Ovog puta ću izostaviti uobičajenu najavu naših novih tekstova i podeliću sa vama o čemu sam razmišljala ovih dana. Nije lako razumeti sve promene koje se događaju u našem okruženju, društvu i čitavom svetu. Na mali deo tih događaja možemo imati tek izvestan uticaj, sve ostalo je potpuno van našeg domašaja.
Međutim, ovo nikako ne znači da želim da širim nekakvu malodušnost. Naprotiv. Verujem da postaje još važnije kako se odnosimo prema svemu što se oko nas dešava. Nije lako zadržati smirenost i jasnost misli kad većina informacija služi gotovo isključivo da nas uznemiri. Vrlo je teško ne dozvoliti da se ta posebna vrsta zagađenja ne prelije u naše lične živote i na ljude u neposrednom okruženju. Baš zato želim da naglasim koliko je bitno da razumemo i podržimo pojedince i organizacije koji pokušavaju da unesu dobre promene u naše društvo.
S obzirom na opredeljenost naše redakcije ka „zelenim“ temama, trudimo se da pišemo o onim posvećenim osobama koje svojim angažovanjem menjaju i naš odnos prema resursima, prirodi i najzad, prema čitavoj zajednici. Zato, umesto da vam na ovom mestu preporučim šta da obavezno pročitate u novom broju magazina koji ste otvorili, predlažem da obratite pažnju na to kuda vam idu misli dok čitate naredne tekstove.
Da li razmišljate sa čim su se naši sagovornici suočavali dok su pokušavali da osmisle nov ekološki proizvod, uvedu nov efikasniji način rada ili da upute apel javnosti za očuvanje reka, resursa i čistog vazduha? Ako to ranije niste uzimali u obzir, pokušajte da sagledate vreme, napor, lične resurse koji su uložili, a naročito sve moguće otpore, tako karakteristične i nepotrebne, koje su morali da savladaju. Najmanje što možemo da učinimo jeste da poštujemo njihov trud i plemeniti cilj. Od toga sve kreće. Tu se pravi razlika. Preduslov svakog razvoja jeste upravo uvažavanje.
Neka to bude novi ugao čitanja i posmatranja.