Tokom proteklih meseci objavljeno je više odluka koje preoblikuju evropski pristup održivosti u različitim oblastima, dok će neke od ranije donetih odluka početi da se primenjuju u novoj godini. Ipak, čini se da Evropska unija istovremeno ubrzava finansiranje novih tehnologija, uvodi mere kontrole marketinških krilatica, prilagođava regulatorni okvir privredi i nastavlja da diskutuje o dugoročnim klimatskim ciljevima.
Nedokazani „karbonski neutralni letovi” pod lupom
Evropska organizacija potrošača (BEUC) radila je na tome da se tvrdnje avio-kompanija da let može biti „održiv” preispitaju. Nakon što je 2023. godine podnela prijavu Evropskoj komisiji i Mreži za saradnju u oblasti zaštite potrošača (Consumer Protection Cooperation Network’s – CPC), BEUC je dokumentovao da su poruke o „karbonski neutralnim letovima” i mogućnosti da se emisije kompenzuju doplatama za sadnju drveća ili za razvoj alternativnih goriva na neki način obmana potrošača. U saradnji sa 23 svoje nacionalne potrošačke organizacije članice, BEUC je dostavio dokaze da takve tvrdnje krše pravila EU o nepoštenim poslovnim praksama, jer kompenzacije u stvarnosti ne uklanjaju emisije, a održiva avio-goriva čine tek simboličan procenat ukupne potrošnje. Njihovi izveštaji pokazivali su da je greenwashing ostajao rasprostranjen, što je dovelo do istrage i višemesečnog dijaloga sa avio-kompanijama.
Najnoviji rezultat dijaloga objavljen je nedavno u saopštenju Evropske komisije. Prema pomenutom saopštenju, objavljenom 6. novembra 2025. godine, dvadeset jedna evropska avio-kompanija prihvatila je obaveze da izmeni način na koji koristi ekološke tvrdnje u svom marketingu.
Sa avio-kompanijama dogovorene su sledeće promene. Kako se navodi, pre svega treba staviti do znanja da emisije CO2 određenog leta ne mogu biti „neutralisane”, „direktno smanjene” ili kompenzovane finansijskim doprinosima potrošača za, primera radi, klimatske projekte. Pri tome se ne osporava potencijalni pozitivan efekat određenih projekata, već je reč o ideji da se ne sme predstavljati da pojedinačan let time postaje „bez emisija” tj. „klimatski neutralan”, jer emisije ipak ostaju prisutne. Dakle, potrebno je da avio-kompanije ubuduće izbegavaju nejasne „zelene” izraze poput „ekološko putovanje” ili druge termine koji ostavljaju utisak da je let znatno manje štetan po klimu a da to nije objašnjeno i dokazano. Upotreba termina „održivo avio-gorivo” (sustainable aviation fuels – SAF) biće dozvoljena uz adekvatna objašnjenja i dokaze, dok će se, kada se bude govorilo o budućim ciljevima, poput „postizanja neto-nultih emisija”, očekivati navođenje vremenskih rokova i na primer emisija na koje se cilja. Svi proračuni emisija CO2 koji se prikazuju putnicima treba da budu predstavljeni na jasan i transparentan način, jer putnik mora da razume šta stoji iza brojke koja se prikazuje za njegov let. Sve u svemu, teret dokazivanja prelazi na kompanije, koje će svoje tvrdnje morati da potkrepe pre nego što ih lansiraju.
U FOKUSU:
- Društveno odgovorno poslovanje: kako MaxBet gradi društveni kapital
- CBAM i Energetska zajednica: stepen spremnosti zemalja regiona
- Pet godina Siemens Energy Srbija: Naša energija pokreće budućnost regiona
Suzbijanje zavaravajućih „zelenih” poruka
Takođe, deo koji se tiče potrošača jeste Direktiva (EU) 2024/825, objavljena 2024. godine, ali koja od septembra 2026. treba da postane obavezna u primeni u svim zemljama-članicama. Ovom direktivom Evropska unija istovremeno modifikuje dva postojeća propisa – Direktivu 2005/29/EC o nepoštenoj trgovačkoj praksi i Direktivu 2011/83/EU o pravima potrošača kako bi se potrošačima omogućilo da donose zaista održive i informisane odluke.
Direktiva (EU) 2024/825 uvodi dodatna pravila protiv obmanjujućih „zelenih” tvrdnji i marketinških praksi koje kupce navode na pogrešan izbor. Situacije poput skraćivanja životnog veka proizvoda da bi se češće kupovalo, nejasne i netačne ekološke tvrdnje (greenwashing), lažne informacije o društvenoj odgovornosti kompanija ili upotreba neproverenih i nepouzdanih oznaka održivosti uglavnom nisu slučajne.
Oglašavanje pogodnosti koje zvuče pozitivno, ali su potpuno nerelevantne za sam proizvod i mogu da zavaraju kupca, biće zabranjeno. Primeri koji se navode u propisu su odlični pokazatelji: tvrdnja da je određeni brend flaširane vode „bez glutena” ili da „papirni listovi ne sadrže plastiku” tehnički su tačni, ali takve poruke nemaju nikakvu stvarnu vrednost za potrošača, već služe da stvore privid posebnosti, iako je reč o karakteristikama koje su uobičajene za sve proizvode te vrste.
Postavljaju se stroga pravila za oznake održivosti. Dozvoljene su samo one oznake koje su zasnovane na javno dostupnim i kredibilnim šemama sertifikacije ili ih je ustanovila javna vlast. Svaka eko-oznaka mora imati jasna pravila, transparentnost i nezavisno proveravanje usklađenosti kako bi se eliminisale proizvoljne, samostalno kreirane „eko-nalepnice”.
Jedna od zabranjenih i čestih manipulacija kojima se dokument takođe bavi jeste predstavljanje da je ceo proizvod ili celo poslovanje ekološki odgovorno, kada je u stvarnosti održiv samo jedan mali deo. U samom tekstu Direktive daje se primer proizvoda koji se reklamira kao „napravljen od recikliranog materijala”, iako je reciklirana samo ambalaža; ili trgovac koji ostavlja utisak da koristi isključivo obnovljive izvore energije, dok pojedini objekti i dalje rade na fosilna goriva. Takve prakse smatraće se obmanjujućim zarad višeg cilja: sprečavanja „zelenog marketinga” bez pokrića.
Regulatorno rasterećenje
Za razliku od uvreženog utiska da Evropska unija neprestano uvodi nove regulatorne obaveze, paket Omnibus I predstavlja fazu korekcije i prilagođavanja trenutnim uslovima privrede. Tokom prethodnih godina, kompanije, investitori i javnost upozoravali su da obim pojedinih ESG propisa stvara prevelike troškove i poteškoće, naročito za mala i srednja preduzeća. Kao odgovor, Evropski parlament podržao je neke od predloga koji koriguju opseg određenih propisa, sa ciljem da se manji privredni subjekti rasterete ranijih zahteva. Suština Omnibusa I u zakonodavnom smislu jeste da u jednom političkom paketu objedini korekcije CSRD-a (Direktiva o izveštavanju o održivosti), potom prilagođavanja vezana za CSDDD (Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje), kao i tehničke izmene u okviru CBAM-a (Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika).
Veoma važan deo paketa tiče se ipak CBAM-a. Jedna od novina jeste novouvedeni prag izuzeća od 50 tona godišnje za robu koja podleže CBAM-u, što znači da će kompanije koje uvoze manje od tog iznosa biti potpuno oslobođene obaveza izveštavanja i plaćanja CBAM sertifikata. Prema procenama Evropske komisije, ova izmena će rasteretiti čak oko 182.000 uvoznika, uglavnom malih i srednjih preduzeća i pojedinačnih firmi, dok će i dalje ostati obuhvaćeno više od 99 odsto emisija koje CBAM treba da pokriva.
Priredila: Milica Vučković
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
