Kako su ševe stale na put golim Belgijancima

02.08.2018

woman-918653_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ćao svima! Kako ste?

Srbi znaju šta je dobar provod. Nemci uživaju u pivu. Italijani imaju stila. Španci su vatreni.

Lista predrasuda koje imamo o pojedinačnim nacijama je dugačka. Na nju ćemo uskoro možda dodati i – Belgijanci se sunčaju goli.

Kako članstvo u Belgijskom savezu nudista raste, Belgijancima je, pored postojeće, neophodna još jedna plaža na kojoj bi pokazivali svoja obnažena tela. Mesto pod suncem belgijanski naturisti neće naći na mirnom mestašcetu blizu gradića Vestendea koje se nalazi na oko 20 kilometara od popularnog letovališta Ostendea. Zašto?

Zbog ševa!

Flamanska agencija za prirodu i šume upozorila je regionalnog ministra za zaštitu životne sredine Joka Shaufliega da bi ševe, naseljene u ovom predelu, bile preplašene aktivnostima nudista što bi vodilo njihovom begu iz Vestendea. Galerida cristata značajne su za tamošnji ekosistem, a od ostalih vrsta ševa razlikuje ih njihova frizura – na glavi “furaju” krestu.

Ljubitelji golotinje ugrožavali bi i peščane dine.

Predlog da se mesta, na kojima se ptice pare, ograde – nije naišao na oduševljene usklike. Stiv Vanderberhe, gradonačelnik Bredena u kojem je smeštena prva i jedina belgijska nudistička plaža, izrazito je skeptičan prema ovoj ideji. “Bodljikava žica? Pff! Kao da nag čovek ne može da je preskoči”, rekao je.

Koen Melemans, direktor Belgijskog saveza nudista, objasnio je zašto je Vestende bio savršen kandidat za njihova okupljanja. Nema bilo kakve zgrade koja bi im zaklanjala pogled na more. Nova plaža potrebna im je zato što se tokom letnjih meseci čak 1000 ljudi skupi u pojasu širokom 400 metara koji im je trenutno jedini na raspolaganju.

Savez nudista broji 8200 članova, ali Melemans smatra da je naturista u Belgiji mnogo više. Ne pridruži se svaki od njih jednom od 17 udruženja pri Savezu.

Pojedine procene o broju belgijskih nudista idu na pola miliona (napomena: zemlja ima 11,35 miliona stanovnika). Oni posećuju naturističke plaže i kampove ili se “znoje” u javnim saunama.

U poslednje dve godine Savezu se pridružilo 600 novih članova, uglavnom iz starosne grupe od 30 do 40 godina koja na sebi oseća najveći poslovni pritisak. “Golotinja je oslobađajuća. Oni koji se otarase svoje odeće, otarase se i mobilnog telefona i rada i odgovore pozivu prirode”, zaključio je Koen Melemans.

Da li vi upražnjavate ovaj vid relaksacije i egzibicionizma?

Jelena Kozbašić

Mali istraživači savladali kamp „Špajz u malom ritu“

02.08.2018

Sasvim prirodno i avanturistički, ljupko i kreativno, Cvetoljubi su od 27. do 29. jula savladali kamp „Špajz u malom ritu“.

Upoznali su jestivu i lekovitu vrednost biljaka u Koviljsko-petrovaradinskom ritu, kao i na obroncima Fruške gore.

Plovili su Dunavom, upoznali biljke u Dvorskoj bašti i edukativnu stazu do Brankovog spomenika.

Cvetoljupske ručice su vredno radile i pripremile sve za špajz. Mali istraživači su sada spremni za čajanku, a pripremljeni recepti i herbarijumi će im biti nove knjige o prirodi i biljkama.

Otišli su širokog osmeha, punog srca, novih stečenih prijatelja i drugara.

Program kampa je vodila stručna saradnica Pokreta gorana za oblast botanike Đurđica Simin, a kamp lideri su bili dugogodišnji saradnici Pokreta gorana koje imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta – Ljiljana Jovanović i Miloš Jovanović.

