Pre četvrtine veka, Pinatubo, vulkan na Filipinima, izbacio je iz sebe kubnu milju kamenja, pepela i 20 miliona tona sumpor-dioksida u atmosferu. Gas se proširio i u kombinaciji sa vodenom parom stvorio je aerosole, male čestice koje odbijaju sunčevu svetlost dalje od zemlje. Zbog ove pojave, prosečna globalna temperatura opala je za skoro 1 stepen celzijusa na nekoliko godina.
Moćne vulkanske erupcije kao što je Pinatubo iz 1991. godine su prirodni faktori koji najviše mogu uticati na promenu klime, stoga naučnici i istraživači iz Nase planiraju program tzv. rapidnog odgovora koji bi im pomogao da prikupe što više informacija kada se sledeća erupcija desi.
Uticaj erupcije vulkana Pinatubo traži svoju paralelu u ideji koja je postojala godinama- geoinženjeringu. Geoinženjering podrazumeva namerno uticanje na atmosferu kako bi se klima modifikovala.
Jedna od zamisli geoinženjeringa jeste korišćenje visokoletnih mlaznih aviona koji bi ispuštali hemikalije u stratosferu i doveli do istog efekta koji se dešava prilikom erupcije vulkana. Zbog toga je proučavanje sledeće velike erupcije dobra prilika za naučnike da podrobnije ispitaju njegove efekte i prikupe značajne informacije koje bi ovu zamisao unapredile.
Oni planiraju da koriste balone koji bi raznim metodama prikupljali podatke odmah nakon erupcije.
Jačina erupcije meri se na skali od 0 do 8, tj. “eksplozivnim indeksom” koji zavisi od količine pepela i gasa koji se izbacuje u atmosferu kao i od visine u kojoj se oni izbacuju. Erupcija vulkana Agung iz 1963. godine imala je eksplozivni indeks 5, isti kao i erupcija vulkana Pinatubo ali bitno je napomenuti da eksplozivni indeks ne mora nužno da bude vezan sa uticajem erupcije na klimu. Erupcija vulkanskog vrha Sveta Helena u Vašingtonu, iz 1980. godine imala je istu jačinu ali nije imala nikakav efekat na klimu.
Nasini zvaničnici naglašavaju značaj ovog programa. Geoinženjering je dugo kao ideja bio kritikovan u naučnoj zajednici jer se smatralo da je previše riskantan. On je posmatran kao poslednja opcija u borbi protiv klimatskih promena. Čak je i samo razmatranje koncepata geoninženjeringa smatrano tabuom među naučnicima.
U poslednjih nekoliko godina, neki naučnici i donosioci odluka počeli su da se zalažu za finansiranje ograničenih istraživanja na polju geoinženjeringa kako bismo bolje razumeli njegove potencijale i rizike i stoga bili više spremni na akciju ako globalno zagrevanje dođe do te tačke da je ona hitno potrebna. Prošlog meseca Američka geofizička unija, jedna od najvećih naučnih organizacija, podržala je ideju o finansiranju istraživanja klimatskih intervencija.
Izvor: independent
