Pripremljen Nacrt zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti

10.11.2018

Radijacija - ilustracija — Foto: Pixabay

Radna grupa za izradu Nacrta zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, pripremila je Nacrt zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti.

Cilj donošenja ovog zakona jeste uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti, uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnom otpadom.

Pripremljeni Nacrt zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti predstavlja korak u približavanju našeg zakonodavstva sa acquis communautaire (zakonodavstvo Evropske unije).

Njegovim odredbama se određuje pravni osnov za donošenje podzakonskih akata koji će omogućiti potpuno usklađivanje našeg prava sa evropskim propisima, na šta se Republika Srbija obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njenih država članica.

Pozivaju se svi zainteresovani da svoje komentare na navedeni nacrt dostave u elektronskoj formi (na adresu e-pošte: sekretarijat@ekologija.gov.rs i zakon@srbatom.gov.rs u što kraćem roku.

Nacrt zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti (PDF) se može preuzeti putem linka.

Milisav Pajević

Ozon se obnavlja, do 2060. godine mogao bi da se zaleči u potpunosti

10.11.2018

sun-sky-clouds-ozone — Foto-ilustracija: Pixabay

Nalazi Ujedinjenih nacija da je ozonski omotač u procesu “zaceljenja” i da rupe u njemu polako nestaju naišao je na pozitivne reakcije javnosti. Novonastalu situaciju pripisujemo naporima čovečanstva da se emisija štetnih gasova smanji. Obnavljanje ozona trebalo bi da nam posluži kao inspiracija za dalje delovanje i postavljanje još ambicioznijih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.

Izveštaj “Naučna procena oštećenja ozona: 2018” je najnoviji u nizu studija koje prate oporavak ozona u stratosferi. Oni se objavljuju na svake četiri godine.

Ukoliko se trend obnavljanja omotača nastavi dosadašnjom brzinom, do 2030. godine severna hemisfera i centralni delovi Zemlje biće potpuno zaštićeni. Potpuno izlečenje sloja iznad južne hemisfere prognozira se do 2050, a iznad polova do 2060.

Zašto je ozon uopšte od tolike važnosti za našu planetu? Zato što on predstavlja gasoviti sloj koji nas štiti od sunčevog štetnog ultraljubičastog zračenja, mnogo efikasnije od bilo koje kreme za sunčanje.

Jelena Kozbašić

Solarne škole i džamije: Jordan posvećen povećanju obnovljivih izvora energije

10.11.2018

Jordan je zemlja gotovo bez prirodnih resursa, veći deo zemlje je potpuno neplodna. Jordanska ekonomija je opterećena nedovoljnim snabdevanjem vode, nafte i drugih resursa, a čak uvoze 96% energije koju koriste. Elektrane su se oslanjale na gas, zagađujuća fosilna goriva, koja su uvežena od suseda sa Bliskog istoka.

Cene nafte na svetskom tržištu nastavljaju da drastično rastu i opadaju tokom poslednjih godina, zato je Kraljevina Jordan objavila da će sve svoje džamije uskoro pokrenuti na solarnoj energiji, u pokušaju da uštede novac i promovišu održivi razvoj.

Na jugu Jordana, desetine svetlucavih solarnih panela na džamijama upravo prikazuju rastući trend primene obnovljive energije u siromašnom pustinskom kraljevstvu u želji da se suprotstavi uveženoj energiji. Solarni paneli su deo džamija i mnogih drugih zgrada u gradu. Da bi iskoristili Sunce, Jordan je prešao na obnovljivu energiju, u cilju da Aman postane ugljen-neutralni grad do 2050. godine.

U Amanu se podržavaju džamije u obogaćivanju i finansijskoj nezavisnosti, što je počelo 2014. godine uz podršku Ministarstva verskih poslova. Projekat je toliko uspešan da mnoge džamije prodaju višak energije nacionalnoj energetskoj mreži. Za imam Ta’la Al-Ali džamije, odluka da se usvoji čista energija poklapa se s širim religijskim vrednostima, a upotreba solarne energije i LED sijalica koje štede energiju su veoma isplative.

