Odrastanje deteta predstavlja period u kojem ono otkriva sebe, ali i svet koji ga okružuje. Kroz prilagođenu igru, učenje i druge aktivnosti, dete postepeno razvija sposobnost kritičnog razmišljanja, odgovornog ponašanja i zauzimanje stava uz znanje i argumente. Osnovne vrednosti i shvatanje života treba da uključe i ekološki aspekt. Iako je pitanje klimatskih promena veoma složeno, upoznavanje sa ovom temom korak po korak, usadiće deci osećaj odgovornosti za zaustavljanje klimatskih promena i očuvanje prirode uopšte.
Koliko se u osnovnim školama kroz gradivo posvećuje pažnja temi klimatskih promena i da li su deca u tom uzrastu spremna da usvajaju ovakva ekološka znanja, razgovarali smo sa dr Igorom Leščešenom, naučnim saradnikom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i nastavnikom geografije u osnovnoj školi. On je bio deo stručnog tima koji je istraživao kako se klimatske promene predaju u osnovnim školama u Srbiji.
Istraživanje je sprovedeno u okviru dva projekta, „ClearClimate“ EU Horizont Europe i „CoolClimate“ Erazmus+ projekta. Upitnici koje su osmislili dr Leščešen, dr Biljana Basarin, redovni profesor Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a, Univerziteta u Novom Sadu i dr Miroslav Vujičić, vanredni profesor istog departmana, prosleđivani su onlajn. Pitanja iz upitnika proveravala su učenička znanja o uzrocima i posledicama klimatskih promena, a rezultati istraživanja su pokazali da je potrebno unaprediti obrazovni program kako bi se deci pružilo dublje razumevanje ove problematike.
Kako objašnjava naš sagovornik, ideja za istraživanje rodila se iz njegovog desetogodišnjeg iskustva kao nastavnika geografije u osnovnoj školi.
U FOKUSU:
- Održive logističke nekretnine
- Pouzdano rešenje – solarna energija
- Infrastruktura punjenja kao temelj e-mobilnosti
Složenost teme klimatskih promena
Tema klimatskih promena kompleksna je i zahtevna za razumevanje kod dece. Profesor kaže da je važno da se deca od malih nogu upoznaju sa ekološkim temama, ali da je potrebno pažljivo birati pristup u skladu sa njihovim uzrastom.
„Ekološke teme kao što su očuvanje prirode, pravilno odlaganje otpada, selekcija otpada i očuvanje voda mogu i treba da se obrađuju već u vrtiću. Međutim, tema klimatskih promena je izuzetno kompleksna i smatram da deca u petom razredu osnovne škole još uvek nisu dovoljno zrela da shvate sve aspekte ovog problema”, kaže on.
Kao rešenje, profesor navodi potrebu da se u svakom razredu postepeno uvode sadrži koji će deci da približe ovu temu. Primera radi, u šestom razredu bi moglo da se detaljnije govori o klimatskim izbeglicama, u sedmom razredu o uticaju nestanka lednika na Himalajima na život stanovnika dolina velikih azijskih reka. U osmom razredu mogla bi da bude obrađena tema klimatske promene i kako one utiču na Srbiju, zato što deca tada imaju dovoljno predznanja iz biologije, fizike i hemije kako bi mogla da razumeju kompleksnost teme. Takođe, deca znatno bolje uče po principu „od poznatog ka nepoznatom“, zbog čega problemi koje mogu da osete u svojoj sredini mogu biti bliži i razumljivji nego problemi sa kojima se suočavaju ljudi na drugoj strani sveta.
Iskustvo dr Leščešena sa đacima pokazalo je da su oni u određenoj meri svesni značaja zaštite životne sredine i poseduju određeni stepen ekološke svesti. Većina učenika je uglavnom zainteresovana za očuvanje životne sredine, naročito kada se suoče sa konkretnim ekološkim problemima, a tema klimatskih promena im je posebno zanimljiva kada se poveže sa konkretnim primerima.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.
