Australijski premijer Malkom Ternbul odustao je od planova da postavi nove ciljeve za smanjenje emisija gasova staklene bašte. Ovoj odluci usprotivili su se mnogi poslanici.
Ternbul je poznat po svojoj politici “Nacionalna energetska garancija” čiji je cilj da se emisije Australije smanje za 26% do 2030. godine u odnosu na one iz 2005. godine. Ovaj zakon osmišljen je tako da Australija postigne ciljeve na koje se obavezala Pariskim sporazumom.
Ali, nakon što su poslanici liberalne partije, predvođeni bivšim ministrom Tonijem Abotom pripretili da će glasati protiv ovog zakona, što bi moglo da dovede do političke nestabilnosti, ministar je odlučio da od ovog zakona odustane.
Toni Abot je bio taj koji je ratifikovao Pariski sporazum i koji je najavio da će uraditi sve što je u njegovoj moći da smanji emisije gasova staklene bašte. Godine 2014. izjavio je kako Australija može da smanji emisije i preko obećanog cilja, tj. za 28%. Kasnije se saznalo kako je Abot izjavio da je bio “nasamaren” u Parizu i da je smanjenje emisija uz pomoć zakona o energetici ludo.
“U politici, treba se fokusirati na ono što može da se sprovede u delo,” rekao je Ternbul, dodajući da novi zakon neće proći ako u sebi sadrži ciljeve za smanjenje emisija. “Jeftinija energija je oduvek bila prioritet kada je reč o energetici,” rekao je.
Napori da se intenzivira borbra protiv klimatskih promena bili su frustracija mnogim australijskim političarima.
Godine 2007. Kevin Rad izjavio je da je borba protiv klimatskih promena veliko moralno pitanje naše generacije ali opet nije mogao da sprovede promene koje je želeo i na kraju je od njih odustao. Njegova naslednica iz laburističke partije, Julija Gilard suočila se sa agresivnom kampanjom protiv nje, nakon što je najavila svoje planove da smanji zagađenje.
Ternbulov nije uspeo da nađe podršku za nove zakone o energetici iako su požari bili veliki problem u Australiji. Divlji požari u Australiji uglavnom otpočinju u najtoplijim mesecima leta ali s obzirom da vreme u Australiji postaje sve suvlje i toplije, oni su ove godine otpočeli dva meseca ranije. U januaru ove godine, mesto Penrit, blizu Sidneja, bilo je najtoplije mesto na svetu sa temperaturom koja je dostigla 47.3 stepena.
Naučnici predviđaju da će se dani u kojima je temperatura viša od 35 stepeni udvostručiti u narednih 12 godina a neke studije ukazuju na to da bi toplotni talasi sa temperaturama od 50 stepeni mogli redovno zahvatati Australiju do 2040. godine.
Aktuelna vlada tvrdi da će uprkos problemima sa promenom zakona uspeti da postigne minimalne ciljeve propisane Pariskim sporazumom.
Izvor: independent
