Lokalna industrija tvrdi da evropski proizvođači koriste zapadnoafrička tržišta na koja izvoze galone mleka slabijeg kvaliteta, koje nije sveže i koje se nije prodalo u Evropskoj uniji.
„Pokušavamo da prodamo svoje mleko, ali jednostavno ne ide. Većinom ga ili izlijem u kanalizaciju ili ga podelim. To boli, jer bi ono trebalo da bude za našu decu i stoku“, započeo je priču Hamidu Bande, mlekar iz ruralnog područja države Burkina Faso na zapadu Afrike. Krajem sedamdesetih godina, kada je rođen, bilo je nečuveno kupiti uvezeno mleko za Politico.
Za vreme školskog odmora išli su do najbližeg stočara koji bi im u posudice izmuzao svežu užinu, a njegov otac je takođe prodavao mleko jer su imali porodično krdo krava. Danas svoje životinje isključivo uzgaja radi prodaje mesa u susednim zemljama, a mleko koje ima koristi samo u svom domaćinstvu.
Niska cena i uvoz ubija male proizvođače
Lokalna industrija tvrdi da evropski proizvođači koriste zapadnoafrička tržišta na koja izvoze galone mleka slabijeg kvaliteta, koje nije sveže i koje se nije prodalo u Evropskoj uniji. Takođe, navode da takvi proizvodi sadrže mnogo biljnih masti uključujući palmino ulje koje je glavni uzrok krčenja šuma i gubitka biološke raznovrsnosti.
Prezasićenost ovim proizvodima i njihova niska cena onemogućuju konkurenciju lokalnim proizvođačima na tržištu i dovode do propadanja malih stočara. Treba napomenuti kako su afričke krave manje produktivne od onih u Evropi, a daju tek četiri litra mleka dnevno, za razliku od evropskih koje proizvedu sedam puta više, čak do 28 litara.
Prema podacima Evropske unije, izvoz mleka u Burkinu Faso porastao je sa 1.530 tona u 2009. na preko 8.000 tona deceniju kasnije. U Senegal je prošle godine uvezeno otprilike 86.000 tona, a 2017. godine 65.500 tona. Količina koja ulazi u Nigeriju udvostručila se u poslednjih 17 godina dosegnuvši 94.500 tone prošle godine. I kompanije sa Novog Zelanda, Sjedinjenih Američkih Država i drugih delova u Zapadnu Afriku izvoze mleko upitnog kvaliteta, ali sa nižom stopom.
Preduzete su mere kako bi se smanjio ogroman uvoz
Evropski izvoznici tvrde kako Afrika jednostavno nema nivo proizvodnje i ulaganja dovoljno za podmirivanje potreba brzorastućeg stanovništva u regionu. Takođe, osporavaju tvrdnju da je mleko u prahu sa dodatom masnoćom nutritivno lošije.
Portparol Evropske komisije rekao je da su glavni razlozi za nedostatak domaće snabdevenosti svežeg mleka u Zapadnoj Africi strukturni, uključujući visoke ulazne troškove, lošu infrastrukturu i poteškoće u poboljšanju genetskih zaliha goveda. Dodao je i kako afričke zemlje uvek mogu da preuzmu mere kojima će privremeno ograničiti uvoz, a koje su prema odredbama i pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Mnoge zemlje Zapadne Afrike, uključujući Nigeriju sa najrazvijenijom ekonomijom, već su preduzele mere da bi suzbile rastuću plimu uvoza mleka i primenile politiku pomoću koje bi podržale poljoprivrednike i zaštitile autohtonu proizvodnju mleka.
„Ako se ovako nastavi, uspećemo“, rekao je Nur Al Ajat Udraogo, stočar koji poseduje farmu 15 kilometara južno od glavnog grada Burkina Faso. „Ne znam zašto bi mladi trebalo da piju mleko u koje je dodato palmino ulje.“
Pročitajte još:
Italijanski portal Politico više od šest meseci sprovodio je istraživanje u Burkini Faso, Maliju, Mauritaniji i Senegalu. Izveštaj je pokazao da se radi o razornom uticaju koji ima uvoz takozvanog mleka u prahu punjenom masnoćom – najčešće palminim uljem. Neka od njih su bila namenjena i deci rođenoj pre vremena.
Autorka: Lucija Bencaric
Izvor: Agroklub
