Kako prenosi Nova ekonomija, novim zakonom je planirano da do 2038. godine prestanu sa radom poslednje termoelektrane na ugalj u Nemačkoj, a nadleži organi će početi sa distribucijom 40 milijardi evra namenjenih za sprovođenje tranzicije i ekonomsko snaženje regiona koji se oslanjaju na ugalj.
Od te svote, 2 milijarde će biti raspoređeno tokom ove i naredne godine, piše Euraktiv.
Kako bi se osiguralo svrsishodno trošenje ovih 40 milijardi evra strukturne pomoći, 27. avgusta osnovan je komitet za koordinaciju, koji se sastoji od predstavnika federalne vlade i saveznih pokrajina koje se oslanjaju na lignit i antracit.
Taj komitet bi trebao da fer rasporedi novac u pokrajinama Saksoniji, Saksonija-Anhalt, Brandenburgu i Severna Rajna-Vestfalija, kako bi se ublažio udar preusmeravanja na obnovljive izvore energije.
Zakon obezbeđuje ukupno 26 milijardi evra do 2038. godine u vidu federalnih programa, dok će savezne pokrajine nameniti 14 milijardi iz sopstvenih ulaganja.
Već je primljen registracioni spisak za 80 takvih projekata, rekao je državni sekretar Ministarstva ekonomije te zemlje Ulrih Nusbaum.
Pročitajte još:
Kako navodi Državni zavod za statistiku ove zemlje, Nemačka od 2016. godine ima 148 aktivnih postrojenja na ugalj, sa 33.000 ljudi koji su direktno ili posredno živeli od tog sektora.
Očekuje se da će mnoštvo ovih radnika biti zadržano, dok će oni preko 58 godina starosti imati pravo na dodatak za prilagođavanje, koji pokriva do pet godina.
Međutim, postoje brige od strane Evropske unije po pitanju finansiranja ove tranzicije. Evropski finansijski sud upozorio je da kriterijumi za potrošnju iz ovog Fonda „nisu dovoljno strogi“.
Sud je naveo da bez jasnih kriteriuma potrošnje, postoji rizik da se „potrebna strukturna promena ne desi i da će tranzicija u zelenu ekonomiju ponovo (i dodatno) morati da bude finansirana“.
Izvor: Nova ekonomija
