Oko 10 milijardi dinara uplatila su preduzeća u budžet Srbije u prošloj godini na ime ekološke takse, izjavio je u sredu, 7. marta 2018. godine, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.
Međutim, zasada nije poznato koliko privrednih subjekata ne plaća taksu u Srbiji, kao ni koji je broj preduzeća koja šalju izveštaje o zagađenju Agenciji za zaštitu životne sredine.
– Ono što možemo sa sigurnošću da kažemo je da broj kompanija koje plaćaju ekološku taksu iz godine u godinu raste. Sa merama koje smo preduzeli više nijedna kompanija neće biti u mogućnosti da sakrije svoje podatke – kaže Radović i podseća da je protekle godine uveden novi softver, aplikacija, koja omogućava slanje dnevnih izveštaja o zagađenju iz kompanija koje se bave proizvodnjom.
Kaže da zahvaljujući tom softveru kompanijem više neće moći da dostavljaju lažne podatke i da ne plaćaju eko-taksu.
– Agencija za zaštitu zivotne sredine u prethodnih nekoliko godina je implementirala najnovije softversko rešenje koje smo sa druge strane propratili pravnom regulativom, i to je dalo dramatične rezultate. Uspeli smo da broj izveštaja koje dobijamo godišnje povećamo za oko 2.000, a time i prihod od ekološke takse – kaže Radović.
Više od 20.000 kompanija u Srbiji je, inače, u obavezi da plaća eko-taksu, a ta cifra se menja iz godine u godinu, dodaje on.
Međutim, značajan je i broj onih koji tu obavezu ne ispunjavaju, a Radović to ilustruje činjenicom da je do danas pokrenuto oko 5.000 prekršajnih prijava i 200 krivičnih prijava protiv preduzeća koja su dostavljala lažnu dokumentaciju o nivou zagađenja koje proizvode i drugo.
Privrednici imaju primedbu da je komplikovan softver koji treba da savladaju kako bi slali izveštaje iz svojih preduzeća o nivou zagađenja, pa je zato Privredna komora Srbije organizovala obuke za zaposlene o zakonskoj obavezi godišnjeg izveštavanja o otpadu.
Direktor Sektora industrije PKS Miroslav Lutovac kaže da mnogi privrednici još nisu upoznati sa time kako funkcioniše aplikacija za slanje izveštaja o zagađenju Agenciji za zaštitu životne sredine.
– Aplikcija je tu da olakša vođenje evidencije koja nema samo za cilj da obezbedi tačnu evidenciju kako bi se naplatila ekološka taksa, iako je to jako važno, njen cilj je da da jasnu sliku tržišta otpada – kaže Lutovac.
Lutovac dodaje da je važno da se kroz izveštaje privrednika utvrdi koliko su otpada proizveli, i šta da se radi sa tim otpadom, te kako da mu se „da svrha“.
– U ovom trenutku nemamo jasno selektovane podatke kolika je ukupna količina otpada, što pokazuju i incidenti u poslednje vreme. Da bi se stanje promenilo, prvo morate da imate sliku šta je količina i kakav je sastav tog otpada – kaže Lutovac.
Izvor: eKapija
