Bicikilistička ruta – Evropski Amazon

08.11.2018

U velikoj sali SO Apatin prošle nedelje održana je prezentacija projekta Bicikilistička ruta – Evropski Amazon („Amazon of Europe Bike Trail”) .

U pitanju je INTERREG projekat finansiran iz dunavskog transnacionalnog programa, koji spaja pet država (Austrija, Slovenija, Mađarska, Hrvatska i Srbija), jednom biciklističkom rutom.

Ideja i cilj projekta jeste spajanje područja budućeg prekograničnog rezervata biosfere Mura – Drava – Dunav.

U projekat je uključeno 15 projektnih partnera iz pet zemalja, sa područja tri reke, koji će kroz jedinstveni brand i održivi proizvod “AoE Bike Trail”, uspostaviti organizacioni i informacioni sistem za pronalaženje jedinstvene ponude za uživanje u rečnim krajolicima.

Rezultat projekta će biti više od 1000 kilometara zajedničke biciklističke rute duž obe strane.

U Srbiji su učešće u ovom projektu dobili grad Sombor i opština Apatin.

Ukupna vrednost projekta iznosi tri miliona i 160 hiljada evra, a sredstva koja se odnose na partnere iz Srbije jesu 270 hiljada evra.

Implementacija ovog projekta započela je 1. juna ove godine, a realizacija će trajati tri godine.

Prezentaciju je otvorio direktor TO Apatin, Nemanja Jović, koji je prisutnima predstavio ceo projekat.

– Izuzetno nam je drago što smo postali partner u jednom ovako važnom i perspektivnom projektu koji će se u naredne tri godine realizovati. Projekat “Bicikilistička ruta – evropski Amazon” je od velikog značaja za region i izuzetno je važno što su Sombor i Apatin postali deo ovog projekta. Apatin je okretnica na ruti, što podiže značaj našeg učešća, a verujem da će se u naredne tri godine mnogo toga učiniti kroz realizaciju ovog projekta, što će svakako pomoći razvoj turizma u Apatinu, a mi kao destinacija sa izraženim prirodnim lepotama i bogatim kulturnim nasleđem imamo sve predispozicije da ga maksimalno iskoristimo na, pre svega, finansijsku dobrobit svih stanovnika opštine Apatin, rekao je Nemanja Jović.

Gosti na radionici, bili su profersori PMF-a Vladimir Marković i Vanja Pavluković, koji su prisutnima govorili uopšteno o cikloturitzmu, benefitima koje ono donosi, kao i o primerima dobre prakse u okruženju i celoj Evropi.

Milisav Pajević

Novi Registar OCD Bosne i Hercegovine u oblasti zaštite životne sredine

08.11.2018

Registar_OCDa — Foto: http://bih.rec.org

Organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine u Bosni i Hercegovini pozvane su da popune sveobuhvatni upitnik, a glavni zaključci ove analize nalaze se u ovom Registru koji je dostupan u štampanoj i elektronskoj formi.

Ukupno 103 organizacije civilnog društva iz BiH učestvovale su u ovom istraživanju.

Registar je uradio REC Kancelarija u Bosni i Hercegovini, a namenjen je svima koji sarađuju sa organizacijama za zaštitu životne sredine, kao i onima koji su aktivni u ovim organizacijama i predstavlja besplatan izvor informacija za sve zainteresovane.

Upisivanje u registar rađeno je na dobrovoljnoj bazi.

Registar organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine možete preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Zorana Mihajlović: Planirane reforme u oblasti finansija, privrede, poljoprivrede i energetike unaprediće poslovno okruženje u Srbiji

08.11.2018

Zorana Mihajlović - Bela knjiga 2018 — Foto: Vlada Republike Srbije

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je juče da su planirane reforme u oblasti finansija, privrede, poljoprivrede i energetike, koje će dodatno unaprediti poslovno okruženje u Srbiji.

Zorana Mihajlović je, na predstavljanju rezultata “Bele knjige 2018”, izjavila da da je najveći napredak postignut u građevinarstvu i transportu, ali da je potrebno još efikasnije sprovođenje reformi i u drugim oblastima.podsetila na to da je uvođenje elektronskih građevinskih dozvola dovelo Srbiju u prvih deset, odnosno 11 na svetu, na “Duing biznis” listi Svetske banke.

– Nadamo se da ćemo moći da i u drugim oblastima budemo tako visokorangirani kao što smo u izdavanju građevinskih dozvola. Naš cilj je moderna Srbija i da idemo napred u svemu što radimo, poručila je Mihajlović.

Kad je reč o građevinarstvu, ona je naglasila da je planirano da do kraja 2020. godine imamo u potpunosti elektronski katastar, i dodala da je u toku sprovođenje i projekta e-Prostor, koji se odnosi na digitalizaciju prostornih planova.

U “Beloj knjizi 2018“, Savet stranih investitora uvrstio je građevinsko zemljište i izgradnju, zajedno sa transportom, među tri oblasti sa najboljim učinkom u sprovođenju preporuka ovog poslovnog udruženja u protekloj godini.

Savet stranih investitora je poslovna asocijacija koje okuplja 122 kompanije, čije ukupno ulaganje u Srbiju iznosi više od 33 milijarde evra, i koje direktno zapošljavaju više od 100.000 ljudi u Srbiji.

Milisav Pajević

Milutin Folić: Cilj je okretanje ekoloških hijerarhija u saobraćaju

08.11.2018

Milutin Folić - Srbija - portet — Foto: Grad Beograd

Grad poput Beograda ima kontinuitet razvoja. Ne možete i ne treba da u jednom mandatu promenite ceo grad. Ono što može da se uradi jeste da se pravilno definišu strateški ciljevi i pravac razvoja grada, rekao je glavni urbanista Milutin Folić za „Ilustrovanu politiku”.

– Mi smo pre nekoliko godina usvojili Strategiju razvoja grada Beograda i novi generalni plan, što su dva najvažnija dokumenta. Oni su nam omogućili da odredimo na koji će se način naša prestonica razvijati. Prvo je izmeštanje industrijske zone iz centra grada, čime se na tim prostorima omogućuje izgradnja gusto naseljenih stambeno-poslovnih kompleksa i na taj način grad razvija unutar svojih prirodnih granica. Racionalno treba koristiti postojeću infrastrukturu, a ne stihijski, kao kada su nastajala divlja naselja bez plana, za koje i dan-danas rešavamo osnovne životne uslove, poput kanalizacije i vodovoda, istakao je Folić.

Spuštanje Beograda na reke je drugi cilj.

– Počeli smo sa uklanjanjem pruge koja razdvaja delove Palilule, pa ćemo i tu povezati grad sa rekom, naveo je Folić.

Treći cilj je okretanje ekoloških hijerarhija u saobraćaju, gde će pešaci, biciklisti i javni gradski prevoz imati prioritet.

– Sve što se planira u gradu biće rađeno u tom duhu. Kada se projektuje jedan bulevar ili ulica, prvo se misli na pešake, zatim na bicikliste, javni gradski prevoz, pa tek onda na automobile. To je promena koju je Evropa doživela pre nekoliko decenija, a Beograd je bio van tog novog svetskog trenda. Konačno smo odlučili da nam to bude prioritet i da naša prestonica ide u korak sa Bečom, Kopenhagenom, Ljubljanom i drugim gradovima koji se okreću humanizaciji, naglasio je Folić.

Beograd je gotovo u svakom svom delu odsečen od reka. Imamo jedan jedini mali deo koji se transformisao, a to je Beton hala i svedoci smo koliko taj deo dobro funkcioniše, dodao je on.

– Prostor Beograda na vodi, nekadašnja skladišta i pruge, uspeli smo da očistimo i na tom mestu sada nastaje jedan novi grad, grad koji vezuje Beograd sa rekama. Najveći akcenat tu stavljamo na javni prostor. Prvo je uređen kilometar priobalja, rade se saobraćajnice, drvoredi, biciklističke staze, parkovi, a uporedo sa tim je i izgradnja zgrada. Imamo i prugu koja je još 1972. godine prema planu bila predviđena za izmeštanje ako bi Beograd izašao na svoje reke, što do današnjih dana nije urađeno. Pre šest meseci tu su prolazili vozovi koji su prenosili opasne materije kroz centar grada. Uspeli smo to da izmestimo i ta trasa će biti predmet najveće transformacije, gde će biti beogradski linijski park, rekao je Folić.

Glavni urbanista se osvrnuo i na sređivanje parka Ušće, koji je oživljen novim sadržajima, uz ideju da se i on u nekom delu integriše sa rekom.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Češka spremna da pomogne Srbiji u procesu usvajanja evropskih ekoloških tekovina

08.11.2018

Trivan i Kucta — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sastao se juče sa ambasadorom Češke Republike u Srbiji Tomašom Kučtom, s kojim je vodio otvoren i prijateljski razgovor o aktuelnim pitanjima u oblasti zaštite životne sredine.

Ministar Trivan je ukazao da su dobri odnosi Srbije i Češke osnova za nastavak saradnje koja će doprineti realizaciji ciljeva za dobrobit životne sredine dveju zemalja i regiona.

– Evropske zemlje prednjače kada je u pitanju zaštita životne sredine, i ova iskustva su značajna Srbiji koja razvija dobre odnose u oblasti životne sredine sa svim zemljama u regionu, istakao je Trivan.

On je izrazio spremnost Srbije da u procesu uključivanja u zajednicu evropskih država koristi iskustva zemalja koje su tim putem već prošle, i tako izbegne moguće greške i ubrza proces pristupanja EU.

Trivan je naglasio da je Ministarstvo utvrdilo stanje i potrebe lokalnih samouprava po pitanju realizacije projekata za zaštitu životne sredine, što je dobra osnova za dalje investiranje u ovu oblast, naročito u oblast prerade otpadnih voda i upravljanje komunalnim otpadom.

– Budno pratimo šta rade zemlje u okruženju, a u onome što želimo da postignemo, svesni smo da ne možemo sami. Imamo solidnu nauku, znanje, ali nam nedostaju investicije i deo tehnologije, istakao je.

Ambasador Kučta je izrazio spremnost svoje zemlje da pomogne Srbiji u postupku pridruživanja Evropskoj uniji, i prenese pozitivna i negativna iskustva Češke u procesu usvajanja evropskih ekoloških tekovina, kako u pogledu strateških pitanja, tako i manjim projektima za rešavanje konkretnih problema u životnoj sredini.

Razmenjujući stavove o aktuelnim problemima i trendovima u životnoj sredini, sagovornici su se saglasili da postoji obostrana otvorenost i zainteresovanost za proširenje saradnje dve zemlje u zaštiti životne sredine.

Dogovoreno je da se razmena iskustava i saradnja intenziviraju pre svega po pitanjima pošumljavanja, remedijacije zemljišta, zaštite predela i upravljanja zaštićenim područjima, a da se prvi susret s češkim stručnjacima održi već u martu mesecu naredne godine.

Milisav Pajević

Smanjite brzinu, šišmiši u letu! BiH prva u svetu uvela saobraćajni znak za opasnost od šišmiša

08.11.2018

ponikva-Vares-znak-simisa_003 — Foto: Centar za krš i speleologiju

Članovi Centra za krš i speleologiju postavili su u subotu 3. novembra 2018. godine prvi saobraćajni znak opasnosti koji upozorava na šišmiše u pećini. To je prvi takav znak u svetu (koliko znamo postoje za divljač, divlje svinje, kengure). Dozvolu za postavljanje znaka odobrila je Direkcija za ceste Zeničko-dobojskog kantona. Znak je postavljen sa obe strane ulaza u pećinu / tunel Ponikva na regionalnoj cesti koja iz Vareša vodi preko planine Zvijezde u dolinu Krivaje. Ova pećina je jedna od pet pećina u svetu kroz koje celom dužinom prolazi saobraćajnica.

Pećinu Ponikvu naseljava nekoliko vrsta šišmiša: veliki potkovasti šišmiš (Rhinolophus ferrumequinum), mali potkovasti šišmiš (Rhinolophus hipposideros), veliki mišouhi šišmiš/mali mišouhi šišmiš (Myotis myotis/Myotis oxygnathus), veliki kasni šišmiš (Eptesicus serotinus), šrajbersijev šišmiš (Miniopterus schreibersii) te širokouhi šišmiš (Barbastella barbastellus) i alpski dugouhi šišmiš, (Plecotus macrobullaris). Ova dva poslednja šišmiša su vrlo retke vrste u Bosni i Hercegovini.

Znak je postavljen zato što je već zabeleženo stradanje šišmiša usled sudara sa automobilima. Budući da je pre nekog vremena postavljena javna rasveta (sa bespotrebno jakim osvetljenjem – čitaj: svetlosno zagađenje), verovatnoća novih slučajeva stradanja. Takođe se nadaju da će novi saobraćajni znak biti još jedna turistička atrakcija Vareša.

Izvor: Centar za krš i speleologiju

U Priboju posađene 134 sadnice u sklopu projekta “Jedno drvo za jednog ratnika”

08.11.2018

Mileševa manastir - sadnja drveća — Foto: JP "Srbijašume"

Povodom obeležavanja stogodišnjice od Prvog svetskog rata i u sklopu projekta “Jedno drvo za jednog ratnika”, u Priboju su nedavno posađene 134 hortikulturne sadnice u čast poginulim oficirima, vojnicima i civilima u Velikom ratu, čiji su zemni ostatci pohranjeni u spomen kosturnici u porti hrama Svetog Velikomučenika Lazara u Priboju.

Hortikulturni sadni materijal je zasađen u portama hramova Svetog Velikomučenika Lazara i Vaskrsenja Hristovog u Priboju, u porti manastira Svetog Georgija u Mažićima, u krugu konaka manastira Svetog Nikolaja Miriklijskog u Pribojskoj Banji i dvorištima osnovnih škola Vuk Karadžić i Nikola Tesla u Priboju i Pribojskoj Banji.

Ovom događaju prisustvovali su Njegovo Preosveštenstvo Episkop mileševski Atanasije, predsednik opštine Priboj, Lazar Rvović, rukovodilac odeljenja za gajenje šuma JP “Srbijašume” i rukovodilac pomenutog projekta, Zvonimir Baković, direktor Direkcije za izgradnju Opštine Priboj, Zdravko Pešut sa saradnicima i opštinski šumarski inspektor, Jasna Dizdarević.

– Projekat ima tri cilja: istorijski – priliku da se odužimo precima za njihovo veliko delo i žrtvu, socijalni – da se pomogne resocijalizaciji osuđenih lica koja dobrovoljno učestvuju u realizaciji ovog projekta, i treći ekološki – da se podigne nivo ekološke svesti, kroz promociju pošumljavanja i značaj šuma u eri klimatskih promena, istakao je Zvonimir Baković i podsetio da su nosioci ovog projekta Ministarstvo pravde Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, JP “Srbijašume” i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu a dosadašnju saradnju ocenio kao veoma dobru.

U okviru projekta “Jedno drvo za jednog ratnika” do kraja ove godine biće ukupno posađeno 1.300.000 sadnica.

Zahvaljujući se učesnicima projekta, Episkop Atanasije je rekao da je svako zasađeno drvo izraz ljubavi i poštovanja prema našim precima, izraz naše želje da njihovo hrabro delo i dalje traje, jer je ono izvor nade i hrabrosti.

Milisav Pajević

Treći globalni okrugli sto o velikim izvorima zagađivanja

07.11.2018

Danas i sutra se u Ženevi u organizaciji UNECE i OECD održava treći globalni okrugli sto o velikim izvorima zagađivanja (PRTR register).

Ovom sastanku prisustvuje preko 250 predstavnika zemalja članica i međunarodnih organizacija, predstavnika nevladinog sektora i naučnih organizacija i drugih zainteresovanih strana.

Skup je otvorio gospodin Marco Keiner, Direktor, UNECE i gospodin Dejan Zlatanović, ambasador, stalni predstavnik Republike Srbije pri Ujedinjenim Nacijama u Ženevi.

Ambasador je u svom obraćanju prikazao aktivnosti u Srbiji koje se sprovode u oblasti praćenja stanja u oblasti industrijskog i komunalnog zagađivanja, kao i posvećenost naše zemlje međunarodnim aktivnostima vezanim za PRTR.

Vođenje Registra ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci u našoj zemlji je jedna od aktivnosti koje se sprovode u Odeljenju za Nacionalni registar izvora zagađivanja Agencije za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

Otvoren prvi EKO – Maksi supermarket

07.11.2018

trivan u samoposluzi — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je otvaranju ekološke prodavnice – Maksi supermarketa kompanije Delez, prve ovakvog tipa u Srbiji i na Balkanu.

U ovoj prodavnici, kompanija Delez Srbija zamenila je strandardni sistem hlađenja ekološkim sistemom koji je baziran na ugljen-dioksidu, čime je izbacila iz upotrebe standardni freon R404A, što doprinosi zaštiti životne sredine. Inovativno tehnološko rešenje podržano je od strane Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prilikom obilaska prodavnice, ministar Trivan je upoznat sa tehnološkim rešenjem rashladnog sistema, njegovim ekonomskim i ekološkim prednostima.

Naglašeno je da ovaj sistem znatno smanjuje emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu od postojećeg, i da je za 25 posto energetski efikasniji, zbog čega predstavlja značajan iskorak u očuvanju životne sredine. Istovremeno, izbacivanjem iz upotrebe freona u sistemu rashlađivanja, kompanija Delez Srbija u svom poslovanju ostvaruje evropske ekološke standarde.

Trivan je izrazio zadovoljstvo što je Srbija učinila još jedan pionirski korak za Srbiju i Balkan, čime je potvrdila svoju posvećenost zaštiti životne sredine u čitavom regionu.

– Eliminisanje freona iz procesa rashlađivanja je izuzetno značajno sa stanovišta zaštite životne sredine, ali tu su i drugi koraci Deleza Srbija kao što je smanjenje upotrebe plastičnih kesa, što su važni rezultati, a još važnija je promena u našim glavama, promena u razmišljanju, da zaštita životne sredine nije samo stvar države, kompanija, ona je stvar svih nas, istakao je Trivan.

Ministar je pozvao kompaniju Delez Srbija da nastavi sa otvaranjem ekoloških prodavnica, i druge kompanije da se pridruže u uspostavljanju ekoloških standarda u svom društveno odgovornom poslovanju.

Posebno je naglasio značaj podrške Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu uspostavljanju prvog ekološkog rashladnog sistema u prodavnici, što je još jedan dokaz da Srbija ima dovoljno znanja i pameti za unapređenje zaštite životne sredine, a ono što još uvek nedostaje je novac.

Kventin Roje, generalni direktor Delez Srbija naglasio je da će kompanija nastaviti da obezbeđuje ekološke standarde u svom odgovornom poslovanju, radi budućih generacija.

– Uveli smo sistem naplate plastičnih kesa, zahvaljujući kojem smo smanjili njihovo korišćenje za više od 65 odsto i počeli da uspešno menjamo navike sugrađana. Zajedno sa potrošačima samo u prošloj godini reciklirali smo više od deset hiljada tona otpada. Odgovornost kompanije ogleda se i u tome da strateški uvodimo promene koje pozitivno utiču na sve nas. Planiramo da do kraja godine otvorimo još ekoloških prodavnica, uz poštovanje najstrožih ekoloških standarda, rekao je Kventin Roje.

Milisav Pajević

Naučnici sekvenciraju DNK svih živih bića kako bi ih spasili od izumiranja

07.11.2018

Bolje razumevanje biodiverziteta i održivo korišćenje resursa je jedno od najvećih naučnih i društvenih izazova ovog veka a njegovo prevazilaženje zahteva bolje poznavanje evolucije i odnosa među milionima organizama koji žive na planeti.
Zato, naučnici će sekvencirati genetske kodove svake životinje, biljke i gljive sa teritorije Velike Britanije.

Sekvenciranje je u genetici i biohemiji metoda kojom je moguće utvrditi redosled pojedinih gradivnih elemenata u velikom molekulu. Sekvenciranje DNK je svojevrstan početak istrazivačke revolucije na polju genomike. Od 1995. godine do danas je na taj način sekvenciran genom 330 različitih organizama među kojima i genom čoveka. Dešifrovanje (“otključavanje”) genetičkog koda direktno na “izvoru”, naime na nivou DNK, je od velikog značaja za naučna istraživanja. Ako je DNK sekvenca poznata, moguće odrediti aminokiselinske sekvence kodiranih genskih produkata – protein.

Ovaj veliki projekat nazvan “Darvinovo drvo života” zvanično je počeo 1. novembra. Genetski kod više od 66 000 vrsta će biti analiziran i sačuvan u narednih 10 godina a to će omogućiti prirodnjacima neverovatne uvide u živi svet i način na koji on funkcioniše.Uzorci će biti prikupljeni od strane naučnih timova širom zemlje a biće korišćene najnovije tehnologije u analizi ovog ogromnog broja podataka.

Nakon upozorenja o kolapsu globalnog biodiverziteta, naučnici smatraju da će ovaj projekat moći da nam pomogne da sačuvamo mnoge vrste od izumiranja. Takođe, doneće i druge koristi za čovečanstvo, poput novih lekova, hrane pa čak i goriva.

Ovaj projekat je deo većeg programa pod nazivom Earth BioGenome Project, čiji je cilj da sekvencira genome svih 1.5 miliona vrsta na svetu.
Projekat će koštati oko 100 miliona funti u prvih pet godina.

„Globalno, više od pola vrsta kičmenjaka je izumrlo u poslednjih 40 godina a 23 000 vrsti je ugroženo,“ rekao je profesor, učesnik projekta, Majk Straton.

Poslednjih meseci postalo je jasno da su mnoge vrste u Velikoj Britaniji u opasnosti zbog zagađenja, industrije, poljoprivrede i klimatskih promena.

Ovi genetički podaci pomoći će nam da sačuvamo mnoge vrste tako što će nam pokazati njihove prednosti i slabe tačke, poput sposobnosti da podnesu promenu temperature ili podložnosti određenim bolestima. Ove informacije takođe mogu da nam pomognu da otkrijemo nove vrste, koje nisu odmah očigledne, tj. sve dok se ne analizira njihov DNK. Takođe, sve informacije biće dostupne, pa će svako iz naučne zajednice zainteresovan za ovu temu moći da im pristupi.

Milan Zlatanović

Kroz partnerstvo države i reciklera do najboljih rešenja

07.11.2018

Tokom procesa reciklaže otpad se pretvara u sirovine koje se dalje mogu koristiti u proizvodnom procesu. Upotrebom recikliranih materijala štede se prirodni resursi i energija. Reciklaža manje zagađuje vazduh, vodu i zemljište nego primarna proizvodnja sirovina. Reciklaža obezbeđuje nova radna mesta. Benefiti su veliki, a da li prepoznajemo značaj i da li imamo mogućnosti za reciklažu u našoj zemlji?

U Udruženju reciklera Srbije kažu da su građani izuzetno zainteresovani za reciklažu različitih proizvoda.

„Građani i firme svakodnevno se javljaju našem Udruženju sa raznim pitanjima. Najčešće se raspituju gde i kako se recikliraju kućni uređaji, ali ih zanima i reciklaža sijalica, baterija, stakla, guma… Ima i onih koji bi da odvajaju otpad u domaćinstvu u četiri kategorije jer su to na primer videli dok su boravili u Nemačkoj. Javljaju se i predsednici stanara zainteresovani da prikupupljaju određen otpad u okviru zgrade”, navodi Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije i dodaje:

„Verujem da su građani koji vode računa o recikliranju ponosni što su tog dana uradili naizgled malu stvar ali za okolinu značajnu, bilo da su ubacili plastične flaše u namenski kontejner, pozvali reciklažni centar da preuzme stari televizor ili odneli dotrajale baterije u prodavnice koje ih prikupljaju.”

Obradović ističe da je konstantna edukacija građana neophodna jer će uvek biti pojedinaca koji ne obraćaju pažnju na životnu sredinu ne shvatajući da tako čine štetu i po svoje zdravlje.

„I dalje ima onih koji će baciti staru veš mašinu u šumu ili frižider u kanal. Neophodno je da konstantno svi zajedno radimo na edukaciji građana – i država i mediji i NVO i reciklažna industrija. Sa druge strane, u mnogim selima ne postoje ni obični kontejneri za smeće. To nije opravdanje za postojanje stotina divljih deponija, ali je nekada potrebna velika energija građana da se postaraju za otpad. Tek ako svuda imamo kontejnere, namenske posude i uopšte uređeniji sistem upravljanja otpadom i uz to edukujemo građane rezultati će biti vidljivi vrlo brzo. Kada postoji zaokružen sistem onda se na svakom negativnom slučaju mogu primeniti kazne za nepropisno odlaganje otpada.”

Zbog tehnologije koja se razvija velikom brzinom sve je više elektronskih i električnih uređaja koji stižu za zamenu. U Udruženju reciklera Srbije pozivaju građane da ne bacaju ove uređaje u prirodu i ne skladište ih u podrumu jer ovi aparati, kada su dotrajali, postaju opasan otpad s obzirom na to da sadrže materije štetne po okolinu.

Sve uređaje građani mogu predati u najbliži reciklažni centar ili pozvati reciklažni centar da preuzme uređaj na njihovoj kućnoj adresi. Ako kupuju novu tehniku, mogu da se raspitaju u prodavnici da li kod njih mogu predati stari uređaj za reciklažu. Na ovaj način stari aparati biće adekvatno zbrinuti i neće uticati negativno na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Reciklaža i cirkularna ekonomija

Živeli smo u vremenu nekontrolisanog korišćenja resursa, velike potrošnje energije, a na životnu sredinu nije se obraćala pažnja. Iako je pritisak na životnu sredinu veliki, promene i investicije su odlagane. Sada nas na velika ulaganja obavezuje Poglavlje 27 o životnoj sredini u procesu pridruženja Srbije EU. Takođe, sve se više govori o cirkularnoj ekonomiji, modelu koji zaokružuje proces od proizvodnje preko reciklaže do ponovne proizvodnje.

„Veoma kaskamo za evropskim zemljama u oblasti zaštite životne sredine jer se ovim pitanjima naša zemlja nije bavila ili pak samo sporadično u nekim oblastima. Upravljanje otpadom u Srbiji je na veoma niskom nivou u skoro svim segmentima. Međutim, mi sada možemo da iskoristimo upravo najbolje prakse iz zemalja koje su daleko odmakle. Na primer, kod nas je kasno počela reciklaža kućnih uređaja, guma, vozila i drugog, ali kada je počela, firme su nabavile najsavremenije uređaje za reciklažu i sada imaju najbolja postrojenja u ovom delu Evrope”, objašnjava sagovornica iz Udruženja reciklera Srbije.

Tekst u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar – novembar 2018. od 78. do 81. stranice.

Suživot ljudi i velikih zveri u Dinaridima je moguć!

07.11.2018

Održan prvi regionalni sastanak EU platforme za suživot ljudi i velikih zveri čime je započela saradnja na području čitave populacije medveda, vuka i risa u ovoj regiji.

Budvi je održan prvi regionalni sastanak EU platforme na temu suživota ljudi i velikih zveri u dinarskoj regiji u organizaciji Svetske organizacije za zaštitu prirode – WWF Adrije, IUCN-LCIE, Parkova Dinarida, Centra za zaštitu i istraživanje ptica Crne Gore i EuroNature. Pedeset sudionika iz petnaest zemalja zaključilo je kako je od ključne važnosti prekogranična saradnja, razmena znanja i iskustava, te upravljanje populacijama na čitavom području dinarske regije bez obzira na trenutne različite prakse.

„Dinarska regija jedna je od najbogatijih evropskih regija u pogledu bioraznolikosti, uključujući tri vrste velikih zveri – smeđeg medveda, vuka i risa. Budući da trenutno ne postoji zajednički dijalog i prekogranična saradnja na zaštiti i upravljanju populacijom velikih zveri, ovaj je sastanak važan korak u osnivanju regionalne platforme. Dinarska platforma će biti jedinstveni primer zajedničkog upravljanja tako velike populacije, kroz čak 10 zemalja, što je odličan primer ostatku Evrope“ istaknuo je Luis Suárez iz WWF Španija.

Dinara-Pindos-Balkan je područje u kojem obitava stabilna populacija vuka i medveda, krhka populacija eurazijskog risa te kritično ugrožena vrsta balkanskog risa. Regija obuhvata deset zemalja, članica EU i zemalja koje nisu članice Evropske unije; Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Makedoniju**, Bugarsku i Grčku. Trenutno upravljanje vukom, medvedom i risom vodi se u nacionalnim okvirima, ali životinje ne poznaju državne granice.

Takođe, pravni okvir nekih od zemalja još nije usklađen s EU i međunarodnim standardima, planovi upravljanja ne postoje ili se ne primenjuju, što bi pojedinima moglo otežati proces integracije u Evropsku uniju. Evropska komisija je podstakla osnivanje EU platforme kako bi olakšala primenu EU propisa o zaštiti prirode i omogućila dijalog svih zainteresovanih strana – naučnici, udruženja za zaštitu prirode, lovci, stočari, poljoprivrednici i privatni vlasnici zemljišta.

„Kako bismo poboljšali suživot ljudi i velikih zveri, naročito u ruralnim područjima regije, nužna je prekogranična saradnja, ujednačene metode praćenja stanja i zajednička baza podataka u svrhu boljeg upravljanja populacijama. Jedino saradnjom svih učesnika na međunarodnom polju postići ćemo uspešno očuvanje harizmatičnih vrsta kao što su vuk, medved i ris te pronaći najbolja rešenja za suživot ljudi i velikih zveri u našoj regiji“, zaključila je Andrea Štefan iz WWF Adrije.

** Naziv Makedonija koristi se za Bivšu jugoslavensku Republiku Makedoniju

Nova cisterna za potrebe službe javne higijene i pranja ulica u Kragujevcu

07.11.2018

Javno komunalno preduzeće “Šumadija Kragujevac“ za potrebe službe javne higijene i pranja ulica nabavilo je novu cisternu koja istovremeno može služiti i za potrebe snabdevanja pijaćom vodom u određenim situacijama, rekao je Nemanja Dimitrijević, direktor ovog javno komunalnog preduzeća.

Vrednost novog vozila je blizu 8,5 miliona dinara sa PDV-om, a sredstva su obezbeđena iz sopstvenih izvora, objašnjava Dimitrijević.

Prema rečima direktora posle dužeg perioda za potrebe čišćenja i pranja saobraćajnica kupljeno je novo vozilo koje će značajno da doprinese boljem održavanju gradskih ulica.

Posle dužeg perioda možemo da kažemo da je park zanovljen novim, kompletnim vozilom za potrebe službe javne higijene.

Zapremina cisterne je 11 hiljada litara i trebalo bi da značajno doprinese boljem održavanju gradskih ulica. Ono što je specifično za ovu cisternu je da pored običnog pranja uz pomoć creva, ovo vozilo ima šest mlaznica u prednjem delu.

Govoreći o potrebnim uređajima i vozilima za funkcionisanje preduzeća Šumadija Kragujevac, direktor Dimitrijević kaže da je u planu za sledeću godinu nabavka novih kamiona i možda još jedne cisterne, a do kraja ove kupovina motornih usisivača i vozila putar za potrebe sektora koji se bavi održavanjem i rekonstrukcijom puteva i ulica.

Potrebna je nova oprema ali nabavku određujemo prema prioritetima predviđenom dinamikom i planovima, a osnovni cilj nam je da građima pružimo što kvalitetniju uslugu, dodao je Nemanja Dimitrijević, direktor JKP Šumadija.

Milisav Pajević

Obavljen monitoring ugrožene ptičje vrste na Ulcinjskoj solani

07.11.2018

crow-1497489_960_720 — Foto: Pixabay.com

Javno preduzeće za Nacionalne parkove Crne Gore iskazalo je zahvalnost značajnoj grupi evropskih ornitologa i njihovim organizacijama koje su u saradnji sa crnogorskim ornitolozima realizovale aktivnosti na očuvanju, zaštiti i promociji bogatog ornitološkog nasleđa Ulcinjske solane.

Organizacije i pojedinci koji su učestvovali i sarađivali na monitoringu Zlatovrane su: Club 300 (dr. Ernst Albegger), BirdLife Steiermark, Austrija; Naturschutzverein Kilchberg, Schweiz (Fabian Schwarzenbach); Blaurackenverein (L.E.i.V.), Austrijaa (Bernard Wieser); WWF Austria (Arno Mohl); Društvo Pelikan, Ulcinj (Hajrudin Shata); CICONIA Slovenija, (Borut Stumberger); kao i Gani Resulbegović (Hotel Palata Venezia, Ulcinj).

Zahvaljujući zajedničkim aktivnostima u prethodnim mesecima na zameni dotrajalih i postavljanju novih kućica za gnežđenje ugrožene ptičje vrste Zlatovrane (Coracias garrulus), gnezdilo se najmanje 13 parova ptica koja su imala više od 70 mladunaca.

Nacionalni parkovi Crne Gore će i u narednom periodu pružati podršku svim organizacijama i pojedincima u cilju istraživanja biodiverziteta Ulcinjske solane.

Milisav Pajević

Da li i vi gradite Ljubinkin legat? Prikupljeno 50% sredstava i dupliran uspeh!

07.11.2018

43492884_10156455010036352_1982013895413334016_n — Foto: ORCA

Zahvaljujući podršci preko 140 donatora koji su se uključili u kampanju prikupljanja sredstava donacije.rs/ljubinkinlegat neprofitne organizacije ORCA, prikupljeno je preko polovine potrebnog iznosa za osnivanje prvog studentskog doma za buduće stručnjake za zaštitu životinja i prirode u Srbiji. I ne samo to. Tokom kampanje ORCA je primila svoj drugi legat u vidu još jednog stana! Tako su se stvorili uslovi da dupliraju uspeh!

Sve je počelo tako što je žena velikog srca, Ljubinka Vivčar, organizaciji ORCA testamentom ostavila svoj stan od 35m2 u Beogradu, verujući u važnu misiju. Želeli su da njen velikodušni gest omogući razvoj i obrazovanje novih generacija stručnjaka za dobrobit životinja i zaštitu prirode u našoj zemlji.

Jedna od njih je Slavica Squire, osnivač prvog NLP instituta i Coaching Akademije koja je sama duplirala sve ono što su polaznici njene edukacije sakupili. Na taj način je za samo jedan dan prikupljeno preko 130.000 dinara.

Istog dana, na oduševljenje i radost svih prisutnih, polaznica Bojana Stanković je ponudila da umesto novčane pomoći, zavešta svoj stan.

Da bi sakupili 100% sredstava potrebnih da Ljubinkin stan adaptiraju za život i školovanje generacija studenata koji žele da svoje karijere posvete životinjama i prirodi i tako direktno pomognu hiljadama životinja, potrebna im je i vaša pomoć!

Do kraja kampanje je preostalo samo 16 dana, uključite se što pre!

Donirajte na sajtu donacije.rs/ljubinkinlegat ili na žiro račun 160-506090-50 (Primalac: ORCA, Stjepana Filipovića 29/16, Beograd; Svrha uplate: “Podrška otvaranju studentskog doma”) da zajedno izgradimo Ljubinkin legat.

Ne mogu ovo bez vas!

Studentski dom će pomoći životinjama jer razvija stručne kapacitete u našoj zemlji. ORCA želi da svim vlasnicima kućnih ljubimaca budu dostupni stručnjaci koji znaju kako da reše probleme koji često uzrokuju napuštanje ljubimaca, poput: “grize nameštaj” ili “agresivan je”… Ovo je samo jedan od primera, a tu su i pitanja dobrobiti farmskih životinja, zaštite divljih životinja u prirodi i mnoga druga. Problemi su složeni, trebaju nam stručnjaci koji znaju kako da ih reše.

Studentski dom će pomoći ljudima jer će prva generacija studenata biti dve devojke od kojih će bar jedna da bude iz doma za decu bez roditeljskog staranja. Ovi mladi ljudi, nakon odlaska iz doma ili hraniteljskih porodica, otežano dobijaju studentski dom i stipendije. ORCA želi da im pruži šansu da studiraju. Na ovaj način, postupak Ljubinke Vivčar će da se umnoži u mnogo plemenitih gestova i svetlih perspektiva.

Njihova kampanja je deo šire priče – ORCA Akademije, kojom razvijaju i aktiviraju naučne i stručne kapacitete u oblasti dobrobiti životinja i zaštite prirode u našoj zemlji. Pored obezbeđivanja besplatnog smeštaja u Studentskom domu, njihovi stipendisti će imati praksu u ORCA, stručnu pomoć od njihovih mentora – profesionalaca u svojim oblastima u izradi stručno-istraživačkih radova, kontakt sa najvećim imenima iz zemlje i inostranstva (stručnjaka, institucija i organizacija) iz ove oblasti i imati priliku da tokom studiranja direktno rade za dobrobit životinja na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou.

Pratite njihovu kampanju na www.facebook.com/ORCASerbia.

Pročitajte još:

Otvorimo zajedno prvi studentski dom za životinje i prirodu u Srbiji

1-za-100: Za svaki prodati komad nameštaja zasade 100 stabala

07.11.2018

forest-road-trees — Foto-ilustracija: Unsplash

One for Hundred je preduzeće iz Austrije koje proizvodi nameštaj. Prave komade po meri od masivnog drveta, a sav materijal koji koriste u proizvodnji potiče iz njihove sertifikovane šume na severu Beča, u takozvanom Weinviertel (vinska četvrt). Ono što je neobično u njihovom poslovanju jeste to što kada kupite jedan njihov artikal, njihova šuma postane bogatija za sto novih stabala.

Od drveta do stola

Kompanija garantuje vrhunski kvalitet, smanjeno zagađenje životnog okruženja i potpunu transparentnost procesa od drveta do stola. Dizajn njihovog nameštaja je bezvremenski i u isto vreme jedinstven i prilagodljiv vašim željama i potrebama – imate mogućnost da odaberete veličinu komada, vrstu drveta, boje i premaze. Kolekcija je dostupna na sledećem linku: http://oneforhundred.com/en/collection/.

Šuma u oblasti Weinviertel nalazi se u posedu porodice Princhorn duže od dva veka, a vlasnici nastoje da je budućim naraštajima predaju u što boljem stanju. Upravo iz tog razloga, njihovo preduzeće se i posvetilo održivom šumarstvu.

Na imanju One for Hundred rastu mešovite listopadne i četinarske šume koje su se odranije “odomaćile” u tom području. Kompanija izbegava sadnju isključivo jedne vrste drveća i sadi različite kulture u cilju održanja tla zdravim i radi raskošnosti biodiverziteta.

Stabla se sade ručno na proleće i na jesen.

Jelena Kozbašić

1...1,0041,0051,006...1,676 Page 1,005 of 1,676

Reciklaža i cirkularna ekonomija

Ne mogu ovo bez vas!

Pročitajte još:

Od drveta do stola

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM