Gradonačelnik Beograda: Važno je da vodimo računa o ekologiji i održivosti gradova

13.09.2018

Gradonačelnik Beograda prima nagradu — Foto: Grad Beograd

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković razgovarali su juče u Gradskoj kući slovenačke prestonice o unapređenju saradnje i razmenili iskustva dva grada u različitim oblastima.

– Velika mi je čast što sam razgovarao sa gospodinom Jankovićem i pitao ga za njegova iskustva, kako je uspeo da Ljubljana ovako izgleda. Ovo je naš prvi sastanak, a verujem da će ih biti još, jer sam siguran da imamo puno toga da naučimo jedni od drugih, rekao je Radojičić.

On je takođe istakao da je prolazeći Ljubljanom imao priliku da vidi koliko je ona napredovala, koliko je to human grad, posvećen običnom čoveku i koliko je sve usmereno ka ekologiji.

Radojičić je naveo da je većina gradova u svetu sve opterećenija i da sve više ljudi želi da živi u gradovima zbog čega je, kako je poručio, jako važno da vodimo računa o ekologiji i održivosti gradova.

– Vreme koje je pred nama je vrlo rizično i ako ne učinimo nešto za održivost i ekologiju, imaćemo veliki problem. Srećom, imamo ovakve primere, kao što je Ljubljana, koji su se na vreme pozicionirali i koji su primer celom svetu, pa i nama, rekao je Radojičić.

On je naveo da je Beograd, kao i Ljubljana, grad otvoren prema svima i dodao da je to politika koju on vodi kao gradonačelnik.

Gradonačelnik Beograda istakao je da je imao veoma koristan radni sastanak tokom kojeg mu je gradonačelnik Ljubljane pričao o tome kako se taj grad razvijao proteklih godina i kako su uspeli da dostignu željeni nivo i postanu „Zelena prestonica Evrope”.

– Beograd se menja i menjaće se u tom pravcu da postane ekološki prihvatljiviji i da kvalitet života ljudi bude bolji, naglasio je Radojičić.

Janković je izrazio zadovoljstvo što je imao priliku da ugosti Radojičića i podsetio da je Ljubljana drugi grad sa kojim je Beograd pobratimljen posle Čikaga.

– Drago mi je da je novi gradonačelnik Beograda kod nas. To znači da produžavamo našu dobru saradnju. Mislim da je razmena dobre prakse značajna jer omogućava da i jedni i drugi radimo ono što je najvažnije, a to je da podižemo kvalitet života za sve naše građane, istakao je Janković.

Govoreći o srpskoj prestonici, on je posebno istakao značaj projekta „Beograd na vodi”.

Gradonačelnik Radojičić se upisao u „Zlatnu knjigu”, u koju se upisuju svi značajniji gosti Gradske kuće, a na poklon je od Jankovića dobio „Drveni list mira” slovenačkog dizajnera Oskara Kogoja.

Nakon sastanka, delegacija Beograda, u kojoj je i glavni urbanista Milutin Folić, obišla je radove na projektu obnavljanja šetališta Breg duž reke Ljubljanice, koja protiče kroz centar slovenačke prestonice.

Za danas je najavljena prezentacija projekta „Širenje pešačke zone u centru Ljubljane”, kao i obilazak konkretnih radova.

Takođe, zakazan je i sastanak na temu spomenika Jerneju Kopitaru koji će biti postavljen u Beogradu, na uglu ulica Džordža Vašingtona i Palmotićeve, a dar je Ljubljane.

Milisav Pajević

U Pančevu održana manifestacija “Čuvajmo ozon, čuvajmo naše zdravlje”

13.09.2018

0_prof_drzi_predavanje_o_ozonsom_omotacu — Foto: Pancevo.mojkraj.rs

Povodom Svetskog dana zaštite ozonskog omotača u Pančevu je danas organizovana manifestacija “Čuvajmo ozon, čuvajmo naše zdravlje”, kao deo istoimenog projekta koji realizuje četvrtu godinu za redom Pokret gorana i centar volontera Pančevo.

Ljiljana Konevski, predsednica Pokreta gorana i centra volontera Pančevo kaže da su na manifestaciji okupili đake osnovnih i srednjih škola da pokažu svoje znanje o klimatskim promenama, o narušavanju životne sredine usled tih promena i kako da se zaštiti ozonski omotač.

Svetski dan zaštite ozonskog omotača obeležava se 16. septembra svake godine.

– Čitava manifestacija je koncipirana tako što će mlađi pevati, zatim ćemo imati predavanje o ozonskom omotaču, a na kraju će učenici viših razreda srednjih škola pokazati u ekološkom kvizu svoje znanje o tome šta se dešava sa klimom, šta su klimatske promene i o drugim temama vezanim za narušavanje životne sredine, ali i kako da zaštite ozonski omotač. Biće reči i o kozmetičkim proizvodima i proizvodima u domaćinstvu koji narušavaju životnu sredinu, rekla je Ljiljana Konevski, predsednica Pokreta gorana i centra volontera Pančevo.

Centralna manifestacija, projekata „Čuvajmo ozon, čuvajmo naše zdravlje“ podrazumeva i seriju radionica i predavanja u osnovnim i srednjim školama na teritoriji celog Pančeva.

Projekat podržava Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Pančeva na čemu su im iz Pokreta gorana i centra volontera zahvalni jer žele da ova manifestacija postane tradicionalna.

Milisav Pajević

EPS: Ujednačavanjem kvaliteta uglja do ušteda

13.09.2018

Projekat ujednačavanja kvaliteta uglja u EPS-ovom ogranku RB „Kolubara”, koji će omogućiti značajne uštede, ulazi u završnu fazu i trebalo bi da bude završen u drugom kvartalu 2019. godine, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS prilikom obilaska radova na novoj deponiji tamnavskih kopova

− Verujem da ćemo sledeće godine imati završen projekat i iz RB „Kolubara“ početi da isporučujemo ugalj ujednačenog kvaliteta, što će omogućiti uštede od 10 odsto uglja u termoelektranama i pouzdaniji rad termo blokova. Kasnimo tri decenije za zapadnoevropskim zemljama, ali sada smo na pragu realizacije projekta koji donosi brojne koristi EPS-u, istakao je Grčić.

Homogenizacija je deo prvog „zelenog projekta“ u JP EPS, ukupne vrednosti oko 180 miliona evra. Investicija u sam projekat homogenizacije i upravljanja kvalitetom uglja iznosi 54 miliona evra, zajedno sa izgradnjom nove deponije koja je neophodna za funkcionisanje sistema.

Kompanija FAM isporučila je opremu za nove deponijske mašine, a očekuje se da će „Energoprojekt“ prevazići unutrašnje problema i nastaviti sa realizacijom svog dela.

− Realizovano je 85 odsto projekta koji je jedan od najvažnijih za RB „Kolubara“, ali i za proizvodnju električne energije u TENT-u. „Kolubara“ će konačno u 2019. biti na najvišem nivou, rame uz rame sa najefikasnijim zapadnoevropskim kopovima, rekao je Grčić.

U obilasku radova na deponiji i modernizaciji kontrolne sobe u Drobilani bili su i Slobodan Mitrović, izvršni direktor za proizvodnju uglja u JP EPS i Milan Mišković, direktor RB „Kolubara“ za proizvodnju uglja, Milan Đorđević i Miodrag Ranković, predsednici sindikata EPS-a i „Kolubare“.

Milisav Pajević

IV Sajam organske hrane u Šapcu

12.09.2018

Na četvrtom Sajmu organske hrane u Šapcu, učestvuje dvadesetak izlagača.

Na tezgama je mnogo vitamina, minerala i antioksidanasa, takuša – stara sorta kruške, azijski miks ili salata od četiri vrste kupusa, sokovi i čajevi, samo su neki od izloženih organskih proizvoda.

Između dva sajma, otvorena je organska pijaca a Šabac je dobio i prvog sertifikovanog proizvođača.

Željko Dimitrić prozvodi aroniju i prodaje prerađevine.

Cilj manifestacije je da se što veći broj ljudi upozna sa takvim načinom proizvodnje i ishrane.

Milisav Pajević

Razmena iskustava u zaštiti vodnih resursa u Rumi

12.09.2018

Predstavnici pet gradova i opština iz Evropske unije došli su u Rumu na poslednji projektni događaj u okviru EU projekta „Umrežavanje gradova i uključivanje građana za zaštitu vodnih resursa u Evropi – H20 WR”, čiji je nosilac opština Ruma.

U projektu, koji je započet u martu 2017. godine, pored Rume učestvuju partnerski gradovi iz Mađarske (Siget), Hrvatske (Našice), Češke (Prag), Slovenije (Litija) i Bugarske (Razlog), a u fokusu je razmena iskustava u zaštiti vodnih resursa.

Svaki od partnera je u projekat uključio osobe koje rade u oblasti civilne zaštite, području ekonomskog razvoja ili se bave upravljanje vodama.

Prvi zajednički sastanak održan je u rumskom Hotelu „Borkovac“, a u naredna dva dana biće organizovani i obilasci obaloutvrde u Hrtkovicima, Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“, poseta rumskim školama i demonstracije civilne zaštite u hitnim situacijama.

Milisav Pajević

Otvoren vetropark Alibunar: Zeleni kilovati krenuće put srpskih domova u oktobru

12.09.2018

Od februara 2018. godine u ataru opštine Alibunar nikla je pšenica, kukuruz, soja i – 21 vetrenjača u okviru vetroparka Alibunar. Njegova ukupna snaga iznosi 42 megavata, a čistom energijom snabdevaće 38 hiljada domaćinstava.

Za realizaciju projekta bilo je potrebno 80 miliona evra, od čega je 20 investirala belgijska kompanija za proizvodnju zelene energije Elicio, dok je kreditom Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i banaka UniCredit, FMO i GGF obezbeđeno 60 miliona evra.

U februaru 2015. godine vetroelektrana Alibunar dobila je privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije nakon što je, u skladu sa zakonom, položila bankarsku garanciju Ministarstvu rudarstva i energetike.

Procenjuje se da će investicija da se isplati za od 6 do 8 godina.

Dana 11. septembra 2018. godine upriličeno je svečano otvaranje vetroparka. Događaju su prisustvovali ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, pokrajinski sekretar za energetiku Nenad Grbić, predsednik opštine Alibunar Dušan Dakić, ambasadori Kraljevine Belgije i Švajcarske, predstavnici investitora i banaka i ostali učesnici na projektu.

Alibunarski vetar će svojim kapacitetima odigrati važnu ulogu u ispunjenju obaveza naše zemlje da do 2020. godine proizvodi i troši 27 odsto energije iz obnovljivih izvora.

Osim 21 vetroturbine, kompleks čine i trafo stanica i priključni dalekovod, čija izgradnja je je takođe završena, te se očekuje da će prvi zeleni kilovati da budu proizvedeni i isporučeni tokom oktobra.

“Puno vremena i energije uloženo je da bismo došli do jedne ovako moderne, razvijene i tehnološki napredne Srbije u kojoj možemo videti vetroparkove. Želim posebno da se zahvalim investitoru koji je našu zemlju prepoznao kao stabilnog i snažnog partnera za ovakve projekte, kojih će ubuduće biti i više i koji će uticati na povećanje ukupne energetske sigurnosti i potrošnje energije iz obnovljivih izvora energije (OIE)”, izjavio je na svečanosti ministar Antić.

Vreme u kojem su vetroparkovi za nas bili naučna fantastika, koju smo mogli da gledamo samo na televiziji, smo ostavili iza nas, pohvalio je razvojni put Srbije Antić.

Slučaj malih hidroelektrana

Jedan od OIE, pored vetra, je i voda. Izrabljivanje hidropotencijala ne mora nužno da bude dobro po životnu sredinu, te je izgradnja malih hidroelektrana na Staroj planini izazvala je revolt ljudi koji se argumentuje minornom energetskom proizvodnjom, ali velikom štetom po prirodno okruženje.

Priupitan šta će biti sa planiranim projektima hidroelektrana u ovom području, ministar Aleksandar Antić kazao je da svaki pojedinačni slučaj treba analizirati, a ne generalizovati.

“Ako izaziva bilo koji loš uticaj na kvalitet vode ili vodosnabdevanje u nekoj sredini, naravno da takav projekat ne smemo dozvoliti i nećemo dozvoliti. Čvrsto sam obećao meštanima Temske kada smo razgovarali o projektu koji razvija EPS da ćemo ga zaustaviti i uraditi sve neophodne analize i da nećemo napraviti nijedan korak oko koga se ne slažemo sa opštinom. To je odgovoran pristup”, istakao je Antić.

Naglasio je da su dobri projekti ako ne ugrožavaju životnu sredinu i da sve mora da se radi po zakonu, kao i da je svaki projekat izgradnje mini hidroelektrane moguć ako dobije potrebne saglasnosti organa nadležnog za upravljanje vodama i organa za zaštitu životne sredine.

Generalni direktor kompanije Elicio Ludo Vandervelden istakao je značaj podrške srpske vlade, lokalne samouprave i velikih finansijskih institiucija u realizaciji projekata iskorišćavanja obnovljivih izvora energije. “Danas slavimo otvaranje našeg drugog vetroparka i zahvaljujući ovom visokonaponskom projektu, kao i prošlogodišnjem projektu Malibunar, ubuduće ćemo snabdevati preko 45 hiljada domaćinstava energijom vetra, a postigli smo i značajno smanjenje od 105 hiljada tona manje ugljen dioksida, što je veliki doprinos žaštiti zivotne sredine”, rekao je Vandervelden.

Događaj je uveselilo i 60 mališana, učenika osnovnih škola u Alibunaru. Oni su, zajedno sa ministrom, simbolično “zavrteli” jednu turbinu.

Pored projekata u Srbiji, Elicio je do sada izgradio i 30 vetroelektrana u Belgiji, Francuskoj i Keniji. Poslednje dve godine kompanija intezivno radi na razvoju tzv. offshore projekata u Severnom moru.

Jelena Kozbašić

Objavljene Agro-ekološke politike

12.09.2018

Agro-ekološke politike pružaju okvir za kreiranje i implementaciju agro-ekoloških mera u okviru Programa ruralnog razvoja.

One se fokusiraju na pojedinačne ili na više aspekata zaštite životne sredine, kao što su ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama, zemljište, vode, biodiverzitet, predeo, kvalitet vazduha.

U pogledu EU-CAP (Common agricultural policy), agro-ekološke mere su samo oni instrumenti u programima ruralnog razvoja koje su eksplicitno usmerene na zaštitu i unapređenje životne sredine.

Ova studija predstavlja rezultat projekta implementiranog od strane Regionalne stalne radne grupe za ruralni razvoj u jugoistočnoj Evropi (Regional Rural Development Standing Working Group in SEE – SWG) i Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), u saradnji sa austrijskom Agencijom za životnu sredinu Umweltbundesamt.

U studiji je predstavljena analiza agro-ekoloških politika, evaluacija dostupnosti podataka i agro-ekoloških indikatora, razrada institucionalne organizovanosti, kao i procena na nacionalnom nivou.

Studiju sa prilogom za Republiku Srbiju (poglavlje B6 u okviru odeljka B: National Reports), možete pogledati ovde.

Milisav Pajević

Tehnička škola „23. maj“ u Pančevu dobila modernu ekološku laboratoriju

12.09.2018

Ekološka laboratorija1 — Foto: zeleniminuti.rs

Tehnička škola „23. maj“ u Pančevu dobila je modernu ekološku laboratoriju čije uređenje i opremanje je podržala kompanija NIS u okviru programa „Zajednici zajedno“.

Laboratorija je opremljena najsavremenijom opremom za ispitivanje kvaliteta vode, vazduha i zemljišta.

Koristiće je učenici ove, kao i đaci ostalih srednjih i osnovnih škola u Pančevu u cilju sticanja što boljeg praktičnog znanja.

U renoviranje i kompletno opremanje ovog modernog kabineta, NIS je uložio više od tri miliona dinara.

– Otvaranjem ekološke laboratorije koju je kompanija NIS podržala preko programa „Zajednici zajedno“ u vrednosti od preko tri miliona dinara, naši učenici mogu da uče na najsavremenijoj opremi i uređajima koji se danas koriste i u industriji.

Partnerstvo je pokrenuto potpisivanjem Memoranduma o saradnji i idejom o kreiranju novog obrazovnog profila, koji odgovara potrebama NIS-a.

U okviru Memoranduma, škola je putem programa „Energija znanja“ od NIS-a dobila još milion dinara i od toga smo opremili prvu interaktivnu učionicu u našoj školi, sa novim nameštajem, pametnom tablom, tabletima, novim računarima, projektorom i svime što je potrebno da nastava u današnje vreme bude moderna i deci mnogo bliža.

A ono na šta sam ja najviše ponosna, je da je u našoj školi kreiran novi obrazovni profil – tehničar za preradu nafte i gasa. Nadam se da ćemo nastaviti uspešnu saradnju, jer je ovo samo početak, navela je Nataša Zečević, direktorka Tehničke škole „23.maj“.

Milisav Pajević

Kazne zbog deponovanja građevinskog otpada pored kontejnera

12.09.2018

Komunalna inspekcija Podgorice je u proteklom periodu zbog deponovanja različitih vrsta otpada, kao i građevinskog materijala na javnim površinama, van mesta predviđenog za tu namenu, izdala osam prekršajnih naloga pravnim licima.

Firma Enteks invest kažnjena je sa 150 evra, a odgovorno lice firme 20 evra zbog deponovanja građevinskog otpada pored kontejnera u Ulici Kralja Nikole.

Kažnjena je i firma Čelebić petrol sa 150 evra i odgovorno lice sa 20 evra zbog deponovanja građevinskog otpada na javnoj površini u Mahali, piše Dan.

– Sa 150 evra kažnjena je i firma Kalamper i odgovorno lice sa 20 evra zbog istovaranja zemlje iz iskopa na javnu površinu u Mahali. Subjektu nadzora je zapisnički i rešenjem naređeno da ukloni deponovanu zemlju što je i uradio u roku od jednog dana. Zbog istovarenog šuta u Orjenskoj ulici kažnjen je izvođač radova Inžinjering put sa 150 evra i odgovorno lice u društvu sa još 20 evra. Istim iznosom kažnjena je i firma Majina zbog deponovanja otpada, kao i preduzeće Aluvent zbog istovaranja građevinskog otpada pored kontejnera u Lješkopoljskoj ulici. Nepropisno je deponovala otpad i firma Spektakular, te su i oni kažnjeni sa 150 evra, odnosno sa još 20 evra za odgovorno lice. Kažnjena je i firma Presto vip sa 150 evra, kao i odgovorno lice sa još 20 evra zbog nepropisnog deponovanja otpada, saopštili su iz Komunalne inspekcije Podgorice.

Oni navode da je izdato i pet prekršajnih naloga građanima koji su deponovala otpad mimo mesta predviđenog za tu namenu.
– Komunalna inspekcija će u narednom periodu još intenzivnije nastaviti da vrši kontrolu kao i da kažnjava počinioce ovakvih i sličnih vrsta prekršaja. Na taj način ćemo glavni grad Crne Gore, odnosno javne površine dovesti u uredno stanje i ujedno uticati na podizanje svesti naših građana o očuvanju zaštite životne sredine, ističu iz Komunalne inspekcije.

Milisav Pajević

Eva Kajl: Beč u borbi protiv klimatskih promena

12.09.2018

Eva Kajl, urbanistkinja za rodno planiranje u izvršnoj kancelariji za građevinu i tehnologiju Grada Beča

Istraživanje koje je sprovela međunarodna konsultantska kuća „Mercer“ pokazalo je da se nigde u svetu ne živi tako dobro kao u Beču. U konkurenciji od 231 grada, glavni grad Austrije je, 2018. godine, deveti put zaredom poneo titulu grada sa najboljim kvalitetom života, a tome doprinose dobra bezbednosna situacija, razvijena mreža javnog prevoza i brojne ustanove kulture i mogućnosti za zabavu.

U timu Izvršne kancelarije za građevinu i tehnologiju austrijske prestonice koja, između ostalih, obezbeđuje Bečlijama lagodan život, nalazi se i Eva Kajl. Ona je jedna od vodećih stručnjaka – urbanista za rodno planiranje na evropskom kontinentu. Koordinisala je više od 60 projekata u oblastima stanovanja, mobilnosti, javnog prostora, urbanog razvoja i socijalne infrastrukture.

Saznajte od bečke urbanistkinje na koji način njen grad „ukršta sablje“ sa klimatskim promenama, kako izgleda proces urbanističkog planiranja „na Zapadu“ i u kojoj meri je „zelen“ njen dom. Oružje koje za pojas zadenu ona i njene kolege kada se ustreme na klimatske promene su – urbanistički planovi.

Zašto je Beč urbana sredina sa najboljim kvalitetom života? Zato što nijedan građanin, bilo kojeg roda, materijalnog statusa ili godina, nije isključen iz nastojanja grada da vodi najudobniji mogući život.

Kajl nas je uputila i na neka od svojih omiljenih gradskih mesta pa ukoliko u skorije vreme planirate posetu Austriji, ona bi, svojim predlozima, mogla da vam bude svojevrstan turistički vodič.

Foto: “WienTourismus”/ Christian Stemper

EP: Kao urbanistkinja, da li biste mogli ukratko da nam objasnite proces građevinskog planiranja u svom gradu i da nam kažete koji su sve stručnjaci uključeni u realizaciju projekta?

Eva Kajl: Beč je grad koji se intenzivno razvija, i na svakom koraku možete videti građevinske radove u punom jeku. Ovaj nivo izgradnje predstavlja rezultat planiranja na različitim nivoima. Principi planiranja i njihova specifikacija u tematskim konceptima kao što su „Mobilnost“, „Zeleni i otvoreni prostori“, „Javne površine“ i „Energija“ definisan je Urbanističkim razvojnim planom. Glavni planovi i predlozi urbanističkih projekata za određena područja pretočeni su u pravno obavezujuće planove za korišćenje zemljišta i planove zoniranja i to predstavlja osnovu za projketovanje javnih površina, privatnih zgrada, upravnih jedinica i kancelarijskih prostora.

Koncepti energetike i mobilnosti neizostavni su element razvoja novih oblasti, kao što su saobraćajnice, car-sharing (više osoba koristi jedan automobil), visok kvalitet biciklističkih parking mesta, obavezni zeleni krovovi u mnogim planovima zoniranja. Beč kao savezna država odgovorna je za zakone i distribuciju subvencija za izgradnju stanova.

U odnosu na ostale evropske gradove, Beč ima veliki broj socijalnih stanova sa 220 hiljada smeštajnih jedinica. Oko 60 odsto Bečlija živi u ovakvom ili subvencionisanom tipu smeštaja. Pre deset godina, bilo je subvencionisano 80 odsto novoizgrađenih jedinica, a danas se to, zbog brzine rasta i ekonomskog razvoja, smanjilo na 50, što je i dalje značajan udeo. Time se objašnjava zašto procena projekata sa zahtevima za novčanu pomoć igra odlučujuću ulogu u implementaciji visokokvalitetne, održive i pristupačne stambene gradnje. Bečki stambeni fond pripada gradu. Njegovi zadaci su da kupi zemljište za subvencionisane projekte za stanovanje, organizuje tender za nove projekte subvencionisanog stambenog zbrinjavanja, procenjuje kvalitet manjih projekata i da raspodeljuje sredstva za obnovu grada. Model je prvobitno počivao na tri stuba – planiranju, ekonomiji i ekologiji, a 2009. godine njima je pridodat i četvrti – društveni održivi razvoj. Rezultat nastao u takmičarskoj atmosferi doneo je visok kvalitet stanova, čak i u pogledu zelenih zgrada, ali i društvene održivosti koja je pod uticajem rodnog faktora.

Rodno osetljivi kriterijumi za planiranje su segment opštih kriterijuma kvaliteta Bečkog stambenog fonda, a stručnjaci ove oblasti su već deset godina deo žirija takmičenja koje se odigrava pod pokroviteljstvom Fonda. Predstavljeni su u okviru Priručnika za urodnjavanje (eng. gender mainstreaming) u urbanističkom planiranju i razvoju. Rodni kriterijumi su bili dodatak na detaljniju definiciju osnove za planiranje kvaliteta u kontekstu preliminarnog pregleda rodnih karakteristika.

EP: Da li biste mogli da nam navedete neke primere zelene arhitekture u svom gradu?

Eva Kajl: Kada je reč o kancelarijskom prostoru, dva projekta su vodeća.

Jedan od njih je Reiffeisen poslovna zgrada, na Dunavskom kanalu, izgrađena 2012. godine. Ima 21 sprat i zapošljava oko 900 ljudi. Fasada višespratnice je staklena i otporna na klimatske uslove, a za proizvodnju i snabdevanje energijom crpi se geotermalna energija uz korišćenje fotonaponskih panela i principa kogeneracije. Soliter se hladi vodom iz kanala. Sve navedeno rezultuje u dvostruko manjoj potrošnji energije u poređenju sa tradicionalnim građevinskim tehnikama. Ovaj poslovni objekat bio je prvi koji je ostvario standarde pasivne zgrade.

Drugi primer predstavlja kampus Tehničkog univerziteta, Getreidemarkt. Ova višespratnica razvijena je uz aktivnu uključenost naučnika Univerziteta, njenih budućih korisnika. Renoviranje objekta iz sedamdesetih godina završeno je 2014, a ova jedanaestospratna zgrada, sa 800 radnih mesta, već sada je energetski efikasna. Nekadašnja potrošnja energije od strane ovog kampusa smanjena je za 93 odsto zahvaljujući instalaciji najvećeg fotonaponskog sistema u Austriji, površine 2200 kvadratnih metara, kaoi iskorišćavanju „otpadne“ toplote servera.

Oba projekta osvojila su po nekoliko nagrada za zelene zgrade.

Što se tiče zelenih stambenih objekata, postoji mnogo zanimljivih primera. Pomenula bih Seestadt Aspern, najveću razvojnu teritoriju grada, koja je svojevemeno bila aerodrom u predgrađu, a sada je već 2900 stanova naseljeno u toj zoni. Agencija odgovorna za sprovođenje ovog projekta zahteva ispunjavanje visokih ekoloških standarda.

Najnoviji projekat su Žive bašte (Living Gardens) sa zelenim fasadama koje potvrđuju da i velike stambene jedinice mogu biti CO₂neutralne.

Iz perspektive društvene održivosti posebno je bitan Wohnprojekt, samoupravna zajednica za suživot (prihvatilište) u blizini železničke stanice u severnom delu Beča. Kompleks od 40 stanova troši neznatne količine energije, a prostor je oplemenjen mnogobrojnim sadržajima koji su na raspolaganju korisnicima, kao što su dva privatna vozila koji stanovnici dele među sobom, veliki parking za bicikle, mnoštvo zajedničkih soba, bašta na krovu, kafeterija i drugo. I ovaj projekat bio je nagrađivan više puta, a za planiranje i donošenje administrativnih odluka, korisnici se vode načelima sociokratije.

EP: Da li za budućnost postoje planovi da se već zelena austrijska prestonica učini još zelenijom?

Eva Kajl: U 2014. godini, gradsko veće odobrilo je Okvirnu strategiju pametnog grada. Ovaj koncept ne uključuje jedino uštedu energije, smanjenje emisija štetnih gasova i održive ekonomske inovacije, već definiše kvalitet života svih građana kao centralno polje akcije i osnovno pitanje prema kojem treba da se upravlja budući razvoj. Koncept o pravednoj podeljenosti grada (fair shared city) razvijen je pod uticajem aktivnosti Beča usmerenih na rodna pitanja koje su za cilj imale unapređivanje svakodnevnog života za što više različitih grupa ljudi, uključujući i ugrožene. Društvena svest je nešto što nas izdvaja u odnosu na druge gradove. Izvršna kancelarija za građevinu i tehnologiju, gde radim, koordiniše širok proces implementacije kako bi se iskoristio potencijal javnih zgrada u vlasništvu grada, kao što su škole i bolnice, a podržava i privatne inicijative.

EP: Koji je kapacitet zemljišta pod drvećem u vašem gradu?

Eva Kajl: Površina Beča iznosi 41.487 hektara, zelene površine zauzimaju 18.887 hektara, 8.169 hektara su šume, 1.756 hektara su parkovi i groblja. Beč ima 86.683 stabala na ulicama.

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 32. do 39. stranice.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Počeo projekat „Priprema izveštaja prema okvirnoj Konvenciji o promeni klime“

12.09.2018

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Počela je realizacija projekta „Priprema izveštaja prema okvirnoj Konvenciji o promeni klime“, na jučerašnjem zajedničkom sastanku Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) kao nosilaca Projekta, uz učešće stručnjaka, predstavnika državnih i javnih institucija, nevladinih organizacija, i drugih zainteresovanih strana.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je povodom početka Projekta istakao da su klimatske promene naša stvarnost, koje, uprkos različitim mišljenjima i različitim projekcijama, bitno utiču na prirodu i sve segmente društva, i imaju značajan ekonomski, socijalni, zdravstveni uticaj.

– Klimatske promene su na delu u Srbiji i na čitavoj Planeti. Pitanja klimatskih promena su životna pitanja svih nas. Srbija se, kao i čitav svet, bavi ograničavanjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, i Ministarstvo se krajnje ozbiljno posvećuje ovim pitanjima. U okviru ovog projekta, reč je o izradi Trećeg nacionalnog izveštaja i Drugog ažuriranog dvogodišnjeg izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, naglasio je ministar Trivan.

On je rekao da uprkos tome što Srbija ne emituje u značajnoj meri gasove sa efektom staklene bašte, naša zemlja je prva u regionu i među prvim zemljama u svetu definisala planove i ciljeve za smanjenje klimatskih promena i ublažavanje njenih posledica.

– Srbija je proklamovala za svoje ciljeve da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto u odnosu na 1990. godinu, i mi ćemo to sigurno dostići, istakao je ministar i dodao da Srbija, pored ostalih mera, ima nameru da pošumljavanjem pospeši taj proces, kao i aktivnostima koje će biti realizovane u okviru aktuelnih projekata.

Trivan je kazao kako bi dosegli postavljene ciljeve, Srbija bi trebalo da usvoji Zakon o klimatskim promenama koji je pripremljen i prošao javnu raspravu koja je obavljena na izvanredan način. Biće to najvažniji zakon, koji će primorati sve sektorske politike da svoja činjenja prilagode smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, i omogućiti da se skrati period rešavanja ovih istorijskih problema.

– Da bi to mogli da uradimo u vremenu koje je pred nama, mi kao Ministarstvo ćemo morati da imamo povećane, pre svega, kadrovske i materijalne kapacitete, i država Srbija će morati time ozbiljno da se pozabavi, ne zbog međunarodne zajednice, nego zbog nas samih, rekao je Trivan.

Izražavajući zahvalnost na podršci UNDP, ministar je izrazio očekivanje da će započeti projekat biti još jedan primer uspešne saradnje sa ovom međunarodnom organizacijom.

Steliana Nedera, zamenica Stalne predstavnice UNDP, istakla je da je prethodni nacionalni izveštaj prema Okvirnoj konvenciji UN o klimi pokazao da u Srbiji klimatske promene imaju veliki uticaj, naročito u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, te da se Srbija nalazi u regionu naročito osetljivom na klimatske promene.

– Pored podataka i izveštaja koji će pomoći da se utvrdi aktuelno stanje u Srbiji u odnosu na klimatske promene, ovim projektom biće pripremljene mere i alati za borbu protiv klimatskih promena i ublažavanje njihovih posledica, što ukazuje na značaj započetog projekta, istakla je Nedera.

Andrej Bojić, nacionalni direktor Projekta, istakao je da je Treći izveštaj koji se priprema u okviru projekta deo obaveza Srbije koje proističu iz Okvirne konvencije UN o promeni klime koju je potpisala 2001. godine.

– U Srbiji se neprekidno povećava emisija gasova staklene bašte, i u narednim godinama, pitanje ograničenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, i preduzimanje drugih mera za ublažavanje i smanjenje posledica klimatskih promena biće jedno od prioritetnih, istakao je Bojić.

Četvorogodišnji Projekat „Priprema izveštaja prema okvirnoj Konvenciji o promeni klime“ sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku UNDP i finansijsku pomoć Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Milisav Pajević

Rudarski basen Kolubara planira da otvori novi ugljenokop “Radljevo”

12.09.2018

Foto: JP “Elektroprivreda Srbije”, Plan generalne regulacije za zonu uticaja površinskog kopa “Radljevo”

U Rudarskom basenu Kolubara planiraju da narednih godina otvore novi ugljenokop “Radljevo” u blizini Uba.

Za tri i po godine eksproprisano je 315 hektara, a novčana naknada je u većini slučajeva određena sporazumom “Kolubare” i vlasnika imanja.

Na budućem kopu “Radljevo” eksproprijacija je počela pre tri i po godine i do sada je za 270 predmeta novčana naknada određena sporazumom.

Milisav Pajević

Vlasti u Vijetnamu poručuju građanima da ne jedu meso pasa

11.09.2018

Vlasti u vijetnamskoj prestonici tražile su od građana da prestanu da jedu pseće meso ali ne iz humanih ili ekoloških razloga, već zato što to šteti imidžu grada, ali i zato što se neprikladnim držanjem životinja može širiti besnilo.

Za mnoge u Vijetnamu, pseće meso je delikates za koji se smatra da povećava izdržljivost.

Zamenik gradonačelnika Hanoja Ngujen Van Su naveo je u saopštenju na gradskom internet portalu da ubijanje pasa i mačaka i jedenje njihovog mesa uznemirava strance i šteti imidžu grada.
Su je tražio od lokalnih vlasti da podignu svest o opasnostima od besnila u odgajanju pasa i mačaka radi mesa.

Vijetnam je pokrenuo nacionalni program za iskorenjivanje besnila do 2021.
Zvaničnici navode da u Hanoju ima 493.000 pasa i mačaka, od kojih se više od 10 odsto gaji u komercijalne svrhe.

Milan Zlatanović

Izvor: N1

Postupak zaštite geografske oznake Deliblatskog meda

11.09.2018

Regionalna razvojna agencija Južni Banat doo Pančevo, radi na realizaciji zaštite geografske oznake Deliblatskog meda.

U sali Skupštine Opštine Kovin održaće se 15. septembra sa početkom u 11 časova inicijalni sastanak sa svim zainteresovanim pčelarima koji pčelare unutar granica Deliblatske peščare.

Ovo je prvi skup u nizu, koji će se odnositi na evidentiranje potencijalnih proizvođača Deliblatskog meda i na dogovore oko predstojećih teoretskih i praktičnih obuka iz pčelarstva.

Sastanak organizuje Institut za unapređenje poslovanja d.o.o Beograd pod pokroviteljstvom Regionalne razvojne agencije “Južni Banat” d.o.o. Pančevo.

Glavni konsultant za geografske indikacije i zaštitu geografskog porekla Deliblatski med i koordinator aktivnosti oko zaštite biće dr Slađan Rašić, profesor Organskog pčelarstva na Fakultetu ekološke poljoprivrede, Univerziteta Edukons iz Sremske Kamenice.

Milisav Pajević

Obezbeđuje se ekološki status vode u kanalima Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav

11.09.2018

plovna kosačica — Foto: JVP „Vode Vojvodine“

Nakon porasta nivoa Dunava i poboljšanja hidroloških uslova otvorena je vodozahvatna ustava Bezdan na Dunavu, nakon čega je došlo do povećanja dotoka sveže vode u kanale Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u Bačkoj.

Vodena vegetacija, koja se u prethodnom periodu razvila na kanalima HS DTD, se sada zbog povećanog proticaja vode pomera nizvodno i dolazi do njenog nagomilavanja na širim deonicama.

Kako bi se sprečio eventualni pomor ribe, JVP „Vode Vojvodine“ su uputile plovnu kosačicu na lokaciju između Odžaka i Karavukova, na kojoj je trenutno velika koncentracija vegetacije.

Na ovoj deonici kanala Odžaci-Sombor, na dužini od tri kilometra, analiza je pokazala da je nivo kiseonika ispod uobičajenog.

Plovne kosačice svojim radom omogućuju proticaj vode u letnjim mesecima kada dolazi do porasta drezge, vodenog orašca, sočivice i druge vodene vegetacije.

Uklanjanjem ovih biljki obezbeđuje se i dobar ekološki status vode u kanalima.

Kao što smo već pisali, rast i razmnožavanje ovakvih vrsta su u direktnoj vezi sa stajaćom vodom, visokim temperaturama i sadržajem azotnih i fosfornih materija koje u vodu dospevaju spiranjem sa poljoprivrednog zemljišta.

Usled ove pojave dolazi do nedostatka svetlosti ispod površine, zbog čega se ne stvara kiseonik nego ugljen monoksid, koji dodatno narušava kvalitet vode.

Milisav Pajević

1...1,0301,0311,032...1,670 Page 1,031 of 1,670

Slučaj malih hidroelektrana

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM