Uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama – COP29, u Azerbejdžanu, održan je četvrti ,,Dijalog o klimatskim promanama – Treća generacija klimtskih ambicija’’. Događaj je organizovan u Sava Centru u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine, Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Učesnici događaja razgovarali su o tome kako da Srbija dodatno smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagodi se novoj klimatskoj realnosti kako bi postala otpornija na klimatske promene, a da ujedno zelenu tranziciju iskoristi za dalji razvoj privrede i društva. O ovim temama razgovaralo se u svetlu zvaničnih podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji pokazuju da je leto 2024. godine najtoplije u Srbiji od početka merenja sa prosečnom temperaturom koja je bila viša za 3oC.
U Dijalogu su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava u Vladi Srbije, međunarodnih razvojnih partnera, domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, privrede, kao i agencija UN-a u Srbiji.
Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, istakla je da pocene pokazuju da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Ukoliko se na globanom nivou ne budu preduzele ambiciozne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, do kraja veka može da se očekuje povećanje temperature za čak 5,8 oC u našoj zemlji.
Prema njenim rečima, Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime, a Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove definiše 25 prioritetnih mera koje su neophodne da bi se smanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike, posebno u sektoru poljoprivrede, gde su štete u prethodnim godinama bile izrazito visoke.
Kako je navela, od 2000. godine, minimalne materijalne štete i gubici koji su nastali kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji, procenjeni su na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto.
Pročitajte još:
- IEA: Primena čiste energije beleži rast, ali sa velikim regionalnim razlikama
- Zeleni rast: 30 odsto regiona u svetu postiže ekonomski rast uz smanjenje emisija CO2
- Novi rekordni nivo GHG – da li sledi porast temperature?
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, poručila je da EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende, kako bi pomogla Srbiji da odgovori na klimatske promene i dekarbonizuje privredu, navodi se u izveštaju UNDP-a.
„Podržavamo unapređenje zakonodavnog okvira i javnih politika, ulažemo u unapređenje veština ljudi i u inovacije malih i srednjih preduzeća koje doprinose pravednoj zelenoj tranziciji, kao i u smanjenje emisija u oblasti energetike, saobraćaja i poljoprivrede prelaskom na obnovljive izvore energije, poboljšanjem energetske efikasnosti i podsticanjem održive poljoprivrede“, istakla je Halačeva i dodala da će, zahvaljujući Zelenom dogovoru, EU ispuniti cilj da do 2030. godine smanji svoje neto emisije GHG za najmanje 55 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990.
Kako se navodi u Izveštaju UNDP-a, na Dijalogu je bilo reči o tome kako unapređenje javnih politika može da doprinese prilagođavanju Srbije na klimatske promene i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije za koje u zemlji postoji potencijal, poput geotermalne energije i biometana.
„Postavili smo kao cilj da do 2030. skoro svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora. Do tada će na mrežu biti dodato ukupno oko 3,5 GW novih kapaciteta iz OIE, iz javnih i privatnih investicija. Zajedno sa značajnim povećanjem energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima, do kraja decenije emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990“, rekla je Jovana Joksimović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i EU integracije.
Ona je navela da će, zahvaljući završenim postrojenjima za odsumporavanje u TE Kostolac B i u Tentu A, te nakon izgradnje istog postrojenja za Tent B, više od 90 odsto termo-kapaciteta u Srbiji biti potpuno ekološki prihvatljivo na nivou evropskih standarda, što znači i bolji kvalitet vazduha.
Kako se istakla državna sekretarka Dokić, važno je kako se sprovode mere adaptacije na klimatske promene, odnosno ne smemo da koristimo značajno više energije kako bismo se prilagodili. Kao primer navela je veću potrošnju električne energije tokom letnjeg perioda zbog korišćenja rashladnih uređaja. Kao još jedan sektor koji mnogo trpi zbog klimatskih promena, država sekretarka je navela turizam, naročito tokom zimskih dana. Kao primer navela je sve češće periode bez snega na planinama, zbog čega se proizvodi veštački sneg čime se ponovo troši mnogo energije.
Zbog toga je, kako je navela, kroz sam program adaptacije predviđena uredba kojom će se videti na koji način se implementiraju sve ove mere.
U posebnom fokusu Dijaloga je bilo pitanje obezbeđivanja stabilnih izvora finansiranja za sprovođenje zelene tranzicije, kako bi privreda nastavila da raste uz očuvanje životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana i građanki.
Dijalog je organizovan uoči 29. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime – COP 29, koja se održava od 11. do 22. novembra u Bakuu. U fokusu ovogodišnje konferencije će biti zajednički napori država za ograničavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje uticaju klimatskih promena, kao i obezbeđivanje finansiranja za ostvarenje ovih ciljeva.
Energetski portal
