Uređeni poljski putevi u Sinjem Viru, Bošnjanu i Popovcu kod Paraćina

15.08.2018

U Sinjem Viru, Bošnjanu i Popovcu je završeno uređenje zaraslih poljskih puteva.

Taj posao je po ovogodišnjem programu, završen u Čepuru.

Dve firme izabrane su da obavljaju sanaciju poljskih puteva ove godine, preko tendera, a to su “Kop” iz Paraćina i “Presek” iz Niša.

Opština Paraćin je za ovogodišnje radove na sanaciji poljskih puteva u selima i perifernim mesnim zajednicama, u samom Paraćinu, gde se stanovništvo bavi poljoprivredom, opredelila pet miliona i 750 hiljada dinara.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Uticaj arhitekture na životnu sredinu

15.08.2018

Pixabay ceiling — Photo-illustration: Pixabay

Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj je 1987. godine definisala održivost kao proces zadovoljavanja potreba sadašnjosti bez ugrožavanja budućih generacija i njihovih potreba. Ova definicija može se razložiti na tri glavna aspekta na kojima počiva održivost – ekologija, ekonomija i društvo.

Ekološki aspekt odnosi se na naš uticaj na životnu sredinu i okruženje. On može biti pozitivan i negativan. Ključni faktori ovog aspekta su energija, njena obnovljivost i potrošnja, zagađenje vode, vazduha i zemljišta, emisija gasova, obnovljivost resursa, klimatske promene… Pod ekonomskim aspektom obuhvaćene su cene materijala, njihovog transporta i obrade, energetska efikasnost, produktivnost, kao i razvoj lokalne ekonomije. Sa druge strane, društveni aspekt je tu da obezbedi društvenu jednakost, očuvanje kulturne baštine, angažovanje i obrazovanje lokalne zajednice, kao i njenu bezbednost i zdravlje.

Kada želimo da nešto okarakterišemo kao održivo bitno je imati na umu da ove aspekte bi ne trebalo razdvajati jer će zapostavljanje ijednog od njih dovesti do pojave neodrživog sistema.

Arhitektura predstavlja disciplinu koja kroz svoju praksu izraženo utiče na sva polja održivosti. Ekonomski razvoj jedne države prouzrokovaće proizvodnju više industrijskih, poslovnih i stambenih objekata, kao što će ekonomski razvoj jedne porodice dovesti do želje za većom i luksuznijom stambenom jedinicom. Možemo zaključiti da rastom ekonomskog statusa jednog društvenog aparata, bilo države, firme ili porodice, raste i potražnja za zemljištem i građevinskim materijalima, što utiče na globalni ekosistem. Izazov održivog dizajna je da pronađe tehnološka i dizajnerska rešenja koja garantuju prosperitet ovog ekosistema.

Tokom svog postojanja, jedan objekat utiče na lokalnu i globalnu sredinu različitim povezanim aktivnostima i procesima čak i pre nego što je zapravo gotov. Eksploatacija resursa, njihova obrada, proizvodnja građevinskih materijala i njihov transport mogu zajedno prouzrokovati ekološku štetu većeg obima. Materijali koji nisu dostupni lokalno moraju se dopremiti sa lokacija koje su nekada na velikoj udaljenosti od mesta na kome se gradi . Tako, čak i da su ti ekskluzivni materijali proizvedeni sa minimalnom energetskom potrošnjom, sam transport imaće negativni uticaj na sredinu. Proces izgradnje objekta, iako privremen, takođe utiče na sredinu što u vidu korišćenja energije i resursa samim stvaranjem gradilišta i privremene infrastrukture radi njegovog opsluživanja, pravljenjem otpada i buke…

Nakon završetka izgradnje, samo funkcionisanje objekta ostavlja dugoročne posledice na ekosistem. Energija i voda koju korisnici objekta troše pretvara se u štetne gasove i otpadnu vodu nakon upotrebe.Kada objekat izgubi svoju funkciju, on ne gubi svoj uticaj na životnu sredinu. Ukoliko taj objekat ne recikliramo, bilo u smislu prenamene prostora ili doslovnog rušenja kako bismo iskoristili materijale za nešto drugo, sva energija utrošena na eksploataciju, obradu, proizvodnju, transport, izgradnju i održavanje može se smatrati gubitkom.

Problemi koje održivi dizajn nastoji da reši zavise od niza spoljašnjih faktora koji su sadržani u tri aspekta održivosti. Ti spoljni faktori variraju u intenzitetu i vrsti, te je nemoguće dati univerzalna rešenja. Održivi dizajn zapravo predstavlja konceptualni okvir koji nam pomaže da ove probleme predvidimo i da pronađemo rešenje sa adekvatnim ekološkim, ekonomskim i društvenim kvalitetima. Održivim dizajnom nastojimo da smanjimo potrošnju neobnovljivih resursa, promovišemo upotrebu obnovljivih izvora energije, svedemo otpad na minimum i stvaramo zdrave i komforne prostore. Principi održivog dizajna obuhvataju optimizaciju potencijala građevinskog zemljišta, upotrebu ekoloških materijala, konzervaciju energije i vode, optimizaciju procesa funkcionisanja i održavanja objekata, kao i poboljšanje uslova za boravak i rad u enterijeru.

Prilikom pozicioniranja objekta na parceli trebalo bi imati na umu postojeće konture lokaliteta. Velike promene u terenu ne samo da su skupe, već utiču i na postojeću mikroklimu, kao što je promena u uobičajenom odvodnjavanju terena i strujanju vazduha, što je u ovom trenutku možda i bitnije. Osim toga, pažnju treba obratiti i na nivo podzemnih voda -ukoliko izložite podzemne vode spoljašnjem uticaju u toku izgradnje, povećavate šanse njenog zagađenja. Preporučljivo je da zatečena flora i fauna na građevinskoj lokaciji postanu deo projekta u što većem procentu kako bi se održao lokalni ekosistem.

Arhitekta pravilnim postavljanjem objekta u odnosu na okruženje prilagođava objekat prirodnim resursima na lokaciji, kao što su sunčeva energija i vetar, čime povećava i energetsku efikasnost objekta i kvalitet samog prostora. Tako se postavljanjem listopadnog drveća sa južne strane objekta (koja je najizloženija Suncu) stvara hlad tokom leta, dok zimi ogoljene grane propuštaju sunčevu svetlost čime se postiže pasivno solarno zagrevanje objekta. Sađenjem četinara na severnoj strani, objekat se štiti od hladnog, zimskog vetra. Kombinacijom oba principa smanjuju se toplotni gubici objekta, a samim tim i utrošak energije da se objekat zagreje ili ohladi.

Gradska sredina ograničava slobodu pozicioniranja u odnosu na prirodne resurse, te vi ovo trebalo rešavati na urbanističkom nivou, formirajući parametre za izgradnju blokova kako bi se maksimalno iskoristili navedeni prirodni uslovi. Prednost gradova, u pogledu lokalne životne sredine, ogleda se u postojećoj infrastrukturi za snabdevanje gradilišta i zgrade koja bi se van gradova morala planirati i čije bi izvođenje uticalo na okruženje.

Pod obnovljivim resursima se smatraju svi oni koji se mogu gajiti ili eksploatisati brzinom koja premašuje brzinu ljudske potrošnje. Po definiciji, upotreba ovih materijala je održiva. Materijali napravljeni od neobnovljivih resursa (nafta, metali, itd.), nisu održivi čak iako su njihove trenutne zalihe odgovarajuće. Korišćenjem obnovljivih materijala koliko god i kad god je moguće uveliko se smanjuje potreba za neobnovljivim materijalima.

Tekst u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 6. do 14. stranice.

Priredio: Petar Veselinović

Na Lake festu sakupljeno oko 20 hiljada plastičnih čaša

15.08.2018

U okviru kampanje „Rock&Recycle“, koju šesti put organizuju pivara Trebjesa i Ekološki pokret “Ozon”, sakupljeno je oko 20 hiljada plastičnih čaša.

Iz Ekološkog pokreta “Ozon” su kazali da ta akcija doprinosi ekološkom programu Lake festa, i da je njen cilj da nagradi odgovoran odnos prema prirodi.

Posetioci festivala Lake fest, kako se navodi, imali su priliku da se upoznaju sa rezultatima kampanje sa prošlogodišnjeg festivala, koje je u skulpturu vidre pretočio akademski slikar, Marko Petrović Njegoš.

– Skulptura Vidra, visoka 3,2 metra, napravljena od oko 30 hiljada plastičnih čaša, izazvala je oduševljenje posetilaca, što potvrđuje veliki broj fotografija na društvenim mrežama, navodi se u saopštenju.

Iz Ekološkog pokreta “Ozon” su rekli da je u kampu, u okviru programa Eco check point, posebnu pažnju izazvalo takmičenje “XO magic box“ u kojem su kamperi pokazali zavidan nivo poznavanja te popularne igre, reciklirajući otpadne limenke, što je bio uslov za učešće.

Kako je saopšteno, da bi kamp i festivalski prostor bili što čistiji, svakodnevno su delili biorazgradive kese za otpad.
– Kamperi su imali priliku da na delu vide kakvi su benefiti od bavljenja “ploggingom“, globalnim fitnes trendom, koji je prvi put u Crnoj Gori organizovan u okviru kampanje “Rock&Recycle“ kojom je najavljen ekološki program ovogodišnjeg Lake festa“, kaže se u saopštenju.

Kako se navodi u saopštenju Ekološkog pokreta “Ozon”, od prikupljenih otpadnih čaša biće napravljena nova skulptura, čime će se nastaviti uspešna saradnja sa mladim nikšićkim umetnikom.

Milisav Pajević

Članice OPEK-a povećale proizvodnju sirove nafte u julu

15.08.2018

nafta.,cene nafte, brent, fjučersi — Foto: Pixabay

Dnevna proizvodnja sirove nafte Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u julu je povećana za 41.000 barela u odnosu na prethodni mesec i iznosila je 32.320.000 barela, pokazuje OPEK-ov izveštaj o naftnom tržištu.

Udeo OPEK-a u globalnoj proizvodnji nafte u julu je iznosio 32,8 posto, a u junu 33 posto.

U julu najveće povećanje u proizvodnji sirove nafte, kada je reč o članicama OPEK-a imao je Kuvajt.

Dnevna proizvodnja je povećana za 78.500 barela i iznosila je 2.791.000 barela.

Najveći pad u proizvodnji nafte među članicama OPEK-a zabeležen je u Libiji, Saudijskoj Arabiji i Iranu.

U Libiji je dnevna proizvodnja smanjena za 56.700 barela i iznosila je 664.000 barela.

U julu dnevna proizvodnja sirove nafte u Iranu smanjena je za 56.300 barela, odnosno na 3.737.000 barela. U Saudijskoj Arabiji dnevna proizvodnja smanjena je za 52.800 barela i iznosila je 10.387.000 barela.

Prema procenama OPEK-a sledeće godine dnevna globalna potražnja za naftom biće veća za 430.000 barela i iznosiće 100.260.000 barela.

Izvor: Energetika.ba / AA

Milisav Pajević

Uskoro stabilniji sistem vodosnabdevanja u Beškoj i Čortanovcima

15.08.2018

Za izgradnju poveznog cevovoda Inđija–Beška, uskoro bi trebalo da bude raspisana javna nabavka, čime će meštani Beške i Čortanovaca dobiti stabilnije vodosnabdevanje.

Pritisak u vodovodnoj mreži biće daleko jači te se više neće dešavati da u određenim periodima određeni delovi naselja nemaju dovoljno snažan pritisak ili da su izloženi nestašicama.

Prema planu, projekat će se realizovati do kraja godine. Time se dobija stabilniji sistem vodosnabdevanja, naročito u Beški i Čortanovcima.

Putem navedenog cevovoda u svakom momentu moći će se intervenisati iz inđijskih bunara ako za tim bude potreba.

Ovaj projekat predstavlja još jedan u nizu strateški značajnih projekata koje opština Inđija sprovodi sa JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Milisav Pajević

EU zabranjuje halogene sijalice: Put ka zdravijoj životnoj sredini je osvetljen LED rasvetom

14.08.2018

lamp-1076346_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Stanovnici Evropske unije još od 2009. godine, umesto standardnih sijalica koje mi većinski koristimo, kupuju halogene i LED. Tada je stupila na snagu zabrana upotrebe “obične” rasvete.

Gotovo deset godina kasnije, stanovništvu Unije lista mogućnosti za kupovinu sijalica postaće još kraća. Od septembra 2018. i halogene sijalice biće zabranjene.

Odluka je podstaknuta težnjom zajednice za unapređivanjem energetske efikasnosti i smanjivanjem ugljeničnog otiska.

Demotivišući faktor za zamenu halogenih sijalica LED je njihova cena. Ipak, posmatrano na duge staze, LED rasveta je isplativija. Životni vek ovih sijalica je duži, od 15 do 20 godina, i crpe manje struje.

Organizacija za energetsku efikasnost i održivost iz Ujedinjenog Kraljevstva Energy Saving Trust otkrila je da u toku jedne godine halogenka potroši električnu energiju u vrednosti od oko 12 evra. Tokom istog perioda, LED je potrebno struje za svega 2.

Međunarodna neprofitna organizacija The Climate Group tvrdi da je put ka zdravijem životnom okruženju osvetljen, upravo, LED sijalicama.

Ne samo da bi prelazak najvećih svetskih kompanija na ovu vrstu svetla rezultovao u 403 miliona tona štetnih gasova u atmosferi manje, već bi one za navedenu transformaciju imale i ekonomski podsticaj – zaokretom ka LED ukupno bi uštedele 82,5 milijardi evra.

Na nivou Unije trebalo bi zameniti na stotine milione sijalica kako bi ona postala “zelenija”.

Međutim, nije neophodno da se prelazak desi čim zabrana otpočne, već nakon što se postojeće halogene pokvare.

Jelena Kozbašić

Otvoreni podaci Agencije za zaštitu životne sredine

14.08.2018

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Na Nacionalnom portalu otvorenih podataka, koji predstavlja centralno mesto na kojem su objedinjeni otvoreni podaci javnih institucija i stavljeni na raspolaganje građanima, privatnom i nevladinom sektoru, u oblasti životne sredine nalaze se i podaci koje je otvorila Agencija za zaštitu životne sredine.

Agencija je jedna od trenutno 27 javnih institucija u Srbiji koja je “otvorila” svoje podatke i koji se nalaze na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.

Agencija je jedna od prvih pet državnih institucija u Srbiji koja je otvorila podatke još 2015. godine kada su započete aktivnosti na uspostavljanju državnog programa otvorenih podataka.

Agencija je kreirala i poseban portal otvorenih podataka na kome se, za sada, nalazi pet grupa podataka: o kvalitetu vazduha, kvalitetu voda, polenu, kvalitetu zemljišta i iz Nacionalnog registra zagađivača.

Koncept otvorenih podataka se odnosi na ideju da bi podaci, do kojih se dolazi novcem poreskih obveznika, trebalo da budu dostupni svima u otvorenom, mašinski čitljivom formatu što omogućava njihovu dalju upotrebu, a time postanu i resurs za najrazličitije inovacije.

Milisav Pajević

Beogradskoj vlasti podrška u borbi protiv bespravne gradnje

14.08.2018

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da podržava napore gradske vlasti u Beogradu da se izbori sa sve većim brojem nelegalno izgrađenih objekata i u skladu sa tim želi da pomogne u rešavanju problema bespravne gradnje.

U saopštenju se navodi da je do izgradnje ogromnog broja nelegalnih objekata u Beogradu došlo, pre svega, zbog kršenja i nepoštovanja Zakona o ozakonjenju od strane investitora, ali i nepostupanja nadležnih opštinskih i gradskih organa i inspekcija, čiji je posao da sprečavaju nelegalnu gradnju koja predstavlja krivično delo.

Zakon o ozakonjenju jasno određuje da nijedan objekat koji je bez dozvole sazidan posle njegovog donošenja u novembru 2015. godine ne može da bude ozakonjen.

Takođe, Zakon utvrđuje jasnu i transparentnu proceduru, kao i alate kojih opštinski i gradski građevinski inspektori treba da se pridržavaju u utvrđivanju činjenica o tome da li i koji objekat može da bude predmet ozakonjenja.

Ministarstvo daje punu podršku idejama za izmenu drugih propisa, pre svih poreskih i komunalnih, koji bi onemogućili investitore nelegalnih objekata da dobiju legalne priključke za električnu energiju, vodu i kanalizaciju.

Pojedine mere već su sastavni deo izmena Zakona o planiranju i izgradnji, koje je Ministarstvo završilo i koje će se uskoro naći pred Vladom Srbije.

Bespravna gradnja je veliki problem ne samo Beograda, već i čitave Srbije i zahteva adekvatno uključenje ne samo Ministarstva i lokalnih samouprava, već i drugih institucija države – od policije, tužilaštva, poreskih organa, Elektrodistribucije Srbije, Agencije za sprečavanje pranja novca i svih ostalih, dodaje se u saopštenju.

Milisav Pajević

I „Ekonomist“ potvrdio – Beč najbolji po kvalitetu života

14.08.2018

Wien, Opernball, 2016, www.peterrigaud.com — Foto: WienTourismus/Peter Rigaud/Couture Vivienne Westwood

Na godišnjoj rang-listi koju pravi renomirani britanski časopis „The Economist“ Beč je prvi put posle sedam godina sa trona najboljeg grada za život na svetu skinuo australijski grad Melburn. Studija „Economist Intelligence Unit Global Survey“ tog ekonomskog časopisa uporedila je 140 gradova na osnovu faktora kao što su politička stabilnost, socijalna bezbednost, dostupnost zdravstvenog sistema i obrazovanje.

Beč je svih prethodnih godina stabilno držao drugo mesto. Na ovogodišnjoj rang-listi Beč i Melburn su dobili najviše bodova kada su u pitanju, zdravstvo, obrazovanje, kultura i infrastruktura. Odlučujuće za prvo mesto Beča bili su faktori: visoka socijalna bezbednost, politička stabilnost i nizak nivo kriminala. Na ovim stavkama Melburn je u poređenju sa prošlom godinom izgubio poene.

Prvih deset mesta zauzeli su sledeći gradovi:

Beč
Melburn
Osaka
Kalgari
Sidnej
Vankuver
Tokio
Toronto
Kopenhagen
Adelaide

Više informacija na sledećem linku: www.eiu.com/public/topical_report.aspx?campaignid=Liveability2018

Recikliranje pod sloganom „Vrhovi su nam u prirodi“

14.08.2018

Svi posetioci „Hills up“ festivala, koji je održan minulog vikenda na Zlatiboru, su imali priliku da se sjajno zabave tokom muzičkog programa, ali i da saznaju više o važnosti recikliranja i očuvanja životne sredine učestvujući u aktivnostima koje je pripremila Apatinska pivara.

U okviru kampanje „Reciklirajte i Vi“ gosti festivala su sakupljali limenke za reciklažu u specijalno napravljenoj žičanoj konstrukciji koja simbolizuje planinske vrhove i pod sloganom „Vrhovi su nam u prirodi“ zajedno pokušali da doprinesu očuvanju prirode na jednoj od naših najatraktivnijih planina.

Svi oni koji su doneli svoje iskorišćene limenke dobili su nagrade, a sav ambalažni otpad koji je sakupljen tokom festivala je simbolično „izbačen“ sa planine i odnet na reciklažu nakon koje će biti ponovo upotrebljen.

Osim toga, posetioci su se takmičili i u pravljenju planinskih vrhova od limenki koje su takođe završile na reciklaži.

Posetioci festivala na Zlatiboru su mogli da saznaju da prosečna porodica u Srbiji godišnje baci oko 40 kilograma plastične ambalaže, da aluminijumske limenke mogu beskonačan broj puta da se recikliraju, kao i da se korišćena limenka u roku od 60 dana vraća na police kao nova.

Kampanju „Reciklirajte i Vi“ Apatinska pivara je pokrenula još 2008. kako bi dugoročno podizala svest javnosti o značaju i upotrebnoj vrednosti ambalaže.

Milisav Pajević

Proslavljeno 10 godina NIS-ovog programa „Zajednici zajedno“

14.08.2018

Niš je juče bio u znaku pesme i igre, proslavljajući 10 godina NIS-ovog programa društvene odgovornosti i veoma uspešnu saradnju ovog grada i kompanije NIS.

Svečanosti koja je ovom prilikom organizovana u zgradi Oficirskog doma u Nišu, prisustvovali su predstavnici Grada Niša, kompanije NIS, kao i mnogobrojni nosioci projekata realizovanih u okviru sradanje.

Darko Bulatović, gradonačelnik Niša, ovom prilikom zahvalio se kompaniji NIS na uspešnoj saradnji u okviru programa „Zajednici zajedno“.

– NIS je pomogao brojnim ustanovama, a mnogima je olakšao rad i to na poljima kulture, sporta i obrazovanja. Ono što me posebno raduje je činjenica da nismo samo partneri, već i prijatelji i radujem se što ćemo, siguran sam, i u budućnosti nastaviti našu veoma uspešnu saradnju, rekao je Darko Bulatović, gradonačelnik Niša.

Marija Halar, direktorka Departmana za marketing Bloka Promet kompanije NIS izrazila je zadovoljstvo saradnjom.

– NIS je, do sada, kroz programe društvene odgovornosti u Grad Niš uložio gotovo 60 miliona dinara, ali je za nas mnogo važnije to što smo partnerski sa Gradom radili na unapređenju kvaliteta života građana. Napomenula bih da je Niš i jedan od naših strateških gradova gde imamo 11 benzinskih stanica i gde zapošljavamo više od 270 ljudi. I u narednom periodu nastavićemo da ulažemo u zajednicu, ali i u biznis aktivnosti, istakla je Marija Halar, direktorka Departmana za marketing Bloka Promet kompanije NIS.

Grad Niš je samo jedna od stanica NIS-ovog karavana društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ tokom kojeg predstavnici kompanije obilaze gradove širom Srbije u kojima je NIS podržao brojne projekte koji su poboljšali život građana.

Tako je u toku višegodišnjeg partnerstva NIS-a i grada Niša uspešno realizovano 67 projekata koji su unapredili uslove života i doprineli kulturnom, socijalnom i ekološkom boljitku lokalne zajednice. Neki od tih projekata su otvaranje „Parka znanja“, rekonstrukcija kabineta za Ruski jezik u Gimnaziji „Svetozar Marković“, sanacija Pozorišta lutaka, rekonstukcija i uređenje dečije biblioteke „Stevan Sremac“, opremanje novoizgrađenog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja neophodnim medicinskim aparatima, kao i podrška mnogobrojnim sportskim i kulturnim manifestacijama.

Milisav Pajević

Grad Sombor sprovodi Odluku o zaštiti poljoprivrednog zemljišta

14.08.2018

Zbog učestalih uzurpacija atarskih puteva koji su u javnoj svojini grada Sombora, lokalna samouprava je u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete, odlučila da stane na put ovoj pojavi i izdala je naloge za omeđavanje uzurpiranih – odoranih atarskih puteva.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine sa ovim aktivnostima krenulo je 2017 godine u novembru mesecu i do sada je izvršeno kolčenje-omeđavanje jednog atarskog-poljskog puta u k.o. Aleksa Šantić, jednog atarskog-poljskog puta u k.o. Riđica i atarskih puteva u k.o. Rastina, k.o. Gakovo i u k.o. Kolut a u petak 10. avgusta pristupilo se omeđavanju atarskog puta br 7946 u k.o. Bezdan, s tim da je prema uzurpatorima postupljeno u skladu sa propisima.

Omeđavanju puta u k.o. Bezdan koje je vršila ovlašćena geodetska kuća, prisustvovali su Darko Radulović član Gradskog veća za oblast poljoprivrede, zaposleni iz Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine i koordinator Poljočuvarske službe.

Odeljenje za poljoprivredu priprema omeđavanje atarskih puteva i u drugim seoskim mesnim zajednicama, a za petak (17.08.2018) najavljen je nastavak omeđavanja u Svetozar Miletiću.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine upozorava da će svim licima za koje bude utvrđeno da su odoravala atarski put biti izdati prekršajni nalozi.

Milisav Pajević

Država će ulagati u Nacionalni park Đerdap i Lepenski Vir

14.08.2018

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je sa predstavnicima lokalne samouprave i direktorom Nacionalnog parka Đerdap Lazarom Mitrovićem obišla turistički prostor na kome je planirana izgradnja marine, pristaništa i vizitorskog centra.

Brnabić je najavila da će država nastaviti da ulaže u razvoj Lepenskog Vira i Nacionalnog parka Đerdap, kao i u razvoj turizma u celoj Srbiji.

Prema njenim rečima, važno je da nastavimo da otvaramo pristaništa, kao što je ove godine otvoreno pristanište na Dunavu u Golupcu, na samom ulasku u Nacionalni park Đerdap.

Često ne znamo ni u Srbiji kakve lepote sve imamo, na nama je da otkrijemo ovakva mesta, ne samo za strance već i za naše građane. Zato je važno da imamo veći broj hotela i da ulažemo u lokalne puteve, poručila je Brnabić.

Direktor turističkog prostora Lepenski Vir Vladimir Nojković naglasio je da je to područje jedinstveno kulturno nasleđe ne samo u Srbiji, već i u Evropi.

Srbija ima šta da ponudi u tom pogledu, mi smo se sve ove godine trudili da Lepenski Vir izgleda lepo i da bude ponos svima nama, a u tome smo imali pomoć Vlade Srbije i opštine, ukazao je Nojković.

Direktor Nacionalnog parka Đedap Lazar Mitrović je rekao da je to najveći nacionalni park u Srbiji i da sve projekte finansira iz sopstvenih sredstava.

Milisav Pajević

Održana manifestacija “Svi na Crkvice”

14.08.2018

Minule nedelje u masivu Orjena, u organizaciji Turisitčke organizacije opštine Kotor i Opštine Kotor, sa suorganizatorom, Opštinom Herceg Novi, održana je manifestacija “Svi na Crkvice”.

U ovom, drugom po redu okupljanju koje je imalo za cilj podstaći razvoj planinskog zaleđa Boke Kotorske, učestvovala je i Agencija za razvoj i zaštitu Orjena, čiji su predstavnici ujedno iskoristili priliku i sastali se sa domaćinima, ali i sa vojnim atašeom Ambasade Republike Austrije iz Beograda, Tomasom Ahamerom.

Naime, opštine Herceg Novi i Kotor u svom zaleđu poseduju bogatu materijalnu zaostavštinu austrougarskog razdoblja, prvenstveno vojnog karaktera, zaostavštinu kojoj je potrebna revitalizacija i uključivanje u savremene turističke tokove.

– Dogovoreno je da će Agencija proslediti Ambasadi svu dokumentaciju koju poseduje, i da će biti dogovoren zajednički sastanak na ovu temu. Osim toga, razgovarano je o mogućnosti uključivanja Trebinja, sa kojim je naša dva grada povezivao austrougarski put preko Orjena, kaže direktorica Agencije Milja Vitorović.

Manifestacija „Svi na Crkvice“ održava se drugu godinu, sa ciljem da promoviše bokokotorsko zaleđe, valorizujući njegove prirodne i kulturno-istorijske potencijale.

Milisav Pajević

Najmanje tri kompanije zainteresovane za Rudarsko-topioničarski basen Bor

14.08.2018

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je juče u Boru da su najmanje tri kompanije do sada na tenderu pokazale zainteresovanost za strateško partnerstvo u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor (RTB Bor).

Brnabić je obišla Rudnik bakra Majdanpek, koji je u sastavu RTB Bor, i istakla je da rok za ponude ističe 20. avgusta, i dodala da još ne može da kaže koliko je firmi otkupilo dokumentaciju.

Ona je, odgovarajući na pitanje da li će država ostati većinski vlasnik, naglasila da će to zavisiti od samih ponuda.

Minimum je da imamo garancije da će svi zaposleni zadržati svoj posao i da će najmanje ulaganje biti 350 miliona dolara, kao i da će u narednih četiri do pet godina proizvodnja biti povećana tri do četiri puta, u zavisnosti od čega ćemo videti kako će se država pozicionirati u samom vlasništvu, navela je premijerka.

Rudarstvo, kako je ukazala, trenutno doprinosi BDP-u od 0,9 do jedan odsto, nadamo se da će u narednih nekoliko godina taj procenat biti povećan na čak pet odsto, pri čemu samo RTB Bor trenutno doprinosi 0,8 odsto.

Milisav Pajević

1...1,0451,0461,047...1,670 Page 1,046 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM