U 2024. godini, Srbija je nastavila u pravcu razvoja i rada na energetskoj tranziciji, održivosti i zdravijoj životnoj sredini.
Kao jedan od prvih koraka doneta je odluka da sredstva za energetsku sanaciju javnih objekata i domaćinstava budu dvostruko veća u odnosu na 2023. godinu.
Dva ključna trenutka u razvoju energetskog sektora Srbije predstavljaju usvajanje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine, i usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Prvi od njih otvara novu etapu u energetskoj tranziciji Srbije, jer plan predstavlja jasnu mapu puta ka održivom razvoju energetskog sektora. Drugi trenutak, ima za cilj ispunjenje obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, čime se doprinosi daljem usklađivanju sa evropskim standardima i jačanju energetske sigurnosti zemlje.
Govoreći o ostvaren projektima, posebno se izdvaja puštanje u rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova na termoelektrani Nikola Tesla A, što je predstavljeno kao najveći ekološki projekat. Pored ovog, veoma važan trenutak jeste u puštanje u rad Krivače u Golupcu – najvećeg vetroparka u regionu i prvog u Istočnoj Srbiji. U rad je puštena i nova toplana na biomasu u Majdanpeku, novoizgrađenja trafostanica u Mrčajevcima, zatim sprovođenje rehabilitacija kotlarnice „Krivi vir” u okviru Gradske toplane u Nišu i drugi.
Krajem novembra, objavljen je i drugi krug aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije, na kojima će se investitori nadmetati za raspodelu kvota od ukupno 424,8 MW.
Podrška i saradnja u oblasti energetike
Za razvoj obnovljivih izvora u sistemima daljinskog grejanja širom Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) izdvojila je tri miliona evra. Evropska unija takođe je podržala realizaciju druge faze programa „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji”, sa 10 miliona evra bespovratnih sredstava. Pored toga, potpisan je i ugovor sa Evropskom investicionom bankom za nabavku i ugradnju oko 400.000 pametnih brojila širom zemlje.
Sklopljen je ugovor sa konzorcijumom kompanija „Hyundai Engineering” i „UGT Renewables” za realizaciju projekta izgradnje samobalansirajućih solarnih elektrana u Srbiji. Ovaj projekat obuhvata instalaciju sistema za skladištenje električne energije ukupne snage od 200 MW, koji će omogućiti ugradnju 1 GW novoinstalisane snage putem solarnih panela.
Memorandum o razumevanju u vezi sa projektom izgradnje gasnog interkonektora Srbija-Rumunija dogovoren je u avgustu. Relizacijom projekta obezbediće se još jedan pravac snabdevanja prirodnim gasom, povezujući čvorište Mokrina u Srbiji sa transportnim gasovodom BRUA u Rumuniji.
Berze električne energije, u 2024. godini udružile su Mađarska, Srbija i Slovenija čime se omogućava jednostavnije i efikasnije trgovanje električnom energijom u regionu.
Tokom godine, ostvareni su brojni razgovori sa predstavnicima zemalja širom sveta u cilju jačanja saradnje u oblasti energetskog sektora, gasnog snabdevanja i energetske tranzicije. Među ključnim partnerima našli su se Japan, Kina, Grčka, Crna Gora, Španija, Rusija, Azerbejdžan, Norveška i mnoge druge zemlje.
Pročitajte još:
- WWF Adria – osvrt na uspešnu godinu za očuvanje prirode
- Saradnja PKS-FDU: Povezivanje poslovne zajednice, ekologije i kreativne industrije
- Planina Rudnik proglašena za predeo izuzetnih odlika: pod zaštitom dodatnih 10.000 hektara
Zaštita životne sredine
Početkom godine raspisana su četiri javna konkursa za ekološke projekte gradova i opština, sa ukupno obezbeđena sredstva od 1,25 milijardi dinara. Sredstva su bila namenjena za zamenu kotlarnica u toplanama, ložišta u domaćinstvima, pošumljavanje, ozelenjavanje i čišćenje divljih deponija.
Tokom godine, usvojena je Uredba o subvencionisanoj kupovini novih električnih vozila, za šta je Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo 170 miliona dinara. Ova mera se pokazala uspešnom, jer je bilo veliko interesovanje za kupovinu električnih vozila, pa su obezbeđena sredstva za nabavku 357 vozila.
Za zaštićena područja obezbeđeno je 500 miliona dinara, što je najveći iznos do sada. Govoreći o zaštićenim područjima, Srbija je u 2024. godini dobila nekoliko novih. Proglašen je Park prirode „Golija“, Specijalni rezervat prirode „Mojstirsko – Draške planine“, zatim Park prirode „Veliki Jastrebac“, kao i Predeo izuzetnih odlika „Planina Rudnik“. Tokom godine, potpisani su ugovori sa upravljačima 93 zaštićena područja, kao i ugovori za podršku projektima pošumljavanja i ozelenjavanja u 38 lokalnim samoupravama. Dodatno, potpisani su ugovori sa drugim gradovima i opštinama za nova ulaganja u zaštićena područja na njihovim teritorijama.
Ove godine usvojena su četiri zakona iz oblasti zaštite životne sredine, koji se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu, kontrolu opasnosti od velikih udesa sa opasnim supstancama, potvrdu Minamata konvencije o živi i stratešku procenu uticaja. Ovi zakoni imaju za cilj usklađivanje sa evropskim regulativama i poboljšanje učešća građana u donošenju odluka.
Uručena je prva dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte beogradskom Aerodromu Nikola Tesla, a puštena je u rad i energana u Vinči koja proizvodi toplotnu i električnu energiju za potrebe građana Beograda.
Jedan od važnih ugovora potpisan je u Bečeju, gde će biti prošireno i modernizovano 30 godina staro postrojenje za preradu otpadnih voda. Takođe, potpisani su ugovori za rekonstrukciju postrojenja u Pećincima i nastavak modernizacije Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Pirotu, uključujući izgradnju kompostane za tretman zelenog i biorazgradivog otpada.
Rešavanje problema nesanitarnim deponijama započelo je u Topoli, Subotici i Prokuplju, a čišćenje divljih deponija u Novoj Crvenki. U Nišu je tokom godine izgrađeno 46 kilometara kanalizacione mreže, uz izgradnju najvećeg postrojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji. Sredinom godine započela je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Sečnju. Takođe, potpisani su ugovori za izgradnju kanalizacije u Priboju, Bečeju i gradskog kolektora u Zrenjaninu, čime se unapređuje upravljanje otpadnim vodama. U 2024. godini u Srbiji je ukupno ugovoreno ili u izgradnji više od 340 kilometara kanalizacione mreže.
Dodeljeni su i kamioni za odnošenje otpada opštinama poput Titel, Temerin, Gornji Milanovac, Nova Crnja, Bela Crkva, Paraćin i druge.
Krajem godine bila su obezbeđena dodatna sredstva za nastavak izgradnje regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije u 2025. godini.
Katarina Vuinac
