Koji izazovi očekuju Srbiju kada je reč o borbi protiv klimatskih promena, i na koji način naša država može doprineti dostizanju cilja – održavanje rasta globalne temperature na planeti Zemlji ispod dva stepena Celzijusa, čuli smo u utorak, 27. juna, na panelu „Srbija i Pariski sporazum„, organizovanom od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Delegacije EU u Srbiji, u saradnji sa EU Info centrom.
Rihar Maša, predstavnik Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, podelio je sa prisutnima zadovoljstvo zbog nedavno najavljenih promena u Vladi Srbije, i formiranja odvojenog Ministarstva za ekologiju. Maša je takođe pohvalio činjenicu da je u maju ratifikovan Pariski sporazum, u kome je Srbija jedna od 195 zemalja potpisnica.
– Evropska unija spremna je da podrži Srbiju i izdvoji 20 odsto godišnjeg paketa pomoći EU, preko 40 miliona evra, za borbu protiv promena klime – kazao je Maša.
Maša je rekao i da će za dobre projekte u oblasti zaštite životne okoline uvek biti novca, kao što su tokom njegove dugogodišnje prakse obezbeđena sredstva u EU za svaki dobar ekološki projekat.
Ivana Mijatović, savetnica u Generalnom direktoratu Evropske komisije za klimatska pitanja, osvrnula se na odluku nove američke administracije da SAD napuste Pariski sporazum. Mijatović je tokom izlaganja najavila dalju tehničku pomoć Srbiji za borbu protiv promena klime iz zemalja EU.
– Uz podršku EU, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije u ovom trenutku izrađuje Strategiju borbe protiv klimatskih promena i Akcioni plan, kako bi se adekvatno pripremila za realizaciju Pariskog sporazuma – rekla je Mijatović.
Danijela Božanić, šefica odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, iznela je suprotan stav oko stalnog potenciranja da Srbija na ovom polju ima obaveze i da nešto „mora da uradi“ zbog EU i međunarodne zajednice.
– Ono što mora da se uradi je zbog poplava i katastrofa koje bi mogle da postanu češće u bliskoj budućnosti. Trebalo bi izostaviti potenciranje da nešto mora da se uradi jer od nas neko drugi to očekuje. Moramo, jer su procenjnene štete od 2000. godine za Srbiju preko pet milijardi evra, izazvane samo od klimatskim promenama i vremenskim nepogodama. Prevencija je ključna, a svaki evro uložen u prevenciju donosi uštedu od šest evra za saniranje posledica promene klime – rekla je Božanić.
– Odluke donete danas određuju ekonomiju i klimu budućnosti – zaključila je Božanić citatom Lorda Nikolasa Sterna, jednog od najznačajnijih ekonomista u oblasti ekologije.
Sandra Nedeljković, zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, istakla je značaj proaktivnog pristupa, odnosno prevencije radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda, kao i adaptacije na klimatske promene. Nedeljković je ocenila da sistem za prevenciju imamo, ali da ga je potrebno unaprediti.
– Tokom procesa obnove videli smo koliko je malo urađeno na prevencijama – ocenila je ona i podsetila da je EU, sa 170 miliona evra, najveći donator u otklanjanju posledica poplava u Srbiji. – Srbija je osetila šta znači princip solidarnost, što je jedan od osnovnih principa EU i evropskih integracija – kazala je Nedeljković.
Na samom kraju diskusije, iz publike se učesnicima pridružio Goran Trivan, aktuelni Gradski sekretar za ekologiju Grada Beograda, koji bi u narednim danima trebalo da preuzme dužnost Ministra za ekologiju i zaštitu životne sredine, u novoformiranom ministarstvu. Dočekan aplauzom, Trivan se složio sa svim prethodnim sagovornicima, ali je podsetio prisutne i na pošumljavanje, kao efikasno i jeftino rešenje za ublažavanje posledica klimatskih promena.
– Biću praktičan ako postanem ministar, za mene će to samo biti promena adrese, sve ostalo biće isto. Zaštita prirodne sredine nije pitanje partija, nego kompetentnosti i saradnje sa građanima, bez kojih nema napretka na ovom planu – rekao je Trivan.
Budući ministar ukazao je da, iako država daje zakonski okvir i strategije, ne postoji dovoljno osluškivanje lokalne samouprave, a u njemu je ključ sprovođenja ove politike.