Zemlja želi da generiše 20 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora do 2022. godine, rekao je Al-Faiez. To je cilj za koji se veruje da će biti ispunjen, jer solarni paneli se sve više nalaze na gradskim kućama, preduzećima i vladinim zgradama. Ranije ove godine kompanija Abu Dabi Futur Enerdži (Masdar) finansirala je 188 miliona dolara za razvoj najveće jordanske solarne elektrane za državnu elektroenergetsku kompaniju.

Projekat je planiran za prvu polovinu 2020. godine i snabdevaće oko 110.000 domova i istovremeno će ugasiti 360.000 tona ugljen-dioksida godišnje, navodi se u saopštenju Masdara.

Sa druge strane grada, Al-Hofaz, međunarodna akademija, kao jedna od prvih škola u Amanu, sada dobija gotovo 95 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora, rekao je Khaled Al Salaimah, pomoćnik generalnog direktora škole.

“Zasnovano na našoj zajednici i društvenim odgovornostima, želimo da hitno smanjujemo štetne emisije ugljenika”, rekao je Al Salamah. “Takođe, postoji ekonomska dobit, smanjili smo i troškove za potrošnju energije”, rekao je Al. Pored sjajnih solarnih panela koje pokrivaju košarkarške terene i dvorišta, škola koristi solarni vodovovod i reciklira svoj otpad, a takođe daje prioritet ekološkom obrazovanju, rekao je on.

“Mi održavamo sesije za učenike, roditelje i nastavnike kako bismo saznali da li imaju koristi od primene obnovljivih izvora energije”, rekao je Al Salamah Fondaciji Tomson Rojters.

“To nije samo ugradnja solarnih panela. Želimo da budemo ‚‚zeleni” u svakom pogledu. “

Pomoćnik generalnog direktora škole, primetio je porast društvene svesti o rizicima klimatskih promena, posebno među mladim Jordancima.

Jordan takođe pokušava da smanji štetne emisije, u želji da podstakne turizam. Zemlja se nada da će biti primamljiva kao utočište za ekoturiste koji žele ostati u nultim ugljeničkim centrima duž slanog Mrtvog mora.

Sofija Nikolić

Javni konkurs za sufinansiranje projekata sanacije i rekultivacije postojećih nesanitarnih gradskih (opštinskih) deponija – smetlišta u 2018. godini

10.11.2018

Ministarstvo zaštite životne sredina1 — Foto: Milisav Pajević

Ministarstvo zaštite životne sredine je 9. novembra objavilo Javni konkurs za sufinansiranje jedinica lokalne samouprave u izradi i realizaciji projekata sanacije i rekultivacije postojećih nesanitarnih gradskih (opštinskih) deponija – smetlišta u 2018. godini.

Javni konkurs se raspisuje u skladu sa čl. 90b, 90v stav 1. tačka 14) Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11-US, 14/16 i 76/18), člana 4. Uredbe o uslovima koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, uslove i način raspodele sredstava, kriterijume i merila za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, način praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), člana 2. Pravilnika o bližim uslovima za dodelu i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 31/18) i člana 8. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 113/17).

Pravo na podnošenje zahteva za dodelu sredstava na ovaj Konkurs ima jedinica lokalne samouprave.

Rok za podnošenje zahteva na Konkurs je 15 (petnaest) dana od dana objavljivanja Konkursa na zvaničnoj internet stranici ministarstva (www.ekologija.gov.rs) i Portalu e-Uprava (www.euprava.gov.rs ).

Tekst Javnog konkursa možete preuzeti ovde.

Obrazac zahteva za dodelu sredstava za sufinansiranje možete preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Kina, Rusija i Norveška blokirale zaštitu Antarktika

09.11.2018

Ovo je bila istorijska prilika, ali predlozi za hitnu zaštitu morskih predela odloženi su zbog motiva koji nemaju veze sa naukom.

Aktivisti za zaštitu životne sredine osudili su postupke Kine, Norveške i Rusije koje su blokirale napore da se stvori ogromno zaštićeno područje u Južnom okeanu koji okružuje Antarktik a koje je za cilj imalo očuvanje mnogih vrsta poput orki, plavih kitova, foki i pingvina.

Ovaj istorijski predlog da se Anarktik zaštiti morao je biti podržan od svih 25 država međunarodne grupe a podržalo ih je samo 22.

Kada bi se sproveo, on bi podrazumevao zabranu komercijalnog ribolova na teritoriji velikoj koliko i država Sudan, tj. 1.8 miliona kvadratnih kilometara a to bi pružilo šansu prirodi da se oporoavi od štete koje su joj ljudske aktivnosti donele. Ovo zaštićeno područje bi takođe igralo ključnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena jer bi dovelo do anuliranja velike količine gasova staklene bašte.

Na razgovorima koji su održani u Hobartu u Tasmaniji, delegacije Kine, Norveške i Rusije su blokirale ovaj dogovor , a da bi on bio važeći bilo je potrebno da svi glasaju potvrdno.

Frida Bengson iz Grinpisa koja je bila zadužena za ovu kampanju izjavila je: „ Umesto da iznose obrazloženo protivljenje bazirano na naučnim činjenicama, neke delegacije, poput Kine i Rusije su razvile taktike odlaganja i vršenja opstrukcije, samim tim veoma malo vremena je ostalo za pravu diskusiju o zaštiti ovih voda.“
„Ovo je bila istorijska prilika da se napravi najveće zaštićeno područje na zemlji i da se sačuva flora i fauna, da se ublaže efekti klimatskih promena i da se unapredi zdravlje naših svetskih mora. Dvadeset i dve delegacije je došlo sa najboljim namerama kako bi raspravilo o zaštiti mora i njihove namere su sprečene sa intervencijama koje nemaju veze sa naukom.“

Manje od 10% mora je pod zaštitom. Naučnici se slažu u tome da moramo zaštiti barem 30% okeana do 2030. godine, kako bismo očuvali biodiverzitet, obezbedili dovoljno hrane za milijarde ljudi i ublažili katastrofalne posledice globalnog zagrevanja.

Prošle godine UN je izdao saopštenje da nam je preostalo približno 12 godina da preduzmemo odgovarajuće korake kako bismo sprečili klimatsku katastrofu.

Godine 2009. Komisija za Antarktik koja je sastavljena od 24 zemalja plus zemalja EU, složila se da napravi niz zaštićenih područja. No, od tada, njihove akcije usmerene su na širenje ribarske industrije a ne na zaštitu okeana.

Više od 2 miliona ljudi je potpisalo peticiju koja podržava osnivanje zaštićenog područja.
Iz Grinpisa izjavili su da je budućnost okeana sada u rukama UN tj. da zavisi od pregovora koji će biti gotovi do 2020. godine.

Države koje su poptpisale Konvenciju o biološkom diverzitetu su se složile da zaštite 10% morskih predela do 2020. godine. Sledeća konferencija o biodiverzitetu održaće se kasnije ovog meseca u Egiptu gde će se raspravljati o novim ciljevima a biće predloženo da se zaštiti 30% morskih predela do 2030. godine.

Ako želite da doprinesete i pridodate svoj glas milionima drugim u pozivu vladi Velike Britanije da se Antarktik zaštiti možete potpisati peticiju na ovom linku.

Milan Zlatanović

WWF zabrinuta zbog devastacija u delu sliva reke Tare

09.11.2018

reka Tara - Crna Gora - Priroda — Foto: Pixabay.com

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF zabrinuta je zbog devastacija koje se dešavaju tokom ove godine u delu sliva reke Tare, koji je deo svetskog programa „Čovek i biosfera“, saopšteno je iz tog međunarodnog udruženja.

Navode da je korito reke izmešteno zbog izgradnje autoputa, što se može videti na snimcima koje je prošlog meseca objavila NVO Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).

Kako Tara predstavlja jedno od najznačajnijih prirodnih nasleđa Crne Gore, crnogorska Vlada, kako poručuje Svetska organizacija za zaštitu prirode, ne sme dozvoliti dalje uništavanje ovog jedinstvenog bogatstva različitim neodrživim infrastrukturnim projektima, a naročito ne hidroenergetskim, što se dešavalo u prethodnom periodu.

– Naročito zabrinjava izjava profesora sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Podgorice da je fauna dna Tare, na lokalitetima na kojima kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC) gradi autoput, potpuno uništena, ističe Milija Čabarkapa iz WWF Adrije.

Prema navodima profesora smanjen je diverzitet i najveći broj grupa vrsta uopšte nije registrovan u istraživanjima u 2018. godini.

Navode i da su brojni građani Crne Gore više puta ukazivali na to da se otpadne vode koje nastaju pranjem građevinskih mašina ispuštaju u Taru pri čemu dolazi do zamućivanja i brojnih negativnih uticaja na akvatični svet te reke.

– To jasno ukazuje na nepoštovanje to jest neadekvatno sprovođenje mera za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu koje su sastavni deo Elaborata strateške procene uticaja. U ovom slučaju je očigledno da su zakazali nadležni inspekciji organi, upozorava Čabarkapa.

Imajući u vidu značaj rijeke Tare, WWF apeluje da nadležne institucije uz kvalitetan dialog sa civilnim sektorom i strukom i transparentan proces u što skorijem roku preduzmu sve raspoložive mere, kako bi se postojeće stanje saniralo i spriječila dalja devastacija ove reke.

Reka Tara je posebno važna za Crnu Goru, ali i za celu Evropu. Osim što je na UNESCO-voj listi rezervata biosfere, kao deo Nacionalnog parka Durmitor je proglašena i za UNESCO-vo svetsko nasleđe, a i deo je Emerald mreže kao reka koja je zaštićena Deklaracijom koju je Skupština Crne Gore usvojila 2004. godine.

Milisav Pajević

U Rumi se održava 27. Međunarodni salon urbanizma

09.11.2018

Salon urbanista u Rumi — Foto: Opština Ruma

U Kulturnom centru „Brana Crnčević” u Rumi je juče otvoren 27. Međunarodni salon urbanizma. Tradicionalna godišnja manifestacija Udruženja urbanista Srbije i ove godine je na jednom mestu javnosti prezentovala najznačajnija, aktuelna ostvarenja u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, urbanističkog projektovanja i realizacije.

Aleksandar Jeftić, predsednik Udruženja urbanista Srbije, napomenuo je da je region Srema jedan od retkih u Srbiji koji nije pogasio svoje javne urbanističke institucije, te da su upravo kolege iz tih javnih urbanističkih preduzeća zaslužne i za jedan intenzivniji razvoj ovog prostora. Jeftić je rekao da je Salon u Rumi naišao na odličan odziv institucija, kako onih koje su učestvovale svake godine, tako i nekih koje su se ponovo pojavile posle nekoliko godina.

– U redovnoj produkciji imamo 132 rada i 30 studentskih radova. Nismo očekivali ovoliki broj radova i zaista sam zadovoljan kvalitetom i brojem radova. Pored nagrada koje se dodeljuju u svim kategorijama, kojih ima 13, veliku nagradu Salona ove godine nose dve institucije: Javno preduzeće „Urbanizam i zavod za urbanizam“ iz Novog Sada i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Zbog kvaliteta velikog broja radova, problematike prostora koje obrađuju ti planovi, obe institucije zaslužuju veliku nagradu, rekao je Jeftić.

Rumi je pripala velika čast da organizuje ovogodišnji Salon, smatra direktorica JUP „Plan” Ruma Milka Pavlović i dodaje da su urbanisti prva karika u lancu budućih investicija, u razvoju gradova, ali i zaštite životne sredine.

– Mi smo osnova od koje se kreće i kasnije vrši nadogradnja. Pripala nam je velika čast da organizujemo ovu manifestaciju koja je veoma značajna za naš grad, okruženje i za nas kao urbaniste jer se kroz razmenu iskustava može doći do još boljih rezultata, rekla je Milka Pavlović.

Značaj dobro urađene planske dokumentacije apostrofirao je i pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić.

– Ako želite da imate dobar razvoj infrastrukture, dobar razvoj privrede, dobar razvoj države uopšte, sve počinje sa dobrom planskom dokumentacijom. Zato je ovo mesto na kome struka treba da se ostvari i zbog toga su ovakvi saloni veoma značajni, rekao je Galić.

Predsednik Skupštine Opštine Ruma Stevan Kovačević podsetio je da je upravo naš grad čedo urbanista.

– Ruma ima bogatu urbanističku tradiciju, zapravo je nastala kao čedo urbanista, s obzirom da je njen osnivač upravo kada je formirao Rumu dao nalog da urbanisti iz Evrope budu ti koji će trasirati njene pravce razvoja u narednom periodu. Bez poštovanja urbanističkih načela nema održivog razvoja. Svedoci smo da Ruma ima intezivan ekonomski razvoj poslednjih godina, ali održivost tog razvoja možemo da ostvarimo samo poštujući načela urbanističkog planiranja, poručio je Kovačević.

Sve izložene radove Rumljani će moći da pogledaju u Kulturnom centru „Brana Crnčević” do 13. novembra, a zatim će postavka obići u druge gradove u Srbiji.

Izvor: Opština Ruma

Milisav Pajević

Akcija uređenja Segedinskog puta kod Srbobrana

09.11.2018

Segedinski put uređenje — Foto: Opština Srbobran

Članovi Saveta Mesne zajednice Srbobran, uz podršku građana Srbobrana, u toku prethodne nedelje uklonili su rastinje i korov i orezali stabla na Segedinskom putu.

– Ovo je prva akcija u nizu kojom se planira uređenje našeg mesta. U narednom periodu očekuju nas akcije uređenja drugih prilaznih puteva i raskrsnica, kao i uređenje samog naseljenog mesta, saopšteno je iz Saveta Mesne zajednice Srbobran.

Milisav Pajević

Da li postoji svetlost na kraju smoga? Indijci slave praznik svetla u tami magle

09.11.2018

Foto: Twitter @FinancialXpress (screenshot)

Divali je jedan od najpopularnijih hinduističkih praznika i slavi svetlost. Simboliše duhovnu pobedu svetla nad tamom, dobra nad zlom i znanja nad neznanjem. Ovogodišnja proslava odigrala se 7. novembra. Hindusi ovaj praznik obeležavaju osvetljavanjem hramova, kuća, prodavnica i kancelarijskih prostora. Hinduizam je najviše rasprostranjen u Indiji.

Nekoliko dana uoči praznika gust smog obavio je Delhi, značajan politički, kulturni i intelektualni centar za Indijce. Nivo štetnih čestica obima manjeg od 2,5 mikrometara u vazduhu je dostigao 20 puta više vrednosti od onih koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija. Kvalitet vazduha se u različitim krajevima grada kretao od “lošeg” do “veoma lošeg” što je rezultovalo u otežanoj vidljivosti i zabrinutosti među građanima. Međutim, Indijce uznemirenost nije sprečila da se ogluše o zakonske odredbe donesene u cilju smanjenja zagađenja.

Kako se stanje vazduha u Delhiju tokom priprema i rituala ne bi pogoršalo, Vrhovni sud je doneo odluku da se upotreba petardi omogući samo na dva sata dnevno – od osam do deset uveče. Dozvoljene su jedino eko-petarde ograničenih emisija i stepena buke koje je razvio Nacionalni inženjerski institut za zaštitu životne sredine. Ipak, šanse za dosledno sprovođenje ovih pravila bile su niske zbog nemogućnosti kontrole ogromnog broja stanovnika. Prema podacima policije, od 23. oktobra do samog dana svetkovine u gradu je nezakonito “bačeno” više od 3,8 tona petardi.

Pored toga, sajtovima namenjenim prodaji, poput Amazona, izdato je upozorenje da preko interneta ne prodaju vatromet. Kršenje zabrane rezultovalo bi pokretanjem sudskog postupka i naplaćivanjem novčanih kazni.

Vlasti su preporučile građanstvu da bez preke potrebe ne napuštaju svoje domove, a dodatna mera predostrožnosti i obuzdavanja nivoa zagađenja vazduha je bilo i zatvaranje gradilišta u Delhiju.

Centralni odbor za kontrolu zagađenja najavio je planove o izazivanju veštačke kiše. Njena uloga je da spere opasne materije.

Iako zagađen vazduh u Delhiju predstavlja dugotrajnu situaciju, u novembru i decembru svake godine nju dodatno narušavaju zemljoradnici iz komšijskih saveznih država, Pandžaba i Harijane, koji spaljuju ostatke kultura na svojim posedima kako bi ih očistili.

Nacionalna prestonična teritorija Delhi zauzima visoke pozicije na listama gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu koje sastavljaju različite organizacije i institucije.

Jelena Kozbašić

Sprovedena akcija zbrinjavanja dva vuka

09.11.2018

vuk - dva vuka - ilustracija — Foto: Pixabay.com

Ministarstvo zaštite životne sredine, zajedno sa nevladinom organizacijom „Četiri Šape“ i Zoološkim vrtom grada Beograda, 7. novembra sprovelo je akciju zbrinjavanja dva vuka (Canis lupus) u specijalizovano prihvatilište za krupne zveri “ARCTUROS Environmental Center” u Grčkoj.

Životinje je 9. februara ove godine od fizičkog lica u selu Đinđuša oduzela republička inspekcija za zaštitu životne sredine zbog nezakonitog držanja u zatočeništvu, i istovremeno privremeno zbrinula u sklopu Zoološkog vrta grada Beograda.

Na osnovu presude Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje suda u Bojniku, predmetne životinje su trajno oduzete i poverene na dalje postupanje Ministarstvu zaštite životne sredine. Životinje su upućene na dalje zbrinjavanje i negu u sklopu specijalizovanog prihvatilišta za krupne zveri “ARCTUROS Environmental Center” u Grčkoj, obzirom da njihovo puštanje u prirodu nije bilo moguće i obzirom da Republici Srbiji trenutno ne postoje odgovarajući uslovi za trajno zbrinjavanje krupnih zveri u zatočeništvu.

Na osnovu saradnje Ministarstva i prihvatilišta ARCTUROS od 2015. godine, u ovom prihvatilištu se već nalazi pet vukova koji su bili predmet oduzimanja od strane nadležnih organa Republike Srbije.

Vuk (Canis lupus) istovremeno se vodi kao lovna i zaštićena vrsta u Srbiji, dok na delu teritorije, odnosno na celoj teritoriji ARCTUROS Environmental Center, ova vrsta ima status strogo zaštićene vrste.

S obzirom da vukovi takođe spadaju u kategoriju opasnih divljih životinja, njihovo držanje u zatočeništvu je ograničeno na zoološke vrtove, prihvatilišta i naučne ustanove/organizacije koje se bave naučnim istraživanjima.

Milisav Pajević

Vlada Crne Gore usvojila Izveštaj o sprovođenju Državnog plana upravljanja otpadom za 2017. godinu

09.11.2018

Vlada Crne Gore je na 97. sednici, kojom je predsedavao premijer Duško Marković, usvojila Izveštaj o sprovođenju Državnog plana upravljanja otpadom za 2017. godinu.

U Izveštaju, koji sadrži pregled preduzetih zakonodavnih i drugih aktivnosti navedeno je da dostavljeni podaci ukazuju da je u Crnoj Gori u 2017. godini sakupljeno 254.523 tona komunalnog otpada sa kabastim i tzv. „zelenim“ otpadom, što iznosi približno 98 odsto procenjene količine proizvedenog komunalnog otpada.

Takođe, je navedeno da jedinice lokalne samouprave nisu organizovale upravljanje neopasnim građevinskim otpadom u skladu sa Zakonom te da je potrebno da jedinice lokalne samouprave nastave preduzimanje aktivnosti na popisu neuređenih odlagališta koji bi trebao da sadži podatke o lokacijima sa koordinatama, procenjenim količina otpada na tim lokacijama, fotografijama i planom sanacije.

Vlada Crne Gore je ukazala jedinicama lokalne samouprave da je neophodno da na propisan način vode precizne evidencije o otpadu, što je i njihova zakonska obaveza, te da nastave aktivnosti na popisu neuređenih odlagališta kao i da organizuju upravljanje neopasnim građevinskim otpadom u skladu sa Zakonom.

Ministarstvo održivog razvoja i turizma je zaduženo da u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, nastavi kontinuirani rad na jačanju ekološke svesti u mikro sredinama o ekološkim i ekonomskim prednostima pravilnog upravljanja otpadom.

U diksusiji, u kojoj je učestvovalo više članova Vlade Crne Gore, ukazano je na potrebu preduzimanja dodatnih aktivnosti na podizanju svesti građana o odlaganju otpada.

Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković je najavio da će sa predsednicima opština lično razgovarati na ovu temu i da će se založiti za jačanje pritiska na lokalne komunalne službe kako bi bile revnosnije i delovale efikasnije.

Milisav Pajević

Uručeni sertifikati pčelarima

09.11.2018

783acdf79b98c372b19e877131902be2_1513044483 — Foto: Grad Berograd

Gradski sekretar za privredu Milinko Veličković uručio je juče sertifikate učesnicima uspešno završene obuke za pčelare, koja je održana na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta „Radmilovac” u Leštanima.

Obuka za pčelare rezultat je saradnje Grada Beograda i ovog fakulteta, a obučeno je trideset polaznika za pet dana, od čega je tokom jednog dana bila organizovana praktična primena.

Milinko Veličković je izrazio zadovoljstvo zbog velikog interesovanja ljudi za ovu obuku.

– Narednih godina planiramo da broj polaznika bude veći, kao i da sama obuka duže traje. Proizvodnja meda je ozbiljna privredna grada i važan segment poljoprivrede, a u prilog tome govore i činjenice da u Beogradu ima 70 hiljada registrovanih košnica i tri i po hiljade registrovanih proizvođača meda. Prošle godine proizvedeno je oko 120 tona meda na teritoriji Beograda, što pokazuje da proizvodnja meda nije samo hobi već i ozbiljan posao, istakao je Veličković.

On je podsetio da grad ovu vrstu besplatne obuke organizuje godinama i najavio da 14. novembra počinje besplatna obuka za organsku proizvodnju.

Dr Mića Mladenović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta, koji je držao obuku, naveo je da su svi polaznici pokazali veliko interesovanje i još veće znanje na izlaznom testu.

On je naznačio da su ocene bile veoma dobre, što pokazuje da su svi polaznici ostvarili svoj cilj. Kako je zaključio, polaznici su sada osposobljeni da samostalno vode pčeljnjake i da obezbede solidnu egzistenciju za svoju porodicu.

Grad Beograd je ove godine izdvojio podsticajna sredstva u oblasti pčelarstva i to za nabavku opreme u vrednosti od dvadeset miliona dinara, što je znatno više nego lane, kada je izdvojeno osam miliona dinara.

Milisav Pajević

Deset stambenih zgrada u Paraćinu rešilo problem vodosnabdevanja

08.11.2018

pumpe za vodu u zgradama — Foto: pixabay.com

Udruženje građana “BID zone Korzo” je tokom dva konkursa sredinom godine omogućilo stambenim zgradama, odnosno skupštinama stanara u Paraćinu, da reše svoje probleme sa vodosnabdevanjem viših spratova tokom leta, kreditiranjem kupovine ili servisiranja pumpi za vodu i instalacija za povećanje pritiska u mreži.

Problem je na ovaj način prvi put počeo da se rešava, a deset stambenih zgrada koje su dobile kredite završile su poslove i postavile pumpe.

Ukupan fond za ovu namenu bio je 1,2 miliona dinara, svaka zgrada je imala na raspolaganju sredstva u iznosu od 80 do 100 hiljada dinara, što je za svaki stan, putem kredita na godinu dana, mesečno zaduženje od 300 do 600 dinara, u zavisnosti od urađenog i veličine zgrade.

Očekuje se da će sledeće godine bar isti broj zgrada rešiti problem jer će se u fond, isplatom kredita, vratiti novčana sredstva.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Indija gradi održivi grad od nule

08.11.2018

Neboderi, luksuzni stanovi, neonski znaci i zakrčeni putevi… Ovo su samo neke od asocijacija koje nam padaju na pamet kada pomislimo na savremene gradove. London, Tokio, Njujork, Meksiko Siti, svi su oni nastali spontano i svi se suočavaju sa istim izazovima poput zagađenja vazduha, saobraćajnih gužvi i nagomilanog otpada.

A šta ako bismo mogli da počnemo ispočetka i izgradimo potpuno čistu utopiju?

Upravo se to dešava u Indijskoj državi Andra Pradeš gde su lokalne vlasti angažovale poznatog britanskog arhitektu Normana Fostera kako bi projektovao novu prestonicu za provinciju Amaravati. Na projektu takođe učestvuje poznata konsultantska kuća Surbana Jurog a cilj im je da stvore zelene poslove i prvoklasnu infrastrukturu u zelenom gradu koji će koristiti svoje resurse održivo.

Iz kompanije su izjavili da će grad pokrivati oko 217 kvadratnih kilometara i da će za njegovu izgradnju koristiti podatke iz istraživanja o održivim gradovima koji su prikupljani godinama. Takođe, koristiće najnovije tehnologije koje su razvijene u Indiji.

U centru garada, nalaziće se park površine 5.5 kilometara koji je inspirisan Sentral parkom u Njujorku.

Veliki trotoari pod hladom koji će podsticati ljude da idu peške, mnogo zelenih površina, široko rasprostranjena upotreba solarne energije i električni transport su samo deo planova koji će biti realizovani u narednih 25 godina.

Svi ovi problemi bili su aktuelna tema na Svetskom ekonomskom forumu o gradovima i urbanizaciji a biće sve bitniji kako se svetska populacija bude selila u gradove. Prema nekim procenama čak 70% ljudi će živeti u gradovima do 2050. godine.

Prema procenama ovaj grad će koštati oko 6.5 milijardi dolara a mogao bi da generiše oko 5 milijardi dolara u državnu kasu. To bi dalje samo pospešilo upotrebu naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije, vozila bez vozača, interneta, 3D štampanih materijala, biotehnolgija i naprednih materijala a stručnjaci smatraju da je upravo u ovim tehnologijama budućnost održivosti i zelenih gradova.

Milan Zlatanović

1...1,0031,0041,005...1,676 Page 1,004 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM