Prilikom obeležavanja Dana Hutovog blata, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorava da se izgradnjom hidroenergetskog sistema u slivu reke Trebišnjice taj močvarni ekosistem dramatično menja.
Područje Hutovog blata, koje je nekada bio dom pticama selicama i endemskim vrstama riba, sada je pretrpano korovom. Nestaje močvarno područje, što uzrokuje ogromne gubitke biodiverziteta. Na primer, broj ukupno registrovanih ptičijih vrsta smanjio se za 31% od sedamdesetih godina prošlog veka.
– Izgradnjom brane na bivšoj reci Matici i nizom nasipa, Svitavsko područje pretvoreno je u rezervoar crpne hidroelektrane Čapljina. Nerealno je ili čak nerazumno planirati prestanak rada ovih hidroenergetskih postrojenja kako bi se obnovio močvarni ekosistem, ali jednako je tako nerazumno da taj isti hidroenergetski sistem ne preduzima konkretne mere kako bi ublažio negativne uticaje svojih operacija u Parku prirode Hutovo blato – upozorava Zoran Mateljak, predstavnik WWF-a u BiH.
On ističe da je Hutovo blato zaštićeno na nekoliko nivoa i da je njegovo očuvanje odgovornost više državnih tela.
– Osim što je prepoznala Hutovo blato kao nacionalni spomenik, država Bosna i Hercegovina se međunarodnim pristupanjem Ramsarskoj konvenciji obavezala na njegovo očuvanje – zaključuje Mateljak.
S obzirom na ogromne štete koje se godinama nanose Hutovom blatu, ove je godine Dan Parka prirode obeležen na drugačiji način: pokrenuti su radovi na revitalizaciji ekosistema, Za tu su priliku korišćeni mašine koje Hutovo blato poseduje, ali zbog nebrige nadležnih i ignorisanja tog problema od strane elektroprivreda, nisu osigurana sredstva za stalni rad tih mašina.
Upriličena je i akcija čišćenja parka gde su se odazvali volonteri iz studentske organizacije AIESEC, Srednja škola Čapljina, Vatrogasna jedinica Čapljina, pripadnici Oružanih snaga Čapljina te ekološka sekcija Močvara. Svi su učesnici akcije pokazali svoju predanost u očuvanju Hutovog blata za buduće naraštaje i uputili poruku nadležnim institucijama o važnosti očuvanja Hutovog blata prilikom donošenja značajnih odluka koje utiču na tu močvaru. područje.
– Želimo da ukažemo na to koje je sve aktivnosti neophodno sprovesti kako bismo obnovili ekosistem Hutovog blata. Ako se ne preduzmu hitne mere u cilju revitalizacije Deranskog područja, može se očekivati potpuni gubitak močvarnog ekosistema ovog područja u narednih 35 godina – izjavio je Nikola Zovko, direktor JP Parka prirode Hutovo blato.
