Bolje razumevanje biodiverziteta i održivo korišćenje resursa je jedno od najvećih naučnih i društvenih izazova ovog veka a njegovo prevazilaženje zahteva bolje poznavanje evolucije i odnosa među milionima organizama koji žive na planeti.
Zato, naučnici će sekvencirati genetske kodove svake životinje, biljke i gljive sa teritorije Velike Britanije.
Sekvenciranje je u genetici i biohemiji metoda kojom je moguće utvrditi redosled pojedinih gradivnih elemenata u velikom molekulu. Sekvenciranje DNK je svojevrstan početak istrazivačke revolucije na polju genomike. Od 1995. godine do danas je na taj način sekvenciran genom 330 različitih organizama među kojima i genom čoveka. Dešifrovanje („otključavanje“) genetičkog koda direktno na „izvoru“, naime na nivou DNK, je od velikog značaja za naučna istraživanja. Ako je DNK sekvenca poznata, moguće odrediti aminokiselinske sekvence kodiranih genskih produkata – protein.
Ovaj veliki projekat nazvan „Darvinovo drvo života“ zvanično je počeo 1. novembra. Genetski kod više od 66 000 vrsta će biti analiziran i sačuvan u narednih 10 godina a to će omogućiti prirodnjacima neverovatne uvide u živi svet i način na koji on funkcioniše.Uzorci će biti prikupljeni od strane naučnih timova širom zemlje a biće korišćene najnovije tehnologije u analizi ovog ogromnog broja podataka.
Nakon upozorenja o kolapsu globalnog biodiverziteta, naučnici smatraju da će ovaj projekat moći da nam pomogne da sačuvamo mnoge vrste od izumiranja. Takođe, doneće i druge koristi za čovečanstvo, poput novih lekova, hrane pa čak i goriva.
Ovaj projekat je deo većeg programa pod nazivom Earth BioGenome Project, čiji je cilj da sekvencira genome svih 1.5 miliona vrsta na svetu.
Projekat će koštati oko 100 miliona funti u prvih pet godina.
„Globalno, više od pola vrsta kičmenjaka je izumrlo u poslednjih 40 godina a 23 000 vrsti je ugroženo,“ rekao je profesor, učesnik projekta, Majk Straton.
Poslednjih meseci postalo je jasno da su mnoge vrste u Velikoj Britaniji u opasnosti zbog zagađenja, industrije, poljoprivrede i klimatskih promena.
Ovi genetički podaci pomoći će nam da sačuvamo mnoge vrste tako što će nam pokazati njihove prednosti i slabe tačke, poput sposobnosti da podnesu promenu temperature ili podložnosti određenim bolestima. Ove informacije takođe mogu da nam pomognu da otkrijemo nove vrste, koje nisu odmah očigledne, tj. sve dok se ne analizira njihov DNK. Takođe, sve informacije biće dostupne, pa će svako iz naučne zajednice zainteresovan za ovu temu moći da im pristupi.
