Zabeležen je određeni porast u razvoju nuklearnih elektrana i projekata, međutim, što se tiče razvijenih zemalja, teško se može govoriti o porastu. U razvijenim zemljama, poput Nemačke, tema zatvranja rekatora koji već postoje nije nova. Pored određenih političkih struja, javnost takođe ima odbojnost, strah ili sumnju prema ovom tipu snabdevanja.
Nuklearna energija bila je odgovorna za oko deset odsto globalne proizvodnje električne energije u 2020. godini, što je bilo više od solarne i vetro energije zajendo. Međutim, uglavnom zbog zabrinutosti za bezbednost, imala je burne faze u svom razvoju.
Pročitajte još:
- NUKLEARNI REAKTORI U BELGIJI ĆE IPAK JOŠ RADITI
- NUKLEARNI OTPAD: PRVA ZEMLJA KOJA JE NAŠLA REŠENJE ZA 100.000 GODINA UNAPRED
- NUKLEARNA ENERGIJA ZA SIGURNO SNABDEVANJE
Nuklearni bum desio se 1980-ih, uglavnom u Evropi i Severnoj Americi. Međutim, teške nuklearne nesreće, Černobilj pre svega, zaustavile su ovaj rast. Iako su se kasnije, početkom ovog veka, obnovile aktivnosti, prvobitni bum nije dostignut. Trenutno, oko 440 nuklearnih reaktora radi širom sveta – u 33 zemlje, sa još 60 u izgradnji u 15 zemlja, ali se ne očekuje da će ovaj razvoj drastično promeniti globalni doprinos nuklearne energije do 2050. godine zbog istovremenog rasta drugih čistih izvora energije, stoji u izveštaju World Economic Foruma. Očekuje se da će njen udeo 2050. godine biti oko 8,5 odsto.
Katastrofe – Černobilj i Fukušima, snažno oblikuju javno mnjenje, potencijalno usporavajući rast kapaciteta. Ipak, bezbednosni rezultati nuklearne energije su povoljniji nego što se često smatra. Isto tako, i briga oko nuklearnog otpada je jedan od argumenata protiv, ali uz pomoć novih tehnologija i budućih reaktora, proizvodnja bi trebalo da bude bezbednija, a čak i da proizvodi manje otpadnog goriva.
Postoji određeni porast nuklearne energije u poslednje vreme, bar po planu bduućih projekata. S druge strane, evropske zemlje gase svoja postrojenja zbog strahova javnosti, i bezbednosnih razloga. Ali ni tu situacija nije potpuno čista. Francuska ima preko 50 reaktora koji stvaraju najveći udeo električne energije u zemlji. Neki čak smatraju da ovaj vid snabdevanja, koji takođe može biti svrstan u “čistu energiju”, nije prepoznat kao rešenje za klimatske promene. Nedavno je čak i vlada Belgije odlučila je da produži rad dva nuklearna reaktora za celu deceniju, tačnije do 2035. godine.
Energetski portal
