Svet je postao bojište gde se vodi stalna borba između ljudske civilizacije i snage prirode. Dok obeležavamo Međunarodni dan smanjenja rizika od katastrofa, koji je uspostavila Generalna skupština UN-a 1989. godine, pažnja je usmerena na urgentnu potrebu za globalnim delovanjem i solidarnošću u eri nesigurnosti uzrokovane sve većim i intenzivnijim prirodnim katastrofama i klimatskim promenama.
Borba protiv nejednakosti za otpornu budućnost – glavna je tema ove godine.
Aktuelna 2023. godina nastupila je sa nizom alarmantnih rekorda i tragova devastacije koji su obeležili živote mnogih zajednica širom sveta. Snažni šumski požari u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama, razorni požari u Grčkoj, poplave i oluje na Balkanu, samo su neki od dramatičnih događaja koji su u velikoj meri odredili ton ove godine. Alarmantna je bila objava švajcarske meteorološke službe – morala je dosegnuti do 5.298 metara nadmorske visine u Alpama da bi izmerila temperaturu od 0°C u avgustu. Prva nedelja jula zabeležena je kao najtoplija ikada – sa prosečnom temperaturom od 17,18°C, što bi vremenom moglo značajno da utiče na mnoge procese na planeti, pa tako i na podizanje nivoa mora. Kroz ovaj niz događaja, nema sumnje da nas priroda poziva na odgovornost i traži hitno delovanje.
PROČITAJTE JOŠ:
- DA LI JE GRENLAND OSETLJIVIJI NA KLIMATSKE PROMENE?
- EKSTREMNE KLIMATSKE PROMENE DO KOJIH DOVODI DELOVANJE ČOVEKA PROUZROKOVALE PRIRODNE KATASTROFE
- EKSTREMNE KLIMATSKE NEPOGODE UPOZORENJE SU PRIRODE DA JE NUŽNA PROMENA NAČINA ŽIVOTA
U kontekstu globalnog uticaja, United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR) iznosi zabrinjavajuće projekcije, upozoravajući da bi do 2030. svet mogao iskusiti oko 560 prirodnih katastrofa godišnje. Klimatske promene mogu gurnuti dodatnih 100,7 miliona ljudi u siromaštvo, čime se naglašava ozbiljnost situacije i imperativ koordinisane globalne akcije.
Dok zemlje sveta nastavljaju svoju borbu sa direktnim posledicama ovih nepogoda, fokus mora ostati i na smanjenju rizika od katastrofa i pojačavanju otpornosti zajednica. Ovo uključuje proaktivne mere koje se odnose na gradnju infrastrukture koja može da izdrži ekstremne vremenske uslove, implementaciju naučno-utemeljenih politika i praksi, kao i obezbeđivanje sredstava za obnovu i oporavak pogođenih zajednica.
U svetlu ovog globalnog izazova, od suštinskog značaja je i promovisanje obrazovanja i svesti o klimatskim promenama i upravljanju rizicima od katastrofa. Edukacija i obuka mogu osnažiti lokalne zajednice, omogućavajući im da budu bolje pripremljene i otpornije na buduće katastrofe.
Energetski portal
