WWF Austrija.

Rezervat biosfere Mura podržalo je 13 opština, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Slovenije i Zavod za zaštitu prirode Republike Slovenije. Novi rezervat prostire se 100 kilometara uz Muru, protežući se od austrijsko-slovenačke granice do granice Slovenije sa Hrvatskom i Mađarskom.

Područje obuhvata najveće slovenačke plavne šume, staništa retkih vrsta ptica orla belorepana i crne rode. Mura je najznačajnije stanište u Sloveniji za razne vrste riba, poput mladice i kečige, koje zbog slobodnog toka reke koji nije poremećen izgradnjom brana, mogu neometano da se kreću do Dunava.

– Nedavno smo obeležili godinu dana od kada se rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” u Srbiji pridružio svetskoj mreži u okviru programa „Čovek i priroda”. Ovaj program podrazumeva ne samo zaštitu prirode, već upravo harmoničan odnos između ljudi i prirode, balans kojim se očuvanje prirode uspostavlja u funkciji održivog razvoja. U okviru rezervata biosfere “Bačko Podunavlje” koji se prostire na područjima opština Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka na površini od 176.635 ha, nalaze se četiri zaštićena područja, među kojima su izuzetno vredni Specijalni rezervati prirode „Gornje Podunavlje“ i „Karađorđevo“, izjavila je Duška Dimović, koordinatorka projekta Mura-Drava-Dunav u Srbiji iz WWF Adria.

Uporedo sa inicijativom o uspostavljanju rezervata biosfere u pet zemalja, u navedenim zemljama se sprovode projekti koje kofinansira Evropska unija, kako bi se ostvarile zajedničke mere zaštite prirode.

Razvijaju se aktivnosti zasnovane na principima održivog turizma, kao što je biciklistička tura kroz Evropski Amazon, koja će pratiti tok tri reke – Mure, Drave i Dunava.

Od 2021. godine zaljubljenici u sport i prirodu moći će biciklom da obiđu kulturne i prirodne vrednosti ovih područja. Istovremeno se sprovodi revitalizacija reka radi uspostavljanje novih prirodnih staništa i prostora za ljudske aktivnosti.

WWF godinama sarađuje sa partnerima u svih pet država na uspostavljanju prvog na svetu rezervata biosfere kroz pet država, koji će se prostirati od Špilfilda u Austriji do Bačke Palanke u Srbiji. 700 kilometara reka i staništa uz njih biće zaštićeno kroz ovu prekograničnu saradnju.

Milisav Pajević

Ulaganje u zbrinjavanje i recikliranje građevinskog otpada u Sarajevu

26.07.2018

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo danas je sa direktorom KJKP RAD d.o.o. Sarajevo Selimom Babićem potpisala Ugovor o sufinansiranju projekta odlagališta inertnog materijala građevinskog otpada i postrojenja za recikliranje građevinskog otpada u okviru Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Ovaj projekt biće sufinansiran sa 204.300 KM, a sredstva su dodeljena putem javnog poziva na osnovu Odluke Federalne vlade BiH u okviru Akcionog plana strategije okoliša za 2018. godinu – podrška regionalnim centrima za upravljanje otpadom i regionalnim sanitarnim deponijama za upravljanje komunalnim otpadom u Federaciji BiH.

– Očekujemo da će sredstva doprineti uspešnoj realizaciji ovog projekta i unapređenju sistema upravljanja otpadom uopšte. Pitanje zaštite životne sredine je ključno u pogledu zaštite zdravlja i života naših građana, pa ćemo i dalje podržavati slične projekte i raditi na unapređenju sistema zbrinjavanja otpada u skladu sa standardima Evropske unije i uz primenu savremenih tehnologija – sapšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Održana 53. Gradištanska bućka

26.07.2018

U sklopu manifestacije “Alaske večeri“, koja je održana 53. put u organizaciji Turističke organizacije Velikog Gradišta, održano je i takmičenje u lovu soma na bućku “Gradištanska bućka“.

Prošle subote od šest do 11 časova, 11 dvočlanih posada se oprobalo u ovoj atraktivnoj ribolovnoj disciplini. Sedam posada je ostvarilo ukupan ulov od 113,2 kilograma.

Sva ulovljena riba se merila na vodi, na čamcu organizatora, i odmah potom vraćala u svoje prirodno stanište neoštećena.

Takmičari su se pridržavali dogovorenih pravila, a ribočuvarska služba JP “Srbijašume” se pobrinula da sve ekipe budu ravnopravno tretirane, da se poštuju zadane granice terena i da se riba što je brže moguće neoštećena vrati u vodu.

Milisav Pajević

Vanredna situacija proglašena u opštini Crna Trava

26.07.2018

Nevreme koje je juče kasno popodne zahvatilo jug Srbije donelo je velike probleme meštanima Crne Trave, pa je jutros u delu ove opštine proglašena vanredna situacija i to u mestima Brod, Mlačište, Ruplje i u samoj Crnoj Travi.

Kako je RTS-u rekao predsednik opštine Crna Trava, oštećeni su lokalni putevi, a najviše problema ima na putu Crna Trava– Predejane koji je u prekidu.

Sva raspoloživa mehanizacija je na terenu kako bi se šteta na putnoj infrastrukturi što pre sanirala jer ima odsečenih mahala u kojima žive uglavnom stari ljudi.

Milisav Pajević

Sutra startuje Cvetoljub

26.07.2018

Sutra u 10 sati počinje kamp za Cvetoljube pod nazivom „Špajz u malom ritu“.

To je treći od četiri ovogodišnja Goranska Eko Kampa u organizaciji Pokreta gorana Novog Sada. Ovi tematski kampovi sa bogatim edukativnim i rekreativnim sadržajem namenjeni su deci od šest do 12 godina sa područja cele zemlje.

Cvetoljubi će tri dana u Sremskim Karlovcima provoditi vreme u prirodi – u Dvorskoj bašti, na obroncima Fruške gore na Stražilovu i na Dunavu u Koviljsko- petrovaradinskom ritu.

Tokom kampa mali istraživači će sakupljati i proučavati drvenaste i zeljaste biljke, koje mogu biti ujedno i lekovite i jestive.

Naučiće kako se od biljaka mogu pripremiti testenina, palačinke, ulje, razne mešavine čajeva, ali i kako da naprave herbarijum.

Kada nisu na terenu, boraviće u Ekološkom centru Radulovački koji pruža odlične uslove za edukaciju dece. Program kampa će voditi stručna saradnica Pokreta gorana za oblast botanike Đurđica Simin, a kamp lideri će biti dugogodišnji saradnici Pokreta gorana koje imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta – Ljiljana Jovanović i Miloš Jovanović.

Program je podržao Grad Novi Sad – Gradska uprava za zaštitu životne sredine. Nakon ovog kampa, očekuje nas kamp Drvoljub – „Čarobni svet šume“, koji se održava 25. do 27. avgusta.

Milisav Pajević

Šta je glavno na Glavnoj železničkoj stanici: U Beogradu katanac, u Cirihu džinovsko drvo

26.07.2018

insta-screenshot — Foto: Instagram (screenshot)

Ćao svima! Kako ste?

Glavna železnička stanica u Beogradu izgrađena je 1884. godine, kada i prva pruga u Srbiji, od Beograda do Niša. Građena je prema planovima arhitekte Dragutina Milutinovića i ima status spomenika kulture od velikog značaja. Prvi voz sa ove stanice krenuo je ka Zemunu uz dvorske počasti, 20. avgusta 1884. godine u 15 sati, a prvi putnici bili su kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović, na putu ka Beču. Poslednji voz je sa Savskog trga, pak, ispraćen uz pesmu “A sad adio”, 29. juna 2018. godine u 21.40 sati, ka Budimpešti. Gradski čelnici najavljuju da će zdanje biti pretvoreno u istorijski muzej Srbije.

Gradnja ciriške Glavne železničke stanice započela je 1871, a projektovao ju je Jakob Fridrih Vaner.

Slično nekadašnjoj glavnoj stanici u našoj prestonici, Glavna železnička stanica u Cirihu proglašena je za kulturno dobro od nacionalnog značaja za Švajcarsku.

