Kako prenosi Tanjug, pozivajući se na agenciju Rojters, pad cena nafte u protekle dve godine će u manjoj meri doprineti rastu globalne ekonomije nego što se prvobitno smatralo, a celokupni efekti bi čak mogli biti negativni, saopštila je Evropska centralna banka (ECB). Budući da su cene nafte pale sa nivoa od preko 110 dolara za barel, koliko su iznosile sredinom 2014, na aktuelnih 50 dolara za barel, mnogi su očekivali da će jeftinija nafta dati jednokratni podsticaj globalnom rastu podizanjem potrošnje, jer bi firmama i domaćinstvima trebalo da ostane više novca na raspolaganju za trošenje zbog manjih računa za gorivo, prenosi agencija Rojters. Ipak, pozitivni efekti su za sada ograničeni, dok je negativni uticaj na zemlje izvoznike nafte značajan, praćen negativnim prelivanjem na ostala tržišta u razvoju, navodi ECB u najnovijem mesečnom biltenu.
„Ako se za primer uzmu Sjedinjene Države, kao jedan od vodećih neto uvoznika nafte u svetu, benefiti jeftinije nafte po potrošnju su manji nego što se prvobitno očekivalo i najvećim delom su poništeni oštrim padom ulaganja u sektoru energenata“, ističe se u ECB-ovom biltenu. „Uz pretpostavku da je, na primer, 60 odsto pada cene nafte od sredine 2014. godine izazivala ponuda, a ostatak potražnja, ti modeli sugerišu da bi kombinovani uticaj ta dva faktora na svetsku ekonomsku aktivnosti bio nadomak nule, ili čak blago negativan“, poručuje se u ECB-ovom biltenu. Od potrošnje nije bilo koristi, jer su se domaćinstva odlučila na povećanje štednje i mnoga među njima nisu menjala obrasce potrošnje, jer nisu očekivala da bi pad cena nafte mogao da potraje. Međutim, u slučaju izvoznika, šok je bio neočekivano veliki, s obzirom na pad cena nafte ispod „pozitivne nule“ na fiskalnom planu, što je dovelo do značajnog pada BDP-a, zaključuje se u ECB-ovom biltenu.
www.tanjug.rs
Vesna Vukajlović
