Od ključnih projekata do strategija za budućnost

Uključnom periodu energetske tranzicije Crna Gora ima jasan cilj, prelazaka na izvore energije koji su održiviji i manje štetni za životnu sredinu. Ova tranzicija nije samo odgovor na međunarodne obaveze vezane za klimatske promene, već i ključni deo nacionalne strategije za unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine. Od ratifikacije međunarodnih sporazuma do usvajanja novih zakona i sprovođenja velikih infrastrukturnih projekata, Crna Gora je posvećena ostvarivanju ambicioznih ciljeva o kojima smo razgovarali sa Sašom Mujovićem, ministrom energetike Crne Gore.

Kako teče energetska tranzicija Crne Gore?

– Ratifikacijom međunarodnih sporazuma iz oblasti klimatskih promena Crna Gora se, između ostalog obavezala da će preduzeti mere u cilju sprovođenja energetske tranzicije. Energetika je privredna grana koja je prepoznata kao oblast koja u najvećoj meri doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte i od koje se očekuje značajan doprinos u cilju stabilizacije koncentracije zagađujućih materija. Najvažnije aktivnosti za dostizanje ciljeva su usvajanje Zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, koji će ubrzati integraciju proizvodnih objekata na bazi sunca i vetra, potom smo objavili pozive za subvencionisanje različitih programa iz oblasti energetske efikasnosti. Korisnici ovih programa će direktno uticati na smanjenje zagađenja vazduha ali će istovremeno ostvariti i finansijske uštede. Kada je u pitanju EPCG, kao jedan od razvojnih stubova energetike u Crnoj Gori, mogu se pohvaliti vrlo odgovornim i redovnim održavanjem proizvodnih pogona, među njima istakao bih dva projekta na koje se čeka više decenija, a to su projekat ekološke rekonstrukcije termoelektrane i projekat toplifikacije Pljevalja.

Šta donosi Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora? Koliko se ulaže u OIE u Crnoj Gori i da li je distributivna i prenosna mreža spremna za nove kapacitete?

– Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora transponuje odredbe RED II EU Direktive i predstavlja pravni okvir za promociju energije iz obnovljivih izvora pomoću kojih će Crna Gora unaprediti podsticajni ambijent i ostvariti ciljeve u pogledu udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2030. godine. Jedna od ključnih odredbi ovog zakona jeste pokretanje aukcija za dodelu državnih podsticaja u vidu tržišne premije. Time će se izvršiti postepeno napuštanje fid-in tarifa, a ujedno i osnažiti konkurencija na veleprodajnom tržištu električne energije.

Važno je istaći da ćemo pomoću ovog zakona uspostaviti i pravne osnove za uspostavljanje zajednica obnovljivih izvora energije kao jednog inovativnog modela, koji će dodatno valorizovati projekte instalacije solarnih panela na krovnim površinama i učiniti da građani ostvaruju finansijske benefite u okviru procesa energetske tranzicije.

U FOKUSU:

• Održivost počinje na krovu
• Kako energetska efikasnost oblikuje budućnost Srbije
• Vek inovativnog nasleđa ABB automatskih osigurača

Crna Gora raspolaže sa značajnim prirodnim potencijalima za razvoj obnovljivih izvora pa samim tim to privlači i veliko interesovanje investitora. Kroz ugovore o priključenju na prenosni sistem do sada imamo potpisano ukupno oko 1,5 GW proizvodnih kapaciteta uglavnom iz solarnih elektrana. Trenutno stanje u mreži ne može odgovoriti na sve zahteve investitora, međutim operatori sistema intezivno rade na jačanju energetske infrastrukture kako ne bi predstavljali ograničavajući faktor za izgradnju novih proizvodnih objekata, a osim toga u pripremi su i alternativna rešenja pomoću kojih ćemo premostiti nedostajući deo infrastrukture i omogućiti nastavak izgradnje novih elektrana. Očekujemo da će se razvoj energetske mreže odvijati paralelno sa dinamikom izgradnje novih objekata kako je to predviđeno novim zakonom o korišćenju energije iz obnovljivih izvora.

Zbog čega je značajna ekološka rekonstrukcija Termoelektrane „Pljevlja“? Koliko će ova rekonstrukcija produžiti radni vek termoelektrane?

– Ekološka rekonstrukcija termoelektrane je izuzetno važan projekat za Pljevlja i Crnu Goru koji će imati za cilj prilagođavanje rada postrojenja u skladu sa preuzetim obavezama države u pogledu zaštite životne sredine. Po završetku projekta očekuje se da će postrojenje biti u punom operativnom pogonu uz ograničenu emisiju azota, sumpora i praškastih materija u skladu sa EU Direktivom o velikim ložištima. To je jedan od preduslova za produženje radnog veka termoelektrane koja predstavlja stub stabilnosti elektroenergetskog sistema i obezbeđuje oko 40 odsto domaće proizvodnje električne energije.

Što se tiče rada termoelektrane, gotovo je izvesno da će po završetku rekonstrukcije nastaviti sa radom u narednih 10 godina. Kada će biti potpuno napuštanje proizvodnih pogona na ugalj zavisiće od dinamike izgradnje alternativnih izvora, koji će omogućiti adekvatnu suspstituciju nedostajuće energije.

Koliko su značajni projekti hidroelektrana „Kruševo“ i na reci Ćehotini i kada bi oni mogli da budu realizovani? U kojoj meri će oni uticati na energetsku sigurnost Crne Gore?

– HE „Kruševo“ doprinosi sa dodatnih 200 GWh energije na godišnjem nivou uz veoma važnu ulogu veće fleksibilnosti elektroenergetskog sistema kada je u pitanju balansiranje novih intermitentnih izvora energije tj. solarnih i vetroelektrana. Na taj način dobićemo više prostora za uključivanje dodatnih kapaciteta obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem. Projekat HE „Kruševo“ je u fazi detaljnih geoloških istraživanja dok su hidrološka merenja u toku od prošle godine.

Za elektrane na reci Ćehotini postoje određena konceptualna rešenja iz ranijeg perioda i tu je potrebno pristupiti hidrološkim merenjima, detaljnim geološkim ispitivanjima i doneti konačnu odluku o realizaciji investicije. Inače konceptualno rešenje je razmatralo nekoliko stotina megavata kaskadno postavljenih HE sa godišnjom proizvodnjom od preko 300 GWh.

Priredila: Milica Radičević