Različito nekadašnjoj glavnoj stanici u našoj prestonici, na Glavnoj železničkoj stanici u Cirihu se, nakon 147 godina postojanja, i dalje ukrcavaju i iskrcavaju namernici, na dnevnom nivou oko pola miliona njih. U toku 24 časa, kroz ovo stajalište protutnja 2915 vozova što ga čini jednom od najprometnijih na svetu.

U ovoj neorenesansnoj građevini, 30. juna je “izniklo” 20 metara visoko šareno stablo, a “uvenuće” već krajem jula.

GaiaMotherTree delo je kreativnog uma i umešnih ruku Brazilca Ernesta Neta, koje je u saradnji sa Fondacijom Bejeler postavljeno u ciriškoj Glavnoj železničkoj stanici. Skulptura oživljava prostor, ali neočekivano – ovo stablo se nije “rodilo” iz semena, već iz prstiju. Napravljeno je tehnikom heklanja šarenih pamučnih traka.

Za prizemljenje instalacije nisu korišteni ekseri, već se na tlu održava zahvaljujući 840 kilograma zemlje. Grane sa kojih vise tegovi ispunjeni kurkumom, karanfilićem, biberom i drugim začinima prikačene su za plafon. U tegu u srcu drveta nalazi se 30 kilograma različitog biljnog semena.

Jelena Kozbašić

Nedopustive bilo kakve aktivnosti na Velikom ratnom ostrvu

26.07.2018

Povodom informacija na društvenim mrežama i u sredstvima javnog informisanja da će Belgrejt Festival 2018 biti održan na Velikom ratnom ostrvu 27. i 28. jula ove godine, Ministarstvo zaštite životne sredine podseća javnost da je Veliko ratno ostrvo zaštićeno područje, i da su nedopustive bilo kakve aktivnosti koje mogu ugroziti njegove izuzetne prirodne vrednosti, zbog čega će sprečiti da se ta manifestacija održi.

Ministarstvo zaštite životne sredine će preduzeti mere u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima da se spreči eventualno narušavanje prirodnih vrednosti Predeo izuzetnih vrednosti Veliko ratno ostrvo, i istovremeno poziva sve organizatore kulturno- umetničkih dešavanja da u izboru prostora za različite muzičko- scenske događaje biraju mesta na kojima neće narušavati ničije zdravlje, bezbednost i opstanak.

Predeo izuzetnih odlika Veliko ratno ostrvo je svojevrsni ornitološki rezervat koji prestonicu Srbije čini jedinstvenom.

Ovo zaštićeno područje koje povremeno ili stalno nastanjuje 185 vrsta ptica među kojima su mnoge zaštićene i strogo zaštićene vrste, ali i druge vrste biljnog i životinjskog sveta karakterističnih za vlažna područja koja u svetu sve brže nestaju, jedno je od bisera prirode Beograda i Srbije.

Proglašenjem njegove zaštite 2005. godine preduzimaju se mere da se ovakvo zaštićeno područje očuva i unapređuje za ove, ali i buduće generacije.

Zaštita Velikog ratnog ostrva podrazumeva upravljanje zaštićenim područjem koje zabranjuje bilo kakve aktivnosti koje će degradirati i umanjivati njegove prirodne vrednosti.

Među takvim aktivnostima su i muzičko-scenske manifestacije koje zbog emitovanja buke ozbiljno ugrožavaju ornitofaunu ostrva.

Rešenjem o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Veliko ratno ostrvo (član 6. tačka 9), zabranjuje se unošenje uređaja koji emituju zvuk, odnosno buku, zbog čega bilo kakve muzičko-scenske manifestacije nisu dozvoljene na ovakvom prostoru, mi to nećemo dopustiti.

Milisav Pajević

Kragujevac usvojio Pravilnik za mirno rešavanje sporova u slučaju ujeda psa ili mačke lutalice

26.07.2018

Gradsko veće Kragujevca na sednici održanoj 24. jula donelo je Pravilnik o postupku i načinu rešavanja zahteva za mirno rešenje sporova za naknadu štete nastale usled ujeda pasa ili mačaka lutalica.

Grad Kragujevac prvi put na taj način uređuje ovu oblast u postupku vansudskog poravnanja, što će za oštećene biti efikasnije i ekonomičnije.

To praktično znači da će fizičko lice, koje na teritoriji naseljenog mesta u Kragujevcu, pretrpi štetu usled ujeda psa ili mačke lutalice, pre pokretanja sudskog postupka za ostvarivanje prava na naknadu nematerijalne štete, kao i u toku sudskog postupka, a pre donošenja pravosnažne odluke, moći da podnese pisani zahtev za naknadu štete Gradskom pravobranilaštvu, kao zakonskom zastupniku grada Kragujevca.

Pravilnikom je predviđeno da zahtev u ime oštećenog može podneti zakonski zastupnik, staratelj ili advokat.

U slučaju ujeda od strane psa ili mačke lutalice, oštećeno lice je obavezno da u roku od 48 sati podnese pisanu izjavu i JKP “Šumadija“ – Kragujevac – služba Zoohigijene.

Izuzetno, kako je Pravilnikom predviđeno, taj rok zbog medicinske interevencije može biti produžen najduže do 72 časa. Obavezna dokumentacija podrazumeva – fotokopiju lične karte, kompletnu lekarsku dokumentaciju, službenu belešku od strane Policijske uprave Kragujevac kao i fotografiju povrede.

Pravobranilaštvo je dužno, da zahtev ukoliko je uredan i potpun dostavi Komisiji za utvrđivanje osnova i visine naknade nematerijalne štete u roku od pet radnih dana.

Komisija, o prihvatanju, odbijanju ili odbacivanju zahteva odlučuje u roku od 15 dana. Polovinu iznosa, koji se u zavisnosti od povrede, kreće u rasponu od 20.000 do 80.000 dinara snosi grad, a drugu polovinu JKP “Šumadija“ Kragujevac.

Na sednici Gradsko veće obrazovalo je i stručnu petočlanu Komisiju za utvrđivanje osnova i visine naknade štete nastale usled ujeda pasa ili mačaka lutalica koju čine pravnici i dva lekara opšte prakse.

Zadatak Komisije je da razmotri predloge sa priloženom dokumentacijom podnete Gradskom pravobranilaštvu, izvrši procenu osnovanosti predloga i predloži visinu naknade štete.

U slučaju da podnosilac zahteva odbije da zakljući sporazum na iznos naknade štete određen od strane Komisije i pokrene postupak pred nadležnim sudom, zakonski zastupnik grada Kragujevca i JKP “Šumadije“ ima mogućnost da pred nadležnim sudom tužbu i tužbeni zahtev prizna do iznosa koji je određen od strane nadležne Komisije.

Na sednici članovi Gradskog veća dali su i saglasnost Gradskoj upravi za privredu za pokretanje otvorenog postupka za nabavku 80 protivgradnih raketa.

Milisav Pajević

Crna Gora odlučna da unapredi koncept gazdovanja šumama

26.07.2018

Vlada Crne Gore je čvrsto odlučna da realizuje program reorganizacije koncepta gazdovanja šumskim resursima u Crnoj Gori, u cilju postizanja značajno većih efekata, pre svega u delu boljeg očuvanja šuma, ali i bolje ekonomske valorizacije, ravnomerne dostupnosti sirovine za razvoj drvne industrije, sa ambicijom da se otvori što više „zelenih“ radnih mesta i stvori nova dodata vrednost u ovom sektoru.

Potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Milutin Simović ovo je poručio na sastanku proširenog kolegijuma Uprave za šume koji je zakazao da se održi prilikom radne posete Andrijevici.

Na sastanku kome su, osim rukovodstva Uprave za šume, prisustvovali šefovi svih područnih jedinica u Crnoj Gori, i predstavnici Direktorata za šumarstvo i drvnu industriju Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, Simović je poručio da će svi otpori uvođenju unapređenog sistema gazdovanja šumama, koji su prepoznati u prethodnom periodu, biti eliminisani.

– Sve namere motivisane željom da se konzervira postojeće stanje, kako se ne bi ništa unapređivalo a zadržale određene negativne navike, više se neće tolerisati. Prepoznali smo sve barijere i nećemo dozvoliti da bilo koji pojedinačni interesi stanu na put čvrstoj opredeljenosti države da razvije novi, još bolji koncept gazdovanja šumama , kako bi se on na održivim osnovama valorizovao, poručio je Simović prisutnima na sastanku.

Simović je posebno zahtevao od svih zaposlenih u sektoru šumarstva, da u narednom periodu još odgovornije i ozbiljnije pristupe poslu, posebno kada je reč o terenskim aktivnostima – da svakodnevno obilaze šumske resurse, lokalne saobraćajnice, kontrolišu ispunjavanje koncesionih ugovora, da budu angažovaniji i pokažu snažniju brigu države o šumskim resursima.

Na sastanku je bilo reči i o potrebi da se ojačaju kadrovski i stručni kapaciteti u sektoru šumarstva, kako bi se na kvalitetan način odgovorilo izazovima u ovoj oblasti, posebno u delu očuvanja i zaštite šuma u Crnoj Gori za buduće generacije i stvorile pretpostavke za primenu održivog i ekonomski efikasnijeg modela korišćenja šumskog bogatstva.

Milisav Pajević

Globalno zagrevanje utiče na stopu samoubistava

25.07.2018

Prema novom istraživanju, klimatske promene mogu dovesti do povećanja stope samoubistava u narednim decenijama. Globalno zagrevanje već je dovedeno u vezu sa širenjem bolesti kao što su malarija ili problemi sa srcem, ali uticaj promene klime na mentalno zdravlje nije najjasniji.

Naučnici su istražili uticaj rastućih temperatura na javno zdravlje i naišli su na zabrinjavajuću vezu između porasta temperature i opadanja mentalnog zdravlja ljudi.
„Istraživali smo efekte zagrevanja na konflikte i nasilje i shvatili smo da su ljudi skloniji nasilju kada su temperature veće,“ rekao je profesor Solomon Hsiang sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji. “Sada shvatamo, da bi pored toga što mogu biti nasilni prema drugima, neke individue mogu biti nasilne i prema sebi. Izgleda da vrućina duboko utiče na ljudski um i na nasilje.“

U njihovoj studiji objavljenoj u magazinu Nautre Climate Change, tim naučnika mapirao je temperature i podatke o samoubistvima u Americi i Meksiku. Oni su otkrili da porast temperature od 1 stepena može da se dovede u vezu sa porastom stope samoubistava za 0.7% u Americi i 2.1% u Meksiku.

Pomoću ovih informacija naučnici su ispitali i klimatske modele kako bi izračunali koliki bi uticaj u budućnosti promena klime mogla imati na mentalno zdravlje. Zaključili su da bi do 2050. godine stopa samoubistava mogla da se poveća za 1.4% u Americi i čitavih 2.3% u Meksiku.
Ovakav efekat na stope samoubistava ima i ekonomska recesija.

Kako bi potkrepili svoje rezultate, oni su takođe analizirali socijalnu mrežu Tviter i došli do zaključka da se u toplijim mesecima povećava upotreba reči koje se dovode u vezu sa depresivnim stanjima. Ovi rezultati se nisu razlikovali bez obzira na pol, ekonomski status ili temperaturu na koju su korisnici navikli.

„Samoubistvo je jedan od vodećih uzroka smrti globalno a njegova stopa u Americi je drastično porasla u poslednjih 15 godina. Iako je jasno da više temperature nisu jedini razlog za rast stope samoubistava trebalo bi razmotriti i klimatske faktore kako bismo bolje razumeli posledice koje nas očekuju u budućnosti,“ izjavio je Maršal Burk, predvodnik studije.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Suzbijanje odraslih formi komaraca na devet opština u Beogradu

25.07.2018

Ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju će sutra 26. jula, ukoliko vremenske prilike budu adekvatne vršiti suzbijanje odraslih formi komaraca u večernjim satima, saopštavaju iz ove institucije.

Akcija će se obaviti na teritoriji opština Novi Beograd, Zemun, Stari grad, Palilula, Savski venac, Rakovica, Grocka, Surčin i Vračar.

Mole se pčelari da preduzmu potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom sprovođenja tretmana.

Milisav Pajević

Najskuplji vetropark u Srbiji “niče” u Izbištu

25.07.2018

U Izbištu niče jedan od najskupljih vetroparkova u Srbiji.

“MK Fintel vind” završava dva dalekovoda i trafostanica.

Trenutno se postavljaju temelji za 20 vetrogeneratora, a u završnoj fazi je i izgradnja dva dalekovoda, trafostanice i priključno-razvodnog postrojenja, posredstvom kojih će se “zelena” struja distribuirati u 45.000 domaćinstava.

Projekat će ukupno koštati 120 miliona, što je najveća suma, koja je dosada uložena u tu oblast u Srbiji. Planirano je da prvi kilovati počnu da se isporučuju tokom 2019. godine.

Kompanija “MK Fintel Wind” koja je osnovana 2007. kao zajednička kompanija italijanske kompanije Fintel Energia Spa i kompanije MK Group ima vetroparkove “Kula” u blizini Kule i “La Pikolina” u blizini Vršca i koji proizvode električnu energiju za 100.000 domaćinstava.

Milisav Pajević

Bela pena na Dunavu kod Novog Sada zabrinula građane

25.07.2018

Na Beogradskom keju u Novom Sadu, na crpnoj stanici kod Žeželjevog mosta, u noći između ponedeljka i utorka izlila se u Dunav zasada nepoznata tečnost koja je iznenadila i zabrinula građane.

Na površini vode Dunava je osvanula bela pena koja je nastavila da se širi nizvodno tokom dana, a o incidentu su nadležne prvi obavestili alasi i građani.

Stručne ekipe su uzele uzorke vode koji treba da pokažu o kojoj vrsti zagađenja je reč.

U JKP “Vodovod i kanalizacija” navode da se još ne može reći odakle potiče zagađenje, ali da je ovakva vrsta pene najčešće organskog porekla i razgradiva je u vodi, pa ne bi trebalo da predstavlja zagađenje.

Uzorci su uzeti odmah u utorak ujutro i poslati na analizu, a laboratorija JKP “Vodovod i kanalizacija” će proveriti sastav otpadne vode.

Iz JKP “Vodovod i kanalizacija” podsećaju da se većina vode bez bilo kakvog prečišćavanja, osim mehaničkog tretmana putem automatskih uređaja ili korpi, direktno odvodi u Dunav.

Na sistemu kanalizacije u Novom Sadu ima više od sedamdeset crpnih stanica u koje je ugrađeno oko 150 pumpi koje su u svakom trenutku operativne.

JKP “Vodovod i kanalizacija” još jednom apeluje na sve sugrađane, preduzeća i kompanije da ne ispuštaju tečnosti koje mogu da izazovu ozbiljno zagađenje reke.

Milisav Pajević

Gotovo 12 miliona evra procenjena šteta od nevremena u Velikoj Plani

25.07.2018

Nevreme koje je pogodilo mesne zajednice Lozovik, Miloševac i Krnjevo u opštini Velika Plana sredinom juna nanelo je štetu građevinskim objektima, žitnicama i poljoprivrednim domaćinstvima od gotovo 12 miliona evra.

Nešto je sanirano, ali za kompletnu obnovu biće potrebno najmanje dve godine.

U selu Lozovik gotovo 40 domaćinstava ostalo je bez krova i pomoćnih objekata. Šteta je procenjena za samo četiri dana, ali radovi na obnovi još traju.

Ovakvo nevreme ne pamte ni najstariji meštani.

U Lozoviku su žitnice potpuno uništene, procenjena šteta je 100 odsto, u selu Miloševac uništeno je 800, a u Krnjevu 400 hektara njiva, sve ukupne vrednosti oko 10 miliona evra.

Milisav Pajević

1...1,0551,0561,057...1,671 Page 1,056 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM