Tokom drugog dana konferencije OIE Srbija 2024 bilo je nekoliko interesantnih panela, dok je jedan od njih bio posvećen solarima. Panel diskusija „Izazovi i perspektive razvoja i izgradnje solarnih elektrana“ okupila je veliki broj učesnika konferencije. Moderator ovog panela bio je dr Radivoje Petrikić, CMS Beograd, a učesnici: Džonatan Bonadio, SolarPower Europe Janis Romeliotis, Sungrow, Nina Hojnik, direktorka Slovenačkog fotonaponskog udruženja, Miloš Kostić, generalni direktor, MT KOMEX i Dunja Grujić – direktorka Sektora za podršku tržištu, „Elektrodistribucija Srbije“.
Tom prilikom, Džonatan Bonadio iz organizacije SolarPower Europe na početku panel diskusije izrazio je optimizam u vezi sa rastom solarnog sektora u Evropi, navodeći kako su solarne instalacije porasle sa 44 GW na 60,9 GW između 2022. i 2023. godine, što je povećanje od 50 odsto u samo godinu dana, sa posebnim naglaskom na Nemačku kao lidera u ovoj oblasti. Takođe je istakao cilj EU da do 2030. godine instalira 750 gigavata solarnih kapaciteta, što zahteva regulatornu stabilnost i poboljšanu integraciju solarnih sistema širom kontinenta. Bonadio je ukazao na potrebu za većim udelom komunalnih instalacija, koje trenutno čine manji deo ukupnih kapaciteta, kao i na značaj elektrifikacije energetskih sistema, očekujući da će udeo električne energije u finalnoj potrošnji porasti do 50 odsto do 2040. godine.
Pročitajte još:
Miloš Kostić, vlasnik kompanije MT-KOMEX i pionir u razvoju solarnih projekata u Srbiji, podelio je svoja rana iskustva iz 2009. godine kada su regulatorne prepreke i ograničena državna podrška umanjile početno uzbuđenje za solarnom energijom. Početna faza je bila ispunjena čak i nezadovoljstvom jer su solarni kapaciteti bili ograničeni na samo 5 MW, dok su druge vrste obnovljive energije, poput hidro i biogasa, imale prednost, što je rezultiralo sporim rastom solarnih instalacija. Međutim, shvatio je da koliko god ova odluka u početku izgledala kao velika prepreka, iskustva stečena u ranim danima razvoja solarne industrije pokazala su da bi nastavak neke druge politike zapravo bio štetan, ne samo za državni budžet već i za sam sektor. Osvrćući se na ove lekcije, Miloš je izrazio i izvesnu dozu zadovoljstva jer su ovakve ranije odluke omogućile da se sektor postepeno razvija u skladu sa realnim kapacitetima i potrebama tržišta.
Kostić je iskoristio priliku da kao osnivač kompanije Charge&GO, opiše izazove uspostavljanja mreže za punjenje električnih vozila. Od osnivanja 2016. godine do danas, Charge&GO je znatno napredovao, fokusirajući se na tri glavna stuba: prodaju i distribuciju punjača za EV, razvoj infrastrukture – koja trenutno broji 65 punjača raspoređenih na 55 lokacija u Srbiji sa ukupnim povezanim kapacitetom od 8 MW, te razvoj softvera za upravljanje procesom punjenja i poboljšanje korisničkog iskustva.
U skladu sa regulativom EU, Charge&GO je spreman da pređe na naplatu po kWh čim to zakon dozvoli, umesto naplate vremena, sa ciljem pružanja jednostavnijeg i pravednijeg cenovnog modela svojim korisnicima.
Dunja Grujić je na panelu iznela detalje o integraciji solarnih elektrana u distributivni sistem Srbije, navodeći da mreža trenutno broji 402 proizvođača sa ukupnom instalisanom snagom od 320 MW, uključujući 171 solarnu elektranu sa kombinovanim kapacitetom od oko 60 MW. Dodala je da je mreži pridodato i oko 3.600 prozjumera, uključujući domaćinstva i preduzeća, što dodatno doprinosi sa 78 MW, od čega 2.600 predstavljaju domaćinstva. Takođe, govorila je o tekućim naporima za pojednostavljenje procesa priključenja, uključujući ažuriranje internih procedura i predstojeće regulatorne promene koje bi olakšale priključenje novih proizvođača na mrežu, ističući nove regulative koje balansiraju odgovornosti proizvođača i prozjumera.
Nina Hojnik iz Slovenije detaljno je izložila transformaciju svoje zemlje u sektoru obnovljivih izvora energije, fokusirajući se prvenstveno na solarne projekte. Prenela je kako su ranije subvencije uvedene 2011. godine ključno doprinele rastu solarnih kapaciteta, što je rezultiralo instalacijom oko 120 MW do ukidanja subvencija. Odlučan preokret dogodio se 2016. godine uvođenjem sistema neto merenja, što je omogućilo efikasniju integraciju solarne energije u nacionalnu mrežu i dodatno podstaklo rast, pri čemu je kapacitet porastao do nekoliko stotina megavata do 2023. godine. Hojnik je naglasila kako je kontinuirana podrška kroz adekvatne politike ključna za kontinuirani razvoj solarnih resursa.
Energetski portal