Program je podržao Grad Novi Sad – Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

„Biram da recikliram” na Belgrade Beer Festu

02.08.2018

Povodom predstojećeg Belgrade Beer Festa, Recan fondacija i organizatori Festivala pozivaju Beograđane da donesu prazne limenke za reciklažu na Trg Nikole Pašića do 13. avgusta u periodu od 16 do 20 časova.

Svi koji donesu pet praznih limenki i ubace ih u metalnu konstrukciju u obliku naziva festivala dobijaju osveženje.

Akcija pod sloganom „Biram da recikliram” trajaće i tokom održavanja Belgrade Beer Festa, uz podršku Grada Beograda.

– Ove godine obeležavamo 10 godina akcije „Biram da recikliram”, u okviru saradnje sa Belgrade Beer Festom, tokom kojih smo zajedno prikupili i recilirali više od šest tona limenki. Ponosni smo što smo zajedno edukovali posetioce o značaju zaštite životne sredine i motivisali ih da se odlučuju za limenku, koju je moguće u potpunosti reciklirati, naglasio je Nemanja Komatović iz Recan fondacije.

Ove godine Belgrade Beer Fest predstavlja i posebnu Craft zonu, u okviru koje će biti dostupna jedinstvena limenka, specijalno dizajnirana za festival, u koju će se točiti pivo.

Na taj način, limenka će zameniti više od 100.000 plastičnih čaša, koje nije moguće reciklirati i za čiju je razgradnju potrebno više stotina godina.

U planu je da festival u budućnosti bude manifestacija na kojoj će upotreba plastike biti svedena na minimum, čime se prate svetski tokovi “plastic free” kampanje.

Recan fondacija, koja sprovodi akciju „Svaka limenka se računa”, do sada je na više od 140 događaja promovisala reciklažu limenki za piće, za više od tri miliona ljudi.

Na najvećim muzičkim festivalima u Srbiji, Recan fondacija je prikupila više od 4,3 miliona limenki.

Milisav Pajević

Pametno korišćenje zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom

02.08.2018

Centar za robotiku Instituta “Mihajlo Pupin” u Beogradu na poljoprivrednom dobru mladog poljoprivrednika Nikole Lončara, iz sremskog sela Belegiš, eksperimetalno sprovodi projekat pametnog korišćenja zemljišta.

U pitanju je pametno korišćenje zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom putem android aplikacije na mobilnom telefonu. Ovaj projekat, jedan od 25 najboljih za inovativnost u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji, predstavljen je juče u Sremu.

To je omogućeno zahvaljujući mobilnom robotizovanom solarnom elektroagregatu za navodnjavanje koji je nedavno postavljen na plodnoj sremskoj ravnici u Belegišu što omogućava, između ostalog, i da svakog trenutka proveri vlažnost zemljišta ili trenutnu PH vrednost putem mobilnog telefona, te da proizvodi zdravu hranu jer u tom slučaju dodaje zemljištu samo onoliko koliko nauka kaže.

Projekat “Pametno upravljanje poljoprivrednim zemljištem i prirodnim reusrsima korišćenjem savremenih tehnologija” koji se realizuje u okviru programa “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” finansiraju Razvojna agencija Ujedinjenih nacija (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pored toga, nadležni ističlu da sam projekat afirmiše zaštitu životne okoline kroz smanjenje emisije štetnih gasova i koriščenja solarne energije što bi uticalo i na nekontrolisano korišćenje đubriva i fitopreparat koje utiče na hranu i zemljište.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

Milisav Pajević

Studio pravi eko čaše od povrća

01.08.2018

Kreativni studio CREME koristi isušenu tikvicu da obezbedi kompostabilnu alternativu papirnim i plastičnim kontejnerima. Američka firma razvila je ovu održivu metodu kao alternativu kupovini čaša za kafu za jednokratnu upotrebu.

U pokušaju da smanji upotrebu plastičnih čaša za jednokratnu upotrebu, ova firma je počela da proizvodi ovaj eko materijal u kalupima kako bi stvorio biorazgradive kompostabilne čaše koje se mogu proizvoditi u masovnoj razmeri.

Biljke koje rastu brzo su korišćene za skladištenje tokom istorije, kada se njihova jaka spoljna koža i vlaknasto unutrašnje mesto osuše oni postaju vodonepropusni.

CREME uzgaja tikve u laboratoriji kako bi proizveli konzistentniji proizvod nego što je to moguće u spoljnim uslovima. Zaposleni se nadaju da će ove zelene posude napraviti veliku razliku. Trenutno manje od 1% čaša za jednokratnu upotrebu se reciklira nakon odlaganja. Predvodnik studije izjavio je: „Mi možemo da uzgajamo ove biljke u prilagodljivim funkcionalnim oblicima kao što su čaše ili bočice koje se mogu kompostirati umesto što bi popunjavale deponije kao što je to slučaj sa plstičnom ambalažom.“

„Kao i svi novi projekti počinjemo polako i nadamo se da ćemo povećati količinu i smanjiti cenu po proizvodu da bi mogao da se takmiči sa industrijom plastike.“

Milan Zlatanović

Izvor: enegylivenews

Studija revitalizacije i zaštite Plavskog jezara

01.08.2018

Studija revitalizacije i zaštite Plavskog jezera, koja je predstavljena u Plavu, trebalo bi da odgovori na pitanja održivosti ove ledničke i turističke atrakcije na severoistoku Crne Gore.

Stručnjaci koji su predstavili Studiju, predstavnici opštine Plav i članovi Saveta koji su pratili izradu i istraživanja na jezeru, saglasni su da bi određenim kontrolisanim intervencijama trebalo sačuvati biodiverzitet i protočnost jezera i sprečiti dalje nasipanje.

Ukoliko se to ne učini, procene su da bi se za 50 do 100 godina Plavsko jezero pretvorilo u baru, odnosno močvaru.

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović kazao je da je na struci da odgovori na navedena pitanja, nakon čega treba doneti najbolju moguću odluku prvenstveno za Plavljane, a onda za sve one koji uživaju u lepoti i benefitima Plavskog jezera.

– Tek potpunom analizom možemo odlučiti koji je najbolji scenario za ljude sa ovog područja, kao i za floru i faunu, za samo jezero. Turistički potencijali jezera su veliki, u to nema sumnje, kazao je Radulović.

Izrađivač Studije je Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” iz Beograda, a finansirana je sa 261.000 eura iz Budžeta Direkcije javnih radova. Studija revitalizacije i zaštite Plavskog jezara je na javnoj raspravi do 15. avgusta, do kada zainteresovana javnost može dostavljati sugestije i mišljenja. Nakon toga, u septembru, izrađivač je dužan da ih uvrsti u konačni tekst.

Plavsko jezero je smešteno u severoistočnom delu Crne Gore, u blizini granice Crne Gore sa Albanijom. Ovo je najveće ledničko jezero u Crnoj Gori, koje se nalazi na nadmorskoj visini od 906,72 metara. S

mešteno je u Plavsko- gusinjskoj kotlini, na prostoru između Plava, Vojnog sela i Martinovića. Jezero se vodom napaja preko reke Ljuče, koja donosi vode sa Prokletija, dok jezero gubi vodu rekom Lim, koja ističe iz jezera i dalje teče prema severu i uliva se u reku Drinu. Jezero je nastalo u basenu lednika, dugom 35 kilometara.

Milisav Pajević

Stručni ispit za čuvara zaštićenog područja

01.08.2018

Polaganje stručnog ispita za čuvara zaštićenog područja u avgustovskom roku će se održati 15. avgusta ove godine godine.

O tačnom terminu i rasporedu kandidata za polaganje ispita, Ministarstvo zaštite životne sredine će naknadno, elektronskom poštom, obavestiti upravljače zaštićenih područja koji su podneli, za svoje kandidate, kompletnu dokumentaciju i prijavu za polaganje ispita.

Podsetimo, prvo područje koje je zaštićeno na teritoriji današnje Srbije bila je Obedska bara, stavljena pod zaštitu još 1874. godine.

Prva zaštićena prirodna dobra u Srbiji bili su šumski rezervati Oštrozub, Mustafa i Felješana u okolini Majdanpeka i vodopad „Velika i mala Ripaljka“ u okolini Sokobanje, zaštićen 1949. godine. Nacionalni park Fruška gora, proglašen 1960. godine, prvi je nacionalni park u Srbiji.

Na osnovu primenjenih mera institucionalne zaštite prirode tokom više od šest decenija, površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi 662.402 ha, odnosno 7,48 odsto teritorije Srbije.

Milisav Pajević

Donet Program očuvanja i unapređenja zelenila Niša

01.08.2018

Gradsko veće Grada Niša je juče na 140. sednici donelo Program očuvanja i unapređenja zelenila u funkciji zaštite životne sredine na javnim površinama na teritoriji Grada Niša, uključujući i održavanje spomenika prirode.

Na sednici je usvojen i Zaključak kojim se predlaže Gradonačelniku Grada Niša da odobri finansiranje Programa očuvanja i unapređenja zelenila u funkciji zaštite životne sredine na javnim površinama na teritoriji grada Niša, uključujući održavanje spomenika prirode.

Gradsko veće Grada Niša donelo je i Rešenje o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Odluke o utvrđivanju pijačne naknade na pijacama na teritoriji Grada Niša.

Milisav Pajević

Rešava se problem otpadnih voda u Zenici

01.08.2018

Zamenik predsedavajućeg Veća ministara BiH i ministar finansija i trezora Vjekoslav Bevanda potpisao je juče sporazume o finansiranju s direktorom Ureda KfW-a u Sarajevu Matthiasom Schmidt- Rosenom i ambasadorkom Švajcarske u BiH Andreom Rauber-Sakser, kao i gradonačelnikom Zenice Fuadom Kasumovićem kojim je odobrena donacija od 4,75 miliona evra za rešavanje problema otpadnih voda u Zenici.

Kako je ministar Bevanda naglasio ovi sporazumi omogućavaju da Vlada Švajcarske donacijom od 4,75 miliona evra finansira realizaciju Projekta prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda u Zenici.

Ministar Bevanda je pojasnio da su potpisana dva sporazuma, prvi između Veća ministara i Vlade Švajcarske koji se odonosi na odobravanje donacije za Projekat i drugi Sporazum o finansiranju i projektu između Zenice i KfW.

– Treba naglasiti da je ovo projekat od izuzetnog značaja za građane Zenice sa ekološkog aspekta, rekao je ministar Bevanda.

Ambasadorka Sakser istakla je da projekat, za koji je potpisana dokumentacija, predstavlja sveobuhvatan paket od izgradnje infrastrukture do njenog upravljanja.

Schmidt- Rozen je izrazio zadovoljstvo što je KfW deo projekta u kojem se putem granta omogućava izgradnja modernog postrojenja za prečišćavanje voda.

Kasumović je zahvalio na donaciji i podsetio da je Zenica nekad bila jedan od najzagađenijih gradova u BiH, ali da gradska uprava nastoji da, na sve načine, građanima omogući kvalitetniji život.

Milisav Pajević

Tretman komaraca večeras u Surčinu, Novom Beogradu i Zemunu

01.08.2018

Tretman komaraca večeras u Surčinu, Novom Beogradu i Zemunu, sutra na Paliluli i Zvezdari.

Ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju danas će od 19 časova, ukoliko vremenske prilike budu adekvatne, vršiti suzbijanje odraslih formi komaraca na teritoriji opština Surčin, Novi Beograd i Zemun.

Suzbijanje komaraca će ekipe ovog zavoda vršiti i sutra od 18.30 časova na teritoriji opština Palilula i Zvezdara.

Na sajtu Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju nalaze se detaljne mape lokacija na kojima je planirano suzbijanje odraslih formi komaraca.

Iz ovog Zavoda mole pčelare da preduzmu potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom sprovođenja tretmana.

Milisav Pajević

Informacioni sistem za energetski menadžment

01.08.2018

Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM) je računarski program, odnosno internet aplikacija, koja služi kao osnovni alat za podršku sistemu energetskog menadžmenta u javnim i komercijalnim zgradama. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP – United Nations Development Programme) donirao je ISEM Republici Srbiji u okviru projekta „Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnim zgradama u Srbiji“ koji su zajednički sproveli Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije i UNDP.

Za potrebe uspostavljanja ISEM-a Ministarstvo rudarstva i energetike obezbedilo je hardver i sistemski softver i u saradnji sa UNDP sprovelo obuke administratora sistema i prve grupe krajnjih korisnika. Nakon jednogodišnjeg testiranja u nekoliko pilot opština (Paraćin, Ćuprija, Kruševac, Lajkovac, Varvarin, Trstenik, Brus, Aleksandrovac) ISEM je prilagođen za upotrebu u Srbiji i propisan od strane Ministarstva rudarstva i energetike kao jedan od obaveznih alata za energetski menadžment u opštinama. Ovim razvoj ISEM-a nije zaključen. U junu 2015. godine Globalni fond za životnu sredinu (GEF – Global Environmental Fund) odobrio je sredstva Republici Srbiji za projekat „Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji“ koji će zajednički sprovoditi Ministarstvo rudarstva i energetike i UNDP, a u periodu od 2015. do 2020. godine. Predviđeno je da se u okviru projekta izvrši nadgradnja ISEM-a, koja će uključiti razvoj novih modula za komunalne usluge, kao i razvoj novih i usavršavanje postojećih funkcionalnosti u okviru modula za javne zgrade. Budući razvoj ISEM-a vršiće se tako da se obezbedi visok nivo kompatibilnosti sa ostalim softverskim alatima koje koristi Ministarstvo rudarstva i energetike.

ISEM strana za logovanje

ISEM je namenjen prvenstveno za praćenje i analizu podataka o potrošnji i troškovima za energiju, energente i vodu u javnim zgradama u nadležnosti lokanih samouprava, Pokrajine, odnosno Republike. Kao takav, ISEM će se koristiti za formiranje nacionalne baze o ostvarenoj potrošnji energije, energenata i vode u javnim zgradama. Ipak, bez obzira na osnovnu namenu, njegovo konceptualno rešenje je fleksibilno što omogućava da se jednako uspešno koristi i za zgrade u nadležnosti drugih institucija i organizacija, indirektnih budžetskih korisnika, kao i za komercijalne zgrade i zgrade javnih preduzeća. ISEM (na engleskom: Energy Management Information System – EMIS) je projektovan na platformi relacione baze podataka (Oracle) i Web arhitekturi, što znači da mu se može pristupiti sa bilo kog računara sa internet priključkom korišćenjem internet pretraživača dostupnih na tržištu, kao što su: Internet Explorer, Google Chrome, Mozilla Firefox, Opera, Apple Safari itd.

Osnovne funkcionalnosti ISEM-a dele se na funkcionalnosti baze podataka i funkcionalnosti analize podataka.

Funkcionalnosti baze podataka odnose se na unos i čuvanje svih unetih podataka u osnovnoj bazi podataka, sortiranje podataka, pretraživanje po bazi i jednostavan pristup svim potrebnim informacijama o unetim objektima, dok se funkcionalnosti analize podataka odnose na različite analize unetih podataka, upoređivanje i analize ostvarene potrošnje energije i vode u različitim vremenskim intervalima, poređenje različitih objekata, monitoring i verifikaciju ušteda u objektima s mogućnostima ispisa rezultata i automatskog generisanja izveštaja, itd.

Više o ISEM strani za logovanje, automatskom očitavanju podataka sa merača i brojila i organizaciji prikupljanja i unosa podataka u ISEM, pročitajte u tekstu koji je objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018, na 81. i 82. stranici.

Rekonstrukcija i modernizacija hidroelektrane Piva

01.08.2018

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) i konzorcijum slovenačke i italijanske kompanije Litostroj i ABB JV potpisali su ugovor o rekonstrukciji i modernizaciji hidroelektrane (HE) Piva vredan 10, 3 miliona evra.

Ugovor koji će finansirati KfW banka sa 8,5 miliona evra i EPCG, potpisali su izvršni direktor EPCG Igor Noveljić, direktor integracija Litostroja, Damjan Kolenko i generalni mendažer ABB, Danilo Moresco.

Izvršni direktor EPCG, Igor Noveljić, istakao je da će hidroelektrana dobiti modernizovanu hidromašinsku i elektro opremu sva tri agregata, postrojenja sopstvene potrošnje elektrane i najsavremeniji sistem za upravljanje na nivou elektrane koji će, kako je pojasnio, omogućiti automatsko upravljanje svim agregatima i svim postrojenjima iz centralne komande.

Direktor integracija Litostroja, Damjan Kolenko, kazao je da su oni zaduženi za isporuku strojarske opreme, hidrauličnog sistema i regulacije, kao i za sporednu opremu.

On je naveo da je Litostroj hidroelektrani Piva isporučio opremu 1976 godine i da ona „oko 40 godina radi veoma dobro i dobro je održavana“.

Generalni menadžer ABB, Danilo Moresco, kazao je da je ta kompanija tehnološki partner, koji, kako je naveo, održava transformaciju energije u Crnoj Gori.

On je rekao da će ta kompanija nastaviti sa investiranjem u infrastrukturu, da bi, kako je naveo, podržali takve planove i u budućnosti.

Navedena modernizacija i rekonstrukcije biće realizovane u naredne tri godine i omogućiće usavršavanje kako samih članova tima tako i kolega iz drugih delova EPCG koji će pružati podršku u narednom periodu.

Projekat revitalizacije HE „Piva“ je obuhvaćen Strategijom razvoja energetike do 2030.godine kao jedan od projekata iz odabrane grupe projekata, čiji je cilj, pored ostalog i povećanje energetske efikasnosti postojećih proizvodnih, prenosnih i distributivnih objekata.

U narednom periodu očekuje se potpisivanje i ugovora za drugu fazu rekonstrukcije i modernizacije HE „Perućica“ u vrednosti od 30 miliona evra.

To predstavlja nastavak strategije menadžmenta kompanije i započetog investicionog ciklusa vrednog preko 170 miliona evra.

Time će, između ostalog, EPCG zadržati lidersku poziciju u proizvodnji i snabdevanju u periodu otvorenog tržišta i ulaskom novih proizvođača električne energije u Crnu Goru.

Milisav Pajević

U Vojvodini za uređenje i čišćenje kanalske mreže uloženo više od 4,5 milijardi dinara

01.08.2018

Zahvaljujući zajedničkim ulaganjima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i lokalnih samouprava, za uređenje i čišćenje kanalske mreže na području Vojvodine samo u proteklih pet godina uloženo više od 4,5 milijardi dinara.

Do kraja avgusta trebalo bi da se završe svi radovi iz programa sufinansiranja započeti sredinom prošlog meseca, vredni preko 900 miliona dinara.

Najviše novca, oko 413 miliona dinara, uloženo je u sisteme za odvodnjavanje na području Bačke.

Na području Banata izvode se radovi vredni oko 400 miliona, dok radovi u Sremu koštaju oko 104 miliona dinara.

Radovi koji se izvode na kanalskoj mreži na području gotovo svih vojvođanskih gradova i opština poboljšavaju funkcionalnost sistema za odvodnjavanje i sprečavaju zadržavanje vode na poljoprivrednom zemljištu.

Dodatna sredstva iz programa sufinansiranja omogućavaju da se godišnje u proseku očisti između 2.500 i 3.000 kilometara kanalske mreže.

Podsećamo da je kanalska mreža koju održava JVP „Vode Vojvodine“, dugačka gotovo 22.000 kilometara, da je njeno održavanje izuzeto važno i da se direktno ili indirektno odnosi na sve građane Vojvodine.

Milisav Pajević

Zbrinut stepski soko pronađen u Lebini kod Paraćina

01.08.2018

Zavod za zaštitu prirode Srbije organizovao je sredinom jula preuzimanje i zbrinjavanje stepskog sokola sa austrijskim aluminijumskim prstenom pronađenim u Lebini kod Paraćina, po obaveštenju aktivista Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Aktivisti Društva za zaštitu i proučavanje ptica o mogućem držanju ptice obavestili su Zavod za zaštitu prirode Srbije kako bi na osnovu njihove prijave ornitolog Zavoda Bratislav Grubač, posle niza obavljenih kontakata u cilju organizacije preuzimanja ptice od osobe koja je uhvatila pticu u Lebini kod Paraćina i zajedno sa nadležnom republičkom inspekcijom omogućio njeno zbrinjavanje u Prihvatilištu za divlje životinje u Zoo vrtu u Paliću.

Obavljena je stručna intervencija i nadzor u cilju preuzimanja uhvaćene ptice i njeno prebacivanje u Prihvatilište za divlje životinje u Zoo vrtu u Paliću, radi njenog zbrinjavanja i daljeg oporavka.

Ovom prilikom, u Lebini kod Paraćina pronađen je ovogodišnji mladunac stepskog sokola, kojeg je uhvatio meštanin ispred svog dvorišta 7. jula ove godine. Pronađena ptica je na desnoj nozi imala aluminijumski prsten oznake G 000303 klivv.At Wienna Austria što ukazuje na njeno poreklo – mesto izleganja.

Po izjavi meštana koji je pticu čuvao, sokola su progonila i napadala dva gavrana i prinudili na sletanje na seoski put ispred njegovog dvorišta.

Pticu je lako uhvatio jer je bila u prilično iznemoglom i izgladnelom stanju. Uhvaćenu pticu je smestio u adekvatnu, veću žičanu volijeru za pitome golubove i hranio je.

Prilikom preuzimanja stepski soko je pokazivao neke manje izražene simptome stavracije.

Ipak, uočen je napredak u njegovom opštem fizičkom stanju.
Istog dana, republički inspektor je pticu preuzeo i predao radi lečenja i oporavka u Prihvatilište za divlje životinje u Zoo vrt u Paliću. U Zoo vrtu je konstatovano da je ptica imala masu samo 750 grama što je potvrdilo našu pretpostavku o iscrpljenosti usled verovatno gladi i dehidratacije.

Stepski soko (Falco cherrug) je strogo zaštićena vrsta prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016 i 98/2016). Imajući u vidu da je stepski soko bio u znatnoj meri iznemogao (stavracija), prilikom nalaza i hvatanja bilo je neophodno da se odmah uputi za Prihvatilište za divlje životinje u Zoo vrtu u Paliću i da se posle veterinarskog pregleda i zadržavanja naknadno odluči o daljem postupku sa pticom.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Nuklearni otpad se može skladištiti u nacionalnim parkovima, kažu poslanici

31.07.2018

nuclear-waste — Photo-illustration: Pixabay

Oni smatraju da je sigurno odlaganje nuklearnog otpada važnije od ekoloških problema.

Radioaktivni nuklearni otpad može se skladištiti u svodovima i tunelima koji se nalaze duboko pod zemljom u nacionalnim parkovima i područjima izvanredne prirodne lepote u Velikoj Britaniji.

Poslanici odbora za poslovanje, energetiku i industrijsku strategiju (BEIS) podržali su vladine predloge za infrastrukturu geološkog odlaganja (GDI), sastavljene od više slojeva materijala kao što su čelik, stena i gline, kako bi se obezbedila zaštita i sigurno odlaganje otpada najmanje 200 metara pod zemljom.

GDI bi uskladištio radioaktivni otpad koji se ne može deponovati na postojećim površinskim postrojenjima na trajnoj osnovi.
Vlada je u januaru podnela nacrt Nacionalne izjave o politici (NPI) koja detaljno opisuje svoj pristup trajnog rešenja za odlaganje radioaktivnog otpada u Velikoj Britaniji.

Komitet BEISa kaže: “Odlučili smo se protiv dodavanja kriterijuma za isključivanje nacionalnih parkova i AONB-a, po našem mišljenju, tačno je da pitanja sigurnosti prevladavaju u pogledu ekoloških problema u ovom slučaju.
“Iako se slažemo da se neka dešavanja ne bi trebalo dozvoliti u određenim područjima, osim u izuzetnim okolnostima, vjerujemo da postojeće zakonodavstvo o planiranju i NPS sadrže dovoljne zaštitne mere protiv nametljivog razvoja i štete po životnu sredinu u nacionalnim delovima i AONB-u”.

Kampanja za zaštitu ruralne Engleske rekla je da se nada da će vlada ponovo razmotriti “neadekvatne” geološke objekte za odlaganje u određenim pejzažima.
Dodala je: “Znamo da tamo gdje se odvija takav veliki razvoj, uništavamo predivne predele i uništavamo priliku da prosledimo prekrasan komad sela sledećoj generaciji.”

Karolajn Lukas, kopredsednica Zelene partije, rekla je da je pohranjivanje nuklearnog otpada u nacionalnim parkovima bilo “neprihvatljivo” i predložila je da budućnost bude u “čistoj, obnovljivoj energiji poput vetra i sunca”, a ne nuklearne energije.

Kejt Blagojević, šefica energetike u Grinpisa dodala je: “Pošto imamo čistije, bezbednije i jeftinije alternative, nejasno je zašto Velika Britanija jedina među velikim zapadnim zemljama insistira na podršci ovoj zastareloj tehnologiji 20. veka.”

Milan Zlatanović

Izvor: enegrylivenews

Grad Niš rešava problem vodosnabdevanja u Sečanici

31.07.2018

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović obišao je Sečanicu gde je počelo potpisivanje pojedinačnih ugovora meštana i JKP Naisus o priključenju na gradski vodovodni sistem, čime je otpočelo i rešavanje dugogodišnjih problema sa vodosnabdevanjem i nagomilanim dugovanjima prema ovom javno komunalnom preduzeću.

Na inicijativu Saveta građana, i uz podršku Gradonačelnika, postignut je dogovor da JKP Naisus preuzme nadležnost nad seoskim vodovodom i brigu o njegovom održavanju, postavi vodomere u svim domaćinstvima koja potpišu Ugovor i time ih uvede u gradski sistem vodosnabdevanja.

Na taj način, kako je istakao Gradonačelnik Bulatović, omogućiće se rekonstrukcija vodovoda i kvalitetno održavanje mreže, smanjiće se gubici u sistemu, a meštani ovog sela sa oko 300 domaćinstava, dobiće uredno snabdevanje vodom.

Sa druge strane rešava se i problem sa neovlaštenim priključivanjem na vodovodnu mrežu i milionska dugovanja nastala u periodu dok je čitavo selo imalo samo jedan vodomer, a veliki deo meštana nije plaćao utrošenu vodu.

Kada sva domaćinstva sklope ugovore sa JKP Naisusom, plaćaće realni utrošak vode, uz obavezu da stara dugovanja izmire solidarno, i to tako što će dug od 19 000 dinara po domaćinstvu, isplatiti u 36 mesečnih rata od po 500 dinara, bez dodatnih kamata i troškova.

Ostatak duga Grad preuzima na sebe, i to tako što će investirati u rekonstrukciju vodovodne mreže u selu, kaže gradonačelnik Bulatović uz napomenu da je sličan dogovor već postignut sa meštanima Matejevca, i da će se i u drugim selima koja imaju seoske ili mešovite vodovode sa brojnim problemima i velikim dugovanjima, primeniti isti princip, i omogućiti pristupanje i tih sela gradskom sistemu za vodosnabdevanje.

Milisav Pajević

1...1,0521,0531,054...1,670 Page 1,053 of 1,670

ISEM strana za logovanje

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM