Nivoi gasova staklene bašte su dostigli nove rekordne vrednosti u 2023. godini, što će dovesti do globalnog rasta temperature, upozorava novi Izveštaj Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Sve dok emisije traju, gasovi staklene bašte nastaviće da se nakupljaju u atmosferi, što dovodi do porasta globalne temperature. S obzirom na izuzetno dug vek trajanja CO2 u atmosferi, nivo temperature koji već posmatramo ostaće na snazi decenijama, čak i ako se emisije brzo smanje na nulu, navodi WMO.
Ugljen-dioksid koncentriše se u atmosferi brže nego ikada ranije u istoriji ljudske civilizacije, povećavši se za više od 10 odsto samo u poslednje dve decenije.
Povećanje koncentracije CO2 u atmosferi tokom 2023. godine bilo je veće nego 2022, iako niže od tri godine pre toga. Globalno prosečna koncentracija ugljen-dioksida dostigla je 420 delova na milion, metana 1.934 delova na milijardu i azot-oksida 337 delova na milijardu u 2023. godini. To znači da pomenute mere označavaju koliko molekula određenog gasa ima u odnosu na ukupan broj molekula vazduha, omogućavajući precizno praćenje koncentracija gasova u atmosferi.
Od 1990. do 2023. godine, radijativno forsiranje – efekat zagrijavanja na našu klimu – dugovječnih gasova staklene bašte poraslo je za 51,5 odsto, pri čemu CO2 čini oko 81 odsto tog porasta, prema Nacionalnom indeksu gasova staklene bašte koji se navodi u Biltenu WMO.
Pročitajte još:
- Emisije metana rastu brže nego ikada, uprkos globalnim obećanjima
- Zemlja na Aljasci erodira brže zbog klimatskih promena
- Udvostručenjem CO2 temperatura bi mogla porasti za 14 stepeni
„Još jedna godina. Još jedan rekord. Ovo bi trebalo da bude alarm za sve one koji donose odluke. Jasno je da nismo na pravom putu da ispunimo cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na znatno ispod 2°C, s težnjom ka 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa. Ovo nisu samo statistike. Svaki delić delova na milion (ppm) i svaki deo stepena temperature ima stvaran uticaj na naše živote i našu planetu,” rekla je Celeste Saulo, generalna sekretarka WMO.
Bilten o gasovima staklene bašte WMO-a jedan je od glavnih izveštaja koji se objavljuje kako bi informisao Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP) i sada je u svom dvadesetom izdanju. Tokom tog perioda, nivo CO2 je porastao za 11,4 odsto u odnosu na nivo koji je zabeležen 2004. godine u mreži stanica Globalne atmosferske straže WMO-a.
Bilten o gasovima staklene bašte izveštava o koncentracijama gasova staklene bašte, a ne o nivou emisija. Analiza podataka pokazuje da nešto manje od polovine emisija CO2 ostaje u atmosferi. Malo više od jedne četvrtine apsorbuje okean, a nešto ispod 30 odsto kopneni ekosistemi – iako postoji značajna varijabilnost iz godine u godinu zbog prirodnih fenomena kao što su El Njinjo i La Ninja.
Energetski portal
