Nemačka će značajno zaostati za klimatskim ciljevima EU

Foto-ilustracija: Unsplash (Mårten)

Nemačka će verovatno emitovati 150 miliona tona gasova CO2 više nego što je to u skladu sa pravilima EU koja su nastala Uredbom o raspodeli tereta, što bi, kako se očekuje, moglo dovesti do kazne koja može iznositi do 30 milijardi evra.

Uredba EU o raspodeli tereta (ESR), poslednji put revidirana u martu, pokriva 60 odsto emisija i predstavlja dopunsku meru Evropskom sistemu trgovine emisijama (ETS I) koji pokriva industriju i energetski sektor.

Pošto ESR raspoređuje teret mera zaštite klime na osnovu bogatstva svake zemlje, pet najbogatijih zemalja EU – uključujući Nemačku – moraju smanjiti svoje emisije za 50 odsto do 2030. godine. Manje bogate zemlje imaju niži prag – Bugarska, na primer, mora da smanji emisije za 10 odsto.

Pošto se očekuje da će i građevinski i transportni sektori u Nemačkoj značajno promašiti svoje klimatske ciljeve, očekuje se jaz od 150 miliona tona gasova CO2 u odnosu na ciljeve ESR. Ukoliko to bude slučaj, Nemačka će morati da kupuje kvote od drugih zemalja kako bi nadoknadila manjak, po cenama koje su trenutno nepoznate.

Pročitajte još:

Cena ugljenika

Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

„Nemamo samo nacionalne obaveze, već i evropske obaveze“, objasnila je u utorak (22. avgusta) Bridžit Knof, potpredsednica nemačkog panela stručnjaka za klimu. Berlin je naizgled ignorisao te obaveze tokom revizije svog zakona o klimi, dodala je ona.

U proleće je Nemačka odlučila da ukine pojedinačne sektorske klimatske ciljeve, umesto toga odlučivši se za pristup celokupnog sistema. Uprkos javnim izjavama visokih vladinih zvaničnika da će ukupni klimatski ciljevi biti dostignuti, očekuje se značajno prelivanje od više od 200 miliona tona do 2030. godine, utvrdili su stručnjaci panela za klimu.

Iako to može predstavljati pravne probleme za Berlin, finansijske implikacije neuspeha smanjenja emisija CO2 će verovatno imati svoju cenu. 

Nemačka je 2022. bila prinuđena da kupi 11 miliona sertifikata o ugljeniku od Bugarske, Češke i Mađarske za period od 2013. do 2020. godine – oni su bili relativno jeftini zbog njihovog obilja u to vreme jer je većina zemalja imala višak. 

Međutim, za period od 2021. do 2027. godine, jaz između nemačkog cilja i stvarnih emisija verovatno će biti 15 puta veći. U međuvremenu, kako ciljevi postaju sve ambiciozniji za sve zemlje – kao deo klimatskog paketa EU Spremni za 55 odsto (‘Fit for 55’), manje zemalja će verovatno imati značajne preostale emisione jedinice.

„Cena emisijskih jedinica prema Uredbi EU o klimatskim promenama je u osnovi još uvek potpuno neizvesna“, kaže Jakob Grajken, viši ekspert nemačkog instituta Oko. 

Photo-illustration: Unsplash (AC Almelor)

Međutim, za očekivati je da će se cena prilagođavati u odnosu na evropski sistem za trgovinu emisijama zgrada i transporta, što bi, prema rečima stručnjaka, tada iznosilo „više od 50 evra po emisionoj jedinici, možda čak i nekoliko stotina evra”.

Sa prazninom od 150 miliona naknada, kazna za propuštanje ciljeva podele tereta mogla bi biti velika: najmanje 7,5 milijardi evra, iako bi se lako moglo dostići 30 milijardi evra.

Na kraju krajeva, cene emisionih jedinica su posledica bilateralnih pregovora između zemalja EU – na primer, Bugarska bi mogla još jednom jeftino da ponudi Nemačkoj svoje jedinice.

Šta bi se desilo ako Nemačka ne bi bila u stanju da nabavi dovoljne količine emisijskih jedinica, jer je malo verovatno da će druge zemlje EU značajno prevazići svoje ciljeve – ostavljajući malo toga? 

„Upravo to je veliko pitanje. Niko sa sigurnošću ne zna“, naglasio je Knof. Očekuje se da će do kraja oktobra Evropska agencija za životnu sredinu objaviti konkretnije analize o sposobnosti zemalja EU da ispune svoje ciljeve o raspodeli tereta.

Izvor: EURACTIV

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti